Cene nekretnina u Srbiji: Kupovina ili najam - šta se više isplati?
U poslednja tri meseca prošle godine, u Srbiji je prodato najviše nekretnina u poslednje dve godine - pokazuju zvanični podaci. Zanimljivo je, međutim, da Beograd nije više u centru pažnje – tražnja je pomerena ka Nišu, Novom Sadu, ali i Kragujevcu. Među razlozima je i to što je kvadrat u starogradnji u Beogradu u proseku bio 2.312 evra, a u novogradnji 2.462 evra, dok je, primera radi, u u Nišu stan u starogradnji oko 950 evra manje, a u novogradnji skoro 700 evra manje.
Ukoliko razmišljate da kupite stan u Beogradu, najjeftinije ćete proći ako nađete nekretninu u Rakovici i to važi i za starogradnju gde je prosečna cena oko 1.865 evra, ali i za novogradnju koja je u proseku 2.321 evro po kvadratu.
Agent za nekretine Kaća Lazarević za Insajder kaže da kada se uporede podaci sa stanjem na tržištu, potražnja je ostala ista.
“Stagniramo već duži period, jer je kriza jako velika. Cene se ne spuštaju u novogradnji. I dalje se prave stanovi koji su apsolutno neprihvatljivi za tržište nekretnina, to su stanovi preko 100 kvadrata. Malih stanova ima samo u starogradnji, a za male stanove postoji velika potražnja, pogotovo u ovom periodu kada postoji mogućnost uzimanja tih studentskih kredita”, navela je ona za Insajder.
Zakup povoljniji nego ranije, ali i dalje previsok za mnoge
Kada je reč o najmu stanova u Srbiji, pretragom oglasa, jasno se utvrđuje da su cene zakupa nešto niže u odnosu na 2023. godinu, ali je istovremeno gotovo nemoguća misija naći stan ispod 300 evra.
Na pitanje da li to znači da je u ovakvoj situaciji bolje kupiti svoju nekretninu ili iznajmiti stan, Lazarević odgovara da su cene zakupa stanova “otišle dole i to značajno”, te da je “mnogo manje interesovanje zbog krize”.
“Ljudi nemaju više mogućnosti da plaćaju toliku cenu zakupa plus troškove. To mogu da plate dvoje zaposlenih sa solidnim platama. Onda se oni pre odlučuju za kupovinu stana, pa čak i za skup kredit, jer znaju da otplaćuju nešto što ostaje njima”, ocenila je Lazarević za Insajder.
Ipak, kaže, pre bi uvek savetovala kupovinu stana.
“Samo treba voditi računa i ići od banke do banke, jer ne daju sve banke iste uslove. Dobro pogledati listing otplate, ne sadašnju ratu, ne učešće, nego listing otplate, da vi vidite koliko vi u stvari plaćate taj kredit i koliko on na kraju izađe. Za studentski kredit dižete 100.000 kredita, a vraćate 150.000”, ocenila je ona.
Prema njenim rečima, nepovoljne cene ipak ne znače da sa kupovinom treba čekati.
“Naše tržište se širi, ali samo sa velikim stanovima, skupim stanovima. Pitam se da li investitori razmišljaju šta će biti jednog dana kad, evo već sada, nema kupaca za tako velike stanove. Pojavljuju se sada, ali vrlo retko, investitori koji zidaju na jednom spratu 30 kvadrata, 50, 80 i 100. To su investitori koji imaju sluha za sadašnju situaciju i nesadašnju i dalekosežniju situaciju, zato što uvek možete onda da prodate i manji stan, i veći stan, i da sačeka da se na kraju najskuplji proda. Ali ako vi u zgradi imate sve velike i skupe stanove, onda nemojte očekivati da ćete brzo realizovati prodaju”, zaključila je ona.
Beograd i dalje najskuplji, ali sa velikim razlikama po opštinama
Sa druge strane, izvršni direktor agencije za nekretnine “City Expert” Miloš Mitić za Insajder kaže da se može reći da je prošle godine došlo do stabilizacije tržišta u odnosu na 2023. godinu.
“Možemo za prošlu godinu da zaključimo da imamo rast prodaje u odnosu na prethodni period do nekih desetak posto i da imamo rast u cenama do desetak posto u novogradnji i do nekih pet posto u starogradnji”, naveo je Mitić za Insajder.
Kako je precizirao za, kvadrat ispod 2.000 evra u Beogradu se može naći u Rakovici, krajnjem delu Voždovca, Kumodražu, Mirijevu, Kotežu, Surčinu, kao i u krajnjim delovima Zemuna kao što su Zemun-polje ili Altina.
“Prošle godine smo imali neki pad od desetak posto u odnosu na period posle koronavirusa, kada smo imali veliki priliv ruskih državljana. Ove godine se taj trend nastavio i u prvom kvartalu ove godine imamo sigurno pad od desetak posto u odnosu na period prošle godine. To je uzrok generalno disbalansa između ponude i tražnje, gde u ovom trenutku imate veliku i značajnu ponudu u odnosu na tražnju koju već pokazuje duži vremenski period kriva opadanja”, zaključio je Mitić.
I cene stanova u Evropskoj uniji porasle su u proseku za oko 53 odsto u periodu od 2015. do kraja prošle godine, kažu podaci Eurostata.
U rastu cena prednjači Mađarska gde su nekretnine i do tri puta skuplje nego pre deset godina, a za Mađarskom ide Island gde su cene porasle za dva i po puta - prosečna cena stana je oko 500.000 evra.
U Litvaniji, Portugalu, Češkoj, Bugarskoj, Estoniji i Poljskoj cene su se u proseku više nego udvostručile u poslednjih devet godina.
Suprotno tome, u Finskoj cene nekretnina su ostale skoro iste kao pre deset godina.
Novinarka Bojana Stojanović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.