<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampova-administracija-ukida-jos-sredstava-za-harvard-od-450-miliona-dolara">Novac za Harvard je u međuvremenu zamrznut</a>, a u pitanju je 2,2 milijarde dolara. Ministarstvo zdravlja danas je saopštilo da je zamrznuto dodatnih 60 miliona dolara.&nbsp;
“Mnogo je stvari dovedeno u pitanje i mnogo se tema ovim pokreće. Finansiranje istraživanja u zdravstvu, dolazak studenata iz inostranstva, angažovanje ljudi i odabir onih koji će predavati i studirati itd. Uostalom, i ceo model finansiranja visokog obrazovanja je jedna od tema. Zvaničnici koji su obuhvaćeni tužbom, to su u stvari, svi oni koji su potpisali pismo Harvardu. Jer nauka se u Americi finansira iz različitih izvora - iz ministarstava obrazovanja, nauke i energetike, tako da svi oni koji su potpisali pismo u kome je lista uslova stigla za Harvard su obuhvaćeni tom tužbom i to se oseća kod studenata koji se brinu da li će dobiti produženje vize ili uopšte dobiti vizu, a vide se posledice i u tome što su mnoga istraživanja već stopirana i mnogi ljudi su ostali bez prihoda”, kaže Aleksandra Drecun. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DlYXi0X6CvSQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Novac koji je zamrznut namenjen je pre svega istraživačkim programima, i to posebno treba naglasit,i jer su se mnoga naučna otkrića dogodila upravo na Harvardu. Međutim, mnogi od tih programa su sada stali, poput onih za za izučavanje Parkinsonove bolesti, Alchajmera, mnogi projekti koji su vezani za kancer.
“<a href="https://www.insajder.net/teme/bela-kuca-protiv-univerziteta-harvard-bitka-koja-je-tek-pocela-video">Nije Harvard jedini, isto je i na Kolumbiji.</a> Ja znam mnoge kolege kojima su ugovori jednostavno prekinuti, jer to su ugovori koji i jesu sa tim fondovima koji finansiraju specifično istraživanje. I postoji neki momenat u kome se preispituju modeli funkcionisanja američkog društva, jer se nauka u Americi i obrazovanje smatraju da su u osnovi američke ekonomije, američkog brenda i predstavljaju snagu američkog društva. Znamo svi da su inovacije bile pokretač velikih industrijskih revolucija, tako da su posledice ogromne, a kod studentskog dela posebno kod mladih ljudi, to dovodi na neki način do razmišljanja o tome šta će reći, šta će pisati, koje će teme istraživati. Posledice će se, ako se ovako nastavi, tek videti u godinama koje dolaze, jer ušteda koja naravno sada postoji, kada se ovi fondovi uskrate, će mnogo više koštati i američko društvo i ukupno svet u godinama koje dolaze ako se nešto ne promeni.”&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/univerzitet-harvard-tuzio-trampovu-administraciju">Harvard je između ostalog podneo tužbu</a> pozivajući se na Prvi amandman američkog ustava - a to je, pravo na slobodu govora. Na taj način zaštitili su svoje studente. Aleksandra Drecun tvrdi da postoji jedinstvo uprave Harvarda, profesora i studenata.
“Čak je bilo i kritika na račun toga što je Harvard u prvih nekoliko meseci pokušao da preduzme neke mere da do ovoga ne dođe. Ali su vrlo brzo shvatili nakon tog pisma u kome se u suštini traži da administracija može da utiče na to ko se zapošljava da radi, na istraživanje i da predaje ko su studenti koji će studirati, kakvi su kurikulumi i otuda pozivanje na američki ustav koji daje pravo na slobodu govora. I svakako da država koja finansira istraživanja može da diskutuje o tome šta će finansirati. Ali da se na neki način, kako su se ljudi ovde osetili, ugrožava pravo da se diskutuje slobodno, to je neka druga stvar. I smatra se da je ta vrsta slobode ne samo autonomija univerziteta, nego i sloboda govora, na ovaj način napadnuta i da to nije primereno. I to je ono što je Harvard poručio. Tako da sam na više sastanaka ove nedelje prisustvovala ovacijama, aplauzima ljudi koji su podržali rukovodstvo fakulteta. S druge strane, u studentskom telu postoji i mnogo pitanja zašto se ne radi više na jednom ili na drugom, borbi protiv antisemitizma, ali i podršci Gazi i Palestini. Znači, američko društvo, javnost, univerziteti, ugledni ljudi širom sveta su duboko podeljeni i to se baš manifestuje na ovakvim mestima gde su ljudi naučeni da vrlo otvoreno diskutuju”, kazala je Aleksandra Drecun iz organizacije Harvard Srbija.
&nbsp;Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Aleksandra Drecun: Ogromne posledice zamrzavanja finansija Harvarda (VIDEO)

Podsetimo, u trenutku kada je trebalo da objavi rezultate konkursa za ovu godinu, Grad Beograd uradio je nešto potpuno suprotno – ukinuo ga je odlukom od 23. aprila. U odgovoru Insajderu ponavljaju da nisu bili u mogućnosti da u zakonskom roku od 60 dana objave rezultate konkursa “jer su pojedini članovi stručnih Komisija koje su obrazovane za izbor projekata u 2025. godini podneli ostavke”. "Sekretarijat za kulturu sada se, po prvi put, našao u situaciji da članovi stručnih Komisija podnesu ostavku. Do isticanja zakonskog roka za objavljivanje rezultata konkursa nije bilo moguće imenovati nove članove Komisija u skladu sa pravilima. Imajući u vidu da smo prvi put u ovakvoj situaciji i u specifičnim okolnostima, a u želji da izađemo u susret umetnicima i pravnim subjektima u kulturi, u skladu sa pravilima koja su propisana Uredbom, verujemo da ćete imati razumevanja i ostaviti nam dodatni rok da razmotrimo sve mogućnosti i potencijalna rešenja i da vas, potom obavestimo o finansiranju ili sufinansiranju projekata u kulturi u 2025. godini", piše u odgovoru Insajderu. Sekretarijat navodi da je "upravo imajući u vidu važnost podrške u finansiranju ili sufinansiranju projekata u kulturi, već 19. januara 2025. godine raspisao javni konkurs radi prikupljanja predloga".&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250513130536_3f26603f59469219d14b66a307aced24d6ba6728bd5ad27a0dc9fa0e40fd995f.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250513130536_3f26603f59469219d14b66a307aced24d6ba6728bd5ad27a0dc9fa0e40fd995f" data-rendition-name="original" width="1800" height="1134" loading="lazy" alt="Sekretarijat za kulturu Grada Beograda"> <figcaption>Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, foto: Zvanični sajt beograd.rs</figcaption> </figure>  Podsetili su i da je rok za konkurisanje isticao 19. februara 2025. godine, a da je rok za objavljivanje rezultata konkursa bio 20. april. Ipak, umesto rezultata, Sekretarijat je samo objavio da stavlja konkurs van snage, bez daljih obaveštenja šta će biti konačna sudbina ovogodišnje podrške projektima u kulturi i opredeljenih sredstava. Konkurs se odnosio na 13 oblasti, između ostalog, na književnost, muziku, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, pozorišnu umetnost, umetničku igru, filmsku umetnost, digitalno stvaralaštvo, uličnu umetnost, istraživanje i zaštitu kulturnog nasleđa. Kako i sam Sekretarijat navodi, konkurs nije bio realizovan prošle godine, i to “zbog privremenog upravljanja Gradom i zbog privremenog finansiranja“. Prethodne godine nije bilo ni javnog objašnjenja šta se desilo sa izdvojenim novcem, <a href="https://www.insajder.net/teme/kultura-na-cekanju-beograd-ukida-podrsku-projektima-a-odgovora-nema">rekli su ranije Insajderovi sagovornici.&nbsp;</a> Govoreći o značaju sredstava koje Grad opredeljuje za projekte, osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić je naveo za Insajder da ih koriste za produkciju izložbi i skoro u potpunosti daju umetnicima. "Za pokrivanje osnovnih troškova, prevoz radova na izložbu, štampu dodatnog materijala. A reč je o mladim umetnicima koji su praktično na početku karijere", pojasnio je Nikolić, koji je ujedno i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Naveo je da, iako ne mogu da se oslone na novac od države da bi opstali, ta sredstva bi im ipak mnogo značila.&nbsp; “Mi smo konkurisali ove godine sa tri projekta – Godišnji program, gde smo tražili 720.000 dinara, to je oko 12 izložbi godišnje, izložba Masterpieces, odnosno kustosirana izložba master studenata Fakulteta likovnih umetnosti, i treće – sa međunarodnim projektom sa Gete institutom i Kulturnim centrom Beograda, za koji smo tražili 420.000 dinara”, navodi. Milica Pekić, iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, navela je za Insajder da su Sekretarijatu uputili zvaničan dopis posle ukidanja konkursa, tražeći da po hitnom postupku odobri finansijsku podršku svim prijavljenim projektima koji ispunjavaju minimum kriterijuma, i to u punom traženom iznosu. Novinarka Dijana Babić

"Razmatramo rešenja": Sekretarijat odgovorio Insajderu posle ukidanja podrške projektima u kulturi

Ovo je druga godina zaredom da je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda poništio konkurs bez javnog objašnjenja šta će biti sa opredeljenim novcem, kažu Insajderovi sagovornici.&nbsp; U trenutku kada je trebalo da objavi rezultate konkursa za ovu godinu, Grad Beograd uradio je nešto potpuno suprotno – ukinuo ga je.&nbsp; Obrazloženje te odluke Milica Pekić iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije opisuje kao "bahato", dok osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić kaže za Insajder da, po svemu sudeći, vlast trenutno kulturne radnike vidi kao neprijatelje. A obrazloženje odluke je da Sekretarijat nije bio u mogućnosti da objavi rezultate u zakonskom roku jer su pojedini članovi stručnih Komisija podneli ostavke. Konkurs se odnosio na 13 oblasti, između ostalog, na književnost, muziku, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, pozorišnu umetnost, umetničku igru, filmsku umetnost, digitalno stvaralaštvo, uličnu umetnost, istraživanje i zaštitu kulturnog nasleđa. Ispada da su svi koji su uložili vreme i aplicirali u propisanom roku, do 19. februara, to radili uzalud – makar za sada. Osnivač Umetničkog prostora U10 Nemanja Nikolić priča za Insajder da je informaciju o ukidanju konkursa saznao iz medija. “Odluka Sekretarijata nam apsolutno menja planove. Sva sredstva koja dobijamo od Ministarstva kulture ili Sekretarijata za kulturu koristimo za produkciju izložbi i skoro u potpunosti ih dajemo umetnicima – za pokrivanje osnovnih troškova, prevoz radova na izložbu, štampu dodatnog materijala. A reč je o mladim umetnicima koji su praktično na početku karijere, tako da je to direktan udarac na naše izlagače”, pojašnjava Nikolić, koji je ujedno i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025051019054_f9a2e6976dd582d16c37904bac40eacf05a979a1f3852f46a19155c9e4984003.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025051019054_f9a2e6976dd582d16c37904bac40eacf05a979a1f3852f46a19155c9e4984003" data-rendition-name="original" width="1200" height="790" loading="lazy" alt="U10"> <figcaption>Izložba Masterpieces VI u Umetničkom prostoru U10, foto: N. Ivanović, Ustupljeno Insajderu</figcaption> </figure>  U10 je osnovan 2012. godine kao projektni prostor, navodi, i iako ne mogu da se oslone na novac od države da bi opstali – kaže da bi im ta sredstva ipak mnogo značila.&nbsp; “Mi smo konkurisali ove godine sa tri projekta – Godišnji program, gde smo tražili 720.000 dinara, to je oko 12 izložbi godišnje, izložba Masterpieces, odnosno kustosirana izložba master studenata Fakulteta likovnih umetnosti, i treće – sa međunarodnim projektom sa Gete institutom i Kulturnim centrom Beograda, za koji smo tražili 420.000 dinara”, navodi. Kako kaže, poslednji put su od gradskog Sekretarijata 2023. godine dobili oko 500.000 dinara, a 2022. godine 300.000 dinara za godišnji program galerije.&nbsp; <h2>Pekić: Moramo da se izborimo za sopstveni sektor i resurse</h2> Milica Pekić, iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, kaže za Insajder da su beogradskom Sekretarijatu uputili zvaničan dopis posle ukidanja konkursa. Tražili su da Sekretarijat po hitnom postupku odobri finansijsku podršku svim prijavljenim projektima koji ispunjavaju minimum kriterijuma, i to u punom traženom iznosu.&nbsp; Kao rok postavili su 9. maj. Izostala je bilo kakva reakcija, navodi Pekić.&nbsp; Izostala je adekvatna reakcija i na pitanja koja je redakcija Insajdera uputila Sekretarijatu i gradonačelniku Aleksandru Šapiću. Šapić nam je samo poručio da odgovara na pitanja novinara na svojim konferencijama, a na pitanje kada će to biti, rekao – “ne znam, biće”.&nbsp; A pitali smo da li će konkurs ponovo biti raspisan; da li će projekti biti izabrani, a sredstva dodeljena; a ukoliko neće, zašto neće i gde će biti preusmerena. S obzirom na netransparentnost Gradske uprave, kulturnim radnicima i javnosti, u ovom trenutku, ostaje samo da nagađaju šta će biti konačna sudbina ovog novca opredeljenog iz budžeta. “Meni deluje da se zarad finansiranja nekih drugih stvari žrtvuje ono što bi bila kultura i nezavistan sektor u gradu. Postoje nezvanične informacije da se sav novac koristi za EXPO, a da su prošle godine korišćeni za Dane porodice. Očigledno je reč o nekom presipanju sredstava i mislim da je to stvarno strašno. Suština je da apsolutno ništa više ne iznenađuje kada je u pitanju ova vlast – i na državnom i na gradskom nivou. Stanje u društvu je alarmantno”, poručuje Nikolić.&nbsp; Zaključuje da vlast trenutno kulturne radnike vidi kao neku vrstu neprijatelja i da se sistemski radi na primoravanju da oni ili traže novo zanimanje ili da napuste zemlju ili da pristanu da sarađuju na onaj način na koji vlast misli da kultura treba da funkcioniše.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025051019054_528b371faf15fa6965ca55398a222780ce1be7e5d8945f88ebbf468af97ca800.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025051019054_528b371faf15fa6965ca55398a222780ce1be7e5d8945f88ebbf468af97ca800" data-rendition-name="original" width="914" height="728" loading="lazy" alt="U10"> <figcaption>Izložba Masterpieces VI u Umetničkom prostoru U10, foto: N. Ivanović, Ustupljeno Insajderu</figcaption> </figure>  Milica Pekić kaže da joj se čini da je odnos gradske uprave prema kulturnom životu dostigao najnižu tačku. “Ukidanje konkursa je jedna besprizorna, bahata i neodgovorna odluka. To je jedini finansijski instrument grada za podršku savremenoj umetničkoj i kulturnoj produkciji. To predstavlja još jednu samovolju određenih pojedinaca, potpunu neodgovornost prema javnim resursima i nepoznavanje polja kulture. Mi se nalazimo u vanrednim uslovima gde aktuelni režim sprovodi odluke koje su apsolutno na štetu građana i javnog interesa ove zemlje i ovog grada", ističe. Dodaje da će, s obzirom na to da se Sekretarijat nije oglasio do 9. maja, kulturni radnici preduzeti dalje korake. “Moramo da se izborimo za sopstveni sektor i resurse, da ih vratimo u polje javnosti i kontrole. Trenutno se vodi potpuno netransparentna politika, ukida se podrška i ne znamo gde se taj novac preusmerava. Ovo je naš grad, ovo nije nečija privatna svojina. Moramo imati mehanizme kako se upravlja javnim novcem, infrastrukturom, javnim prostorima, kulturnim centrima, pozorištima, muzejima”, poručuje Pekić. Novinarka Dijana Babić

Kultura na čekanju: Beograd ukida podršku projektima, a odgovora nema

“Na sastanku je bilo reči o budućim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, te nacrtu koji je Prošireni rektorski kolegijum uputio Ministarstvu prosvete decembra 2024. i dopunama nacrta koje su upućene februara 2025. godine”, navedeno je u saopštenju na sajtu Univerziteta u Beogradu.
Sastanku su, kako mediji navode, prisustvovali ministri Siniša Mali i Slavica Đukić Dejanović, rektor Univerziteta Vladan Đokić, kao i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević i prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović.
Prošireni rektorski kolegijum je 14. februara <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rektorski-kolegijum-usvojio-zakljucak-u-vezi-sa-cetvrtim-zahtevom-studenata">saopštio da je doneo zaključak</a> u vezi sa četvrtim zahtevom studenata u blokadi, navodeći da je neophodno obezbediti njegovo ispunjenje, uključujući i deo zahteva koji se odnosi na pokriće troškova studenata po osnovu školarine, tako što bi se osiguralo da država studentima pokrije trošak plaćene školarine u iznosu od 50 odsto.&nbsp;
Podsetimo, Vlada Srbije je 6. februara saopštila da je usvojeno rešenje kojim se obezbeđuju sredstva u iznosu od 12,01 milijardu dinara za visoko obrazovanje i studentski standard, čime se, kako je navedeno, taj budžet povećava za 20 odsto. U istom saopštenju Vlada Srbije je tada tvrdila da se time „ispunjava četvrti zahtev studentskih plenuma“.
Međutim, prema izjavama studenata, ovaj zahtev nije u potpunosti ispunjen jer se povećanje odnosi samo na materijalne troškove koji čine manji deo izdvajanja za Univerzitet, koji u Srbiji inače ima najmanju pomoć državnog budžeta u Evropi.&nbsp;
Izvor: Insajder

Prenosimo

Univerzitet u Beogradu: Održan sastanak o finansiranju sa predstavnicima nadležnih ministarstava