Od Skoplja do Beograda: Kako "kontra-kampovi" menjaju političku scenu? (VIDEO)

Najpre su improvizovani kamp ispred Vlade, nazvan "Kamp slobode", podigle pristalice opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije čiji je lider tada bio Zoran Zaev. 

Tražili su ostavku premijera Nikole Gruevskog, formiranje prelazne Vlade i prevremene parlamentarni izbori. Nekoliko dana kasnije, posle protesta pod nazivom "Makedonija je snažna" koji je organizovao i tada vladajući VMRO-DPMNE, ispred Parlamenta je nikao kontra-kamp - u znak podrške premijeru čija se ostavka tražila. 

Takva scenografija nije jedina sličnost sa onim što vidimo u Beogradu - slične su i međusobne optužbe i poruke koje se razmenjuju. O svemu ovome u emisiji Svet i mi, govorio je politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski.

Kamp i kontra-kamp, prebrojavanja, profil pristalica… mnogo je sličnosti između onoga što se dešavalo pre 10 godina u Severnoj Makedoniji i onoga što se danas dešava u Srbiji, tačnije u Beogradu. Razmenjuju se identične optužbe: vlast se optužuje za korupciju, a ona odgovara da je želja njihovih protivnika destabilizacija zemlje i dolazak na vlast nasilnim putem.

“Mislim da su narativi vlasti i opozicije što se tiče protesta i kontraprotesta nešto što se ponavlja u više zemalja sveta. U principu je to borba vlasti i opozicije da se pokaže na kojoj je strani narod. Mislim da se to ponavljalo i u Makedoniji, sad se ponavlja i u Srbiji. Vlast u Srbiji već citira takozvanu obojenu ili šarenu revoluciju iz Makedonije kao nekakav model koji se sad događa u Srbiji, optužujući međunarodnu zajednicu, strane sile itd. za nekakve intervencije. Paralele su veoma velike. I u Makedoniji su se tada pojavljivale pristalice vlasti i oni koji su protestovali. Često se događalo da bude kamp protestanata i kamp tzv. lojalista ili kontraprotestanata, kako su se tada zvali u Makedoniji. Optužbe su letale na sve strane i to se na kraju završilo jednom takozvanom prelaznom vladom pod pritiskom međunarodne zajednice”, kaže Arsovski.

Višemesečna kriza te 2015. u Severnoj Makedoniji dovela je do velikih tenzija među građanima. Sa ove vremenske distance, još uvek je teško reći, šta su građani naučili iz te krize. Arsovski podseća da je to ipak bila velika tenzija, ali i katarza društva.

“Mislim da su građani naučili da je sloboda govora i traženje promene sistema neophodna borba protiv neke druge grupe koja možda ima politički različito mišljenje. Mislim da je to saznanje o takvoj toleranciji da se borba za promenu sistema i borba za rad i institucija nikad nije samo politička borba, nego je nekakav pokret naroda. Možda je to neka lekcija koju je Makedonija naučila. Međutim, videćemo tek u sledećem periodu da li je to ostalo kao trajna lekcija ili je samo došlo i otišlo u toku te “obojene revolucije”.

Arsovski smatra da su paralele sa Srbijom velike, a da su tenzije možda i veće od onih koje su pre deset godina bile u Severnoj Makedoniji. On veruje da katarza društva još nije “došla u Srbiju”, a kada će - videćemo. Kriza kod južnog suseda Srbije je završena prelaznom vladom i prevremenim izborima. Arsovski podvlači da je jako btina stvar bila način na koji je prelazna vlada tamo napravljena. 

“Prelazna vlada je bila vlada u kojoj su učestvovale sve političke partije, čak i one koje su protestovale ispred vlade do juče. Kreiranje nekog ravnog polja za političko takmičenje, nešto što je smirilo strasti. I taj model tržišne vlade je ostao u Makedoniji do danas. Do danas se u Makedoniji poslednjih sto dana pre izbora menja premijer, menjaju se nekoliko ključnih ministara i na njihovo mesto dolaze predstavnici opozicije da bi se omogućilo da su izbori fer, demokratski i sa ravnim poljem za igru. Mislim da je taj model bio nešto što je smirilo tenzije zato što su građani poverovali između ostalog putem intervencije međunarodne zajednice, da će politički izbori koji su bili neminovni, biti fer”, kaže politikolog Petar Arsovski.

Izvor: Insajder