<article>Hopfild i Hinton su nagradu dobili zbog korišćenja fizike za mašinsko učenje veštačke inteligencije (AI).Elen Muns, članica <a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnici-nobelove-nagrade-za-fiziku-naucnici-hopfild-i-hinton-za-masinsko-ucenje-pomoc-u-vestackih-neuronskih-mreza">Nobelovog komiteta</a> pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata "koristila fundamentalne koncepte statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i nalaze obrasce u velikim skupovima podataka".Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su "postale i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika".Hinton je kazao da će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj na civilizaciju i da će poboljšati produktivnost u nizu oblasti, a i zdravstvene usluge."Promene će biti poput onih koje su se desile tokom industrijske revolucije", rekao je on u razgovoru s novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka.Naučnik je kazao da će AI, umesto da nadmaši ljude u fizičkoj snazi, premašiti čoveka intelektualnim sposobnostima."Nemamo iskustva sa stvarima koje su pametnije od nas. Biće to divno iskustvo u mnogim aspektima. Međutim moramo da brinemo o brojnim mogućim posledicama, posebno o pretnji da ove stvari izmaknu kontroli", rekao je Hinton.Nobelov komitet koji je odao počast nauci koja stoji iza stvaranje veštačke inteligencije je takođe izneo strahovanje o mogućnosti da se tehnologija izmakne kontroli.Hinton deli zabrinutost sa Komitetom da bi brz razvoj tehnologije i neetički način korišćenja mogao da umanji dobrobit za čovečanstv od AI.Nobelovac koji ima 76 godina, dao je otkaz u tehnološkoj kompaniji Gugl (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije čijem stvaranju je doprineo.On je 1980-ih pomogao razvoj tehnologije ključne za "obučavanje" mašina da samostalno "uče".Njegov tim na Univerzitetu u Torontu je predstavio neuronske mreže i 2012. godine pobedio na prestižnom takmičenju ImidžNet (ImageNet) .Hinton je s kolegama 2019. godine osvojio i Turingovu nagradu za kompjuterske nauke."Dugo su ljudi mislili da je ono što radimo besmislica", rekao je Hinton za Asošiejted pres 2019. "Mislili su da smo skrenuli s puta i da je veoma iznenađujuće da mi, naizgled inteligentni ljudi, traćimo vreme na to. Moja poruka mladim istraživačima je: Nemojte prestajati da radite na nečemu čak iako vam svi kažu da glupo je to što radite", izjavio je Nobelovac.Hopfild, 91, kreirao je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima, saopštio je Nobelov komitet.Hinton je koristio Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi drugačiji metod - "Bolcmanovu mašinu", za koju je Komitet rekao da može naučiti da prepozna karakteristične elemente u zadatoj vrsti podataka.Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak. Sutra, u sredu, biće objuavljena Nobelova nagrada za književnost, a za mir 14. oktobra.Izvor: Beta</article>

Hopfild i Hinton su nagradu dobili zbog korišćenja fizike za mašinsko učenje veštačke inteligencije (AI).
Elen Muns, članica <a href="https://insajder.net/prenosimo/dobitnici-nobelove-nagrade-za-fiziku-naucnici-hopfild-i-hinton-za-masinsko-ucenje-pomoc-u-vestackih-neuronskih-mreza">Nobelovog komiteta</a> pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata "koristila fundamentalne koncepte statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i nalaze obrasce u velikim skupovima podataka".
Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su "postale i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika".
Hinton je kazao da će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj na civilizaciju i da će poboljšati produktivnost u nizu oblasti, a i zdravstvene usluge.
"Promene će biti poput onih koje su se desile tokom industrijske revolucije", rekao je on u razgovoru s novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka.
Naučnik je kazao da će AI, umesto da nadmaši ljude u fizičkoj snazi, premašiti čoveka intelektualnim sposobnostima.
"Nemamo iskustva sa stvarima koje su pametnije od nas. Biće to divno iskustvo u mnogim aspektima. Međutim moramo da brinemo o brojnim mogućim posledicama, posebno o pretnji da ove stvari izmaknu kontroli", rekao je Hinton.
Nobelov komitet koji je odao počast nauci koja stoji iza stvaranje veštačke inteligencije je takođe izneo strahovanje o mogućnosti da se tehnologija izmakne kontroli.
Hinton deli zabrinutost sa Komitetom da bi brz razvoj tehnologije i neetički način korišćenja mogao da umanji dobrobit za čovečanstv od AI.
Nobelovac koji ima 76 godina, dao je otkaz u tehnološkoj kompaniji Gugl (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije čijem stvaranju je doprineo.
On je 1980-ih pomogao razvoj tehnologije ključne za "obučavanje" mašina da samostalno "uče".
Njegov tim na Univerzitetu u Torontu je predstavio neuronske mreže i 2012. godine pobedio na prestižnom takmičenju ImidžNet (ImageNet) .
Hinton je s kolegama 2019. godine osvojio i Turingovu nagradu za kompjuterske nauke.
"Dugo su ljudi mislili da je ono što radimo besmislica", rekao je Hinton za Asošiejted pres 2019. "Mislili su da smo skrenuli s puta i da je veoma iznenađujuće da mi, naizgled inteligentni ljudi, traćimo vreme na to. Moja poruka mladim istraživačima je: Nemojte prestajati da radite na nečemu čak iako vam svi kažu da glupo je to što radite", izjavio je Nobelovac.
Hopfild, 91, kreirao je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima, saopštio je Nobelov komitet.
Hinton je koristio Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi drugačiji metod - "Bolcmanovu mašinu", za koju je Komitet rekao da može naučiti da prepozna karakteristične elemente u zadatoj vrsti podataka.
Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.
Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak. Sutra, u sredu, biće objuavljena Nobelova nagrada za književnost, a za mir 14. oktobra.
Izvor: Beta

Prenosimo

Naučnici Džefri Hinton sa univerziteta u Torontu, Kanada i Džon Hopfild sa američkog Prinstona, dobitnici Nobelove nagrade za fiziku  Foto: Tanjug/ Princeton University via AP and Noah Berger/ AP Photo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nobelova nagrada

Dobitnik Nobelove nagrade: Veštačka inteligencije menja način života i stvara nove pretnje po čovečanstvo

Dobitnik Nobelove nagrade: Veštačka inteligencije menja način života i stvara nove pretnje po čovečanstvo

Tagovi: