Ukoliko razmišljate da kupite stan u Beogradu, najjeftinije ćete proći ako nađete nekretninu u Rakovici i to važi i za starogradnju gde je prosečna cena oko 1.865 evra, ali i za novogradnju koja je u proseku 2.321 evro po kvadratu.&nbsp; <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-beogradu-najskuplji-stanovi-u-starom-gradu-i-savskom-vencu-najjeftiniji-u-rakovici">Sledi Novi Sad sa prosečnom cenom od oko 2.000 evra po kvadratu i u starogradnji i u novogradnji.</a> <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-beogradu-najskuplji-stanovi-u-starom-gradu-i-savskom-vencu-najjeftiniji-u-rakovici">Kvadrat stana u starogradnji u Nišu u poslednjem kvartalu prošle godine vredeo je 1.364 evra, a u novogradnji 1.774 evra, dok su u Kragujevcu stari stanovi u proseku vredeli po 1.132 evra po kvadratu, a novi po 1.429 evra.</a> Agent za nekretine Kaća Lazarević za Insajder kaže da kada se uporede podaci sa stanjem na tržištu, potražnja je ostala ista. “Stagniramo već duži period, jer je kriza jako velika. Cene se ne spuštaju u novogradnji. I dalje se prave stanovi koji su apsolutno neprihvatljivi za tržište nekretnina, to su stanovi preko 100 kvadrata. Malih stanova ima samo u starogradnji, a za male stanove postoji velika potražnja, pogotovo u ovom periodu kada postoji mogućnost uzimanja tih studentskih kredita”, navela je ona za Insajder. <h2>Zakup povoljniji nego ranije, ali i dalje previsok za mnoge</h2> Kada je reč o najmu stanova u Srbiji, pretragom oglasa, jasno se utvrđuje da su cene zakupa nešto niže u odnosu na 2023. godinu, ali je istovremeno gotovo nemoguća misija naći stan ispod 300 evra. Na pitanje da li to znači da je u ovakvoj situaciji bolje kupiti svoju nekretninu ili iznajmiti stan, Lazarević odgovara da su cene zakupa stanova “otišle dole i to značajno”, te da je “mnogo manje interesovanje zbog krize”.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4" data-rendition-name="original" width="6720" height="4480" loading="lazy" alt="Prazan stan aparatman"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Point3D Commercial Imaging Ltd. / Unsplash</figcaption> </figure>  “Ljudi nemaju više mogućnosti da plaćaju toliku cenu zakupa plus troškove. To mogu da plate dvoje zaposlenih sa solidnim platama. Onda se oni pre odlučuju za kupovinu stana, pa čak i za skup kredit, jer znaju da otplaćuju nešto što ostaje njima”, ocenila je Lazarević za Insajder. Ipak, kaže, pre bi uvek savetovala kupovinu stana. “Samo treba voditi računa i ići od banke do banke, jer ne daju sve banke iste uslove. Dobro pogledati listing otplate, ne sadašnju ratu, ne učešće, nego listing otplate, da vi vidite koliko vi u stvari plaćate taj kredit i koliko on na kraju izađe. Za studentski kredit dižete 100.000 kredita, a vraćate 150.000”, ocenila je ona. Prema njenim rečima, nepovoljne cene ipak ne znače da sa kupovinom treba čekati. “Naše tržište se širi, ali samo sa velikim stanovima, skupim stanovima. Pitam se da li investitori razmišljaju šta će biti jednog dana kad, evo već sada, nema kupaca za tako velike stanove. Pojavljuju se sada, ali vrlo retko, investitori koji zidaju na jednom spratu 30 kvadrata, 50, 80 i 100. To su investitori koji imaju sluha za sadašnju situaciju i nesadašnju i dalekosežniju situaciju, zato što uvek možete onda da prodate i manji stan, i veći stan, i da sačeka da se na kraju najskuplji proda. Ali ako vi u zgradi imate sve velike i skupe stanove, onda nemojte očekivati da ćete brzo realizovati prodaju”, zaključila je ona. <h2>Beograd i dalje najskuplji, ali sa velikim razlikama po opštinama</h2> Sa druge strane, izvršni direktor agencije za nekretnine “City Expert” Miloš Mitić za Insajder kaže da se može reći da je prošle godine došlo do stabilizacije tržišta u odnosu na 2023. godinu. “Možemo za prošlu godinu da zaključimo da imamo rast prodaje u odnosu na prethodni period do nekih desetak posto i da imamo rast u cenama do desetak posto u novogradnji i do nekih pet posto u starogradnji”, naveo je Mitić za Insajder. Kako je precizirao za, kvadrat ispod 2.000 evra u Beogradu se može naći u Rakovici, krajnjem delu Voždovca, Kumodražu, Mirijevu, Kotežu, Surčinu, kao i u krajnjim delovima Zemuna kao što su Zemun-polje ili Altina.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250501090524_e6b0c901bb96f0ed15e77871c05b04736866ac29f16462c432c00e6e14e2e5e2.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250501090524_e6b0c901bb96f0ed15e77871c05b04736866ac29f16462c432c00e6e14e2e5e2" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="beograd na vodi"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  “Prošle godine smo imali neki pad od desetak posto u odnosu na period posle koronavirusa, kada smo imali veliki priliv ruskih državljana. Ove godine se taj trend nastavio i u prvom kvartalu ove godine imamo sigurno pad od desetak posto u odnosu na period prošle godine. To je uzrok generalno disbalansa između ponude i tražnje, gde u ovom trenutku imate veliku i značajnu ponudu u odnosu na tražnju koju već pokazuje duži vremenski period kriva opadanja”, zaključio je Mitić.&nbsp; I cene stanova u Evropskoj uniji porasle su u proseku za oko 53 odsto u periodu od 2015. do kraja prošle godine, kažu podaci Eurostata. U rastu cena prednjači Mađarska gde su nekretnine i do tri puta skuplje nego pre deset godina, a za Mađarskom ide Island gde su cene porasle za dva i po puta - prosečna cena stana je oko 500.000 evra. U Litvaniji, Portugalu, Češkoj, Bugarskoj, Estoniji i Poljskoj cene su se u proseku više nego udvostručile u poslednjih devet godina.&nbsp; Suprotno tome, u Finskoj cene nekretnina su ostale skoro iste kao pre deset godina. Novinarka Bojana Stojanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Cene nekretnina u Srbiji: Kupovina ili najam - šta se više isplati?

Oni koji nemaju svoj krov nad glavom, nemaju jeftinu opciju. Ukoliko se odluče za kupovinu stana, moraju pre odlaska u banku da naprave dugoročnu računicu. Kamatne stope su visoke - od 6,9 do 9, 3 odsto, u zavisnosti od banke. &nbsp;Prema podacima RGZ-a, u prvom tromesečju ove godine, prosečna cena prometovanih stana u Beogradu je 2.070 evra u starogradnji, a u novogradnji 2.214 evra.&nbsp; S druge strane, ako se živi kod “gazde”, svaki evro koji se da za kiriju, je samo puko plaćanje usluge. <a href="https://insajder.net/teme/sta-je-isplativije-kupiti-ili-rentirati-zasto-je-pala-cena-iznajmljivanja-stanova">Stručnjak za promet nekretnina</a> Davorka Tasić kaže za Insajder da je prosečan zakup dvosobnog stana u Beogradu oko 600 evra.&nbsp; “U svakom slučaju mi naše klijente savetujemo da kupe stan. Naročito one koje kupuju svoj prvi stan. Jer davanje kirije je bačen novac, ovako, posle 20-30 godina imaju svoj stan. Akcenat stavljamo na novogradnju”, navodi Tasić.&nbsp; Prema njenim rečima, nije ni svaka novogradnja istog kvaliteta.&nbsp; “Na obodu grada mogu da se nađu stanovi za 1.500 do 2.000 evra po kvadratu. Pristupačni su i oni stanovi koji su u suterenu, jer je po prirodi stvari, njihova cena niža. Imate onih stanova koji se papirološki vode kao suteren, ali nisu ukopani zbog konfiguracije zemljišta u brdovitim delovima grada. Ti stanovi su na nivou prvog sprata, veoma su povoljni i za izdavanje i za stanovanje”, navodi Tasić.&nbsp; <h2>Računica: Prosečna cena kirije 600 evra, rata kredita - 650</h2> Ako prosečna cena rentiranja stana u Beogradu iznosi oko 600 evra, za dvadeset godina od rentiranja vlasnik stana može da se zaradi 144.000 evra. Međutim, tu treba odbiti troškove amortizacije, opremanja, plaćanja poreza, investicionih troškova održavanja zgrade.&nbsp; S druge strane, pogodnost prilikom kupovine može biti povrat PDV-a, ako je reč o prvom stanu u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230210190212_4936935a069e2c6a4ef5cd166484b8b5b28007131a69389dd4654d4bbd155aa2.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20230210190212_4936935a069e2c6a4ef5cd166484b8b5b28007131a69389dd4654d4bbd155aa2" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Stanovi, izgradnja "> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  “Ako se kupuje 35-40 kvadrata za prosečnu cenu od 3.000 evra, koliko se kreću stanovi u sivoj fazi oko Vukovog spomenika, potrebno je oko 120.000 evra. Čim se zgrada završi, stanovi će vredeti oko 3.300 evra. Tu se već u startu zaradi 12.000 evra”, za insajder objašnjava ekonomista Miloš Mitić, izvršni direktor agencije City Expert.&nbsp; Prema njegovim rečima, za takvu kupovinu potrebno je 24.000 evra učešća i 96.000 iz kredita.&nbsp; “Prema kreditnom kalkulatoru, na ovaj iznos kredita, prema sadašnjim kamatnim stopama, rata je oko 650 evra. S druge strane, takav namešten stan se izdaje za 600 evra”, objašnjava Mitić.&nbsp; Prema njegovim rečima, normalnim ritmom uzimanja kirije i otplate kredita, prema sadašnjem stanju na tržištu nekretnina, kupovina stana u okolini Vukovog spomenika se isplati za 17-18 godina. “Praksa je pokazala da je stan veličine 43 kvadrata, sa odvojenom spavaćom sobom, najisplativija kupovina nekretnine. Stanovi manje kvadrature se kasnije brže prodaju, a traženi su na tržištu rentiranja stanova”, objašnjava Mitić.&nbsp; Mitić dodaje, najisplativije je da se kvadrati kupe, dok je zgrada u sivoj fazi izgradnje. Tada se stanovi nude po izuzetno povoljnijim cenama.&nbsp; Kupovina stana dok još nisu iskopani temelji, nosi određeni rizik i dodatne troškove. Kredit se otplaćuje, a useljenje može da potraje i godinama, dok investitor ne završi radove. &nbsp; &nbsp;Izvor: Insajder

Prenosimo

Nema jeftinog krova nad glavom: Da li je isplativija kupovina ili najam stana

Zbog velikog priliva stanovništva iz Istočne Evrope, rentiranje stanova je skočilo bezmalo tri puta, koliko je porasla i vrednost kvadrata u novogradnji. Međutim, od kraja prošle godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada cene. Strani državljani, uglavnom Rusi, počeli su da traže jeftinija rešenja. Počeli su da rentiraju nekretnine na rubnim delovima prestonice, a jedan broj njih je odlučio da kupi jeftine, stare kuće u unutrašnjosti Srbije.&nbsp; Cene izdavanja stanova su pale, kažu agenti za promet nekretnina. Dvosoban stan od 60 kvadrata u širem delu prestonice više nije 1.000 evra, već se cena „smirila“ na nekih 500-600 evra. <a href="https://insajder.net/teme/pad-kupovine-nekretnina-u-srbiji-svaki-dvadeseti-kupac-stranac">Prema podacima RGZ</a> pala je i prodaja stanova. Cene u oglasima su i dalje visoke, ali uglavnom pregovorima, one se spuštaju za oko deset odsto.&nbsp; "Cena u oglasima i prodajna cena u 95 odsto slučajeva nije ista. Sada prodavci i stanodavci kontaktiraju agenciju i traže da se tražena suma koriguje", za Insajder priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp; <h2>Cene veštački porasle&nbsp;</h2> Rast kupovne cene kvadrata i iznajmljivanje nekretnina najviše je pogodila onaj sloj stanovništva koja nema rešeno stambeno pitanje. Visoke kamate, pokolebale su ih da uzimaju stambene kredite, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca, najveći broj stanodavaca povećao je visinu mesečne rente.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dinari, kovanice, GREMLIN, pregled godine [full]"> <figcaption>Dinari, kovanice. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema Simićevim rečima, iako se očekivalo posle korona krize, na tržištu nekretnina kvadrati budu dostupni po nekoj nižoj ceni, došlo je do eksplozije cena. A isto tako došlo je do poremećaja na tržištu cena stanova za izdavanje.&nbsp; Na cene utiče mnogo faktora, do skoro, jedan od značajnijih je bio lokacija. Sada, gotovo da nema pravila. Pa imamo da se u novoizgrađenom stambenom bloku na Banjici (obod urbanog dela Beograda) prodaju stanovi preko 3.000 evra po kvadratu, a rentiraju za oko 1.000 evra u novogradnji.&nbsp; Poređenja radi, u novobeogradskim blokovima stanovi se izdaju po cenama od sedam do 15 evra po kvadratu ukoliko je u pitanju starogradnja. U novogradnji prosečno se kreće oko 20 evra po kvadratnom metru. Ovaj raspon cena podrazumeva da će i drugi kriterijumi biti uračunati, kao što je, na primer, ukupna površina nekretnine. Što je veći stan, cena po kvadratu je niža.&nbsp; Za izdavanje nekretnine, najviše novca treba izdvojiti u centru grada, na Dorćolu. Renta stanova starogradnje kreće se od osam do 17 evra, a u novim objektima staje oko 22 evra po kvadratu. Na Vračaru, Zvezdari i u užem centru Zemuna cene se kreću od sedam do 17 evra po kvadratu, dok je na periferiji Beograda stanarina od četiri do devet evra. <h2>Šta je isplativije, kupiti ili rentirati?</h2> U godinama pre korona krize, bilo je isplativije da se uzme kredit, nego da se rentira nekretnina. Bila je mala razlika u novcu, a posle isplate kredita, nekretnina bi ostala u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Beograd, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Danas, posle ovoliko <a href="https://insajder.net/teme/stanove-sve-rede-kupuju-gradani-a-sve-cesce-krupni-investitori-video">poremećaja na tržištu nekretnina</a>, teško može da se izvede dobra računica, šta je bolje – kupiti stan pod nepovoljnim kamatnim stopama, sa visokom cenom kvadrata ili gazdi plaćati kiriju, pa kada se spuste kamate i cene kvadrata, da se pazari krov nad glavom. “Iako je tržište i dalje u nekoj stagnaciji, ove sve cene su zaista jako visoke za jednog prosečnog građanina, naročito za mlade bračne parove koji treba da reše stambeno pitanje. S druge strane, kreditni kupac mora da ima jako visoka primanja, da bi bio u situaciji da aplicira za kredit”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp; Agenti za promet nekretnina se slažu da je isplativa kupovina nekretnine, koja će se kasnije izdavati drugim licima. &nbsp; Izvor: Insajder

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

Iznajmljivanje stanova

Cene nekretnina u Srbiji: Kupovina ili najam - šta se više isplati?

Nema jeftinog krova nad glavom: Da li je isplativija kupovina ili najam stana

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke