<p>„Pravda je zaista velika vrednost svakog društva, čini nam se da je naše društvo u nekom prethodnom periodu ili u prethodnim decenijama postalo jednostavno zapušteno. Ono mora nekako da se revitalizuje, mora da oživi, mora da postavi neke nove temelje, a ti temelji moraju da budu zasnovani i na pravdi, pre svega, ali isto tako i na nekim drugim vrednostima oko kojih moramo nekako da postignemo saglasnost“, rekla je Stanarević za Insajder.</p>
<p>Na pitanje da li može da nabroji šta je sve urađeno sistemski urađeno u državi u prethodne dve godine nakon dva masovna ubistva u kojima je stradalo 19 mladih ljudi, a 19 ranjeno, profesorka Fakulteta bezbednosti kaže da Vlada Srbije izašla s nizom predloga i mera, ali da nisu sve realizovane.</p>
<p>„Sve je nekako delovalo bombastično kao što obično i deluje nakon nekih tako teških događaja gde Vlada pokušava na prvu loptu da pokaže da je spremna i da će učiniti sve da se te promene dese i da se posledice koje nastaju prosto zaustave, odnosno da nekako spreče i da se preduprede svakako“, rekla je Stanarević.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DY91twz5h3bQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Kako kaže, vrlo brzo se desi da se od takvih mera odustaje.</p>
<p>„Te mere negde ili ostaju na pola puta ili se jednostavno ne vrši njihovo vrednovanje, odnosno ispitivanje, dalje istraživanje, da li se sprovode kako, u kojoj meri, koji su to rezultati. Nemamo nikakve izveštaje, nemamo nikakve evidencije o tome“, kaže ona.</p>
<p>Dodaje da se fokus javnosti pomera i posledično zbog drugih dešavanja, koji ih potiskuju, te se, kako kaže, „čitava javnost okupira tim novim stvarima“.</p>
<p>„Čini nam se kao da ulazimo u neku spiralu događaja gde jednostavno nikako da izađemo iz svega toga i nikako da vidimo neko konkretno razrešenje i sistemsko rešenje. I naravno da je porazno to da vlast sve vreme ne priznaje da je problem u sistemu. Taj sistem čine svakako ljudi, ti ljudi pojedinci kao najodgovorniji se mogu evidentirati, može se utvrditi koji je stepen njihove odgovornosti, može se utvrditi kako i na koji način će se sankcionisati to što nisu odgovorno radili svoj posao“, kaže profesorka Fakulteta bezbednosti.</p>
<p>Govoreći o porastu teorija zavere u društvu, Stanarević kaže da one nastaju u ambijentu nepoverenja i frustracije.&nbsp;</p>
<p>„Deo građana traži alternativna tumačenja stvarnosti. I vlast je toga svesna i sigurno da u istraživanjima koja oni svakodnevno rade, rade i u tom pravcu pa im ti rezultati negde i govore da bi takav neki scenarij ili takva neka priča prosto kod jednog dela stanovništva bila prihvaćena kao tumačenje“, ocenila je.</p>
<p>Na pitanje da li postoji trajno rešenje za maloletnog ubicu iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ s obzirom da njemu po postojećim zakonima nije suđeno jer je u trenutku izvršenja imao 13 godina, profesorka Fakulteta bezbednosti Svetlana Stanarević kaže da u ovakvim slučajevima ne postoje, odnosno da se prilazi individualno u zavisnosti od slučaja.</p>
<p>„On se nalazi u takvoj ustanovi gde neki konzilijum, određene komisije, u određenom vremenskom intervalu, periodično ispituju njegovo stanje, rade procenu, rade određene analize. Na osnovu toga oni mogu da donose neke odluke, predloge, preporuke, kako i šta dalje sa njim. Ja verujem da se tu u nekom skorijem periodu neće desiti da oni donesu odluku koja će značiti njegovo oslobađanje“, kaže Stanarević.</p>
<p>Navodi da je njena pretpostavka da će se institucije pozivati ili oslanjati na praksu drugih država, jer se ovakav slučaj u Srbiji desio prvi put.</p>
<p>„Nažalost živimo u sistemu gde su naše očekivanja i suviše puta zapravo ostala nedorečena ili neispunjena. Zato je ovo najdrastičniji primer gde smo mi videli kako je kada sistem zakaže, kada ne funkcioniše na odgovarajući način, kada nemamo odgovornost“, zaključuje Stanarević.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Profesorka Stanarević za Marker: Porodice žrtava dva masovna ubistva i dalje čekaju pravdu (VIDEO)

<p>Maj u Srbiji više nikada neće biti isti. Ove nedelje prisećamo se zločina u beogradskoj školi <a href="https://www.insajder.net/teme/osvrt-na-2023-godinu-april-jun-masovna-ubistva-u-oos-vladislav-ribnikar-i-selima-dubona-i-malo-orasje-foto-video">„Vladislav Ribnikar” i Duboni i Malom Orašju.</a> I dalje tragamo za odgovorima - kako adolescent postaje ubica i kakav je odnos ovog društva prema nasilju. Jesmo li se bar malo promenili, postali svesniji i odgovorniji, za Insajder je govorila profesorka Filozofskog fakulteta Tamara Džamonja Ignjatović.</p>
<p>Na pitanje da li ima li utisak da se Srbija od tog 3. maja 2023. do danas promenila, Džamonja kaže da jeste, i to na gore, imajući u vidu i današnja <a href="https://www.insajder.net/teme/sta-znamo-do-sada-o-povredenima-i-napadnutima-tokom-intervencije-policije-u-novom-sadu">dešavanja u Novom Sadu</a> i to  da se nasilje širi. </p>
<p>Džamonja dodaje da smo se definitivno smo navikli da nam se to dešava i da, uprkos tome što je to postalo deo naše svakodnevnice, nasilje ne smemo da normalizujemo. </p>
<p>Postoje li znaci koji upozoravaju da dete, odnosno adolescent, može razviti nasilničko ponašanje i da li postoji neka vrsta alarma? </p>
<p>Profesorka Džamonja kaže da, ako želimo stvarno da delujemo u pravcu neke prevencije, moramo da budemo dovoljno osetljivi i da prepoznamo promene u ponašanju koje na to mogu da ukažu. 
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmK9eZkWB8-Y&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
“Ne postoji tipičan profil nasilnika jer ne postoji univerzalni profil, ali svakako postoje znaci u ponašanju, a zapravo je svaki slučaj pojedinačnog nasilja uvek neki sklop različitih faktora, i individualnih, i porodičnih, pa i širih, društvenih. Tako da, kada se govori o tome, pre svega je bitno biti osetljiv na promene u ponašanju. Ako se mlada osoba ili dete ponašalo na jedan način, uobičajeno za njega, i ako to ponašanje počinje da biva drugačije - ili naglo povlačenje ili nekakva agresivnost, promene u školi, uspehu i slično, to može da bude znak da se nešto dešava”, ističe Džamonja. </p>
<p>Navodi kako to ne znači automatski da postoji opasnost od nekog oblika nasilja, već da je detetu potrebna podrška i pomoć, te da se time reaguje preventivno i pruža ono što je deci koja su u toj situaciji i najvažnije, a to je podrška, čime ih ne dovodimo u situaciju da se tako nešto desi. </p>
<p>“Tipični znaci su manjak empatije, bez obzira da li je ona oduvek bila karakteristika deteta, što često u perspektivi i daljem razvoju vodi i nekom obliku psihopatskog ponašanja. Nedostatak i gašenje empatije mogu se pojaviti i zbog toga što se osoba oseća povređenom, ili ima stav prezira i dehumanizacije drugih kada je zapravo mnogo lakše ispoljiti to nasilje”, dodaje Džamonja. </p>
<p> Kao jedan od znakova koji vodi takvom ponašanju navodi i bes, kroz doživljaj da je neko ugrožen, dakle da je to ugroženo bilo čime u odnosu na vršnjake i onda taj bes može da bude reaktivan, ali i da je moguće sasvim suprotno osećanje, kao što su depresivnost i osećaj da je dete neadekvatno i inferiorno u odnosu na vršnjake, pa se sve može ispoljiti kroz povlačenje. </p>
<p>“Nijedan od tih simptoma ne mora biti znak da će se tako nešto desiti, ali jesu znaci da se pitamo kako tom detetu možemo pomoći da prevaziđe svoje stanje”, ističe Džamonja. </p>
<p>Dodaje kako eksperti  veruju da su odgoj i sredina ključni za decu, a da se biološka podloga može u potpunosti zanemariti u većini slučajeva, te da ključ za kriminogeno ponašanje leži u načinu na koji je dete odgojeno. </p>
<p>“Jedna od stvari koja je ključna je porodica, jer sva istraživanja, a danas se veoma razvija oblast epigenetike, govore o tome da, kada imamo i neke dispozicije, zapravo postoje uslovi u kojima se te dispozicije ispoljavaju, odnosno koje doprinose toj ekspresiji gena u fenotipu. Svakako su ti sredinski uslovi ono što omogućava da se neka genetska dispozicija ispolji. Jedna od stvari na koju se dosta obraća pažnja i u literaturi i u istraživanju ovog fenomena su pre svega porodični odnosi, ali opet takva deca dolaze često iz porodica koje nisu ni na koji način upadljive, što bismo rekli - obične porodice. Dakle, nisu neke porodice zbog kojih je Centar za socijalni rad reagovao”, navodi<a href="https://www.insajder.net/teme/dzamonja-ignjatovic-u-marker-razgovoru-zivimo-u-drustvu-u-kome-je-model-razmisljanja-nadi-krivca-u-drugome-video"> Džamonja</a>.</p>
<p>Ističe da je jedan od problema i problem u komunikaciji, jer je prirodno je da se dete koje ima problem obraća svojim roditeljima, te da ono ne mora da bude fizički zanemarivano, odbacivano, kažnjavano, ali može da se oseća emocionalno odbačeno,</p>
<p>Na pitanje šta može da bude povod za nesigurnost u periodu odrastanja, odgovara kako se ona zapravo formira od prvog dana. </p>
<p>“Baš zato što je dete bespomoćno, mnoge teorije u psihologiji govore o tom bazičnom osećanju nesigurnosti, inferiornosti, ali upravo su roditelji ti koji kompenzuju to svojim ponašanjem, svojom zaštitom, pružanjem sigurnosti i bezbednosti detetu. Roditelji jako mnogo doprinose toj nesigurnosti ili doživljaju inferiornosti kod deteta, ne samo direktnim vređanjem, omalovažavanjem, i fizičkim zlostavljanjem, češće emocionalnim zlostavljanjem, nego baš onim što deluje kao jako dobra namera, gurajući dete iznad njegove mogućnosti, iznad njegovih prirodnih potreba, jer onda dete oseća da nije prepoznato ono što ono stvarno želi, misli ili da nema kapacitete da ispuni tako visoka očekivanja”, kaže Džamonja. </p>
<p> Dodaje kako se učešće u online svetu često ističe kao jedan od ključnih faktora, ali navodi i kako smo svi u tim uslovima, pa se ne ponašamo nasilno. </p>
<p>“Sva deca su izložena istim društvenim uslovima, video igricama, medijskom nasilju, ali samo neki su pogodno tle da to utiče na njih u negativnom svetlu. To je jako važno imati na umu, jer s jedne strane previše učešća samo u tom online svetu dovodi do izolacije, do otuđivanja međusobne komunikacije između vršnjaka. Tako se mnogo slabije stvaraju uslovi da se razvija empatija iz neposredne komunikacije sa vršnjacima”, kaže Džamonja.  </p>
<p>Ona dodaje da nisu samo školski uspeh, uspeh u sportu ili u nečemu drugom merilo nečije vrednosti, te da je zapravo najvažnije da svako dete ima doživljaj da je vredno po sebi, bez obzira na to postignuće. </p>
<p>“Međutim, kod dece je važan izvor tog samopoštovanja i vrednovanja i reakcija vršnjaka. Ono može biti odbačeno od strane vršnjaka po bilo kojoj osnovi, od etničke pripadnosti do toga, a danas deca uglavnom porede i prema onim spoljnim karakteristikama, kako je neko obučen. Ali može biti takođe odbačen i zbog svojih socijalnih neveština,  da se dete trudi da bude prihvaćeno, a da ga i vršnjaci izbegavaju i slično. Da ne govorim kada je u pitanju zlostavljanje”, kaže Džamonja. </p>
<p>S obzirom da je društvo polarizovano je društvo, pa samim tim postoje i dva narativa o tome ko vrši nasilje, na pitanje koliko je važno da čovek ispred malog ekrana i da svaki građanin Srbije mapira to nasilje i odakle ono dolazi, odgovara da se treba vratiti na priču o društvenim uticajima. </p>
<p>“Svi živimo u istom društvu, ali ono različito deluje na pojedince. Kada je u pitanju nasilje u društvu, uvek je odgovornost na onome ko ima moć, ko ima silu. Videli smo da studenti od samog početka potpuno insistiraju na nenasilnosti, kroz brojne primere kada je lako moglo da dođe do njega, a da su oni upravo ti koji su ga sprečavali. Dakle, okrivljavati njih za nešto, a zanemarivati uzroke studenskog bunta je potpuna zamena teza. Studenski bunt je posledica, a ne uzrok ovih događaja. Ako želimo da reagujemo na ono što se dešava u društvu, da se vratimo u neku normalu, onda moramo da otklonimo uzroke toga. Odgovornost svakako jeste na vlasti, od pada nadstrešnice, pa da ne idemo dalje na sve uzroke onih problema koji su i pre toga celokupni društveni kontekst učinili upravo polarizovanim i vulnerabilnim na ovakve nasilne događaje”, zaključuje u razgovoru za Insajder profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović. </p>
<p>Izvor: Insajder </p>

1800x750

"Nasilje ne smemo normalizovati" - profesorka Džamonja o društvu posle 3. maja (VIDEO)

<p>"Predstojeće izmene i dopune nemaju za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i dr. Naprotiv, kako je i naglašeno u obrazloženju izmena i dopuna, usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, propisana su nova krivična dela, kojima se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja", rekla je Popović.</p>
<p>Kako se navodi u saopštenju Ministarstva pravde, jedno od krivičnih dela koje je sadržano u Nacrtu zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika je i krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), koje je predviđeno, kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje.</p>
<p>"Takvi sadržaji,<a href="https://insajder.net/teme/radna-grupa-za-bezbednost-dece-na-internetu-predala-vladi-predloge-resenja"> poput Darknet-a</a>, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću - drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene. Na ovim sadržajima dostupni su i načini izvšenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem", objasnila je Popović.  </p>
<p>Imajući u vidu tragične događaje iz maja 2023. godine u oglednoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona, Popović je istakla da je neophodno  preduzeti sve mere kako bi se sankcionisalo i objavljivanje neprimerenog sadržaja na internetu čime se otklanjaju uzroci koji su doveli do tih događaja.</p>
<p>"To je još jedan od razloga zbog čega je neophodno propisivanje krivičnog dela Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Napominjem da će se o izmenama i dopunama izjasniti i Evropska komisija kojoj je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostavljen na mišljenje, kao i stručna i sva zainteresovana javnost tokom javne rasprave koja je počela 1. oktobra. Reč je o Nacrtu zakona, a ne o konačnom tekstu i ovom prilikom pozivam sve da učestvuju u javnoj raspravi i da daju komentare, predloge, primedbe i sugestije, koji će biti detaljno razmotreni od strane Ministarstva pravde", podvukla je ministarka. </p>
<p><a href="https://insajder.net/prenosimo/mere-vlade-srbije-moratorijum-na-oruzje-kontrola-streljana-razmotriti-izmene-krivicnog-zakonika">Izmena Krivičnog zakonika </a>jedna je od <a href="https://insajder.net/prenosimo/mere-vlade-srbije-moratorijum-na-oruzje-kontrola-streljana-razmotriti-izmene-krivicnog-zakonika">mera Vlade Srbije</a> nakon tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar“ u Beogradu kada je maloletni K. K. ubio devetoro učenika i čuvara škole. </p>
<p>Još neke od mera odnosile su se na predaju oružja bez posledica, a pozivom MUP-a koji je je trajao skoro dva meseca prikupljeno je više od 82 hiljade komada vatrenog oružja.</p>
<p>Druge mere koje se odnose na oružje jesu moratorijum, revizija izdatih dozvola za nošenje oružja, <a href="https://insajder.net/teme/jos-bez-zakonske-zabrane-da-maloletnici-ulaze-u-streljane">kontrola streljana</a>...</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dd3IySZmzWdE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
Izvor: <i>Tanjug</i></p>

Prenosimo

Ministarka pravde: Pojedinici koriste izmene i dopune Krivičnog zakona za manipulaciju građana

<p>Danas je prva za govornicu u Specijalnom sudu izašla majka Uroša Blažića i supruga drugookrivljenog Radiše Blažića, koja je najpre izjavila saučešće prisustnim članovima porodica žrtava.</p> <p>„Želim da izjavim saučešće porodicama, jer nisam imala prilike do sada. Uzeću svoje pravo i neću svedočiti. U tužilaštvu sam dala izjavu i sve ovo se mnogo zloupotrebljava i odlučila sam da neću da svedočim“, izjavila je Biljana Blažić.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DyCJEpl2A--Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Potom se za reč javio javni tužilac Ivan Konatar koji je rekao da želi da se njegove reči čuju nakon iskaza svedoka.</p> <p>„Biljana je rekla da izjavljuje saučešće porodicama žrtava. Pritom je dodala da se izjava koju je dala u tužilaštvu zloupotrebljava. Sva četiri svedoka su pokazala svoj stav prema ovoj tragediji. Bez obzira na to što su danas došli da daju iskaz, juče nisu bili tu iako su uredno dobili poziv i znali su koje su posledice. Time su prolongirali postupak i treba da budu kažnjeni za jučerašnji nedolazak“, rekao je tužilac.</p> <h2>Uroš Blažić držao pištolj ispod jastuka</h2> <p>Sledeća je svedočila bivša devojka Uroša Blažića – Anastasija Đorđević, koja je izjavila da je jednom prilikom u njegovoj kući u Šepšinu, pronašla pištolj.</p> <p>„Videla sam pištolj kod njega u kući ispod jastuka. Kako sam legla na krevet i zavukla ruku osetila sam pištolj. Tada sam ga pitala šta će ovo ovde. Uroš je rekao da ima dozvolu za pištolj, da se njegov otac bavi lovom. Pitala sam ga što drži pištolj ispod jastuka. Rekao mi je da mu je potreban za samoodbranu zato što živi sam u nenaseljenom delu. Otvarao je pištolj i pokazivao da nije pun. Rekla sam da me to ne interesuje i da neću to da vidim“, izjavila je Đorđević.</p> <h2>„Samo neka se roka“</h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240927100928_8aa8e7e4f1709f6eca9b845fcd147780cd26b49f350f9c6bd5314601a2f89061.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240927100928_8aa8e7e4f1709f6eca9b845fcd147780cd26b49f350f9c6bd5314601a2f89061" data-rendition-name="original" width="7680" height="5120" loading="lazy" alt="Suđenje Uroš Blažić Mladenovac Specijalni sud GREMLIN"> <figcaption>Suđenje Urošu Blažiću. Foto: Srđan Ilić<span></span></figcaption> </figure>  <p>Svedočila je i Anja Talić, drugarica Uroša Blažića sa kojom se posvađao uočio masakra. Rekla je da ga je poznavala svega mesec dana i da je na društvenim mrežama objavljivao snimke na kojima je veličao kriminal.&nbsp;</p> <p>Oboje su zajedno sa nekoliko prijatelja bili deo grupe na aplikaciji vocap. Tužilac je upitala Anju Talić da li se seća prepiske Uroša Blažića 3. maja kada se dogodio masakr u Ribnikaru., na šta je Talićeva potvrdno odgovorila da je Uroš tada napisao „samo nek se roka“.</p> <h2>Blažićev drug se onesvestio u sudnici</h2> <p>Svedok Milan Lesić, drug Uroša Blažića, rekao je da ga poznaje nekoliko godina unazad i da je dobio informaciju od okrivljenog da ide u teretanu i da će početi da koristi suplemente.</p> <p>Advokat Nebojša Perović želeo je da uloži primedbu na njegovo svedočenje jer je smatrao da je sračunato. Nakon toga se svedok Milan Lesić onesvestio za govornicom i pao na pod, zbog čega mu je ukazana pomoć sudskih stražara.</p> <h2>Svedok iz Dubone: „Uroš je kao dete pucao iz pištolja“</h2> <p>Automehaničar iz Dubone Stefan Marković rekao je da se u kući kod Blažića uvek pucalo za praznike, kao i da je lično video Uroša Blažića kako puca kada je bio mlađi.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240927100928_cfd63c4bea2c185641858a627ae9eb1ee3f932f9df5545badcde9fada8c5a469.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240927100928_cfd63c4bea2c185641858a627ae9eb1ee3f932f9df5545badcde9fada8c5a469" data-rendition-name="original" width="5120" height="3416" loading="lazy" alt="Suđenje Uroš Blažić Mladenovac Specijalni sud GREMLIN"> <figcaption>Suđenje Urošu Blažiću. Foto: Srđan Ilić<span></span></figcaption> </figure>  <p>„Svaki Božić su pucali. Kada je bila svadba starijem sinu pucalo se rafalno i pojedičano. Svi su tada pucali. Uroš je kao dete pucao iz pištolja lično sam video na moje oči. Iz njihove kuće su ispaljivali i signalne rakete“, izjavio je Marković i dodao da je uoči masakra ispred prodavnice u Duboni video Uroša Blažića i još jednog čoveka.</p> <p>„Video sam ga to veče oko 20:30. Uroš se parkirao kolima ispred prodavnice i tada je iz kola izašao neki nabildovani, istetovirani mladić sa kačketom na glavi“, dodao je Marković</p> <h2>Svedočile i kolege Radiše Blažića</h2> <p>Svedok Goran Miletić iz Inđije rekao je da poznaje Radišu Blažića iz vojske. Opisao je da se poznaju od 1997. jer su zajedno bili na službi u Rumi, gde mu je Radiša bio nadređeni. Svedočio je i o nestalim bombama u Buđanovcima 1999.&nbsp;</p> <p>„Radiša Blažić je bio komandir čete, dobio sam naređenje da zadužim dve ručne bombe i 150 metaka za automatsku pušku da bi on imao na terenu za ličnu odbranu. Otišao sam sa dva vojnika koji su bili na odsluženju vojnog roka do magacima. Video sam da su u jednom sanduku pokidane i prevrnute bombe, ali nisam odmah znao šta se dešava, šta tačno fali. Onda sam video da su neke nestale sa kutijom, a da je negde ostala kutija, ali bez bombe. Čini mi se da je nestalo 11 ili 12 komada“, rekao je.</p> <p>Svedočio je i potpukovnik Predrag Puhač koji je nekada radio sa Radišom Blažićem. Opisao ga je kao arogantnog i prepotentnog i izneo saznanja da se Blažić bavio švercovanjem oružja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240927110924_217da30e468f6002bd6cfdcd434f01119d6eda98450b4418ad7373a4a5ff5247.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240927110924_217da30e468f6002bd6cfdcd434f01119d6eda98450b4418ad7373a4a5ff5247" data-rendition-name="original" width="3900" height="2600" loading="lazy" alt="Suđenje Urošu Blažiću Foto: Tanjug/Sava Radovanović"> <figcaption>Suđenje Urošu Blažiću Foto: Tanjug/Sava Radovanović<span></span></figcaption> </figure>  <p>„Čuo sam da je pričao da je bio u Istočnoj Slavoniji, da je tamo bio haos, da je mogao da uzme ko šta hoće. On se hvalisao da se bavi švercom oružja. Jednom je u Buđanovcima pao američki avion, a Radiša Blažić je pokušao da odnese delove aviona kući“, izjavio je potpukovnik Puhač.</p> <p>Među poslednjima je svedočio i policijski službenik Aleksandar Savić koji je učestvovao u oduzimanju oružja od Radiše Blažića 2021. zbog narušavanja javnog reda i mira. Izjavio je da je Radiša Blažić tom prilikom predao dve registrovane lovačke puške.</p> <p>Sledeće suđenje zakazano je za 21. i 28. oktobar kada će biti pozvani preostali svedoci, oštećeni i veštaci.</p> <h2>Za šta se terete Blažići?</h2> <p>Uroš Blažić tereti se da je ubio devetoro ljudi i ranio 12 ljudi. On se tereti i za nelegalno posedovanje oružja, otmicu i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.</p> <p>Radiša Blažić tereti se za nelegalno posedovanje oružja i ugrožavanje sigurnosti građana.&nbsp;</p> <p>Blažić je priznao, a njegov otac negirao krivicu i naglasio da ne zna odakle potiče oružje, niti kako je nastavljeno.&nbsp;</p> <p>Uroš Blažić priznao je krivicu, ali je na jednom od prehodih ročišta odbio da odgovara na pitanja tužilaštva i advokata oštećenih o noći ubistva, i istakao da njegova porodica nije znala za nelegalno oružje koje poseduje.&nbsp;</p> <p>S druge strane, njegov otac Radiša Blažić negirao je krivicu i naglasio da ne zna odakle potiče oružje, niti kako je nastavljeno.&nbsp;</p> <p>Podsetimo Više javno tužilaštvu u Kragujevcu uložilo je žalbu 19. juna na presudu kojom je Goran Gavrilović, ujak optuženog za devetostruko ubistvo Uroša Blažića, oslobođen od optužbe za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, a njegov sin Boris Gavrilović osuđen za ovo krivično delo na kaznu zatvora godinu i po dana.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DE37I5j6n5Wg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Nastavljeno se suđenje Urošu Blažiću: Članovi porodice odbili da svedoče, ispitana njegova bivša devojka (VIDEO)

<p>Naložena je obdukcija na Institutu za sudsku medicinu, a obavešteno je i Više javno tužilaštvo u Beogradu.<br/>
 <br/>
Prema prvim informacija, na telima beba nema tragova nasilja, a istraga je u toku.</p>
<p>Izvor: Beta</p>

Tri bebe preminule u roku od 24 sata u Mladenovcu, naređena obdukcija

<p>Branilac Uroša Blažića optuženog za masakr kod Mladenovca, Petar Luković, tražio je na početku suđenja poverljiv razgovor sa svojim branjenikom. Predsednica Veća Lidija Jovanovska odobrila je taj zahtev branioca i odredila da razgovor traje 10 minuta.</p>
<p>Prethodno je advokat Luković zatražio razgovor, uz obrazloženje da je Blažić juče premešten iz pritvora u Smederevu u pritvor Okružnog zatvora u Beogradu, te da nije mogao da ga poseti i pripremi odbranu sa njim.</p>
<p>Sudija je pročitala službenu belešku koju je sačinila juče posle razgovora sa advokatom i navela da je poslednji put posetio Blažića 5. juna. Tužilac se nije protivio njegovom zahtevu, dok se punomoćnik oštećenih advokat Nebojša Petrović protivio zahtevu, navodeći da su porodice izložene dodatnom maltretiranju.</p>
<p>Podsećamo,<a href="https://insajder.net/prenosimo/clanovi-porodica-ubijenih-i-ranjenih-kod-mladenovca-stigli-ispred-okruznog-zatvora"> Uroš Blažić </a>i njegov otac Radiša Blažić su sprovedeni iz pritvora u Smederevu u kojem su od hapšenja 4. maja prošle godine.</p>
<p>Posle razgovora s advokatom, optuženi će prvi put javno izneti odbranu.&nbsp;</p>
<h2>Porodice ubijenih i ranjenih u masakru kod Mladenovca stigle u Sud</h2>
<p><a href="https://insajder.net/teme/roditelji-ubijene-dece-cekaju-sudenje-urosu-blazicu-sa-samo-jednim-pitanjem-zasto">&nbsp;Članovi porodica</a> ubijenih i ranjenih u masakru kod Mladenovca stigli su u Specijalni sud u Beogradu. Oni su obučeni u crne majice na kojima je ispisan datum 4.5.2023. sa porukom<a href="https://insajder.net/teme/godisnjica-masovnog-ubistva-u-selima-malo-orasje-i-dubona"> “Živite”</a>. &nbsp;Stražari su ih sproveli u publiku, odakle će pratiti suđenje.</p>
<p>Podsećamo, pripremno ročište u ovom predmetu održano je krajem jula u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu, a zbog veličine sudnice samo četvoro oštećenih je moglo da prisustvuje.</p>
<p>Prethodno je u maju pripremno ročište prekinuto čim su optuženi uvedeni u sudnicu Višeg suda u Smederevu jer su porodice ubijenih i ranjenih nasrnuli na njih.&nbsp;</p>
<p>Predsednica Vrhovnog suda je početkom avgusta donela odluku da se suđenje održi u najvećoj sudnici u zgradi Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, odnosno u Specijalnom sudu.</p>
<p>Izvor: Tanjug</p>

U Specijalnom sudu počelo suđenje Urošu Blažiću, advokat odbrane odmah tražio desetominutnu pauzu

<p>Kako navode, pripadnici Sektora za vanredne situacije primili su dojavu 13. jula u toku noći da gori gradska deponija u Mladenovcu.&nbsp;</p>
<p>„Dva vatrogasca-spasioca su uz pomoć mehanizacije radnika JKP Mladenovac gasili požar, a juče su radnici ovog komunalnog preduzeća posipali zemljom deponiju, dok su tri vatrogasca- spasioca gasila požar“, navode iz MUP.&nbsp;</p>
<p>Šta je tačan uzrok požara još je nepoznato, ali kako se pretpostavlja do toga je najverovatnije došlo zbog samozapaljenja.</p>
<p>Ovim povodom su se oglasili i iz najveće opozicione grupacije u novom sazivu skupštine Mladenovac „Dogovor za Mladenovac“. Oni tvrde da je do požara došlo jer deponija nije na adekvatan način održavana poslednjih godina.</p>
<p><i>Izvor: Insajder</i></p>