Teolog Davor Džalto: U Crkvi postoji pluralizam i episkopi koji iznose različite stavove (VIDEO)

“Imamo različite ljude unutar crkve koji se različito postavljaju prema čitavom ovom pitanju. Na neki način, ovo jeste na liniji onoga što su poslednje javne izjave Patrijarha Porfirija, tako da u tom smislu nisam iznenađen. Ali bilo bi dobro da se ipak u jedan takav podkast, ako on pretenduje da bude nešto što nije samo izraz jedne manje grupe ili potpuno privatizovan, da se ipak tu pokaže pluralnost koja definitivno postoji unutar crkve, kada je reč o praktično svim pitanjima”, kaže Džalto. 

Dodaje da pluralizam može da vidi svaki dan svako koga to interesuje, da on piše puno o tome, da mnogi drugi ljudi nastupaju u javnosti, te da postoje i sveštenici koji govore drugačije.

Na konstataciju da se na nivou odlučivanja, ipak, uvek vidi ta tvrda struja, a nikako liberalna za koju se tvrdi da postoji, odgovara da se treba zapitati da li pričamo o vrhu Crkve, episkopatu ili o Crkvi? 

“Vrlo olako  kažemo “Crkva“ — to je kao kada kažete “Srbija“. Šta Srbija ili šta građani Srbije misle? To je jedna stvar. Šta misli politička elita ili šta misle pojedini episkopi je druga stvar. Dakle, ako je pitanje gde možemo da vidimo pluralnost — koga interesuje, može da je vidi. Ako je pitanje zašto nema više različitih pogleda u samom vrhu crkve, to je drugo pitanje. Imamo takođe i episkope koji iznose svoje različite stavove. Patrijarh je, takođe, u nekom periodu, čini se, izjavljivao više stvari koje idu ka nekom pomirljivijem tonu. U jednom trenutku je čak izjavio kako sasvim podržava zahteve studenata, da bi onda u nekom drugom trenutku izjavio kako je reč o "obojenoj revoluciji“. I tu vidimo da nema neke naročite konzistentnosti”, ističe Džalto. 

Dodaje kako je to na tragu ideje koja je saopštena javnosti na jednom nezgodnom mestu za upućivanje takve poruke, a to je Moskva, pri susretu Patrijarha sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

“I ukoliko Patrijarh čak i misli da je to obojena revolucija, a sad možemo diskutovati šta ko podrazumeva pod “obojenom revolucijom“, to svakako nije bilo mesto da se takva ocena iznese”, ističe Džalto. 

Komentarišući blokadu Bogoslovskog fakulteta, navodi kako, kada postoji situacija da se blokira normalan protest, neko odlučivanje ili barem razgovor (a to imamo prilike da vidimo u Srbiji i na nivou čitavog društva, a i na Bogoslovskom fakultetu i u crkvi), onda vas to tera ka nekoj vrsti radikalizacije.

“Blokiranje fakulteta tumačim  kao jedan pokušaj povratka ka nekom dijalogu, ka pokušaju razrešenja situacije koja je izašla izvan svih normalnih okvira funkcionisanja. A na to je odgovor, naravno, očekivan — vrlo represivan. Te autoritarne strukture inače su veoma često okamenjene, reaguju na jedan agresivan način i to nije nešto što doprinosi bilo fakultetu, bilo Crkvi, bilo društvu u celini”, kaže Džalto.

Dodaje kako će na sve, ipak, biti reakcije, samo je pitanje na koji način. 

“Da li će pokušati da uđu u dijalog? Ne verujem ni da je upravo fakultet (to je sada spekulacija, nemam nikakve insajderske informacije) doneo tu odluku iz svoje pameti, već verovatno u konsultaciji sa nekim drugim nadležnim autoritetima”, ističe.

Na pitanje sa kim bi mogli da se konsultuju, da li su to vrh Crkve, ili ministarstvo, odgovara kako pretpostavlja da mogu da se konsultuju i sa jednima i sa drugima, ali i sa nekim trećima.

Džalto kaže kako je preslušao prvu epizodu podkasta, te da je, po njemu,nezgodno to što u njemu ima toliko kontradikcija. 

“Dakle, ako slušate deset minuta, čućete nešto sasvim različito u petnaestom ili dvadesetom. Ali ta teza se inače može čuti u javnosti od strane nekih intelektualaca i profesora, čak Univerziteta, koji bi morali nešto više o tome da znaju — da se forma plenuma poistovećuje sa nečim totalitarnim ili da se naziva čak boljševizmom ili totalitarizmom, što je potpuna besmislica. I svakako ko zna nešto i o istoriji totalitarizama i o toj formi odlučivanja, morao bi da zna da je to zapravo jedna od najdemokratskijih formi koje smo do sada imali prilike da vidimo. Zašto to ljudi rade — da li iz neznanja, ili zato što im se jednostavno ta demokratska forma ne sviđa, pa žele da je na taj način diskvalifikuju u javnom prostoru — to je najbolje njih pitati”, zaključuje teolog i filozof Davor Džalto.

Izvor: Insajder