Dautović: Da je Izrael napao nuklearnim oružjem Iran – Zapad bi ćutao (VIDEO)
Izraelski vojni udari na ciljeve unutar Irana otvorili su novu i opasnu fazu na Bliskom istoku, s ozbiljnim posledicama po regionalnu bezbednost. Dok izraelske vlasti poručuju da „operacija tek počinje“, iz Teherana stižu najave o odgovoru, iako su realne vojne opcije Irana ograničene. U regionu raste zabrinutost da bi ovaj napad mogao pokrenuti lančanu reakciju, uključujući i moguće učešće Hezbolaha i Sjedinjenih Američkih Država. Istovremeno, sve se glasnije postavlja pitanje da li će Iran – upravo zbog ovih udara – dodatno ubrzati svoj nuklearni program. O tome šta se zaista događa i šta bi moglo da usledi, za Svet i mi govori Mirko Dautović, stručnjak za međunarodne odnose.
Nakon izraelskih udara na vojne ciljeve u Iranu, uključujući lokacije kod Tabriza i Širaza, jasno je da se operacija neće zaustaviti na jednoj noći. Mirko Dautović ocenjuje da se "Izrael ne zadovoljava izolovanim udarom" i da "nastavlja da bombarduje položaje" oko ključnih gradova. Kako kaže, verovatno je da ćemo nove napade videti i tokom noći. S druge strane, Iran trenutno nema mehanizam za ravnopravan odgovor.
"Iran nema čime da odgovori. Jutros su poslali oko stotinu dronova – nijedna se nije ni približila izraelskom vazdušnom prostoru, svi su bili oboreni", objašnjava Dautović.
To jasno pokazuje, dodaje, koliko su iranske mogućnosti ograničene u ovom trenutku. Iran se godinama oslanjao na regionalne saveznike, pre svega Hezbolah. Ali ta karta, čini se, više nije aktivna.
"Njegov glavni saveznik Hezbolah je poprilično oslabljen prošle godine u ratu protiv Izraela u Libanu. Izgleda da više nisu u stanju da napadnu Izrael sopstvenim sredstvima. Oni su jutros izdali saopštenje da se neće mešati u ovaj rat", kaže Dautović.
Odluka Hezbolaha da se povuče ne znači nužno da će ih Izrael poštedeti, ali ukazuje da Teheran ostaje bez neposredne podrške. Uprkos tome, postoji potencijal za druge vidove odgovora – poput balističkih projektila. Ipak, Dautović ističe da bi i to bio više simbolički nego strateški potez.
"Mogli bi da lansiraju svoje balističke projektile na Tel Aviv, jer ih je prilično teško zaustaviti. Oni bi verovatno i pali, ali budući da imaju samo konvencionalne bojeve glave, dakle običnog eksploziva, naneli bi neku štetu. Tako da sumnjam da će Iran u ovom trenutku da ih iskoristi."
Jedna od tema koja se u javnosti posebno ističe jeste potencijalna umešanost Sjedinjenih Američkih Država u izraelsku operaciju. Iako je državni sekretar SAD demantovao bilo kakvu povezanost, Dautović smatra da su takve izjave kontradiktorne.
"Uprkos onome što je bilo poricanje Marka Rubija, državnog sekretara NIS, da Amerika nije bila uključena u ovaj napad – kasnije vesti, koje je Donald Trump rekao, da je on znao da će se napad desiti, upućuju na to da, ako nisu direktno izazvali napad, svakako su ga odobrili."
Takva situacija otvara još jedno ključno pitanje: da li bi Teheran mogao da udari na američke ciljeve u regionu. Dautović smatra da je to malo verovatno.
"Ne mislim da će se Iran usuditi da udari na to, jer bi to prizvalo intervenciju i Izraela i Amerike koja bi bila daleko oštrija."
U tom odnosu snaga, Izrael nastupa gotovo bez ograničenja. Dautović posebno upozorava da ni nakon više od šest stotina dana rata u Gazi, međunarodna zajednica nije pokazala volju da reaguje.
"Imamo već šesto i nešto dana rata u Gazi, tokom kojeg je Izrael – sada je to praktično konsenzus među stručnjacima i akademicima koji se bave genocidom i holokaustom – činio genocid u Gazi", ističe. Uprkos tome, nema nikakve opomene, ni konkretnih posledica.
Upoređujući reakcije Zapada na ratove u bivšoj Jugoslaviji i ulogu Izraela danas, Dautović ukazuje na potpuni izostanak političke ravnoteže. "Ono što su srpske snage radile na Kosovu tokom 1997. i 2008. nije ni jedan promil onoga što Izrael radi u Gazi već godinu dana."
Posledica takve nekažnjivosti, prema njegovom mišljenju, jeste politički nihilizam.
"Oni znaju da su u potpunosti zaštićeni, da ih nikakva kazna neće stići. U međunarodnim odnosima to vodi ka ponašanju koje bismo mogli da okarakterišemo kao besmisleno – osećanje da možete nekažnjeno da radite šta god želite."
Dautović se čak pita kako bi svet reagovao da je Izrael upotrebio i najekstremnija sredstva. "Jutros sam se zapitao – da su, recimo, napali Teheran nuklearnim oružjem, da li bi bilo osude sa Zapada? Ja mislim da je odgovor ne."
U svetlu svega toga, razumljivo je što Iran vidi nuklearno naoružanje kao jedini garant bezbednosti.
"Ovo je zapravo direktan podsticaj Iranu da napravi nuklearni program. Ako pogledate sudbinu Libije i Severne Koreje – Libija je odustala i doživela građanski rat, Severna Koreja ga je razvila i više nema šanse za invaziju spolja."
Ipak, čak i da Iran požuri sa razvojem nuklearnog programa, pitanje je da li bi stigao do kraja. Izrael, ocenjuje Dautović, ima jaku obaveštajnu mrežu unutar zemlje i ne bi dozvolio da oružje bude kompletirano.
"Ma koliko sada želeo da napravi to oružje, sumnjam da će izraelski agenti, koji su očigledno brojni i vrlo dobro opremljeni u Iranu, dopustiti to. Odmah bi napali konvoje koji bi prevozili te komponente – bilo da se radi o uranijumu ili drugim delovima koji su potrebni da se napravi nuklearna bomba i stavi u balistički projektil."
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.