"Ovaj sporazum je pobeda za javno zdravlje, nauku i multilateralnu akciju. Omogućiće nam kolektivno bolju zaštitu sveta protiv budućih pretnji od pandemija", naveo je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus u saopštenju.
On je rekao za Frans pres da je danas "veliki, istorijski dan".
Tekst, usvojen na godišnjoj Skupštini zemalja članica SZO, uvodi raniju i efikasniju svetsku koordinaciju za sprečavanje, detektovanje i odgovor na rizik od pandemije, i to na brži način, posle kolektivnog neuspeha u epidemiji kovid-19 tokom koje su milioni ljudi umrli i bila razorena svetska privreda.
Sporazum predstavlja uspeh posle teških pregovora i u okolnostima drastičnih smanjenja budžeta SZO, koja se ipak suočava sa sve brojnijim krizama.
Predlog sporazuma, koji je otvorio vrata za njegovo usvajanje, odobren je na odboru sinoć sa 124 glasa za, nijednim protiv i jedanaest uzdržanih, među kojima su bili Iran, Izrael, Rusija, Italija, Slovačka i Poljska.
Iako povlačenje SAD iz SZO, što je odlučio Donald Tramp po povratku u Belu kuću, treba da stupi na snagu tek idućeg januara, SAD su se već isključile iz pregovora poslednjih meseci i nisu poslale delegate na njenu skupštinu.
Francuska ambasadorka pri SZO, An Kler Ampru, rekla je da je pandemija kovida-19 bila "kao elektrošok" i sve brutalno "podsetila" da virusi ne poznaju granice i da nijedna zemlja, ma koliko moćna, ne može sama da se suoči sa svetskom zdravstvenom krizom.
Cilj sporazuma je da se garantuje ravnopravan pristup zdravstvenim proizvodima u slučaju pandemije. To je bilo u središtu brojnih pritužbi najsiromašnijih zemalja tokom pandemije kovid-19, kada su videli kako su bogatije zemlje prigrabile vakcine i druge testove.
U središtu sporazuma je novi mehanizam pristupa patogenima i deljenje podataka, koji treba da omogući brzo i sistematično deljenje informacija o pojavi patogena sa pandemijskim potencijalom, rekla je Ampru.
Svaka farmaceutska firma koja prihvati da učestvuje u mehanizmu treba u slučaju pandemije da stavi na raspolaganje SZO "brzi pristup procentu od 20 odsto svoje proizvodnje vakcina, tretmana i sigurnih dijagnostičkih proizvoda", od čega najmanje 10 odsto kao poklon, a preostale procente po "pristupačnim cenama".
Detalji mehanizma treba da se ispregovaraju tokom naredne godine ili dve da bi sporazum mogao da bude ratifikovan. Potrebno je 60 ratifikacija da ugovor stupi na snagu.
Tokom tri godine pregovora o sporazumu, žestoko su ga osporavali oni koji su smatrali da će se njime ograničiti suverenitet država.
Milijarder Ilon Mask, jedan od članova glavnog kruga Donalda Trampa, je 2023. godine pozvao zemlje da ne prepuste svoj autoritet međunarodnom nacrtu sporazuma čiji cilj je borba protiv pandemija.
SZO ga je tada optužila da širi "lažne vesti".
"Sporazum o pandemijama neće to promeniti. On će pomoći zemljama da se bolje pripreme protiv pandemija. Pomoći će nam da bolje štitimo ljude, bilo da žive u bogatim ili siromašnim zemljama", odgovorio mu je tada Tedros Adhanom Gebrejesus.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svetska zdravstvena organizacija usvojila istorijski sporazum o borbi protiv pandemija

Analizu je objavio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/unicef-najmanje-100-dece-svakodnevno-ubijeno-ili-ranjeno-u-pojasu-gaze-od-18-marta">UNICEF</a>-ov istraživački centar "Innocenti", a obuhvatila je 43 zemlje članice OECD-a i EU. 
U poređenju sa 2018. godinom, podaci iz 2022. pokazuju da su škole bile zatvorene između tri i 12 meseci, što je primoralo milione dece da uče od kuće i dovelo do velikih "rupa u znanju", navedeno je.
Procenjuje se da su deca zaostala između sedam meseci i godinu dana u osnovnim veštinama poput čitanja i matematike. 
Najteže su pogođena deca iz siromašnih porodica, dodaje se.
Direktor <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavod-za-statistiku-od-sutra-mapira-domacinstva-u-srbiji-za-istrazivanje-sa-unicef-om">UNICEF</a> "Innocenti" Bo Viktor Nilund rekao je da su mnoga deca i pre pandemije imala probleme, ali nisu imala pristup neophodnoj podršci, čak ni u bogatim zemljama. 
Sada, sa rastućom ekonomskom neizvesnošću, on poručuje da države moraju da ulože više u obrazovanje, zdravlje i psihološku dobrobit dece kako bi zaštitile njihovu budućnost, ali i stabilnost društva.
Prema izveštaju, oko osam miliona petnaestogodišnjaka ne razume osnovne tekstove i ne vlada osnovnom matematikom, što je porast od četiri odsto u odnosu na 2018. godinu. 
U nekim zemljama, kao što su Bugarska, Kolumbija, Kostarika, Kipar i Meksiko, više od dve trećine dece spada u ovu kategoriju.
Takođe je primećen pad životnog zadovoljstva kod dece u 14 zemalja, dok je Japan jedina zemlja u kojoj se stanje poboljšalo.
Gojaznost je porasla u 14 zemalja, što potvrđuje dugogodišnji negativan trend.
Zaključak UNICEF-a je da čak i visoko razvijene zemlje više ne uspevaju da obezbede deci osnovne uslove za zdrav razvoj i srećno detinjstvo.
Napredak ostvaren u prethodnim decenijama sada je pod ozbiljnim rizikom zbog globalnih kriza, uključujući i klimatske promene, istaknuto je u izveštaju.
UNICEF upozorava da će bez ozbiljne i sveobuhvatne politike deca, posebno ona iz siromašnih sredina, nastaviti da trpe posledice pandemije dugi niz godina.
Izvor: Tanjug

Izveštaj UNICEF-a posle pandemije: Deca slabija u školi, imaju veće probleme sa gojaznošću i nezadovoljnija su životom

Pandemija

Svetska zdravstvena organizacija usvojila istorijski sporazum o borbi protiv pandemija

Izveštaj UNICEF-a posle pandemije: Deca slabija u školi, imaju veće probleme sa gojaznošću i nezadovoljnija su životom