Na protest su pozvale tri najveće opozicione partije, Demokratska stranka, Pokret pet zvezdica (M5S) i Avs, uz učešće i drugih grupa, prenosi Korijere dela Sera.
Poslanik Anđelo Boneli pozvao je na uvođenje sankcija Izraelu, ali i kazne za italijanskog ministra saobraćaja Matea Salvinija, zbog rukovanja sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom tokom posete Izraelu, rekavši da je desničarski ministar ''sramota Italije''.
''Želimo da Italiju transformišemo u garnizon čovečanstva, izgovorene su klevetničke stvari, ali vi ste odgovor, nikada nama koji smo se borili protiv rasizma i antisemitizma nisu upućene klevetničke reči. Ovo je bio način da se odvrati alibi onima koji grade istrebljenje u Gazi'', rekao je Boneli.
Na Trgu San Đovani okupljeni su skandirali ''Izrael je cionistička država'', mahajući palestinskim zastavama, a u jednom trenutku su zapevali ''Bella Ciao''.
Osim toga, neki od okupljenih nosili su zastave na kojima su prikazani Netanjahu i nacistički diktator Adolf Hitler, upoređujući cionizam sa nacizmom.
Kod rimske sinagoge okupilo se nekoliko stotina ljudi kako bi pružili podršku Izraelu, zahtevajući uništenje Hamasa i povratak otetih talaca.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hiljade ljudi u Rimu na protestu protiv rata u Gazi

“Sistem saradnje osuđenih mafijaša sa pravosuđem uveden je osamdesetih, a zatim uvršten u zakon nakon porasta mafijaškog nasilja. Omogućio je članovima mafije da im se kazna smanji u zamenu za istinitu i značajnu saradnju sa vlastima,” objašnjava Skaturo.
Do tada, borbu protiv mafije je onemogućavala omerta – zakon ćutanja održavan strahom, odanošću i pretnjama. “Istražitelji su decenijama nailazili na zid tišine. Promena je nastupila kada je Tomaso Brušeta pristao da svedoči i time otvorio vrata maksi-procesu koji je predvodio Đovani Falkone.”
Tada je postalo jasno da se mafija najefikasnije razbija iznutra. Sistem “pentita”, odnosno pokajnika iz mafije, postao je ključni alat u radu tužilaca. Omogućio je uvid u tajne rituale, unutrašnja pravila, međunarodne veze i političke kontakte mafije. Đovani Bruska bio je jedan od najvrednijih svedoka. Uhapšen 1996. godine, brzo je postao jedan od najvažnijih saradnika tužilaštva.
“Dao je detaljna svedočenja o načinu odlučivanja u Koza Nostri, identitetima ljudi koji su godinama bili nepoznati pravosuđu, kao i o političkim vezama mafije,” kaže Skaturo.
Takođe je bio ključan u rasvetljavanju brojnih atentata, uključujući i onaj na sudiju Falkonea. “Njegovi iskazi omogućili su hapšenja i presude protiv mnogih pripadnika Koza Nostre.”
Ipak, cena te saradnje i dalje izaziva podeljena mišljenja.
“Sistem je efikasan, ali otvara ozbiljna etička pitanja. Ljudi odgovorni za monstruozne zločine izlaze iz zatvora. Javnost je podeljena, a mnogi slučaj Bruske vide kao izdaju pravde. Ipak, ako želite da mafiju porazite, ne možete to učiniti bez pomoći ljudi iznutra.”
Bruska se smatra jednim od najbrutalnijih mafijaša u istoriji Italije. Posebno je ozloglašen zbog atentata iz 1992. kada je lično aktivirao eksploziv ispod autoputa kod Palerma, ubivši sudiju Falkonea, njegovu suprugu i trojicu pripadnika obezbeđenja. Jedan od najmonstruoznijih zločina bio je i slučaj Đuzepea Di Matea, sina mafijaškog saradnika.
“Bruska je naredio otmicu dečaka 1993. godine. Bio je zatočen skoro 800 dana, često vezan i premeštan s lokacije na lokaciju. Na kraju je zadavljen, a telo rastvoreno u kiselini. Taj zločin je šokirao celu Italiju,” podseća Skaturo.
Bruska je učestvovao i u bombaškim napadima u Firenci, Milanu i Rimu, kao i u brojnim ubistvima policajaca, sudija i članova rivalskih klanova. Sve to imalo je jedan cilj – stvoriti haos i naterati državu na pregovore.
Više od tri decenije nakon ubistva sudije Đovanija Falkonea, Italija ga se seća kao simbola borbe protiv mafije.
“Falkone se pamti ne samo kao sudija, već kao oličenje hrabrosti, integriteta i žrtve. Svake godine, 23. maja, održavaju se komemoracije. Aerodrom u Palermu nosi njegovo ime, zajedno sa imenom Paola Borselina, kolege koji je takođe ubijen.”
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fhh4dckGC15o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Iako nije imao formalnog naslednika, njegov način rada i vrednosti koje je zastupao nastavili su da žive.
“Mnogo je sudija, poput Nina Di Matea ili Nikole Graterija, koji su nastavili njegovim putem,” zaključuje Skaturo.
Novinar Žikica Stefanović

Teme

Ruđero Skaturo za Svet i mi: Kako je Bruska sarađivao sa pravosuđem protiv mafije (VIDEO)

Nakon erupcije i urušavanja jugoistočnog kratera, iz vulkana je potekla užarena lava u vidu fontane, prenela je Ansa.
Prema prvim osmatranjima, tok lave nije prešao rub Lavlje doline, koja se nalazi u blizini planine Etna.
Istovremeno, registrovana je snažna seizmička aktivnost.
Planina Etna, na ostrvu Sicilija, najviši je aktivni vulkan (3.330 metara) u kontinentalnoj Evropi.
Prošlog leta, nakon perioda relativne mirovanja posle velike erupcije u decembru 2023. godine, došlo je do nekoliko uzastopnih erupcija.
Uprkos čestim erupcijama, Etna je glavna turistička atrakcija.
Izvor: Tanjug

Krater Etne se urušio, lava i pepeo preplavili Lavlju dolinu

Okruženi velikim prisustvom policije, demonstranti su prošetali ulicama prolazeći pored kultnih znamenitosti poput Koloseuma, u povorci noseći mnoge sindikalne i palestinske zastave.
Zakon, koji je vlada usvojila početkom aprila, a u četvrtak je odobrio donji dom parlamenta, očekuje se da će uskoro dobiti odobrenje Senata, gde ultrakonzervativna vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu.
Tekst obezbeđuje finansijsku pomoć od 10.000 evra za troškove odbrane pripadnika snaga bezbednosti koji su gonjeni u slučajevima nasilja u vršenju svojih dužnosti.
Kazne za određena krivična dela, kao što su "neredi u zatvorskoj ustanovi", povećavaju se, čak i za pasivni otpor.
Skraćuju se rokovi za iseljenje ljudi koji su nezakonito zauzeli stan ili garažu, dok će trudnice ili žene sa malom decom osuđene za krivična dela sada morati da budu zatvorene, mada u manje teškim ustanovama od zatvora.
Ono što se nekada smatralo samo administrativnim prekršajem, blokiranje puteva tokom demonstracija, čak i mirnih, sada je krivično delo koje može nositi zatvorsku kaznu do dve godine.
Izvor: Beta / AFP

Protesti u Rimu protiv zakona koji štiti policiju i kažnjava demonstrante

Ovo upozorenje objavljeno je 23. maja, a neki američki mediji su ga danas ponovili, prenela je agencija Ansa. &nbsp;
Ovim upozorenjem je nivo rizika podignut sa prvog na drugi stepen. Za većinu članica EU važi prvi stepen od ukupno četiri, dok je za Španiju, Nemačku i Francusku na snazi drugi nivo, navodi Ansa. &nbsp;
U upozorenju koje je objavila Trampova administracija navodi se da bi teroristi mogli da izvedu napad bez upozorenja, i poziva se na oprez na mestima koja predstavljaju turističke atrakcije. &nbsp;
Italijanska policija uhapsila je prošlog meseca u Kalabriji državljanina Tunisa koji se povezuje sa Islamskom državom. Kako su preneli lokalni mediji, privedeni muškarac je navodno imao vodeću ulogu u organizaciji koja je u bliskoj budućnosti planirala terorističke akcije u Italiji. &nbsp;
Pre tri nedelje<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/petorica-muskaraca-osumnjicenih-za-terorizam-uhapseno-u-velikoj-britaniji">, britanska policija uhapsila je petoricu muškaraca,</a> uključujući četiri iranska državljanina, pod sumnjom da su planirali izvršenje terorističkih dela.
Izvor: Tanjug

SAD upozorile svoje građane na rizik od terorizma u Italiji

Akcija se sprovodi na području Ređo di Kalabrije, ali i u drugim gradovima širom Italije, a hapse se neki od najvažnijih klanova mafije Ndrangete, prenela je Ansa.
Osumnjičeni se terete za različita krivična dela, uključujući: pripadništvo mafijaškoj organizaciji, pomaganje mafiji, udruživanje radi međunarodne trgovine drogom, posedovanje i prodaju narkotika, iznudu, otmicu radi iznude, mafijaški politički izborni dogovor, kao i posedovanje i nošenje oružja.
Izvor: Tanjug

Italija: Velika akcija protiv kalabrijske mafije, uhapšeno 97 osumnjičenih

"Razgovor (sa papom) usledio je posle jučerašnjeg telefonskog razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) i drugim evropskim liderima, tokom kojeg je od Đorđe Meloni zatraženo da potvrdi spremnost Svete stolice da bude domaćin pregovora", saopštio je kabinet italijanske premijerke. 
 
Đorđa Meloni je rekla da su posle telefonskog razgovora Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, razgovarali telefonom ona i predsednici Ukrajine Volodimir Zelenski, Francuske Emanuel Makron i Finske Aleksander Stub , nemački kancelar Fridrih Merc &nbsp;i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen &nbsp;. 
 
Po njenim rečima, tada je pozitivno ocenjeno da <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-vulic-vatikan-izborom-pape-lava-xiv-perfektno-odigrao-diplomatsku-igru-video">Vatikan bude domaćin pregovora o okončavanju ruskog rata u Ukrajini.</a> 
 
"Pošto je papa izrazio spremnost da u Vatikanu bude domaćin sledećih razgovora dveju strana, Meloni je zahvalila papi na njegovoj neprestanoj posvećenosti miru", piše u saopštenju njenog kabineta. 
 
Dodaje se da je premijerka i danas razgovarala sa Zelenskim, Makronom, Stubom, britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), Mercom i Fon der Lajen da bi se "održala tesna koordinacija partnera u cilju nove runde pregovora usmerenih na prekid vatre i mirovni sporazum u Ukrajini". 
 
Papa je u nedelju svoje posredovanje ponudio zaraćenim stranama širom sveta. 
 
"Sveta stolica je dostupna kako bi se neprijatelji mogli sresti i pogledati jedni drugima u oči, kako bi ljudi mogli ponovo otkriti nadu i dostojanstvo koje je njihovo, dostojanstvo mira", rekao je Lav XIV.
izvor: Beta&nbsp;

Premijerka Italije: Papa potvrdio volju da Vatikan bude domaćin pregovora o miru u Ukrajini

Kasacioni sud je u petak potvrdio presudu protiv Kaselučija, koji se potom danas dobrovoljno predao vlastima, prenosi Fatto Quotidiano.
U julu 2013, autobus je pao sa vijadukta Akvalonga na A16 Napulj-Kanoza, izazvavši smrt četrdeset ljudi, a kasnije je utvrđeno da je vozilo do nesreće prešlo preko milion kilometara i posedovalo lažan sertifikat sa tehničkog pregleda.
U veče udesa autobus je prevozio grupu ljudi iz Pocuolija za Pulju, kada je kod mesta Monteforte Irpino nastao problem sa kočnicama.
Autobus je zatim udario nekoliko automobila, a u pokušaju da uspori, vozač se zaustavio na zaštitnoj ogradi vijadukta Akvalonga, koja je popustila i autobus je pao u provaliju sa visine od 40 metara.
U prvostepenom izveštaju veštaka se tvrdilo da je koncesionar, odnosno kompanija Auto-putevi Italije, kojim je u to vreme upravljao Kaseluči, napravio grešku time što nije obezbedio barijere na putevima.
Izvor: Tanjug

Bivši šef Auto-puteva Italije se predao zbog nesreće pre 11 godina

Vrhovni kasacioni sud u Rimu je ocenio da je upotreba termina otac i majka "diskriminatorna prema parovima istog pola", prenosi Ansa.&nbsp;
Time je sud odbacio prethodnu žalbu Ministarstva unutrašnjih poslova Italije.&nbsp;
U Italiji je nedavno usvojen Zakon o zabrani surogat materinstva, za šta kritičari tvrde da sprečava istopolne parove da postanu roditelji.&nbsp;
Takođe, usvajanje dece je zabranjeno istopolnim parovima u Italiji, ali nema zakonskih ograničenja za hraniteljstvo.
Izvor: Tanjug

U ličnim kartama u Italiji od sada oznaka „roditelj“ umesto „majka“ i „otac“

"U Italiji je i dalje jako teško da se prebroji koliko ima femicida. U 2024. ne znamo tačno da li ih je bilo 70, 90 ili 120 jer ne postoji sistem koji to jasno prati. U Italiji je donet zakon po kojem je femicid krivično delo, pa se nadamo da će se u okviru tog zakona precizno pratiti podaci. A kako ćemo to da uradimo? S jedne strane imamo zakon koji kažnjava to krivično delo, ali s druge strane, treba da radimo na prevenciji. Dok s jedne strane imamo represivne mere u ovom veoma važnom zakonu, s druge strane nam nedostaju stalni programi u obrazovnom sistemu za decu i mlade u kojim bi se govorilo o emocionalnim odnosima, seksualnosti i slično. Postoji još jedna strana problema, a to su deca koja ostanu sama posle femicida - deca čije su majke ubili njihovi očevi ili partneri njihovih majki. Mi tu decu svrstavamo u posebnu kategoriju napuštene dece. Imamo nedavni primer femicida, kada je iza majke ostalo dete od dve godine. S jedne strane, postoji zakon koji omogućava ekonomsku podršku, ali tom detetu je potrebna podrška dok ne odraste", rekla Baralji za Svet i mi.
Sudeći po vašim rečima taj problem je takođe rasprostranjen u Italiji. Gde je odgovornost za taj problem - u društvu ili u institucijama koje bi trebalo bolje da rade svoj posao?
"Institucije moraju da igraju svoju ulogu, donosi se mnogo zakona ali se često dešava da to ne prati njihova primena. Zbog toga moramo mnogo da radimo na procedurama i na specijalističkoj obuci sudija, advokata... jer neko ko sudi, bez specijalizacije i boljeg razumevanja probleme, možda će da presudi samo prema svom shvatanju. Odgovornost je važna tema i zbog toga je važno da se aktivisti udruže jer bez toga ne možemo da se izborimo sa ovim problemima. Veoma je važno da celo društvo preuzme odgovornost, počevši od govora - da ne bude seksističkog jezika, da se obraćaju sa poštovanjem, da nema diskriminacije a zatim da se pređe na akciju u društvu. Odnosno, ponašanje na radnom mestu, u školi, na univerzitetu. Ne treba da okreeće glavu ako je vaša koleginica podnela prijavu, već je treba podržati i pomoći joj", kazala je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjnU5hqUs4KU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Koja bi iskustva Italija mogla da podeli sa Srbijom kada je reč o rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja?
"Razgovarala sam koleginicama iz Srbije i shvatile smo da je problematika ista; možemo da imamo najnaprednije zakone, i ti zakoni mogu da se primenjuju delimično ili sasvim - ali koren problema je isti. Italija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a osnov Konvencije su kazne, ali i prevencija. Ono što imam da poručim ženama je da treba da se ujedinimo, i ne samo žene - jer su one uvek bile u prvom redovima, već i muška populacija", izjavila je Elena Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
Izvor: Insajder

Italija