Nakon erupcije i urušavanja jugoistočnog kratera, iz vulkana je potekla užarena lava u vidu fontane, prenela je Ansa.
Prema prvim osmatranjima, tok lave nije prešao rub Lavlje doline, koja se nalazi u blizini planine Etna.
Istovremeno, registrovana je snažna seizmička aktivnost.
Planina Etna, na ostrvu Sicilija, najviši je aktivni vulkan (3.330 metara) u kontinentalnoj Evropi.
Prošlog leta, nakon perioda relativne mirovanja posle velike erupcije u decembru 2023. godine, došlo je do nekoliko uzastopnih erupcija.
Uprkos čestim erupcijama, Etna je glavna turistička atrakcija.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Krater Etne se urušio, lava i pepeo preplavili Lavlju dolinu

Okruženi velikim prisustvom policije, demonstranti su prošetali ulicama prolazeći pored kultnih znamenitosti poput Koloseuma, u povorci noseći mnoge sindikalne i palestinske zastave.
Zakon, koji je vlada usvojila početkom aprila, a u četvrtak je odobrio donji dom parlamenta, očekuje se da će uskoro dobiti odobrenje Senata, gde ultrakonzervativna vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu.
Tekst obezbeđuje finansijsku pomoć od 10.000 evra za troškove odbrane pripadnika snaga bezbednosti koji su gonjeni u slučajevima nasilja u vršenju svojih dužnosti.
Kazne za određena krivična dela, kao što su "neredi u zatvorskoj ustanovi", povećavaju se, čak i za pasivni otpor.
Skraćuju se rokovi za iseljenje ljudi koji su nezakonito zauzeli stan ili garažu, dok će trudnice ili žene sa malom decom osuđene za krivična dela sada morati da budu zatvorene, mada u manje teškim ustanovama od zatvora.
Ono što se nekada smatralo samo administrativnim prekršajem, blokiranje puteva tokom demonstracija, čak i mirnih, sada je krivično delo koje može nositi zatvorsku kaznu do dve godine.
Izvor: Beta / AFP

Protesti u Rimu protiv zakona koji štiti policiju i kažnjava demonstrante

Ovo upozorenje objavljeno je 23. maja, a neki američki mediji su ga danas ponovili, prenela je agencija Ansa. &nbsp;
Ovim upozorenjem je nivo rizika podignut sa prvog na drugi stepen. Za većinu članica EU važi prvi stepen od ukupno četiri, dok je za Španiju, Nemačku i Francusku na snazi drugi nivo, navodi Ansa. &nbsp;
U upozorenju koje je objavila Trampova administracija navodi se da bi teroristi mogli da izvedu napad bez upozorenja, i poziva se na oprez na mestima koja predstavljaju turističke atrakcije. &nbsp;
Italijanska policija uhapsila je prošlog meseca u Kalabriji državljanina Tunisa koji se povezuje sa Islamskom državom. Kako su preneli lokalni mediji, privedeni muškarac je navodno imao vodeću ulogu u organizaciji koja je u bliskoj budućnosti planirala terorističke akcije u Italiji. &nbsp;
Pre tri nedelje<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/petorica-muskaraca-osumnjicenih-za-terorizam-uhapseno-u-velikoj-britaniji">, britanska policija uhapsila je petoricu muškaraca,</a> uključujući četiri iranska državljanina, pod sumnjom da su planirali izvršenje terorističkih dela.
Izvor: Tanjug

SAD upozorile svoje građane na rizik od terorizma u Italiji

Akcija se sprovodi na području Ređo di Kalabrije, ali i u drugim gradovima širom Italije, a hapse se neki od najvažnijih klanova mafije Ndrangete, prenela je Ansa.
Osumnjičeni se terete za različita krivična dela, uključujući: pripadništvo mafijaškoj organizaciji, pomaganje mafiji, udruživanje radi međunarodne trgovine drogom, posedovanje i prodaju narkotika, iznudu, otmicu radi iznude, mafijaški politički izborni dogovor, kao i posedovanje i nošenje oružja.
Izvor: Tanjug

Italija: Velika akcija protiv kalabrijske mafije, uhapšeno 97 osumnjičenih

"Razgovor (sa papom) usledio je posle jučerašnjeg telefonskog razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) i drugim evropskim liderima, tokom kojeg je od Đorđe Meloni zatraženo da potvrdi spremnost Svete stolice da bude domaćin pregovora", saopštio je kabinet italijanske premijerke. 
 
Đorđa Meloni je rekla da su posle telefonskog razgovora Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, razgovarali telefonom ona i predsednici Ukrajine Volodimir Zelenski, Francuske Emanuel Makron i Finske Aleksander Stub , nemački kancelar Fridrih Merc &nbsp;i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen &nbsp;. 
 
Po njenim rečima, tada je pozitivno ocenjeno da <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-vulic-vatikan-izborom-pape-lava-xiv-perfektno-odigrao-diplomatsku-igru-video">Vatikan bude domaćin pregovora o okončavanju ruskog rata u Ukrajini.</a> 
 
"Pošto je papa izrazio spremnost da u Vatikanu bude domaćin sledećih razgovora dveju strana, Meloni je zahvalila papi na njegovoj neprestanoj posvećenosti miru", piše u saopštenju njenog kabineta. 
 
Dodaje se da je premijerka i danas razgovarala sa Zelenskim, Makronom, Stubom, britanskim premijerom Kirom Starmerom (Keir), Mercom i Fon der Lajen da bi se "održala tesna koordinacija partnera u cilju nove runde pregovora usmerenih na prekid vatre i mirovni sporazum u Ukrajini". 
 
Papa je u nedelju svoje posredovanje ponudio zaraćenim stranama širom sveta. 
 
"Sveta stolica je dostupna kako bi se neprijatelji mogli sresti i pogledati jedni drugima u oči, kako bi ljudi mogli ponovo otkriti nadu i dostojanstvo koje je njihovo, dostojanstvo mira", rekao je Lav XIV.
izvor: Beta&nbsp;

Premijerka Italije: Papa potvrdio volju da Vatikan bude domaćin pregovora o miru u Ukrajini

Kasacioni sud je u petak potvrdio presudu protiv Kaselučija, koji se potom danas dobrovoljno predao vlastima, prenosi Fatto Quotidiano.
U julu 2013, autobus je pao sa vijadukta Akvalonga na A16 Napulj-Kanoza, izazvavši smrt četrdeset ljudi, a kasnije je utvrđeno da je vozilo do nesreće prešlo preko milion kilometara i posedovalo lažan sertifikat sa tehničkog pregleda.
U veče udesa autobus je prevozio grupu ljudi iz Pocuolija za Pulju, kada je kod mesta Monteforte Irpino nastao problem sa kočnicama.
Autobus je zatim udario nekoliko automobila, a u pokušaju da uspori, vozač se zaustavio na zaštitnoj ogradi vijadukta Akvalonga, koja je popustila i autobus je pao u provaliju sa visine od 40 metara.
U prvostepenom izveštaju veštaka se tvrdilo da je koncesionar, odnosno kompanija Auto-putevi Italije, kojim je u to vreme upravljao Kaseluči, napravio grešku time što nije obezbedio barijere na putevima.
Izvor: Tanjug

Bivši šef Auto-puteva Italije se predao zbog nesreće pre 11 godina

Vrhovni kasacioni sud u Rimu je ocenio da je upotreba termina otac i majka "diskriminatorna prema parovima istog pola", prenosi Ansa.&nbsp;
Time je sud odbacio prethodnu žalbu Ministarstva unutrašnjih poslova Italije.&nbsp;
U Italiji je nedavno usvojen Zakon o zabrani surogat materinstva, za šta kritičari tvrde da sprečava istopolne parove da postanu roditelji.&nbsp;
Takođe, usvajanje dece je zabranjeno istopolnim parovima u Italiji, ali nema zakonskih ograničenja za hraniteljstvo.
Izvor: Tanjug

U ličnim kartama u Italiji od sada oznaka „roditelj“ umesto „majka“ i „otac“

"U Italiji je i dalje jako teško da se prebroji koliko ima femicida. U 2024. ne znamo tačno da li ih je bilo 70, 90 ili 120 jer ne postoji sistem koji to jasno prati. U Italiji je donet zakon po kojem je femicid krivično delo, pa se nadamo da će se u okviru tog zakona precizno pratiti podaci. A kako ćemo to da uradimo? S jedne strane imamo zakon koji kažnjava to krivično delo, ali s druge strane, treba da radimo na prevenciji. Dok s jedne strane imamo represivne mere u ovom veoma važnom zakonu, s druge strane nam nedostaju stalni programi u obrazovnom sistemu za decu i mlade u kojim bi se govorilo o emocionalnim odnosima, seksualnosti i slično. Postoji još jedna strana problema, a to su deca koja ostanu sama posle femicida - deca čije su majke ubili njihovi očevi ili partneri njihovih majki. Mi tu decu svrstavamo u posebnu kategoriju napuštene dece. Imamo nedavni primer femicida, kada je iza majke ostalo dete od dve godine. S jedne strane, postoji zakon koji omogućava ekonomsku podršku, ali tom detetu je potrebna podrška dok ne odraste", rekla Baralji za Svet i mi.
Sudeći po vašim rečima taj problem je takođe rasprostranjen u Italiji. Gde je odgovornost za taj problem - u društvu ili u institucijama koje bi trebalo bolje da rade svoj posao?
"Institucije moraju da igraju svoju ulogu, donosi se mnogo zakona ali se često dešava da to ne prati njihova primena. Zbog toga moramo mnogo da radimo na procedurama i na specijalističkoj obuci sudija, advokata... jer neko ko sudi, bez specijalizacije i boljeg razumevanja probleme, možda će da presudi samo prema svom shvatanju. Odgovornost je važna tema i zbog toga je važno da se aktivisti udruže jer bez toga ne možemo da se izborimo sa ovim problemima. Veoma je važno da celo društvo preuzme odgovornost, počevši od govora - da ne bude seksističkog jezika, da se obraćaju sa poštovanjem, da nema diskriminacije a zatim da se pređe na akciju u društvu. Odnosno, ponašanje na radnom mestu, u školi, na univerzitetu. Ne treba da okreeće glavu ako je vaša koleginica podnela prijavu, već je treba podržati i pomoći joj", kazala je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FjnU5hqUs4KU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Koja bi iskustva Italija mogla da podeli sa Srbijom kada je reč o rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja?
"Razgovarala sam koleginicama iz Srbije i shvatile smo da je problematika ista; možemo da imamo najnaprednije zakone, i ti zakoni mogu da se primenjuju delimično ili sasvim - ali koren problema je isti. Italija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, a osnov Konvencije su kazne, ali i prevencija. Ono što imam da poručim ženama je da treba da se ujedinimo, i ne samo žene - jer su one uvek bile u prvom redovima, već i muška populacija", izjavila je Elena Baralji iz Centra za borbu protiv nasilja "Artemizija" iz Firence.
Izvor: Insajder

Teme

Elena Baralji o rodno zasnovanom nasilju: U Italiji ne znamo ni tačan broj femicida, odgovornost na celom društvu (VIDEO)

&nbsp;"Svi koji se bore protiv organizovanog kriminala nadaju se da će se, kad god se dogode hapšenja i takve presude, to zaustaviti ili bar ograničiti delovanje mafijaških grupa. Međutim, to nije slučaj. Ovi ljudi su uhapšeni 2020. i 2021. godine a, uprkos tome, videli smo poslednjih godina da kokain nastavlja da preplavljuje evropsko tržište, pored ostalih – zahvaljujući Ndrangeti – jednom od najvećih međunarodnih trgovaca kokainom. Tako da je jednostavan odgovor na pitanje koliko je takvo jedno suđenje, sa 200 osuđenih, uticalo na moć i funkcionisanje Ndrangete: samo budala može da poveruje u to da će posle jednog ovakvog, doduše velikog procesa, problem biti rešen, a Ndrangeta poražena. Osuđene članove klana Ndrangeta lako može da zameni, jer mogu da računaju na ljudstvo iz Kalabrije, ali i iz drugih regiona jer je njihova dijaspora ogromna. Biće im lako da nastave da rade po starom – hapšenja i presude su ih naterali da se reorganizuju, ali ne bih rekao da će to imati dugoročni efekat na poslovanje Ndrangete na međunarodnom planu", kaže za emisiju "Svet i mi" na Insajder televiziji Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminaliz Palerma.
Prvostepena presuda doneta je pre tačno godinu dana, a sada je u toku apelacija. Kako je proteklo to suđenje, nazivano najvećim u Italiji u poslednje tri decenije. Da li je bilo pritisaka na pravosuđe, nekih opstrukcija, pretnji?
"Definitivno! Ali, to se odnosi na svako suđenje organizovanom kriminalu u Italiji. Uvek postoji pritisak jednog dela, da je tako nazovem, devijantne javnosti, a namera je da se diskredituje rad tužilaštva. Poslednjih godina mnogo se radilo na tome da se diskredituje tužilac Nikola Grateri i da se njegov rad predstavi kao lična osveta jer je, kako žele da prikažu, njegov život je bedan, jer živi uz policijsku zaštitu i ne može da uživa u životu. Tužioca stalno optužuju da se nekome sveti, bez obzira na to o kom procesu je reč, i koji je klan u pitanju. Uvek je bilo takvih pritisaka javnosti, ali i pojedinih političkih ličnosti koje su se infiltrirale u mafiju i poslovale s njom – kako na lokalnom nivou, tako i na regionalnom, ali i na republičkom nivou, u italijanskoj Skupštini. Međutim, u isto vreme, moram da kažem, da verujem da u Italiji možemo da računamo na nezavisno pravosuđe. Naravno da ima pokušaja zastrašivanja i pritisaka, ali rekao bih da je iza nas mračno doba 80-tih i 90-tih kada je pravosuđe neprekidno bilo ugroženo. S druge strane, pored tih problema, imamo i drugi problem – narativ vlasti. Kada slušate vlast, deluje kao da su sudije jedini problem Italije jer, kako tvrde iz vlasti, one imaju političku agendu… Tako ih vlast diskredituje i nameće javnosti narativ da sudije i tužioci imaju lične motive da nekoga procesuiraju, posebno ako ima veze sa određenim političkim partijama", kaže Skaturo.
Koliko su u borbi protiv mafije važni zaštićeni svedoci, ne samo u ovom procesu, već i u drugim pravosudnim procesima?
"Uloga svedoka je veoma važna, ne samo onih koji su bili svedoci zločina, već i bivših pripadnika mafijaških organizacija. Ne smemo da zaboravimo da je stvarna borba protiv organizovanog kriminala u Italiji počela kada smo dobili prvog 'pentita'. 'Pentito' je reč koju u Italiji koristimo da tačno opišemo osobu, poput bivšeg mafijaša koji je iz bilo kog razloga odlučio da izađe iz klana, a onda počeo da sarađuje sa pravosuđem ili policijom, a zauzvrat dobio zaštitu. Znate, od trenutka kada izađete iz organizovane kriminalne grupe vaš život postaje mizeran. Motiv da postanete 'pentito' je veoma važan i na osnovu njega se vidi kako mafija funkcioniše i kako se doživljava u javnosti. Prvi 'pentito' u istoriji organizovanog kriminala u Italiji bio je član Koza nostre, Tomaso Busketa, koji se odlučio na to jer nije bio zadovoljan načinom na koji klan radi. Busketa je postao nezadovoljan kada je u Koza nostri moć preuzeo klan Korleonezi i rekao da nije saglasan sa njihovim viđenjem organizacije i njihovim vrednostima. Dakle, među njima imate nostalgičare koji napuštaju mafijašku organizaciju jer se promenila - i radije bi sarađivali sa policijom, a usput spasili živote ljudi koje vole. Druga vrsta 'pentita' su ljudi koji su jednostavno napustili mafijaški život, ne žele više time da se bave… Ta druga kategorija svedoka je bolje zaštićena u italijanskom zakonodavstvu, ali većinu zaštićenih svedoka čine razočarani u svoje organizacije. I tu dolazi do problema; javnost te ljude posmatra kao izdajnike tako da se često na 'pentita', odnosno na zaštićenog svedoka, gleda kroz mišljenje javnosti o njemu, a ne na osnovu informacija koje je dao tužilaštvu. I to može da utiče na ishod procesa".
Kada je reč o suđenju pripadnicima Ndrangete, koje je u toku, koliko su bili važni svedoci saradnici, odnosno zaštićeni svedoci?
"Unutar Ndrangete, u poređenju sa drugim mafijaškim organizacijama, veoma je teško pronaći svedoke saradnike. Zašto? Za razliku od mnogih drugih kriminalnih grupa iz Italije i onih koje deluju u Italiji, Ndrangeta je gotovo pa porodična organizacija. Dok je Koza nostra organizacija u koju ljudi ulaze po preporuci, ritualom inicijacije i preko prijatelja, sa Ndrangetom je drugačije – postoji više stepena pripadnosti, i to porodične. Morate da bude rođaci. To je važna činjenica jer mudro biraju ko može da bude deo klana. A to znači da, ako uradite nešto loše, ako počnete da sarađuje sa policijom ili da obelodanjujete poverljive podatke, mogu da vas ubiju. Ali, ne samo vas, već i vašu porodicu. To je zaštitni mehanizam – u klan se puštaju ljudi kojima ne samo verujemo, već imamo i neki adut. Zato je u ovom konkretnom slučaju – procesu protiv Ndrangete – bilo veoma teško pronaći svedoke saradnike. Kada uporedite broj svedoka saradnika, recimo, iz Koza nostre ili Kamore, i uporedite ih sa Ndrangetom – koja je usput i najvažnija i najmoćnija organizacija – vidite ogromnu razliku. Članovi drugih mafija koji postaju zaštićeni svedoci, njih ponekad nije briga – nemaju veze sa ljudima sa kojima su radili. To je za njih bio samo posao. Jeste to nalik na kult, ali ipak možete da ga napustite. S druge strane, ako napustite Ndrangetu, vi ostavljate svoju porodicu, svoju krv – tako da, morate dvaput da razmislite da li ćete sarađivati sa policijom".
Ndrangeta i Koza nostra su termini koji su poznati u našem regionu. Koje su sličnosti i razlike između italijanske mafije i organizovanih kriminalnih grupa u ovom regionu?
"Svaka organizovana kriminalna grupa se razlikuje jedna od druge. O sličnostima i razlikama možemo pričati zauvek, ali ono u što zaista verujem jeste da društveni, politički i demografski kontekst zaista igra ulogu. Zbog toga ni na međunarodnom nivou ne postoji univerzalna definicija organizovanog kriminala. Za to postoji razlog. Naravno, donekle možemo da se složimo da za organizovanu kriminalnu grupu morate imati tri-četiri osobe koje su povezane, sa ciljem da ostvare profit na nezakonit način. Međutim, to ne znači da su tada sve grupe u svetu upravo takve. Recimo, Koza Nostre je piramidalna, hijerarhijska struktura, dok je Ndrangeta, što je pokazalo ovo suđenje, zapravo niz porodičnih klanova koji potiču iz neke doline u Kalabriji, usred ničega. Specifično je da Ndrangeta nema jednog šefa mafije, već niz šefova, za svaki region. Ako italijansku mafiju uporedimo s balkanskim organizacijama, određene sličnosti vidimo sa albanskim klanovima. Slično su strukturirani, po principu klanova - porodica. Sličnosti postoje i sa crnogorskim klanovima. Mislim da je to zbog toga što crnogorske i albanske grupe dugo sarađuju sa italijanskom mafijom - to su godine i godine krijumčarenja cigareta proizvedenih u Crnoj Gori, preko Jadrana. S druge strane, srpski klanovi nemaju mnogo sličnosti sa italijnaskom mafijom jer je, smatram, drugačija politička i sociološka pozadina. Način na koji se organizovani kriminal razvio u Srbiji je mnogo drugačiji od Italije – posebno zbog stepena nasilja koji ispoljavaju. Da nije bilo faze Koza nostre tokom prošlog veka, odnosno niza ubistava, među kojima i sudija i tužilaca, za italijanski organizovani kriminal ne bismo mogli da kažemo da je bio toliko nasilan - u poređenju sa drugim geografskim područjima", kaže Skaturo u razgovoru za Insajder.
Smatrate da je srpski organizovani kriminal nasilniji od italijanske mafije?
"Apsolutno da. Sve zavisi od kriminalnog konteksta o kojem pričamo – iznuđivanje, reketiranje, zelenašenje, veze sa huliganima, kontrola stadiona, učešće u nekim rušenjima u sprezi sa državom, odlasci na političke skupove i ograničavanje prava građana da protestuju… Sve to zahteva upotrebu nasilja, zastrašivanja, a toga u Italiji na tom nivou nema jer je, naravno, i drugačiji istorijski i politički kontekst. Tako da… drugačiji je način na koji se organizovani kriminal manifestuje u srpskoj i italijanskoj javnosti".
Pomenuli ste mnoge razlike, ali kada govorimo o međunarodnim organizacijama kao što je Ndrangeta - ima saradnje italijanske mafije sa srpskim kriminalnim organizacijama?
"Da biste prevezli tone i tone kokaina iz Ekvadora ili Kolumbije, potrebni su vam posrednici. Pre svega je važno da razumete da se međunarodni lanac snabdevanja kokainom oslanja na legalne lance snabdevanja; potrebni su vam ljudi koji poznaju pomorski transport i mnogo toga drugog, a za to nije važna nacionalnost. Pa tako vidite neko saopštenje Evropola u kojem recimo piše da je zaplenjeno 15 tona kokaina u Kolumbiji, a da je uhapšeno 20 osoba; a među njima su trojica iz Kalabrije, dvoje rođenih u Jugoslaviji ali imaju albanska imena, pa vidite da su tu tri Srbina, jedan Hrvat… Srbi su tradicionalno prisutni u Brazilu i tamo rade sa grupama koje kokainom snabdevaju međunarodne potrošače. Tako da, Srbija, Crna Gora ili Albanija – nije bitno. Važna je reputacija pojedinca za saradnju sa italijanskom mafijom i koliko je sposoban. Ovde je reč o globalizovanom svetu, tako da ćete često zajedno naći Srbina, Italijana i Albanca… To je njihov posao", zaključio je u razgovoru za emisiju "Svet i mi" Ruđero Skaturo, stručnjak za međunarodni organizovani kriminal iz Palerma.&nbsp;
Novinar Žikica Stevanović

Ruđero Skaturo: 'Ndrangeta' nije poražena, italijanska mafija sarađuje sa balkanskim klanovima (VIDEO)

"Od prvog ročišta koji je održano 7. jula do poslednjeg koje se održalo 16. jula ove godine, za to vreme je intervjuisano više od 300 osoba, a saslušanja su transkribovana na više od 16.000 stranica. Suđenje je zatim nastavljeno 11. septembra ove godine, dakle, još traje, što pokazuje kompleksnost italijanskog sudstva, dugu i veoma složenu proceduru koja je puna veštačenja i svedoka i rizikuje da se završi tek između, kako procenjuju, 2025. i 2026. godine. &nbsp;Među optuženima su se našli bivši izvršni direktor kompanije ASPI, to je Autostrada per Italia, koja ima koncesiju nad auto-putem u Italiji, a samim tim i nad ovim mostom, koji je deo auto-puta. Zatim, tu su se našli šef operativnog sektora iste te kompanije i bivši direktor održavanja auto-puteva. Zatim, Antonio Galata, koji je bio direktor jedne druge kompanije, SPEA - firma za projektovanje auto-puteva, koja je odgovorna za održavanje i inspekciju na auto-putevima u Italiji, kao i tehnički menadžer iste kompanije i mnogi drugi menadžeri, te politički funkcioneri. Za sada ima više od 50 ljudi koji se trenutno nalaze na optuženičkim klupama", kazala je Đorđević.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcYoEbW1An1w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Đorđević je navela da je uzrok rušenja mosta, prema izveštaju veštaka koju su činili inženjeri i univerzitetski profesori sa Univerziteta u Pizi i Univerziteta Politehnike u Milanu, nedostatak i/ili neadekvatnost kontrolisanja mosta. &nbsp;
"S obzirom da je most napravljen 1963. godine, deo je auto-puta koji povezuje Italiju sa Francuskom i veoma je prometan a nesreća se dogodila baš 14. augusta, to ću da naglasim, kada je promet saobraćaja bio dosta veći nego uobičajeno, &nbsp;jer to je dan pre najvećeg italijanskog praznika, Ferro Gosto, kada Italijani idu kolektivno na odmor", istakla je Đorđević.&nbsp;
Đorđević je rekla da je inspekcija mosta sprovedena 2015. godine, da su uzeti uzorci užadi na stubu mosta - a da se 2018. jedan stub srušio.
"Pokazalo se da je omotač tog stuba oksidiran i da su labava tri ili četiri užeta koja drže taj stub. Međutim, sanacija toga se nikada nije dogodila i dakle, na osnovu tih podataka, optužnice za rušenje mosta u Đenovi izdate su za višestruko ubistvo iz nehata, zatim ubistvo u saobraćaju, namerno izazivanje urušavanja, nesprovođenje službenih radnji, te ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju i namerno izostavljanje sigurnosnih uređaja na radnim mestima", navela je Tatjana Đorđević, novinarka iz Milana.
Izvor: Insajder

Italija