<article><p>„Supruga premijera Išibe se uštinula za obraz i pitala: ’da li je ovo stvarno?’ I ja sam tako reagovao. Nobelova nagrada za Hidankio, je li ovo stvarnost ili san? Ispustio sam suzu radosnicu, a moje srce je puno različitih emocija“, izjavio je Tomojuki Mimaki, predsednik Nihon Hidankio u Hirošimi.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj7Ip3zONDng&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Pokret koji se često naziva „Hibakuša“ je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja. Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče; kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.</p><p>„Nihon Hidankio nam pruže mogućnost da opišemo neopisivo, da shvatimo neshvatljivu bol i patnju koju izazivaju nuklearna oružja. Nobelov komitet uviđa jednu ohrabrujuću činjenicu – nuklearno oružje nije upotrebljeno gotovo 80 godina“, izjavio je Jorgen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.</p><p>Nobelova nagrada dodeljuje se od 1901.godine, u ime švedskog naučnika, pronalazača dinamita Alfreda Nobela, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu. Iako je ustanovljena pre otkrića nuklearnog oružja, Nobelova nagrada i ranije je dodeljivana borcima protiv atomskih bombi – 2017. dobila ju je Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja, a 1995. fizičar Jozef Rotblat – jedini naučnik koji odbio da radi na Projektu „Menhetn“, za stvaranje prve atomske bombe.</p><p>Upravo su te bombe Sjedinjene Američke Države 1945.godine bacile na Japan, koji je odbijao da kapitulira u Drugom svetskom ratu. Amerika je bacanje bombi koje su ubile najmanje 150.000 civila opravdavala time da je alternativa bila pomorska invazija tokom koje bi poginuo mnogo veći broj ljudi, dok drugi smatraju da je to bio i ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>„Supruga premijera Išibe se uštinula za obraz i pitala: ’da li je ovo stvarno?’ I ja sam tako reagovao. Nobelova nagrada za Hidankio, je li ovo stvarnost ili san? Ispustio sam suzu radosnicu, a moje srce je puno različitih emocija“, izjavio je Tomojuki Mimaki, predsednik Nihon Hidankio u Hirošimi.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fj7Ip3zONDng&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Pokret koji se često naziva „Hibakuša“ je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja. Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče; kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.</p>
<p>„Nihon Hidankio nam pruže mogućnost da opišemo neopisivo, da shvatimo neshvatljivu bol i patnju koju izazivaju nuklearna oružja. Nobelov komitet uviđa jednu ohrabrujuću činjenicu – nuklearno oružje nije upotrebljeno gotovo 80 godina“, izjavio je Jorgen Vatne Fridnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.</p>
<p>Nobelova nagrada dodeljuje se od 1901.godine, u ime švedskog naučnika, pronalazača dinamita Alfreda Nobela, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu. Iako je ustanovljena pre otkrića nuklearnog oružja, Nobelova nagrada i ranije je dodeljivana borcima protiv atomskih bombi – 2017. dobila ju je Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja, a 1995. fizičar Jozef Rotblat – jedini naučnik koji odbio da radi na Projektu „Menhetn“, za stvaranje prve atomske bombe.</p>
<p>Upravo su te bombe Sjedinjene Američke Države 1945.godine bacile na Japan, koji je odbijao da kapitulira u Drugom svetskom ratu. Amerika je bacanje bombi koje su ubile najmanje 150.000 civila opravdavala time da je alternativa bila pomorska invazija tokom koje bi poginuo mnogo veći broj ljudi, dok drugi smatraju da je to bio i ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Organizacija Nihon Hidankio, koja okuplja preživele atomskog bombardovanju Hirošime i Nagasakija 1945. dobila je ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, foto: Tanjug/Moe Sasaki/Kyodo News 

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nobelova nagrada

Japan

Više od vesti

Nobelova nagrada za mir japanskoj organizaciji koja se zalaže za svet bez nuklearnog oružja (VIDEO)

Nobelova nagrada za mir japanskoj organizaciji koja se zalaže za svet bez nuklearnog oružja (VIDEO)

Tagovi: