Najpre su improvizovani kamp ispred Vlade, nazvan "Kamp slobode", podigle pristalice opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije čiji je lider tada bio Zoran Zaev.&nbsp;
Tražili su ostavku premijera Nikole Gruevskog, formiranje prelazne Vlade i prevremene parlamentarni izbori. Nekoliko dana kasnije, posle protesta pod nazivom "Makedonija je snažna" koji je organizovao i tada vladajući VMRO-DPMNE, ispred Parlamenta je nikao kontra-kamp - u znak podrške premijeru čija se ostavka tražila.&nbsp;
Takva scenografija nije jedina sličnost <a href="https://www.insajder.net/teme/institucije-bez-odgovora-javni-prostor-pod-opsadom-satora-pitanja-bez-epiloga-video">sa onim što vidimo u Beogradu</a> - slične su i međusobne optužbe i poruke koje se razmenjuju. O svemu ovome u emisiji Svet i mi, govorio je politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski.
Kamp i kontra-kamp, prebrojavanja, profil pristalica… mnogo je sličnosti između onoga što se dešavalo pre 10 godina u Severnoj Makedoniji i onoga što se danas dešava u Srbiji, tačnije u Beogradu. Razmenjuju se identične optužbe: vlast se optužuje za korupciju, a ona odgovara da je želja njihovih protivnika destabilizacija zemlje i dolazak na vlast nasilnim putem. 
 
 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4_tylhve1-k&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 

“Mislim da su narativi vlasti i opozicije što se tiče protesta i kontraprotesta nešto što se ponavlja u više zemalja sveta. U principu je to borba vlasti i opozicije da se pokaže na kojoj je strani narod. Mislim da se to ponavljalo i u Makedoniji, sad se ponavlja i u Srbiji. Vlast u Srbiji već citira takozvanu obojenu ili šarenu revoluciju iz Makedonije kao nekakav model koji se sad događa u Srbiji, optužujući međunarodnu zajednicu, strane sile itd. za nekakve intervencije. Paralele su veoma velike. I u Makedoniji su se tada pojavljivale pristalice vlasti i oni koji su protestovali. Često se događalo da bude kamp protestanata i kamp tzv. lojalista ili kontraprotestanata, kako su se tada zvali u Makedoniji. Optužbe su letale na sve strane i to se na kraju završilo jednom takozvanom prelaznom vladom pod pritiskom međunarodne zajednice”, kaže Arsovski.
Višemesečna kriza te 2015. u Severnoj Makedoniji dovela je do velikih tenzija među građanima. Sa ove vremenske distance, još uvek je teško reći, šta su građani naučili iz te krize. Arsovski podseća da je to ipak bila velika tenzija, ali i katarza društva.
“Mislim da su građani naučili da je sloboda govora i traženje promene sistema neophodna borba protiv neke druge grupe koja možda ima politički različito mišljenje. Mislim da je to saznanje o takvoj toleranciji da se borba za promenu sistema i borba za rad i institucija nikad nije samo politička borba, nego je nekakav pokret naroda. Možda je to neka lekcija koju je Makedonija naučila. Međutim, videćemo tek u sledećem periodu da li je to ostalo kao trajna lekcija ili je samo došlo i otišlo u toku te “obojene revolucije”.
Arsovski smatra da su paralele sa Srbijom velike, a da su tenzije možda i veće od onih koje su pre deset godina bile u Severnoj Makedoniji. On veruje da katarza društva još nije “došla u Srbiju”, a kada će - videćemo. Kriza kod južnog suseda Srbije je završena prelaznom vladom i prevremenim izborima. Arsovski podvlači da je jako btina stvar bila način na koji je prelazna vlada tamo napravljena.&nbsp;
“Prelazna vlada je bila vlada u kojoj su učestvovale sve političke partije, čak i one koje su protestovale ispred vlade do juče. Kreiranje nekog ravnog polja za političko takmičenje, nešto što je smirilo strasti. I taj model tržišne vlade je ostao u Makedoniji do danas. Do danas se u Makedoniji poslednjih sto dana pre izbora menja premijer, menjaju se nekoliko ključnih ministara i na njihovo mesto dolaze predstavnici opozicije da bi se omogućilo da su izbori fer, demokratski i sa ravnim poljem za igru. Mislim da je taj model bio nešto što je smirilo tenzije zato što su građani poverovali između ostalog putem intervencije međunarodne zajednice, da će politički izbori koji su bili neminovni, biti fer”, kaže politikolog Petar Arsovski.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Od Skoplja do Beograda: Kako "kontra-kampovi" menjaju političku scenu? (VIDEO)

“Imamo različite ljude unutar crkve koji se različito postavljaju prema čitavom ovom pitanju. Na neki način, ovo jeste na liniji onoga što su poslednje javne izjave Patrijarha Porfirija, tako da u tom smislu nisam iznenađen. Ali bilo bi dobro da se ipak u jedan takav podkast, ako on pretenduje da bude nešto što nije samo izraz jedne manje grupe ili potpuno privatizovan, da se ipak tu pokaže pluralnost koja definitivno postoji unutar crkve, kada je reč o praktično svim pitanjima”, kaže Džalto.&nbsp;
Dodaje da pluralizam može da vidi svaki dan svako koga to interesuje, da on piše puno o tome, da mnogi drugi ljudi nastupaju u javnosti, te da postoje i sveštenici koji govore drugačije. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DAJLbVbm9Ns8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na konstataciju da se na nivou odlučivanja, ipak, <a href="https://www.insajder.net/teme/gde-je-crkva-posle-najnovijeg-sabora-spc">uvek vidi ta tvrda struja, a nikako liberalna za koju se tvrdi da postoji</a>, odgovara da se treba zapitati da li pričamo o vrhu Crkve, episkopatu ili o Crkvi?&nbsp;
“Vrlo olako &nbsp;kažemo “Crkva“ — to je kao kada kažete “Srbija“. Šta Srbija ili šta građani Srbije misle? To je jedna stvar. Šta misli politička elita ili šta misle pojedini episkopi je druga stvar. Dakle, ako je pitanje gde možemo da vidimo pluralnost — koga interesuje, može da je vidi. Ako je pitanje zašto nema više različitih pogleda u samom vrhu crkve, to je drugo pitanje. Imamo takođe i episkope koji iznose svoje različite stavove. Patrijarh je, takođe, u nekom periodu, čini se, izjavljivao više stvari koje idu ka nekom pomirljivijem tonu. U jednom trenutku je čak izjavio kako sasvim podržava zahteve studenata, da bi onda u nekom drugom trenutku izjavio kako je reč o "obojenoj revoluciji“. I tu vidimo da nema neke naročite konzistentnosti”, ističe Džalto.&nbsp;
Dodaje kako je to na tragu ideje koja je saopštena javnosti na jednom nezgodnom mestu za upućivanje takve poruke, a to je Moskva, pri susretu Patrijarha sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. 
 
 “I ukoliko Patrijarh čak i misli da je to obojena revolucija, a sad možemo diskutovati šta ko podrazumeva pod “obojenom revolucijom“, to svakako nije bilo mesto da se takva ocena iznese”, ističe Džalto.&nbsp;
Komentarišući <a href="https://www.insajder.net/teme/teolog-milicevic-bogoslovski-fakultet-pod-ogromnim-pritiskom-crkve-reakcija-studenata-iznudena-video">blokadu Bogoslovskog fakulteta</a>, navodi kako, kada postoji situacija da se blokira normalan protest, neko odlučivanje ili barem razgovor (a to imamo prilike da vidimo u Srbiji i na nivou čitavog društva, a i na Bogoslovskom fakultetu i u crkvi), onda vas to tera ka nekoj vrsti radikalizacije. 
 
 “Blokiranje fakulteta tumačim &nbsp;kao jedan pokušaj povratka ka nekom dijalogu, ka pokušaju razrešenja situacije koja je izašla izvan svih normalnih okvira funkcionisanja. A na to je odgovor, naravno, očekivan — vrlo represivan. Te autoritarne strukture inače su veoma često okamenjene, reaguju na jedan agresivan način i to nije nešto što doprinosi bilo fakultetu, bilo Crkvi, bilo društvu u celini”, kaže Džalto.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-bogoslovskog-fakulteta-ogradujemo-se-od-studenata-koji-su-prihvatili-predlog-uprave-pbf-studenti-i-profesori-postigli-dogovor-da-se-ispitni-rokovi-odrze">Dodaje kako će na sve, ipak, biti reakcije, samo je pitanje na koji način</a>.&nbsp;
“Da li će pokušati da uđu u dijalog? Ne verujem ni da je upravo fakultet (to je sada spekulacija, nemam nikakve insajderske informacije) doneo tu odluku iz svoje pameti, već verovatno u konsultaciji sa nekim drugim nadležnim autoritetima”, ističe.
Na pitanje sa kim bi mogli da se konsultuju, da li su to vrh Crkve, ili ministarstvo, odgovara kako pretpostavlja da mogu da se konsultuju i sa jednima i sa drugima, ali i sa nekim trećima.
Džalto kaže kako je preslušao prvu epizodu podkasta, te da je, po njemu,nezgodno to što u njemu ima toliko kontradikcija.&nbsp;
“Dakle, ako slušate deset minuta, čućete nešto sasvim različito u petnaestom ili dvadesetom. Ali ta teza se inače može čuti u javnosti od strane nekih intelektualaca i profesora, čak Univerziteta, koji bi morali nešto više o tome da znaju — da se forma plenuma poistovećuje sa nečim totalitarnim ili da se naziva čak boljševizmom ili totalitarizmom, što je potpuna besmislica. I svakako ko zna nešto i o istoriji totalitarizama i o toj formi odlučivanja, morao bi da zna da je to zapravo jedna od najdemokratskijih formi koje smo do sada imali prilike da vidimo. Zašto to ljudi rade — da li iz neznanja, ili zato što im se jednostavno ta demokratska forma ne sviđa, pa žele da je na taj način diskvalifikuju u javnom prostoru — to je najbolje njih pitati”, zaključuje teolog i filozof Davor Džalto.
Izvor: Insajder&nbsp;
&nbsp;

Teolog Davor Džalto: U Crkvi postoji pluralizam i episkopi koji iznose različite stavove (VIDEO)

U pismu se takođe zahteva da se <a href="https://www.insajder.net/teme/olivera-zekic-blokada-rts-uzasan-pritisak">novinarima RTS</a> "omogući pravo na rad, da se zaštite elementarna ljudska prava, da se iz javnog prostora eliminiše kultura linča, i da se utvrdi jasna odgovornost za ovaj napad na (novinarsku) profesiju". 
 
 U pismu koji potpisuje "redakcije Politike", objavljenom na njihovom sajtu, navodi se i da više od 70 sati ljudi iz medija "uglavnom nemo (posmatraju kako) kolege teraju u logore, i kako nad njima sprovode uličnu, sirovu i brutalnu revolucionarnu 'pravdu', i to rade sa onom vrstom sladostrašća, koja, kod svakog normalnog, mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje". 
 
 "Zbog svega toga poslednji je trenutak da, kao profesija, kao ljudi, dignemo svoj glas protiv onih koji pokušavaju da prevaspitaju medije i da ne dozvolimo da naše kolege dočekuju najveći praznik kao taoci nekolicine. Reč je ne samo o ljudima sa RTS-a, nego o svima nama, o svakom mediju, o celoj profesiji. Reč je o našem pravu na rad, o našoj slobodi govora, pravu na mišljenje i pravu da sami uređujemo naše medije, a ne da nam ih uređuje ulica", navodi se u pismu. 
 
 Prethodno su slična pisma podrške RTS, pored Juronjuza, objavili dnevni listovi Alo, Večernje novosti, Kurir, agencija Tanjug, televizije Prva, B92 i Pink. 
 
 Dva dana nakon što je srpski Juronjuz objavio saopštenje u kojem osuđuju blokadu RTS-a kao stavljanje novinara u "geto" i "razapinjanje na krst", gotovo cela redakcija ove televizije ogradila se od istog, kritikujući njegov sadržaj i ton. 
 
 Sopstveno pismo potpisalo je 68 novinara i drugih zaposlenih, koji su naveli da se ne slažu sa blokadama nijednog medija, ali da se ograđuju od "prethodnog nepotpisanog saopštenja". 
 
 "Mi smo tu da izveštavamo, a ne da pozivamo da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem", stoji u pismu novinara Juronjuza. 
 
 RTS je ranije juče saopštio da radi "u do sada najtežim uslovima" zbog aktuelne blokade. 
 
 Studenti u blokadi potvrdili su danas da će nastaviti da organizuju blokadu objekte Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku "sve dok se ne raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)", odnosno da će sa blokadama nastaviti i sutra.
Sve o blokadi RTS pratite u našem <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sesti-dan-blokade-rts-a-nema-tradicionalnog-prenosa-ni-uskrsnje-liturgije-odnosno-mise">blogu uživo&nbsp;</a>
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Politika se pridružila Juronjuzu i provladinim medijima u osudi blokade RTS

U akciji spasavanja bebe stare pet dana, pored novorođenčeta iz porodice Ademović, poginula su četiri pripadnika Vojske Srbije - dva pilota i dva tehničara, i dvoje medicinskih radnika iz Novog Pazara: major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović i lekari Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović.
Beba stara pet dana za Beograd je najpre trebalo da bude prebačena sanitetskim vozilom ali je, zbog odrona, sanitet ostao zaglavljen kod Raške. Tada je odlučeno da beba bude transportavana vojnim helikopterom Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile; medicinski transport bebe inicirao je tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju organizovao je Bratislav Gašić, tada ministar odbrane.
Helikopter iz Beograda preuzeo je bebu i dvočlanu sanitetsku ekipu oko 20 sati, i odmah krenuo nazad. Let se odvijao bez problema sve do Mladenovca, kada se vreme pogoršalo. Kako je potom saopšteno na konferenciji za medije Vojske Srbije, odlučeno je da je najbolje da helikopter sleti na Aerodrom Nikola Tesla, “lokaciju koja je sobom nosila najmanje rizika.”
Komandant 204. vazduhoplovne brigade, brigadni general Predrag Bandić, rekao je tada da meteorološka situacija nije bila nepovoljna, već složena, „toliko da se u njoj mogu snaći piloti sa takvom opremom i nivoom osposobljenosti“.
"Oko 22 časa i 15 minuta usledila su dva neuspešna pokušaja za sletanje na Aerodrom Nikola Tesla zbog ograničene vidljivosti. U 22.31 izgubljena je svaka komunikacija sa posadom i od tog trenutka otpočelo je traganje", rekao je tada brigadni general Bandić.
Helikopter se izgubio sa radara nešto posle 23 časa, a Direktorat civilnog vazduhoplovstva pokrenuo je potragu u 23,30. Helikopter je pronađen dva sata posle ponoći, kada je saopšteno da verovatno nema preživelih, što je i potvrđeno u ranim jutarnjim satima, 14. marta.
Formirane su dve komisije za utvrđivanje uzroka nesreće, Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja. Petnaest meseci posle nesreće, juna 2016. godine, Više javno tužilaštvo je saopštilo da neće biti pokrenut postupak protiv osoba koje su učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka, “jer nije utvrđeno da je neko s umišljajem ili iz nehata preduzeo radnje koje bi predstavljale krivično delo.” Tužilaštvo je utvrdilo da je u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka “došlo do propusta koji nemaju krivično - pravnu, već eventualno disciplinsku težinu.” Vojni disciplinski sud &nbsp;zabranio je napredovanje u službi dvojici generala, ali je ta zabrana poništena u višem stepenu.
Međutim, odluku o tome da postupak ne bude pokrenut nije potpisala postupajuća tužiteljka Gordana Jovanović, već njena nadređena, tužiteljka Nataša Krivokapić, i to u formi službene beleške koja bi možda mogla da odgovori na brojna pitanja o tome šta se sve dešavalo u predistražnom postupku.
Uprkos Rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja iz decembra 2016. godine, Tužilaštvo je odbilo da Insajderu dostavi belešku, uz obrazloženje da je reč o “opštepoznatim informacijama” koje su, kako se navodi, već više puta objavljene.
A jedno pitanje u nizu pitanja na koje nema odgovora jeste zašto je helikopter, uprkos složenim meterološkim uslovima, pokušao da sleti na civilni surčinski, a ne na vojni batajnički aerodrom ili heliodrom kod VMA na Banjici. Do danas se ne zna ni ko je odlučio da beba bude prebačena u Beograd, a ne u Kraljevo, Niš ili Kragujevac.
Predstavnici vlasti koji su posredno učestvovali u organizaciji akcije spasavanja bebe izjavljivali su da se ne osećaju odgovornim za pad vojnog helikoptera koji je, inače, „na kilo“, prodat na vojnom otpadu kod Novog Sada, ali su kolege poginulih članova vojne posade uspele da sačuvaju rep letelice.
Ono što je sigurno jeste da je namera svih bila da novorođenče stigne u Beograd, da bi mu bila ukazana neophodna medicinska pomoć. Sve ostalo je do danas ostalo u magli, poput pitanja: Da li su prekršena pravila vojnog leta koji ima strogo propisan lanac komande i organizacije?
Uz sve nepoznanice, slučaj pada vojnog helikoptera se, u dobroj meri, pretvorio u priču o “alkoholisanosti posade” – zbog čega su posebno besni vazduhoplovci - kao i u polemiku o političkoj promociji. Naime, nakon što je Agencija Beta 13. marta 2015. u večernjim satima objavila da je helikopter “bezbedno sleteo” i da ga je sačekao ministar zdravlja, vest su preneli - i ubrzo obrisali - brojni portali, ali ne i dnevni listovi koji su u izdanjima od 14. marta imali vest o “uspešnoj akciji”.
Godinama posle nesreće, počast stradalima odaju članovi porodica, kolege, prijatelji… U znak sećanja na dvojicu poginulih lekara, jedna škola u Novom Pazaru ponela je ime “Dva heroja”. I to je, uglavnom, sve. Na mestu nesreće, u blizini Aerodroma Nikola Tesla, nema spomen-obeležja.
Na desetogodišnjicu pogibije, počast stradalima u padu vojnog helikoptera danas će &nbsp;odati studenti u blokadi - u 11,52 u Ulici Dragutina Maslaća na Ledinama - 22 minuta tišine za sedam poginulih u vojnom helikopteru 2015. godine i 15 poginulih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
“Ne smemo dozvoliti da sećanje izbledi. Pravda nije zaborav, Pravda je odgovornost”, poručuju studenti u blokadi.
Izvor: Insajder

Decenija “slučaja helikopter”: Ni spomen-obeležja, ni odgovornih

"Ruke su vam krvave, odgovaraćete! Dolazimo po njih na Beograde na vodi, na njihova Dedinja, da vratimo popularnost Mitrovačke kaznionice. Neka se plamen solidarnosti slobodno širi Novim Sadom, Vojvodinom i Srbijom", poručio je Ješić.
Dodao je da "našu borbu možemo izneti sami".
"Mi smo ravnopravni građani Evrope i sveta i to upravo sada pokazujemo. U stvari, naš Novi Sad, naša Vojvodina i naša Srbija su danas jedna od najsvetlijih tačaka u Evropi i u svetu kojem preti novi fašizam", rekao je Ješić.
On je dodao da je smrtonosno obrušavanje nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici tragedija koja je ovaj grad zauvek promenila.
"To više nikad neće biti samo železnička stanica, već mesto zločina na kojem je ubijeno 15 ljudi i dvoje teško povređeno", kazao je .
"Ali, to je i mesto na kojem je simbolički ubijen svako od nas", dodao je. 
"Zbog čekanja, zbog ćutanja, zbog okretanja glave, zbog apatije, zbog nečinjenja... na sve one zločine počinjene u naše ime nad nekim drugima, na sve one zločine činjene nad nama, na govor mržnje, na nasilje, na represiju, na javašluk, na korupciju, na kriminal, na ubijanje perspektive našoj deci", rekao je Ješić.
Naglasio je da svi treba da se stidimo zbog toga što smo dozvolili da nam "najveći kriminalni ološ i neljudski šljam upravlja društvom, da zagadi i razori institucije i ponizi časne pojedince u njima, da omalovaži obrazovanje, opljačka zdravstvo, da nam tuče, hapsi i podvodi decu".
Ješić smatra da je licemerno i nedopustivo pravdati se strahom. 
"Recimo to glasno: stidimo se što smo poklekli pred najezdom bestidnika i zločinaca. I zato je na nama da stanemo u prve redove borbe za normalnost", rekao je.
"Na to nas obavezuju deca, ti mladi ljudi koji celom društvu danas drže lekciju života, lekciju iz solidarnosti. Nije dovoljno to što ih obilazimo, podržavamo, donosimo im hranu i druge potrepštine, bodrimo ih da istraju u blokadama. I mi sada ulazimo u ring", rekao je Ješić.
Solidarnost zahteva ostavku gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i premijera Miloša Vučevića.
Traže, kako je dodao, i izbacivanje projekta EXPO iz budžeta Srbije i uvid u svu dokumentaciju.
Podsetimo da je pre mesec dan posle 17 dana pritvora, na <a href="https://insajder.net/teme/goran-jesic-za-insajder-vracam-se-u-politiku-zbog-poteza-vlasti-prethodnih-nedelja">slobodu </a>pušteni nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, koji je tada reako za Insajder da se "zbog poteza vlasti u prethodne tri nedelje, vraća punim kapacitetom u politiku."
Izvor: Insajder/Beta

Goran Ješić: Režima se više niko ne plaši, plamen solidarnosti se širi Srbijom

NLB Komercijalna banka bila je vlasnik zgrade "Politike" u centru Beograda, u kojoj se duže od pola veka nalazi sedište redakcije dnevnog lista "Politika", od januara 2006. godine.
Tada je ova banka, pod tadašnjim nazivom Komercijalna banka, u većinskom vlasništvu države Srbije, potvrdila da je postala vlasnik poslovne zgrade "Politike", na ime izmirivanja duga "Politike AD" prema banci u vrednosti od 37,1 milion evra.
Boban Rajić je, pored suvlasništva u preduzeću "Politika novine i magazini", čiji je drugi deo u posedu "Politike AD", vlasnik i "Večernjih novosti".
Izvor: Beta

NLB banka Ljubljana prodala zgradu Politike

„Ukoliko je pritisak (s ulice) veći i intenzivniji, kao što je bio poslednjih nekoliko dana - pogotovo ispred zgrade suda u Novom Sadu - toliko se vlast faktički potrudi da sugeriše trećoj grani vlasti, sudskoj vlasti. Nije baš primereno, a nije ni uobičajeno da se jedna grana vlasti meša u rad druge, ali kod nas je to, nažalost, kada govorimo u simboličkom smislu, objedinjeno čak u jednoj instituciji, pa čak, ako hoćete, i u jednoj ličnosti. Dakle, zna se ko je, na neki način, neko ko je glavni čovek u sve tri grane vlasti, što ne bismo smeli da imamo“, rekao je Milivojević.
On smatra da predsednik Srbije nikako nije smeo da izjavi da je gotovo sa ostavkama.
„Ne možete vi reći da je gotovo sa ostavkama, jer vi ste samo jedan fragment unutar izvršne vlasti. Značajniji deo izvršne vlasti čini Vlada. Ona je mnogo važnija, prema našem Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike, od samog predsednika. Dakle, ako neko poželi da podnese ostavku, bilo zato što oseća krivičnu odgovornost - dakle direktnu odgovornost - ili možda moralnu ili političku, dozvolite da ima pravo da ponese ostavku na neku svoju funkciju. A neko je rekao - nema više ostavki. Mislim, takođe, da su tri nedelje predugačak rok da bismo izašli sa nekim prvim osumnjičenim, a tek onda optuženim kad bi to bilo i ako ih bude itd“, dodao je.
<h2>Selektivnost u privođenjima nakon nesreće</h2>
Prema njegovom mišljenju, postoji „nekakav izbor“ i kada je reč o ljudima koji su privredeni ovih dana.
„Tu vidimo neku vrstu selekcije. Ministar Vesić je čovek koji je bio aktuelni ministar, ali on nije bio ministar u vreme kad je vršen najveći deo radova na rekonstrukciji Železničke stanice. Resorni ministar je bila prvo gospođa Mihajlović, pa u najvećem delu kada su tekli ti radovi gospodin Momirović, ali vidimo da je ostavku zapravo podneo samo gospodin Vesić, a Momirović tek nakon što mu je poručeno iz vrha SNS da treba da ponese ostavku. Kada govorimo o privođenju, osim tih nekih političara ili nekih ljudi koji su bili očigledno angažovani uglavnom kao honorarni saradnici na tim projektima, mi ne vidimo zasad imena nekih ključnih ljudi iz, na primer, redova glavnog izvođača - to je neka kineska kompanija – iz redova glavnog podizvođača, a to je jedna ovdašnja firma bliska vlasti, pa iz redova glavnih nadzora, a to je jedna mađarska i jedna francuska kompanija“, naveo je gost „Markera“.
Milivojević pita zašto i premijer Miloš Vučević nije ponudio ostavku.
„Glavni političar koji je sve vreme bio na vlasti, kao gradonačenik u Novom Sadu, jeste gospodin Vučević. On sad jeste kratko vreme premijer, ali on je bio gradonačelnik Novog Sada. Ako se traži neka vrsta moralne ili političke odgovornosti, zašto makar šale radi nije podneo ostavku na sadašnju funkciju, jer je u to vreme bio gradonačenik Novog Sada. Ima tu mnogo nelogičnosti, reč je o jednoj partijskoj, političkoj kalkulaciji unutar čak ne bih rekao ni vladajuće koalicije, nego unutar najjače stranke vladajuće koalicije“, kazao je on.
Ocenjuje da akcije opozicije daju neke rezultate, ali navodi da istovremeno, s druge strane, vlast čini neke stvari u potaji.
„Primetili smo da je iz Ministarstva ekologije potpisano neko odobrenje za rešenje koje se tiče projekta ’Rio Tinto’ na eksploataciji u pozemnom nalazištu ’Jadar’. Dakle, to se radi u potaji, dok su istovremeno građani dekoncentrisani, odnosno se faktički najveći deo protesta odnosi na traženje odgovornosti za strašnu tragediju u kojoj je poginulo 15 ljudi na Železničkoj stanici, ispod rekonstruisane nadstrešnice“, navodi Milivojević.
<h2>Nigde se ne ruši most dok se ne izgradi novi</h2>
Ističe i slučaj rušenja Savskog mosta u Beogradu. Kako kaže, nečuveno je da se jedan most ruši, a da novi nije prethodno izgrađen.
„To je most kojim su išle najfrekventnije tramvajske linije i najbliža je veza Novog Beograda sa Savskim vencem i Starim gradom. Okej, ako je taj most zastareo i ružan u estetskom smislu, ima mogućnosti da se razmišlja o njegovom rušenju, ali tek onda kad napravite novi. Ali, ne, oni će prvo srušiti ovaj koji je funkcionalan, pa će na tom mestu napraviti, što bi se nekad reklo u toku onih ratova, ’stariji i ljepši’, koji će ličiti, ako sam dobro video onaj kroki projekat, na nekakav most u Abu Dabiju“, kaže on.
Dodaje da je most, zato što se nekim koji su kupili stanove u Beogradu na vodi ne sviđa i mnogo buke stvaraju tramvaji, namerno zapostavljen i nije održavan, što je, kako kaže, ozbiljna odgovornost gradskih vlasti u Beogradu.
„Oni su namerno doveli do toga da most ima te rupe u asfaltu i tako dalje. I onda, kao skandal nad skandalima, predsednik sinoć pokazuje nekakve fotografije na RTS tvrdeći, ako sam ja dobro razumeo, da su stubovi tog mosta drveni, pa još i truli. Izvinite, ja sam prošao hiljadama puta tim mostom, nikada nisam video da su to drveni stubovi, ja sam video da su to neki čelični stubovi. Doduše, oni jesu još iz vremena Drugog svetskog rata i jeste građen od nacista, ali napravite novi most prvo. I sad vidite tu jednu vrstu otpora, a ljudi su malo zaboravili da je svemu tome prethodio navodni referendum putem interneta, na kom je glasalo hiljadu naprednih Beograđana u ime dva miliona Beograđana i odlučili da treba srušiti most. Nađite mi jedan primer u svetu, u Evropi, u uređenom delu svetu da je neko srušio most, koji funkcioniše, a da nije napravio novi“, istakao je Milivojević.
On je naveo i slučaj tronedeljnog štrajka najvećeg dela prosvetara, koji ide po školskim upravama.
„Paralelno se baca nekakva pretnja šta se može desiti prosvetarima tako što se predlaže zakon kojim se dozvoljava tek tako nekim stranim univerzitetima - za koje ne znamo da li su sa A liste ili neke C liste - da mogu bez akreditacija, čak uz državne subvencije, da počnu da rade u ovoj zemlji. Dakle, imate mnogo tih otvorenih polja i sve su to nepolitička polja, to je vrlo važna stvar, sve su ovo građanske teme, teme za sve građane“, kazao je on.
<h2>Opozicija da podnese krivičnu prijavu protiv Brnabić</h2>
Govoreći o tome što predsednica skupštine Ana Brnabić ne pristaje - zbog dva sporna potpisa - da na zahtev opozicije zakaže sednicu o nepoverenju Vladi, Milivojević je rekao da ga čudi što opozicija zbog takvih stvari ne napiše krivičnu prijavu protiv nje.
„Ona se hvali time da neće ispoštovati zakon ili Ustav. Pazite, imate potpise jedne trećine narodnih poslanika, nema tu šta da raspravlja hoće li ili neće... Takođe stoji već više od dva meseca i inicijativa za sazivanje sednice o Kosovu, tu su isto potpisi trećine narodnih poslanika. Ona je već treći predsednik Narodne skupštine u nizu, posle Dačića i Orlića, koji neće da se izjasni da li je ukrala ili slučajno izgubila 38.000 potpisa građana, koji, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, traže nešto. A traže da se zabrani iskopavanje litijuma i bora. Njena je obaveza da to mora staviti na dnevni red“, rekao je on.
Međutim, kako kaže, od Ane Brnabić ništa ne očekuje.
„Očekujem od Aleksandra Vučića da kaže da li ona sme da zakaže ili ne sme da zakaže sednicu. Kao što i onu sednicu o litijumu, koju je zahtevala opozicija, nije zakazala Ana Brnabić. Zakazana je onda kad je to rekao Aleksandar Vučić. Ulazimo ponovo u začarani krug. Vučić po Ustavu ima osam ceremonijalnih nadležnosti i nije nikakav capo di capo zakonodavne vlasti, niti izvršne, a kamoli sudske. A ponaša se kao da jeste. Dakle, mi sad sve čekamo da li će se on umilostiviti, pa reći - evo, možemo dati opoziciji to. Ili će biti nešto drugo. Na sve to ide Zakon o budžetu za narednu godinu, koji je, koliko znam, već od ponedeljka u plenumu. I sad ćemo imati jednu neverovatnu stvar - umesto da se raspravlja o najvažnijem zakonu u jednoj zemlji u jednoj godini, mi ćemo raspravljati o svim ovim temama koje su morale da se rešavaju na drugi način. Imaćemo sad verovatno kombinaciju institucionalne i ulične borbe za ispunjavanje nekih građanskih ciljeva. Sve što je opozicija stavila za ovih 21 dan na dnevni red je apsolutno, sa stanovišta građana, opravdano“, zaključio je Cvijetin Milivojević.
Izvor: Insajder

Cvijetin Milivojević: Vlast se ravna prema dešavanjima na ulici (VIDEO)

Akcionarsko društvo za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost "Politika" ponudilo je na prodaju udeo od 50 odsto u kapitalu privrednog društva "Politika novine i magazini", prenela je Radio-televizija Srbije. 
 
U oglasu "Politike AD" se navodi da je procenjena vrednost 100 odsto kapitala kompanije "Politika novine i magazini" 2,2 milijarde dinara, a procenjena vrednost udela od 50 odsto 1,1 milijarda dinara i da dostavljene ponude ne smeju biti manje od 50 odsto procenjene vrednosti. 
 
RTS navodi da je država Srbija direktni akcionar sa 18,5 odsto udela u kompaniji, ali kontroliše 85 odsto preko državnih institucija i javnih preduzeća kao što su Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (29,4 odsto), Akcionarski fond koji posluje u okviru Ministarstva finansija (10 odsto) i Republički fond za zdravstveno osiguranje (10 odsto). 
 
Preostalih 15 odsto je u vlasništvu NLB banke (1,2 odsto), AIK banke (0,8 odsto) i više od 6.400 pojedinaca koji svaki poseduju manje od 0,7 odsto.
Izvor: Beta

Politika