U deklaraciji, najmanje 20 od 27 zemalja EU, uključujući Francusku, Nemačku i Španiju, izrazilo je zabrinutost da zakon usvojen u aprilu dozvoljava novčane kazne za ljude koji organizuju ili učestvuju u događajima oko Parade ponosa, kao i korišćenje softvera za prepoznavanje lica za njihovu identifikaciju, preneo je AP.
„Veoma smo uznemireni ovim dešavanjima, koja su suprotna osnovnim vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti i poštovanja ljudskih prava“, navodi se u deklaraciji.
Zemlje koje su usvojile deklaraciju pozvale su Evropsku komisiju, koja prati poštovanje zakona EU, „da brzo iskoristi alate vladavine prava koji su joj na raspolaganju u slučaju da se ove mere ne revidiraju u skladu sa tim“.
Deklaracija je objavljena na društvenim mrežama, dok su se ministri za evropske poslove okupili u Briselu radi dodatnih razgovora o načinu na koji je mađarska vlada uvela zakon koji njeni partneri vide kao podrivanje standarda vladavine prava.
„Mislim da je vreme da razmotrimo sledeće korake, jer nastavljanje ovih saslušanja postaje besmisleno“, rekla je ministarka za evropske poslove Švedske Džesika Rozenkranc, koja je potpisala deklaraciju.
Mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka rekao je da je novi zakon jednostavno pogrešno shvaćen.
„U Mađarskoj ne postoji tako nešto kao <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/madarska-izmenom-ustava-zabranila-javna-lgbt-okupljanja-ukljucujuci-prajd-u-budimpesti">zabrana Parade ponosa</a>. Nadam se da će nakon ovih razgovora moje kolege za stolom izaći sa nijansiranijim stavom o mađarskom zakonodavstvu“, rekao je Boka novinarima.
Ustavni amandman usvojen u aprilu u Mađarskoj proglašava da prava dece na moralni, fizički i duhovni razvoj zamenjuju sva prava osim prava na život, uključujući pravo na mirno okupljanje, a za EU sporni mađarski zakon o „zaštiti dece“ zabranjuje „prikazivanje ili promociju“ homoseksualnosti maloletnicima mlađim od 18 godina.
Komesar EU zadužen za demokratiju, pravdu i vladavinu prava Majkl Mekgrat rekao je da „postoji spremnost“ da se preduzmu mere protiv Mađarske, kao i da je „sveobuhvatna analiza relevantnog zakonodavstva trenutno u toku“.
Mekgrat je izrazio i „veoma ozbiljnu zabrinutost“ zbog još jednog nacrta zakona u Mađarskoj, koji bi omogućio vladi da prati, ograničava, kažnjava i potencijalno zabranjuje organizacije koje smatra pretnjom nacionalnom suverenitetu.
„Verujemo da je to kršenje prava EU, uključujući kršenje sloboda unutrašnjeg tržišta, a takođe i kršenje Povelje o osnovnim pravima Evropske unije. Spremni smo da upotrebimo alate koji su nam na raspolaganju“, rekao je Mekgrat.
On je dodao da, na osnovu toga što je Evropska komisija uskratila Mađarskoj pristup milijardama evra iz fondova EU, delom zbog straha da bi novac mogao biti zloupotrebljen, „u ovom trenutku, Mađarskoj nije dostupno oko 18 milijardi evra“.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Većina EU zemalja traži od Mađarske da povuče zakon protiv LGBT+ zajednice

"Srdačan i prijateljski susret sa Viktorom Orbanom. Danas imamo celodnevne konsultacije u Beogradu i vodimo strateški dijalog o četiri važne teme: Geopolitička situacija i spoljna politika, Ekonomija i unapređenje naših odnosa, Saradnja u sferi odbrane i bezbednosti, kao i u vojnoindustrijskoj proizvodnji, Partnerstvo Srbije i Mađarske u svim drugim oblastima", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Vučić sa Orbanom u Beogradu: Razgovori o geopolitičkoj situaciji, ekonomiji i saradnji u odbrani

Za odluku kojom se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/madarska-planira-izlazak-iz-medunarodnog-krivicnog-suda">Mađarska </a>posle 23 godine odriče Rimskog statuta i povlači iz Međunarodnog krivičnog suda, glasala su 134 poslanika, 37 je bilo protiv, a 7 uzdržanih.
Vlada je podnoseći predlog navela da je sud postao politička organizacija, odstupajući od svoje prvobitne svrhe.
"Mađarska najoštrije odbacuje upotrebu međunarodnih organizacija, naročito krivičnih sudova, kao instrumenata političkog uticaja", navodi se u predlogu zakona koji je parlamentu podneo potpredsednik vlade Žolt Šemjen, prenosi Rojters.
Iako su države članice Evropske unije članice ovog tela, nekoliko zemalja (uključujući Kinu, Rusiju, Tursku, Izrael i Sjedinjene Američke Države) još uvek nisu ratifikovale konvenciju.
Vlada premijera Viktora Orbana najavila je ovaj potez 3. aprila, ubrzo posle posete izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Budimpešti, za kojim je ovaj sud izdao nalog za hapšenje zbog navodnih ratnih zločina u Gazi.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Mađarski parlament izglasao povlačenje iz Međunarodnog krivičnog suda

Kako se navodi na njihovom sajtu, droga je pronađena u automobilima koje su vozili srpski državljani, a bila je sakrivena u specijalno prepravljenim delovima vozila.
"U prvom slučaju, carinici su u fabričkoj pregradi ispod vozačevog sedišta pronašli folijom umotane pakete. Daljom pretragom i iz prtljažnika je izvađena materija za koju se sumnja da je narkotik. Brzi test pokazao je da je reč o više od 5100 grama supstance u prahu, identifikovane kao derivati heroina i amfetamina", navodi se.
U drugom slučaju droga je bila sakrivena ispod zadnjeg sedišta automobila, gde je otkriveno osam kesica sa više od 200 grama narkotika, a rezultati analize ukazuju na to da je reč o derivatu kokaina.
Protiv oba vozača pokrenut je postupak zbog sumnje na krivično delo posedovanja narkotika, a slučajevi su prosleđeni Policijskoj Upravi u Segedinu.
Izvor: Beta

200x200

Mađarski carinici zaplenili heroin, amfetamin i kokain u vozilima srpskih državljana

Nedavno raspisani tender za izradu elaborata o proveri statičke stabilnosti objekata na deonici Novi Sad-mađarska granica, rezultat je naredbe građevinskih inspektora Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.&nbsp;
Stanice u Subotici, Baškoj Topoli, Naumovićevu, Žedniku i Kisaču tek posle pada nadstrešnice u Novom Sadu našle su se na spisku za proveru stabilnosti.&nbsp;
Većina objekata građena je krajem 19. veka i nalaze se pod zaštitom države kao spomenici kulture. 

Kako se navodi u javnom pozivu deonica pruge još nije predata Investitoru- preduzeću Infrastrukture železnice na upravljanje, a uslov da se pusti u rad je i provera stabilnosti staničnih zgrada. &nbsp;
Rok za dostavljanje ponuda je 13. maj a rok za završetak posla pet meseci, uz mogućnosti pomeranja roka pod određenim uslovima kao što su nepredviđene vremenske nepogode. &nbsp;
Podsetimo, prethodno je <a href="https://www.insajder.net/teme/elektrodistribucija-do-sada-iskuljucila-pet-objekata-na-deonici-pruge-novi-sad-madarska-granica-ali-to-nije-kraj">Elektrodistribucija Srbije počela je da isključuje struju</a> na svim stanicama duž trase od Novog Sada do Subotice jer je istekao rok od godinu dana probnog rada, a nisu pribavili upotrebnu dozvolu. &nbsp;Reč je o ukupno 21 objektu. &nbsp;
<h2>Svečano otvaranje nezavršenih objekata</h2>
Posle svečanog otvaranja zgrade železničke stanice u Novom Sadu, da bi se nakon obrušavanja betonske nadstrešnice ispostavilo da je to i dalje gradilište, po svemu sudeći nije jedinstven slučaj. &nbsp;
Stanica Subotica navodno je završena još u septembru prošle godine, da bi u aprilu ove godine poginuo radnik angažovan na radovima na stanici. Stanica u Bačkoj Topoli je navodno završena još u februaru prošle godine, da bi se tek sada vršila provera statičke stabilnosti objekta. Slična je situacija i na ostalim objektima. &nbsp;
&nbsp;U tenderskoj dokumentaciji navedeno je da su u prethodnom periodu u okviru projekta modernizacija, rekonstrukcija i izgradnja pruge Beograd - Subotica državna granica (Kelebija), deonica pruge Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), izvođeni i radovi na rekonstrukciji postojećih staničnih objekata na pomenutim stanicama. 

Ni iz preduzeća Infrastrukture železnice Sbrije ni iz resornog Ministarstva nema objašnjenja zašto se vrši provera bezbednosti objekata, pa tako može samo da se zaključi da je razlog tragedija u Novom Sadu jer se provera odnosi samo na objekte duž trase pruge Novi Sad-mađarska granica, iako to nisu i jedine zgrade u okviru celog projekta koji obuhvata i deonicu od Beograda do Novog Sada, niti jedino koji bi trebalo proveravati. 
Za sada iz Ministarstva nema odgovora na zahtev da nam dostave izveštaje &nbsp;građevinskih inspektora, kao ni na pitanje zašto se proveravaju samo ove stanice. Tako se nameće zaključak da je to ujedno način da se umiri javnost kako bi se lakše otvorila deonica pruge koja se najavljuje godinama.&nbsp;
Najosetljivi posao- izrade elaborata stanične zgrade u Novom Sadu-već je poveren &nbsp;<a href="https://www.insajder.net/teme/novosadski-ftn-i-institut-za-ispitivanje-materijala-ce-proveravati-staticku-stabilnost-zgrade-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu">Fakultetu tehničkih nauka iz Novog Sada i Institutu za ispitivanje materijala.</a>
Rok da završe taj posao ističe za samo nekoliko dana, 13. maja, baš na dan kada ističe rok da se dostave ponude za proveru bezbednosti još pet staničnih zgrada.&nbsp;
Fakultet tehničkih nauka za sada ne odgovara na pitanje da li će posao završiti u roku ili možda već imaju neki zaključak.&nbsp;
Od ovih provera će, po svemu sudeći zavisiti i ostvarenje onog sna o putovanju do Budimpešte za tri sata. Podsetimo, prestavnici vlasti su ovo obećanje dali još 2015, a rok za završetak brze pruge pomeran je više puta-od 2018, preko 2022, do kraja 2024. Novi rokovi više se ne pominju.&nbsp;
&nbsp;novinarka Irena Stević

Teme

Provera stanja staničnih zgrada na pruzi do Mađarske: Naknadna pamet ili umirivanje javnosti

To je petnaesta promena Ustava otkako ga je 2011. godine jednostrano doneo Fides, a pravnici i kritičari vlasti ocenjuju da se radi o još jednom koraku ka autoritarnosti.
Amandman – novi korak Orbanove vlasti ka ograničavanju prava LGBT zajednice – usvojen je po partijskoj liniji. Za njega je glasalo 140 poslanika vladajuće koalicije Fides–KDNP, a 21 je bio protiv.
Uoči glasanja, opozicioni političari i demonstranti pokušali su da blokiraju ulaz u garažu parlamenta u Budimpešti kako poslanici vladajuće koalicije ne bi mogli da uđu u zgradu. Policija je fizički uklonila demonstrante koji su se vezivali jedni za druge plastičnim trakama za jednokratnu upotrebu.
Amandmanom se legalizuje zabrana javnih LGBT okupljanja, uključujući Prajd, koji je u Budimpešti vrlo popularan i okuplja hiljade ljudi godišnje.
U amandmanu se tvrdi da prava deteta na moralni, fizički i duhovni razvoj imaju prednost nad svim drugim fundamentalnim pravima, pa i nad pravom na mirno okupljanje, izuzev prava na život.
Ustavom je sada omogućeno i da se oduzme mađarsko državljanstvo onim dvostrukim državljanima koji žive u zemljama izvan Evropske ekonomske zone, a za koje vlast proceni da su pretnja po nacionalnu i javnu bezbednost, kao i po javni red i mir.
Izvor: Beta / AP

Mađarska izmenom Ustava zabranila javna LGBT okupljanja, uključujući Prajd u Budimpešti

Kako je pojasnio, reč je o rutinskom godišnjem dokumentu koji se potpisuje sa nizom zemalja, a da pravni okvir tog dokumenta uključuje proširenu saradnju Srbije i Mađarske na odbrambenom polju.
“Da li postoji neki plan za budućnost, tek treba da saznamo. Ali za sad, sporazum iz 2023. i tekući dokumenti koji se potpisuju nisu takvog sadržaja koje bi mogli da opišemo kao stvaranje političko-vojnog saveza Mađarske i Srbije”, izjavio je Radić za Insajder.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-9EipBU6orM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje šta bi u tom slučaju bilo sa vojnom neutralnošću Srbije, Radić odgovara da Srbija ostaje vojno neutralna.
“Srbija može da ima za različite druge aranžmane sa zemljama koje su partnerske, jer je članica Partnerstva za mir. Jer odavno je definisano da je zapravo Srbija zemlja posebnog statusa koja je došla do vrata NATO-a, ali ne traži punopravno članstvo. Nama je jasno da je u pitanju dnevna politika, jer Srbija se u praksi ponaša kao zemlja koja pokušava da što više sarađuje sa NATO”, objasnio je vojni analitičar za Insajder.
Zvaničnici Zagreba, Tirane i Prištine potpisali su memorandum o saradnji u oblasti odbrane. Upitan da li na sporazum Srbije i Mađarske gleda kao na odgovor na memorandum, Radić odgovara da ne gleda, te da je to samo slika stvorena u delu medija u Srbiji.
&nbsp;“Za sad mi imamo samo jedan rutinski dokument sa Mađarskom, kakav se potpisuje sa nizom drugih zemalja, koji je prenaglašen značaj dobio u nekim medijima i gde su neki ljudi, zato što ili ne razumeju materiju ili zato što dobiju takav zadatak, to pokušali da protumače kao dokument koji potvrđuje da Srbija i Mađarska imaju vojni savez. Ne, mi u ovom trenutku nemamo vojni savez. Sa Mađarskom postoji vojno-vojna i vojno-tehnička sradnja razvijena sa perspektivom da bude još svažnija, ali to nije sad”, zaključio je Radić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Vojni analitičar Radić za Svet i mi: Zasad nema reči o vojnom savezu Srbije i Mađarske, reč o rutinskom dokumentu (VIDEO)

„Izlazak iz Suda ne oslobađa Mađarsku pravnih obaveza u odnosu na postupke koji se već sada vode. Mađarska time ne bi bila oslobođena obaveza u pogledu, na primer, istraga protiv Netanjahua ili protiv bilo kog drugog lica protiv koga je Sud pokrenuo taj postupak“, kaže profesor Milanović.
Podseća da su se, pre Mađarske, iz Suda u Hagu povukli Burundi i Filipini; Filipini su se povukli pre nekoliko godina kada je predsednik bio Rodrigo Duterte - koga je sledeći predsednik poslao u Hag.
„Nije sada kraj Međunarodnog krivičnog suda, taj sud i dalje ima više od 100 država članica. Jedna članica odbija da izvršava svoje obaveze, ali smo takvih primera imali nedavno, pre nekoliko nedelja Mongolija nije uhapsila Putina koga je bila pozvala u zvaničnu posetu, iako je Međunarodni krivični sud za njim, kao i za Netanjahuom, izdao nalog za hapšenje“, navodi profesor Marko Milanović.
Profesor međunarodnog prava Univerziteta u Redingu podseća i na naše iskustvo, odnosno na to koliko je vremena bilo potrebno Srbiji, Hrvatskoj i BiH da uspostave punu saradnju s Haškim tribunalom.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FP_meVg6bzCc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Prof. Marko Milanović za „Svet i mi“: Sud u Hagu nastavlja da postoji i ako ga Mađarska napusti (VIDEO)

"Mađarska će se povući iz Međunarodnog krivičnog suda", napisao je u kratkom saopštenju Gergelj Guljaš, koji je šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana.
"Vlada će pokrenuti postupak povlačenja u četvrtak, u skladu sa ustavnim i međunarodnim pravnim okvirom", piše u saopštenju.
Ovo je objavljeno u trenutku kada je izraelski premijer Netanjahu stigao u Budimpeštu, uprkos međunarodnom nalogu za hapšenje koji je protiv njega podigao MKS zbog njegovog ponašanja u ratu u pojasu Gaze.
Mađarska vlada koju predvodi desničarski populista Orban, uputila je poziv Netanjahuu u novembru pošto je Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu izdao nalog za hapšenje optužujući ga za zločine protiv čovečnosti.
Orban, koji je bliski saveznik Netanjahua, nazvao je nalog "nečuveno drskim" i "ciničnim".
Zemlje članice MKS-a kao što je Mađarska obavezne su da privedu osumnjičene protiv kojih je Sud izdao nalog za hapšenje kada dođu na njihovu teritoriju, ali Sud nema svoje poluge za sprovođenje tog naloga i oslanja se na pojedinačne države da se usaglase sa njegovim presudama, piše agencija AP.
Izvor: Beta

Mađarska planira izlazak iz Međunarodnog krivičnog suda

Sarajevski portal navodi da "nije jasno šta je sadržaj te žalbe", ali se pretpostavlja da Mađarska tvrdi da se radi o "političkom slučaju".
Podsećaju da je premijer Mađarske Viktor Orban posle izricanja prvostepene presude Suda BiH Dodiku rekao da je to "lov na veštice".
"Politički lov na veštice protiv predsednika Milorada Dodika tužan je primer korišćenja pravnog sistema kao oružja protiv demokratski izabranog lidera. Ako želimo sačuvati stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije pravi put", napisao je tada Orban na društvenoj mreži Iks.
Prethodno je protestnu notu Interpolu uputila Srbija, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je to urađeno jer su Dodik i predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, za koga je takođe zatraženo raspisivanje međunarodne poternice, državljani Srbije.
Dačić se pozvao na član 3. Statuta Interpola, prema kojem je "strogo zabranjena bilo kakva aktivnost ili intervencija u slučajevima koji imaju političku, vojnu, versku ili rasnu pozadinu".
Sud BiH je prošle sedmice uputio zahtev Interpolu da se za Dodikom i Stevandićem raspiše međunarodna poternica zbog "nedostupnosti pravosuđu", jer izbegavaju da se pojave u Tužilaštvu BiH, gde su pozvani na saslušanje kao osumnjičeni za "napad na ustavni poredak BiH".
Nakon što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">Dodika Sud BiH prvostepeno osudio na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika,</a> parlament RS je usvojio više zakona kojima se na teritoriji tog bh. entiteta <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/skupstina-srpske-usvojila-zakone-kojima-zabranjuje-delovanje-pravosuda-i-policije-bih-na-svojoj-teritoriji">zabranjuje rad državnim pravosudnim institucijama i Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA)</a>.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ivica-dacic-dodik-i-stevandic-drzavljani-srbije-medunarodne-poternice-jos-nisu-prosle-kontrolu-generalnog-sekretarijata-interpola">Ivica Dačić izjavio je 27. marta &nbsp;da Dodik i Stevandić imaju srpsko državljanstvo i da međunarodne poternice još nisu prošle kontrolu Interpola, te da samim tim ne mogu biti osnov za postupanje</a>.
“Ističem da se Srbija u svakom trenutku zalaže za poštovanje međunarodnih normi, ali u isto vreme neće dozvoliti da se bilo koji pokušaj ugrožavanja prava naših državljana od strane drugih država ili međunarodnih tela", istako je on
Izvor: Beta

Mađarska