Ćerimagić za "Svet i mi": Vožnja studenata biciklom ostavila trag u Briselu i Strazburu
Viši analitičar za Zapadni Balkan u organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić rekao je za „Svet i mi“ da smatra da je akcija studenata koji su biciklima išli do Strazbura ostavila „vidljiv trag u Briselu i Strazburu“. Kako kaže, smatra da pritisak ima efekta zato što je „zasnovan na stvarnom stanju koje postoji u Srbiji“.
„Sa pritiskom koji je usledio i kroz Evropski parlament, s kojim su se biciklisti sastali, i kroz medijski pritisak i kroz objašnjavanje stvarne situacije u Srbiji i odnose Evropske komisije, komesarka Kos je u Evropskom parlamentu za vreme svog govora ipak dodatno osnažila, odnosno pojačala kritike i koristila upravo izveštaje Evropske komisije, svoje sopstvene komisije i službe da pocrta neke probleme koji postoje u Srbiji“, rekao je Ćerimagić za Svet i mi.
Kako kaže, razgovori koje je komesarka Marta Kos imala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nisu „nisu bili isti kao pre godinu ili nekoliko godina“.
„U sebi su sadržavali konkretne zahteve i očekivanja Evropske komisije i vidimo da i sama komesarka Kos insistira na tome da su njeni zahtevi prema vlastima u Srbiji jednaki ili približno jednaki onim zahtevima koje imaju protesti i studenti“, kaže Adnan Ćerimagić.
Govoreći o širem kontekstu, on je ocenio da Evropska unija snosi deo odgovornosti za trenutnu situaciju kada je u pitanju proširenje EU i odnos sa Zapadnim Balkanom.
„Ukoliko pogledate izveštaje Evropske komisije, na primer, koji se objavljuju svake godine, onda ćete videti vrlo detaljan prikaz dešavanja u svim zemljama Zapadnog Balkana od stanja zaštite životne sredine preko kvaliteta vladavine prava do nekih manje bitnih ili manje prisutnih pitanja. I tu, recimo, izveštaj o Srbiji koji je objavljen dva dana pre one tragedije u Novom Sadu, vrlo jasno i decidirano su označeni problemi recimo u sudstvu, kada je u pitanju politički pritisak, kada je u pitanju način na koji se promovišu tužioci i sudije u Srbiji, ali i okvirno kada se govori o izbornom procesu“, rekao je Ćerimagić.
Ipak, ključnu odgovornost, prema njegovim rečima, imaju političke elite zemalja kandidata koje su propustile priliku da sprovedu reforme i približe se evropskim standardima.
„Kada su u pitanju same granice, rekao bih da najveći deo odgovornosti leži na samoj Evropskoj uniji. Zato što od, u stvari, 2014. godine, odnosno ulazka Hrvatske u EU 2013. godine, proces proširenja na neki način je zamrznut i nije imao političku odluku. Kada govorimo o odgovornosti, šta se dešava iza te granice, do koje mere zemlje poštuju vladavinu prava, demokratiju, do koje mere se usklađuju sa standardima Evropske unije, tu naravno najveći deo odgovornosti snose političke stranke vladajuće kroz ove sve godine, ali i, rekao bih, društvo, odnosno političke elite koje nisu uspele u većini zemalja da nametnu reformske procese i sustizanje EU standarda i to je definitivno njihova krivica puno više“, zaključio je Ćerimagić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.