Bez SAD nema dogovora: Mitić o ulozi Vašingtona u pregovorima Moskve i Kijeva (VIDEO)

Posle manje od dva sata razgovora, završeni su dugo očekivani direktni pregovori Rusa i Ukrajinaca u Istanbulu i stižu prve dobre vesti - zaraćene strane su se dogovorile da razmene detaljne predloge za prekid vatre, kao i da razmene po hiljadu zarobljenika, a Ukrajina je zatražila da se sastanu Putin i Zelenski. 

Taj zahtev će, kažu ruski pregovarači, Moskva tek razmatrati. Šta može da se zaključi iz početak direktnih razgovora Moskve i Kijeva i o tome šta očekivati kao naredni korak, u emisiji “Svet i mi” govorio je dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

“Početak pregovora i dogovor o razmeni zarobljenika je jedan vrlo dobar, pozitivan gest. Mnogi su nakon jučerašnjeg dana možda bili pesimistični i zaista nisu očekivali da će doći do nekog, bilo kakvog dogovora. Ovo je bio najbolji demanti i za one koji su smatrali da ove delegacije, sastav delegacija nije relevantan, nije kompetentan, da nema ingerencije, da nema nadležnosti da donosi neke odluke. Naravno, nemoguće je bilo doneti neku odluku, odnosno, dogovor o potpunoj razmeni zarobljenika, jer ukrajinskih zarobljenika ima naravno mnogo više, ali znate, broj od hiljadu za hiljadu, to je zaista jedna impresivna brojka i svakako najveća od početka sukoba”, smatra dr Aleksandar Mitić.

Iako su neki očekivali mnogo više od današnjih pregovora, Mitić veruje da je za sam nastavak razgovora napravljen bitan podstrek. Ono što bi mogao biti sledeći korak je primirje. Dogovoreno je da Rusija i Ukrajina najpre sastave, pa potom razmene predloge za prekid vatre. Kako se može u tom delu doći do dogovora, ako se zna da Ukrajinci traže momentalni, totalni prekid vatre.

“Nemoguće je imati bezuslovno primirje. Mi smo imali, naravno, jedan istorijat primirja, imamo istorijat primirja izmena Minska 2, naravno, čuli smo tada i od francuskog predsednika i nemačke kancelarke Merkel, da su ta primirja služila u stvari za kupovinu vremena i za naoružavanje Kijeva. Videli smo i da je uskršnje primirje pre nekoliko nedelja i primirje za vreme dana pobede, dakle, trodnevno primirje,  da ono nije ispoštovano. Sa te strane iskustva su negativna i jasno je da svako primirje mora da bude na neki način verifikovano i mora da postoje detalji, dakle, primirje ne može da služi kao neka vrsta odmora za dalje naoružavanje, već mora da služi kao neki konkretan korak, podstrek, mera poverenja ka postizanju političkog rešenja. Moraju da postoje određene, rekao bih i političke kulture. Uslovi će svakako postojati i kulture moraju da postoje. I naravno mora da postoji dogovor o daljim koracima i formatu. Tako da je to nešto o čemu ćemo sigurno čuti i videti više narednih dana.”

Dok se razmišlja o daljim koracima pregovora, nesporna je činjenica da ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, kao i više predstavnika evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država smatraju - da je ruski pristup pregovorima, neprihvatljiv. Sagovornik Insajdera objašnjava da postoji više različitih pogleda na sam dijalog i pregovore između Rusije i Ukrajine.

“Svakako da ukrajinska strana, koja je podržana od strane takozvane koalicije voljnih, pre svega od zemalja EU i Velike Britanije, pogotovo insistira najpre na tom bezuslovnom primirju. To je nešto sa čime se naravno ne slaže Moskva, koja smatra da najpre moramo da imamo određene razgovore ili vidimo kakav će biti pravac daljih razgovora u političkom smislu. Dakle, oni apsolutno ne prihvataju tu sekvencu bezuslovnog primirja, pa tek onda ćemo videti kako ćemo dalje razgovarati. Tu se nalazi jedan fundamentalni problem i od toga zavisi naravno i sastav delegacije. Dakle, u ovom trenutku još uvek nismo došli do, političkih razgovora koji su u suštini fundamentalni i bez kojih neće moći da se završi ovaj sukob.”

Podsetimo da je predsednik Zelenski odmah rekao da želi da se sastane sa predsednikom Putinom, a da je za to vreme američki predsednik Donald Tramp tvrdio da, “dok on ne dođe, Putin i Zelenski neće sesti za sto”. Koliko je uopšte taj i takav sastanak neophodan za napredak u razgovorima.

“Možda ne za napredak, ali svakako za konačno rešenje bez ikakve dileme.

Jasno je da Ruska federacija pre svega smatra da se radi ovde o jednom sukobu koji se pre svega, odvija na teritoriji Ukrajine, ali je sukob u velikoj meri između Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a s jedne strane i Ruske federacije s druge strane i da bez dogovora sa Vašingtonom jednostavno konačno, dugotrajno, održivo rešenje sa pravim garancijama neće biti moguće. Jasno je da Ruska federacija ne veruje onima koji su verifikovali neke prethodne dogovore, od OEBS-a do EU, Francuske, Nemačke... Oni nemaju uvek podudarne stavove, kao što znamo, sa Sjedinjenim Američkim Državama. I kad se čini da upravo ta koalicija voljnih u stvari izgleda kao neka koalicija željnih, da ovi pregovori propadnu, kako bi se izvršio taj neki dodatni, veliki, dodatni pritisak na Rusiju. Međutim, to je, bojim se, više recept za nastavak patnji nego za političko rešenje.”

Osim Sedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja, Brazil i Kina su takođe sile, koje su iznele neke predloge. Tako je predsednik Brazila, Lula da Silva, rekao da će zamoliti Putina da razgovara sa Zelenskim, a i Kina je saopštila da se nada pregovorima koji vode ka miru. 

“Vidite, Kina i Brazil su imali svoje predloge, zajednički predlog od prošle godine, koji je dobio u velikoj meri podršku mnogih zemalja globalnog juga i one su pozivale i predsednika Putina, ali i predsednika Zelenskog i Zapad da naprave konkretne korake ka političkom rešenju uz određene uslove koji su bili, rekao bih, vrlo racionalni. Oni su naravno bili pre nekoliko dana, i predsednik Lula i predsednik Xi su bili u Moskvi, a nekoliko dana nakon toga su bili zajedno i u Pekingu. Tako da je ova podrška pregovorima od strane Kine i Brazila veoma važna kao podstrek ali, s druge strane, ne treba čitati u njima, u tim predlozima, bilo kakav pritisak na predsednika Putina. Jer je jasno da i Kina i Brazil, pre svega, insistiraju na tome da se reše osnovni uzroci za početak ovog sukoba, što je možda malo nešto što bi bilo bliže ovom ruskom narativu,” rekao je dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Izvor: Insajder