Aleksandra Drecun: Ogromne posledice zamrzavanja finansija Harvarda (VIDEO)
Optužbe za antisemitizam - bile su izgovor da nova američka administracija krene u obračun sa najugednijim univerzitetima u Sjedinjenim američkim Državama. “Ili ćete postupiti po našim zahtevima - ili para iz državnog budžeta za vas više nema” bila je poruka američkog predsednika Donalda Trampa. Neki univerziteti su se protivili, ali su ipak ispunili ono što je od njih traženo, ali ne i Univerzitet na kojem se školovalo 162 nobelovaca. Harvard je tužio administraciju. U tužbi koja je napisana, obuhvaćen je ceo niz američkih zvaničnika - a među njima su i američki sekretar za odbranu Pit Hegset kao i ministar zdravlja Robert Kenedi Mlađi. Kako Harvard funkcioniše nakon svega što se desilo i da li postoji jedinstvo profesora i studenata - za Svet i mi govori Aleksandra Drecun iz organizacije Harvard Srbija.
Novac za Harvard je u međuvremenu zamrznut, a u pitanju je 2,2 milijarde dolara. Ministarstvo zdravlja danas je saopštilo da je zamrznuto dodatnih 60 miliona dolara.
“Mnogo je stvari dovedeno u pitanje i mnogo se tema ovim pokreće. Finansiranje istraživanja u zdravstvu, dolazak studenata iz inostranstva, angažovanje ljudi i odabir onih koji će predavati i studirati itd. Uostalom, i ceo model finansiranja visokog obrazovanja je jedna od tema. Zvaničnici koji su obuhvaćeni tužbom, to su u stvari, svi oni koji su potpisali pismo Harvardu. Jer nauka se u Americi finansira iz različitih izvora - iz ministarstava obrazovanja, nauke i energetike, tako da svi oni koji su potpisali pismo u kome je lista uslova stigla za Harvard su obuhvaćeni tom tužbom i to se oseća kod studenata koji se brinu da li će dobiti produženje vize ili uopšte dobiti vizu, a vide se posledice i u tome što su mnoga istraživanja već stopirana i mnogi ljudi su ostali bez prihoda”, kaže Aleksandra Drecun.
Novac koji je zamrznut namenjen je pre svega istraživačkim programima, i to posebno treba naglasit,i jer su se mnoga naučna otkrića dogodila upravo na Harvardu. Međutim, mnogi od tih programa su sada stali, poput onih za za izučavanje Parkinsonove bolesti, Alchajmera, mnogi projekti koji su vezani za kancer.
“Nije Harvard jedini, isto je i na Kolumbiji. Ja znam mnoge kolege kojima su ugovori jednostavno prekinuti, jer to su ugovori koji i jesu sa tim fondovima koji finansiraju specifično istraživanje. I postoji neki momenat u kome se preispituju modeli funkcionisanja američkog društva, jer se nauka u Americi i obrazovanje smatraju da su u osnovi američke ekonomije, američkog brenda i predstavljaju snagu američkog društva. Znamo svi da su inovacije bile pokretač velikih industrijskih revolucija, tako da su posledice ogromne, a kod studentskog dela posebno kod mladih ljudi, to dovodi na neki način do razmišljanja o tome šta će reći, šta će pisati, koje će teme istraživati. Posledice će se, ako se ovako nastavi, tek videti u godinama koje dolaze, jer ušteda koja naravno sada postoji, kada se ovi fondovi uskrate, će mnogo više koštati i američko društvo i ukupno svet u godinama koje dolaze ako se nešto ne promeni.”
Harvard je između ostalog podneo tužbu pozivajući se na Prvi amandman američkog ustava - a to je, pravo na slobodu govora. Na taj način zaštitili su svoje studente. Aleksandra Drecun tvrdi da postoji jedinstvo uprave Harvarda, profesora i studenata.
“Čak je bilo i kritika na račun toga što je Harvard u prvih nekoliko meseci pokušao da preduzme neke mere da do ovoga ne dođe. Ali su vrlo brzo shvatili nakon tog pisma u kome se u suštini traži da administracija može da utiče na to ko se zapošljava da radi, na istraživanje i da predaje ko su studenti koji će studirati, kakvi su kurikulumi i otuda pozivanje na američki ustav koji daje pravo na slobodu govora. I svakako da država koja finansira istraživanja može da diskutuje o tome šta će finansirati. Ali da se na neki način, kako su se ljudi ovde osetili, ugrožava pravo da se diskutuje slobodno, to je neka druga stvar. I smatra se da je ta vrsta slobode ne samo autonomija univerziteta, nego i sloboda govora, na ovaj način napadnuta i da to nije primereno. I to je ono što je Harvard poručio. Tako da sam na više sastanaka ove nedelje prisustvovala ovacijama, aplauzima ljudi koji su podržali rukovodstvo fakulteta. S druge strane, u studentskom telu postoji i mnogo pitanja zašto se ne radi više na jednom ili na drugom, borbi protiv antisemitizma, ali i podršci Gazi i Palestini. Znači, američko društvo, javnost, univerziteti, ugledni ljudi širom sveta su duboko podeljeni i to se baš manifestuje na ovakvim mestima gde su ljudi naučeni da vrlo otvoreno diskutuju”, kazala je Aleksandra Drecun iz organizacije Harvard Srbija.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.