"Smanjenje ogromnih razlika u prihodima između zemalja je jedan od najvećih izazova našeg vremena. Laureati su pokazali značaj društvenih institucija za postizanje toga", rekao je predsednik Komiteta za Nagradu za ekonomske nauke Jakob Svenson. 	
Nagrada koja je zvanično poznata kao Nagrada švedske kraljevske banke (Sveriges Riksbank) za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, poslednja je nagrada koja će biti dodeljena ove godine u okviru dodela Nobelovih nagrada, i vredi 11 miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara). 	
Nagrada za ekonomiju nije jedna od originalnih Nobelovih nagrada, koje su po prvi put dodeljene 1901. godine po želji pronalazača dinamita i biznismena Alfreda Nobela, i kao dodatak je osnovana i finansirana od strane Švedske centralne banke 1968. godine. 	
Prošle godine tu nagradu je dobila ekonomska istoričarka sa Harvarda Klaudija Goldin, za rad koji ističe uzroke nejednakosti u platama i nadnica na tržištu rada između muškaraca i žena.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Adžemoglu, Džonson i Robinson dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

„Supruga premijera Išibe se uštinula za obraz i pitala: ’da li je ovo stvarno?’ I ja sam tako reagovao. Nobelova nagrada za Hidankio, je li ovo stvarnost ili san? Ispustio sam suzu radosnicu, a moje srce je puno različitih emocija“, izjavio je Tomojuki Mimaki, predsednik Nihon Hidankio u Hirošimi.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj7Ip3zONDng&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Pokret koji se često naziva „Hibakuša“ je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja. Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče; kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.
„Nihon Hidankio nam pruže mogućnost da opišemo neopisivo, da shvatimo neshvatljivu bol i patnju koju izazivaju nuklearna oružja. Nobelov komitet uviđa jednu ohrabrujuću činjenicu – nuklearno oružje nije upotrebljeno gotovo 80 godina“, izjavio je Jorgen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.
Nobelova nagrada dodeljuje se od 1901.godine, u ime švedskog naučnika, pronalazača dinamita Alfreda Nobela, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu. Iako je ustanovljena pre otkrića nuklearnog oružja, Nobelova nagrada i ranije je dodeljivana borcima protiv atomskih bombi – 2017. dobila ju je Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja, a 1995. fizičar Jozef Rotblat – jedini naučnik koji odbio da radi na Projektu „Menhetn“, za stvaranje prve atomske bombe.
Upravo su te bombe Sjedinjene Američke Države 1945.godine bacile na Japan, koji je odbijao da kapitulira u Drugom svetskom ratu. Amerika je bacanje bombi koje su ubile najmanje 150.000 civila opravdavala time da je alternativa bila pomorska invazija tokom koje bi poginuo mnogo veći broj ljudi, dok drugi smatraju da je to bio i ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.
Izvor: Insajder

Teme

Nobelova nagrada za mir japanskoj organizaciji koja se zalaže za svet bez nuklearnog oružja (VIDEO)

U obrazloženju odluke navodi se da je ovaj masovni pokret poznat i kao Hibakuša, dobio nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za zalaganje da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi.
Pokret je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">BREAKING NEWS The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2024 <a href="https://twitter.com/hashtag/NobelPeacePrize?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#NobelPeacePrize</a> to the Japanese organisation Nihon Hidankyo. This grassroots movement of atomic bomb survivors from Hiroshima and Nagasaki, also known as Hibakusha, is receiving the peace prize for its… <a href="https://t.co/YVXwnwVBQO">pic.twitter.com/YVXwnwVBQO</a>&mdash; The Nobel Prize (@NobelPrize) <a href="https://twitter.com/NobelPrize/status/1844664354932932630?ref_src=twsrc%5Etfw">October 11, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Od ustanovljavanja 1901. godine, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.
Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio ga je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafzai je u trenutku kada je dobila nagradu imala 17 godina, dok je najstariji dobitnik Jozef Rotblat imao 86 godina te 1995. godine.
Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija. &nbsp;
Odbor koji odlučuje o dobitniku nagrade sastoji se od pet članova koje bira norveški parlament, a predloge kandidata za dobitnike Nobelove nagrade za mir, osim članova komisije i bivših dobitnika nagrade, mogu dostaviti svi članovi vlade ili Međunarodnog suda pravde, profesori na katedrama za sociologiju, istoriju, filozofiju, pravo i političke nauke kao i rukovodioci odgovarajućih instituta.
Nobelova nagrada za mir se može dodeliti učesnicima određenih mirovnih pregovora iako oni nisu doveli do konačnog rešenja, odnosno do dotičnog mirovnog ugovora.&nbsp;
Nagrada je, kao i druge Nobelove nagrade, donacija švedskog pronalazača i fabrikanta Alfreda Nobela, i od 1901. se svake godine dodeljuje 10. decembra u Oslu, na dan njegove smrti.
Izvor: Tanjug

Dobitnik Nobelove nagrade za mir japanska organizacija "Nihon Hidankio"

U obrazloženju odluke navodi se da je nagradu dobila zbog svoje intenzivne poetske proze koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života.
Rođena je u južnokorejskom gradu Gvangdžu pre nego što se, sa devet godina, preselila sa porodicom u Seul.
Potiče iz intelektualne porodice, a njen otac je bio ugledni romanopisac.
Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">BREAKING NEWS The 2024 <a href="https://twitter.com/hashtag/NobelPrize?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#NobelPrize</a> in Literature is awarded to the South Korean author Han Kang “for her intense poetic prose that confronts historical traumas and exposes the fragility of human life.” <a href="https://t.co/dAQiXnm11z">pic.twitter.com/dAQiXnm11z</a>&mdash; The Nobel Prize (@NobelPrize) <a href="https://twitter.com/NobelPrize/status/1844332268191613152?ref_src=twsrc%5Etfw">October 10, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Od 1901. godine dodeljeno je 116 Nobelovih nagrada za književnost.
Pravo predlaganja kandidata za nagradu imaju članovi Akademije, članovi akademija i društava sličnih njoj po članstvu i ciljevima, profesori književnosti i jezika, bivši nobelovci za književnost, predsednici književnih organizacija koje su reprezentativne.&nbsp;
Predlozi u pisanoj formi za ovogodišnjeg laureata moraju da stignu u Nobelov komitet do 31. januara, koji predloge razmatra u aprilu daje na odobrenje Akademiji preliminarnu listu kandidata, koja sadrži oko 20 imena.&nbsp;
Počasni autor obično prima nagradu od oko milion dolara, a uručuje se 10. decembra na Dan Nobela.
Izvor: Tanjug

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Han Kang iz Južne Koreje

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra).
Nagrada za hemiju se dodeljuje od 1901. godine i do sada je bilo 115 laureata&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnik-nobelove-nagrade-vestacka-inteligencije-menja-nacin-zivota-i-stvara-nove-pretnje-po-covecanstvo">Naučnici Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku </a>za otkrića i izume koji su postavili temelje za mašinsko učenje, objavila je u utorak Švedska kraljevska akademija nauka.
Pre njih su američki <a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-medicinu-americkim-naucnicima-za-otkrivanje-mikro-rnk">naučnici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobili ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu</a> za otkriće mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguliše aktivnost gena, saopštila je juče Nobelova skupština Instituta Karolinska u Stokholmu.
Ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost biće objavljeno sutra u Stokholmu.
U Oslu će 11. oktobra biti objavljeno ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Ime dobitnika Nobela za ekonomiju biće poznato 14. oktobra, a biće objavljeno u Stokholmu.
Nagrade će biti uručene na ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra, na godišnjicu smrti švedskog naučnika Alfreda Nobela, koji je ustanovio tu nagradu.
Izvor: Tanjug

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper

Hopfild i Hinton su nagradu dobili zbog korišćenja fizike za mašinsko učenje veštačke inteligencije (AI).
Elen Muns, članica <a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnici-nobelove-nagrade-za-fiziku-naucnici-hopfild-i-hinton-za-masinsko-ucenje-pomoc-u-vestackih-neuronskih-mreza">Nobelovog komiteta</a> pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata "koristila fundamentalne koncepte statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i nalaze obrasce u velikim skupovima podataka".
Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su "postale i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika".
Hinton je kazao da će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj na civilizaciju i da će poboljšati produktivnost u nizu oblasti, a i zdravstvene usluge.
"Promene će biti poput onih koje su se desile tokom industrijske revolucije", rekao je on u razgovoru s novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka.
Naučnik je kazao da će AI, umesto da nadmaši ljude u fizičkoj snazi, premašiti čoveka intelektualnim sposobnostima.
"Nemamo iskustva sa stvarima koje su pametnije od nas. Biće to divno iskustvo u mnogim aspektima. Međutim moramo da brinemo o brojnim mogućim posledicama, posebno o pretnji da ove stvari izmaknu kontroli", rekao je Hinton.
Nobelov komitet koji je odao počast nauci koja stoji iza stvaranje veštačke inteligencije je takođe izneo strahovanje o mogućnosti da se tehnologija izmakne kontroli.
Hinton deli zabrinutost sa Komitetom da bi brz razvoj tehnologije i neetički način korišćenja mogao da umanji dobrobit za čovečanstv od AI.
Nobelovac koji ima 76 godina, dao je otkaz u tehnološkoj kompaniji Gugl (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije čijem stvaranju je doprineo.
On je 1980-ih pomogao razvoj tehnologije ključne za "obučavanje" mašina da samostalno "uče".
Njegov tim na Univerzitetu u Torontu je predstavio neuronske mreže i 2012. godine pobedio na prestižnom takmičenju ImidžNet (ImageNet) .
Hinton je s kolegama 2019. godine osvojio i Turingovu nagradu za kompjuterske nauke.
"Dugo su ljudi mislili da je ono što radimo besmislica", rekao je Hinton za Asošiejted pres 2019. "Mislili su da smo skrenuli s puta i da je veoma iznenađujuće da mi, naizgled inteligentni ljudi, traćimo vreme na to. Moja poruka mladim istraživačima je: Nemojte prestajati da radite na nečemu čak iako vam svi kažu da glupo je to što radite", izjavio je Nobelovac.
Hopfild, 91, kreirao je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima, saopštio je Nobelov komitet.
Hinton je koristio Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi drugačiji metod - "Bolcmanovu mašinu", za koju je Komitet rekao da može naučiti da prepozna karakteristične elemente u zadatoj vrsti podataka.
Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.
Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak. Sutra, u sredu, biće objuavljena Nobelova nagrada za književnost, a za mir 14. oktobra.
Izvor: Beta

Dobitnik Nobelove nagrade: Veštačka inteligencije menja način života i stvara nove pretnje po čovečanstvo

Nagrada za fiziku se dodeljuje od 1901. godine
Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra).
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-medicinu-americkim-naucnicima-za-otkrivanje-mikro-rnk">Američki naučnici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu</a> za otkriće mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguliše aktivnost gena, saopštila je juče Nobelova skupština Instituta Karolinska u Stokholmu.
Ime dobitnika nagrade za hemiju biće poznato 9. oktobra, a dan kasnije biće objavljen i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, takođe u Stokholmu.
U Oslu će 11. oktobra biti objavljeno ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Ime dobitnika Nobela za ekonomiju biće poznato 14. oktobra, a biće objavljeno u Stokholmu.
Nagrade će biti uručene na ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra, na godišnjicu smrti švedskog naučnika Alfreda Nobela, koji je ustanovio tu nagradu.
Izvor: Tanjug

Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku naučnici Hopfild i Hinton za mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža

Dobitnike nagrade za medicinu i fiziologiju bira Nobelov komitet Švedskog Karolinskog instituta, prenosi BBC.
Dobitnicima će biti uručena novčana nagrada od 11 miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara).
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">BREAKING NEWS The 2024 <a href="https://twitter.com/hashtag/NobelPrize?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#NobelPrize</a> in Physiology or Medicine has been awarded to Victor Ambros and Gary Ruvkun for the discovery of microRNA and its role in post-transcriptional gene regulation. <a href="https://t.co/rg3iuN6pgY">pic.twitter.com/rg3iuN6pgY</a>&mdash; The Nobel Prize (@NobelPrize) <a href="https://twitter.com/NobelPrize/status/1843222798971679096?ref_src=twsrc%5Etfw">October 7, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
"Njihovo revolucionarno otkriće otkrilo je potpuno novi princip regulacije gena koji se ispostavio kao suštinski za višećelijske organizme, uključujući i ljude. Sada je poznato da ljudski genom kodira preko hiljadu mikroRNK", navode iz Nobelovog komiteta, prenosi BBC.
Izvor: Insajder, BBC

Nobelova nagrada za medicinu američkim naučnicima za otkrivanje mikro RNK

Natalija Pinčuk rekla je za agenciju AP da je Bjaljacki držan u samici poslednjih pola godine uprkos njegovih hroničnih bolesti. 
 
 "Saznala sam od ljudi koji su izašli iz zatvora da se Alesovo stanje stalno pogoršava i da ne dobija neke lekove koji su mu porebni", rekla je Pinčuk. 
 
 Ona je pozvala Ujedinjene nacije da "deluju aktivnije" da pomognu 61-ogodišnjem Bjaljackom koji služi desetogodišnju kaznu zatvora, kao i ostalim zatvorenicima u Belorusiji. 
 
 Bjaljacki je vodeći beloruski aktivista za ljudska prava i jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022. godine. On je osnivač Centra za ljudska prava Vjasna (Proleće) najistaknutije grupe za ljudska prava u Belorusiji.&nbsp;
Beloruske vlasti su Vjasnu proglasile ekstremističkom organizacijom. 
 
 On je osuđen u martu 2023. godine sa još nekoliko kolega, a bio je optužen da finansira dela koja krše javni red i za krijumčarenje, što je on negirao. 
 
 Unapšen je u okviru opšteg suzbijanja opozicionih glasova posle protesta zbog izbora 2020. godine na kojima je produžena vlast autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka. Opozicija i mnogi na zapadu smatrali su izbore nameštenim. 
 
 Ti protesti bili su najveći ikada u Belorusiji. Više od 35.000 ljudi je uhapšeno a hiljade je policija tukla. Lukašenko, dugogodišnji saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji podržava rusku invaziju na Ukrajinu, vlada Belorusijom od 1994. godine. 
 
 Bjaljacki služi svoju zatvorsku kaznu u zatvorskoj koloniji za ponovljene prestupnike u gradu Gorki. Ta zatvorska ustanova je poznata po tome da se zatvorenici tuku i da su primorani na težak rad. 
 
 Pinčuk je rekla da je poslednjih šest meseci Bjaljacki bio u kaznenoj ćeliji koju je opisala kao "zatvor u zatvoru". 
 
 Rekla je da su zatvorski zvaničnici zaoštrili kontrolu prepiske njenog supruga i da mu sada samo dozvoljavaju da šalje razglednice gde kratko kaže da je još živ.&nbsp;
Prošlog mesea je 27 nobelovaca objavilo otvoreno pismo tražeći oslobađanje političkih zatvorenika u Belorusiji uključujući Bjaljackog, opisujući sutuaciju u Belorusiji kao "humanitarnu katastrofu". 
 
 U Belorusiji trenutno ima gotovo 1.400 političkih zatvorenika prema organizaciji Vjasna.&nbsp;
Izvor: Beta&nbsp;

Nobelovcu Bjaljackom pogoršano zdravlje posle 1.000 dana u beloruskom zatvoru

Mohamadi već služi višestruke kazne od oko 12 godina zatvora, preneo je Bi-Bi-Si. 	
Ona je optužena za širenje propagande protiv Islamske Republike dok je bila u zatvoru. 	
Njena porodica je kritikovala presudu, istakavši da je ovo peta osuđujuća presuda protiv Mohamadi od marta 2021. godine. 	
Ona nije bila prisutna na poslednjem suđenju i presuda je doneta u njenom odsustvu. 	
Narges Mohamadi je decenijama vodila kampanju za ljudska prava u Iranu. 	
Ona je već dve decenije povremeno u zatvoru zbog svog aktivizma. 	Hapšena je 13 puta i osuđena na ukupno 31 godinu zatvora. 	
Pored dodatnih meseci zatvora, nova kazna nalaže da Mohamadi provede dve godine u egzilu van Teherana. 	
To znači da će ona morati da bude premeštena iz ozloglašenog zatvora Evin gde se trenutno nalazi. 	
U presudi se, takođe, navodi da će joj nakon odsluženja kazne biti zabranjeno da putuje u inostranstvo na dve godine i da će joj biti zabranjeno članstvo u političkim i društvenim grupama, kao i da isto toliko dugo neće moći da ima mobilni telefon, navodi Bi-Bi-Si. 	
Mohamadi (51) je <a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-mir-iranskoj-aktivistkinji">dobila Nobelovu nagradu za mir 2023. za svoj rad u borbi protiv ugnjetavanja žena u Iranu</a>. 	
Njena deca, tinejdžeri, koji godinama nisu videli svoju majku, primili su nagradu u njeno ime u Oslu u oktobru. 	
Oni su pročitali govor koji je, kako navodi Bi-Bi-Si, prokrijumčaren iz zatvora, u kome je Mohamadi osudila iransku "tiransku" vladu. 	
"Pišem ovu poruku iza visokih, hladnih zidova zatvora. Iranski narod će, istrajnošću, prevazići represiju i autoritativnu vladavinu", istakla je Mohamadi u pomenutom govoru.
Izvor: Insajder

Nobelova nagrada