Kako je pojasnio, reč je o rutinskom godišnjem dokumentu koji se potpisuje sa nizom zemalja, a da pravni okvir tog dokumenta uključuje proširenu saradnju Srbije i Mađarske na odbrambenom polju.
“Da li postoji neki plan za budućnost, tek treba da saznamo. Ali za sad, sporazum iz 2023. i tekući dokumenti koji se potpisuju nisu takvog sadržaja koje bi mogli da opišemo kao stvaranje političko-vojnog saveza Mađarske i Srbije”, izjavio je Radić za Insajder.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-9EipBU6orM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje šta bi u tom slučaju bilo sa vojnom neutralnošću Srbije, Radić odgovara da Srbija ostaje vojno neutralna.
“Srbija može da ima za različite druge aranžmane sa zemljama koje su partnerske, jer je članica Partnerstva za mir. Jer odavno je definisano da je zapravo Srbija zemlja posebnog statusa koja je došla do vrata NATO-a, ali ne traži punopravno članstvo. Nama je jasno da je u pitanju dnevna politika, jer Srbija se u praksi ponaša kao zemlja koja pokušava da što više sarađuje sa NATO”, objasnio je vojni analitičar za Insajder.
Zvaničnici Zagreba, Tirane i Prištine potpisali su memorandum o saradnji u oblasti odbrane. Upitan da li na sporazum Srbije i Mađarske gleda kao na odgovor na memorandum, Radić odgovara da ne gleda, te da je to samo slika stvorena u delu medija u Srbiji.
&nbsp;“Za sad mi imamo samo jedan rutinski dokument sa Mađarskom, kakav se potpisuje sa nizom drugih zemalja, koji je prenaglašen značaj dobio u nekim medijima i gde su neki ljudi, zato što ili ne razumeju materiju ili zato što dobiju takav zadatak, to pokušali da protumače kao dokument koji potvrđuje da Srbija i Mađarska imaju vojni savez. Ne, mi u ovom trenutku nemamo vojni savez. Sa Mađarskom postoji vojno-vojna i vojno-tehnička sradnja razvijena sa perspektivom da bude još svažnija, ali to nije sad”, zaključio je Radić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vojni analitičar Radić za Svet i mi: Zasad nema reči o vojnom savezu Srbije i Mađarske, reč o rutinskom dokumentu (VIDEO)

„Izlazak iz Suda ne oslobađa Mađarsku pravnih obaveza u odnosu na postupke koji se već sada vode. Mađarska time ne bi bila oslobođena obaveza u pogledu, na primer, istraga protiv Netanjahua ili protiv bilo kog drugog lica protiv koga je Sud pokrenuo taj postupak“, kaže profesor Milanović.
Podseća da su se, pre Mađarske, iz Suda u Hagu povukli Burundi i Filipini; Filipini su se povukli pre nekoliko godina kada je predsednik bio Rodrigo Duterte - koga je sledeći predsednik poslao u Hag.
„Nije sada kraj Međunarodnog krivičnog suda, taj sud i dalje ima više od 100 država članica. Jedna članica odbija da izvršava svoje obaveze, ali smo takvih primera imali nedavno, pre nekoliko nedelja Mongolija nije uhapsila Putina koga je bila pozvala u zvaničnu posetu, iako je Međunarodni krivični sud za njim, kao i za Netanjahuom, izdao nalog za hapšenje“, navodi profesor Marko Milanović.
Profesor međunarodnog prava Univerziteta u Redingu podseća i na naše iskustvo, odnosno na to koliko je vremena bilo potrebno Srbiji, Hrvatskoj i BiH da uspostave punu saradnju s Haškim tribunalom.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FP_meVg6bzCc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

Prof. Marko Milanović za „Svet i mi“: Sud u Hagu nastavlja da postoji i ako ga Mađarska napusti (VIDEO)

"Mađarska će se povući iz Međunarodnog krivičnog suda", napisao je u kratkom saopštenju Gergelj Guljaš, koji je šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana.
"Vlada će pokrenuti postupak povlačenja u četvrtak, u skladu sa ustavnim i međunarodnim pravnim okvirom", piše u saopštenju.
Ovo je objavljeno u trenutku kada je izraelski premijer Netanjahu stigao u Budimpeštu, uprkos međunarodnom nalogu za hapšenje koji je protiv njega podigao MKS zbog njegovog ponašanja u ratu u pojasu Gaze.
Mađarska vlada koju predvodi desničarski populista Orban, uputila je poziv Netanjahuu u novembru pošto je Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu izdao nalog za hapšenje optužujući ga za zločine protiv čovečnosti.
Orban, koji je bliski saveznik Netanjahua, nazvao je nalog "nečuveno drskim" i "ciničnim".
Zemlje članice MKS-a kao što je Mađarska obavezne su da privedu osumnjičene protiv kojih je Sud izdao nalog za hapšenje kada dođu na njihovu teritoriju, ali Sud nema svoje poluge za sprovođenje tog naloga i oslanja se na pojedinačne države da se usaglase sa njegovim presudama, piše agencija AP.
Izvor: Beta

Prenosimo

Mađarska planira izlazak iz Međunarodnog krivičnog suda

Sarajevski portal navodi da "nije jasno šta je sadržaj te žalbe", ali se pretpostavlja da Mađarska tvrdi da se radi o "političkom slučaju".
Podsećaju da je premijer Mađarske Viktor Orban posle izricanja prvostepene presude Suda BiH Dodiku rekao da je to "lov na veštice".
"Politički lov na veštice protiv predsednika Milorada Dodika tužan je primer korišćenja pravnog sistema kao oružja protiv demokratski izabranog lidera. Ako želimo sačuvati stabilnost na Zapadnom Balkanu, ovo nije pravi put", napisao je tada Orban na društvenoj mreži Iks.
Prethodno je protestnu notu Interpolu uputila Srbija, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je to urađeno jer su Dodik i predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, za koga je takođe zatraženo raspisivanje međunarodne poternice, državljani Srbije.
Dačić se pozvao na član 3. Statuta Interpola, prema kojem je "strogo zabranjena bilo kakva aktivnost ili intervencija u slučajevima koji imaju političku, vojnu, versku ili rasnu pozadinu".
Sud BiH je prošle sedmice uputio zahtev Interpolu da se za Dodikom i Stevandićem raspiše međunarodna poternica zbog "nedostupnosti pravosuđu", jer izbegavaju da se pojave u Tužilaštvu BiH, gde su pozvani na saslušanje kao osumnjičeni za "napad na ustavni poredak BiH".
Nakon što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-prvostepenom-odlukom-osuden-na-godinu-dana-zatvora-za-nepostovanje-odluka-visokog-predstavnika">Dodika Sud BiH prvostepeno osudio na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika,</a> parlament RS je usvojio više zakona kojima se na teritoriji tog bh. entiteta <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/skupstina-srpske-usvojila-zakone-kojima-zabranjuje-delovanje-pravosuda-i-policije-bih-na-svojoj-teritoriji">zabranjuje rad državnim pravosudnim institucijama i Agenciji za istrage i zaštitu (SIPA)</a>.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ivica-dacic-dodik-i-stevandic-drzavljani-srbije-medunarodne-poternice-jos-nisu-prosle-kontrolu-generalnog-sekretarijata-interpola">Ivica Dačić izjavio je 27. marta &nbsp;da Dodik i Stevandić imaju srpsko državljanstvo i da međunarodne poternice još nisu prošle kontrolu Interpola, te da samim tim ne mogu biti osnov za postupanje</a>.
“Ističem da se Srbija u svakom trenutku zalaže za poštovanje međunarodnih normi, ali u isto vreme neće dozvoliti da se bilo koji pokušaj ugrožavanja prava naših državljana od strane drugih država ili međunarodnih tela", istako je on
Izvor: Beta

Mađarska uputila žalbu Interpolu zbog zahteva za izdavanje crvene poternice za Dodikom

"Želim da potpuno jasno kažem da je Madjarima u interesu da u Srbiji vlada stabilnost i mir", rekao je na konferenciji sa srpskim kolegom Markom Djurićem. Dodao je da poštuju i cene napor predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da se srpsko-mađarski odnosi razvijaju. 
 
Evropa se, dodao je, danas nalazi u teškoj situaciji i potreban joj je novi polet sa Zapadnog Balkana. 
 
"Sramotno je što institucije u Briselu jos uvek blokiraju proces integacije Srbije", naveo je. 
 
Srpska i mađarska vlada, dodao je, podjednako pridaju strateški značaj bilateralnih odnosa. 
 
"To je trenutno veoma potrebno, jer se oko nas stvara jedan novi svetski poredak, potpuno nova svetska politička realnost u kojoj živimo naše živote. To je za nas dobra vest, zbog toga što ta nova svetska politička realnost nastaje zbog novog američkog predsednika (Donald Tramp) koji sprovodi patriotsku politiku i koji ide protiv dosadašnje ideologije da se administracija SAD besramno meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja", rekao je i dodao da je Tramp ušao u rat sa međunarodnim liberalnim mejnstrimom. 
 
Istakao je da su napadi na "nacionalne, patriotske vlade još uvek na dnevnom redu, ali se ne upravlja iz Brisela i Vašingtona već samo iz Brisela, zato je lakše suprotstaviti im se". 
 
Mađarima je, kaže, u interesu da u Srbiji vlada stabilnost i mir. 
 
"Danas je jasno da se Evropa nalazi u teškoj situaciji, konkurentnost EU je na veoma niskom nivou i potreban joj je novi polet, a mi smatramo da možemo da ga dobijemo iz regije Zapadnog Balkana, a u toj regiji vodeću ulogu igra Srbija", rekao je. 
 
Naveo je da je danas EU isto toliko u interesu pridruženje koliko je i zemljama članicama. 
 
"Spojili smo dva glavna grada modernom železnicom, što se tiče snabdevanja gasom i tu veoma uspešno saradjujemo i sve to nas podstiče da nastavimo sa još boljom saradnjom, da je proširimo", rekao je.
Izvor: Beta

Sijarto: Mađarska vidi pokušaj destabilizacije Srbije

Sijarto je rekao da novi paket sankcija odlazeće američke administracije izaziva ozbiljne probleme za Centralnu Evropu zbog čega će mađarska vlada biti u bliskoj konsultaciji sa partnerima u regionu da bi se poskupljenja goriva svela na minimum. 	&nbsp;
U saopštenju dostavljenom agenciji MTI, Sijarto je ukazao da se nakon <a href="https://insajder.net/prenosimo/sad-dodale-nis-na-listu-sankcija-usmerenih-protiv-ruske-federacije">uvođenja sankcija prema NIS-u </a>može smanjiti količina sirove nafte koja stiže u region, a da će samim tim i prerada opasti, zbog čega će biti i mnogo veća potreba za gotovim, već rafinisanim gorivom, benzinom i dizel uljem. 	&nbsp;
"Ukoliko se poveća potražnja, a smanji kapacitet prerade, to, nažalost, znači da se suočavamo sa veoma ozbiljnim poskupljenjem", upozorio je Sijarto. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
On je pozdravio to što je ostalo još samo nekoliko dana do kada će "SAD imati predsednika koji Mađarsku vidi ne kao neprijatelja, već kao prijatelja". &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
NIS je stavljen na listu sankcionisanih preduzeća jer je više od 56 odsto u ruskom vlasništvu.
Izvor: Tanjug

Sijarto: Sankcije SAD prema NIS-u dovešće do poskupljenja nafte na evropskom tržištu

Delegacije Mađarske i Srbije potpisale su posle sednice Saveta za stratešku saradnju sporazume iz oblasti pravosuđa, kulture, evropskih integracija, diplomatije. 	
Ministri pravde dveju država, Maja Popović i Bence Tužon potpisali su Ugovor između Srbije i Mađarske o pravnoj pomoći u građanskim stvarima. 	
Srpski ministar kulture Nikola Selaković i mađarski ministar kulture i inovacija Balaž Hanko potpisali su Program saradnje u oblasti kulture između dva ministarstva, za period od 2024. do 2027. godine. 	
Memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja &nbsp;i inovacija Srbije i Ministarstva kulture i inovacija Mađarske, potpisali su srpska ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović i mađarski ministar kulture Balaž Hanko. 	
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potpisali su Produžetak plana rada mađarskih eksperata iz oblasti Evropskih integracija. 	
Ministri spoljnih poslova dveju država Marko Đurić i Peter Sijarto potpisali su dva memoranduma, o razumevanju o saradnji između ministarstava i o razumevanju između ministarstava o razvojnoj saradnji.
Izvor: Tanjug

Srbija i Mađarska potpisale više sporazuma, Vučić i Orban političku deklaraciju

Samit je otvorio premijer Orban, a na njemu učestvuje 47 šefova država i vlada iz zemalja EU, kandidata za članstvo i drugih država koje se graniče sa EU koje je Orban dočekao uoči početka.&nbsp;
Prisustni su predsednik Francuske Emanuel Makon, premijerka Italije Đorđa Meloni, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, kancelar Austrije Karl Nehamer, predsednik Vlade Gruzije Irakli Garibašvili, generalni sekretar Nato-a Mark Rute, predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.&nbsp;
Na otvaranju će se obratititi i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Turske Redzep Taip Erdogan, premijerka Kraljevine Danske Mete Frederiksen, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.&nbsp;
Planirano je i odrzavanje četiri odvojene sesije na kojima će se razgovarati o migracijama, ekonomskoj sigurnosti i povezanosti u oblasti energetike, transporta, IT i globalne trgovine.&nbsp;
Na sesiji o ekonomskoj sigurnosti učestvovaće predsednik Vučić, koji će, kako je najavljeno, imati niz bilateralnih susreta sa evropskim zvaničnicima.&nbsp;
Na kraju samita, predviđeno je odrzavanje zajednicke konferencije premijera Mađarske Viktora Orbana i premijera Albanije Edija Rame, koji će biti domaćin sledeceg Samita Evropske političke zajednice.&nbsp;
Učesnici će razgovarati o evropskim bezbednosnim izazovima, uključujući rat u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku, neregularnoj migraciji , o ekonomskoj bezbednosti i povezivanju u smislu energije, transporta, IT i globalne trgovine.
<h2>Orban: Evropska politička zajednica mora da razgovara o geopolitičkim pitanjima</h2>
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da Evropska politička zajednica mora da razgovara o geopolitičkim pitanjima. 	
On je na otvaranju Samita Evropske političke zajednice u Budimpešti rekao da lidere povezuje zajednički interes i zajednička odgovornost za Evropu. 	
"Znamo da imamo zajedničke odgovornosti i želim vam plodonosnu diskusiju", rekao je Orban na otvaranju skupa.
<h2>Vučić: Evropa bi trebalo da donosi strateške odluke, a ne da se bavi "tricama i kučinama"</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi Evropa trebalo da donosi strateške odluke, a ne da se bavi "tricama i kučinama", pa će njegova glavna poruka na samitu Evropske političke zajednice biti da se mora što pre krenuti u pregovore o primirju u Ukrajini, a ne ko će da pobedi u tom ratu.
Vučić je, novinarima po dolasku u Budimpeštu uoči sastanka Evropske političke zajednice, rekao da će imati čast da govori u otvorenom delu sastanka Evropske političke zajednice i da će izneti šta su to interesi Srbije i pozicija Evrope u budućem svetu.&nbsp;
“Evropa mora da sagledava realnost drugačije”, rekao je Vučić, ukazujući da situaciju otežava i činjenica da je u Nemačkoj pala vlada i da slede izbori, što će otežati poziciju svih u Evropi.&nbsp;
“Moja poruka će biti da se konačno krene u razgovore o primirju, jer je mir blagorodan za ceo svet, a za Evropu posebno, ali videćete i danas mogu da naslutim kako će to da izgleda”, rekao je Vučić.&nbsp;
Izvor: Tanjug, FoNet
&nbsp;

Počeo Samit Evorpske Političke zajednice, Orban otvorio skup

Ne samo strateški partneri, već iskreni prijatelji – to je ocena i mađarskog i srpskog predsednika kada je reč o odnosima dve zemlje. Savez vojvođanskih Mađara za Srbiju predstavlja most prijateljstva i bratstva, poručuje srpski predsednik, uz ocenu da će politika poštovanja, međusobnog uvažavanja, prijateljskih i bratskih odnosa sa Mađarskom biti nastavljena.
"Pre 12 godina naša trgovinska razmena iznosila je 768 miliona evra, a prošle godine 3,1 milijardi evra. Mađarska je sa 12, 13. i 14. mesta ostala četvrti trgovinski partner Republike Srbije. I to su izuzetni rezultati“, navodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Uveren je da rezultati mogu da budu još bolji. Zahvalan je Mađarskoj na tome što je, kako pojašnjava, mnoge strateške projekte radila zajedno sa Srbijom.
"Mi ćemo dalje da budemo pouzdan partner Mađarskoj u snabdevanju gasom, kao što je Mađarska bila decenijama pouzdan partner u snabdevanju gasa Srbiji. I Mađarska uvek može da računa na Srbiju, kao što smo mi uvek mogli da računamo na Mađarsku“, kaže predsednik Vučić.
Da će Budimpešta biti prijatelj Beogradu na njegovom evropskom putu, uverava predsednik Mađarske.
"Mađarska će učiniti sve da Srbija što pre postane punopravna članica Evropske unije, jer smatramo da bez evropske integracije na Balkanu ne može da se postigne dugoročna stabilnost i na taj način želimo sa naše strane da doprinosimo tome“, izjavio je Tamaš Šujok, predsednik Mađarske.
Mađarska nacionalna manjina je najbrojnija u Srbiji, i to ne treba zaboraviti. Od svih zemalja u okruženju, Srbija ima najbolje odnose upravo sa Mađarskom. Poznavaoci prilika navode da to nije slučajno, već da je glavna spona u sličnosti dve vodeće figure, jedne u Srbiji, druge kod komšija na severu.
"Odnosi Srbije i Mađarske su na personalnoj osnovi dobri jer imamo dva autoritarna političara koji su ključni u svojim zemljama – Vučića kao predsednika Srbije i Orbana kao premijera Mađarske. To je ono što najviše povezuje dve zemlje“, smatra Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
"Današnja poseta prvog čoveka po Ustavu Mađarske - Srbiji. nema toliki značaj. To je protokolarna poseta. Tamaš Šujok ne odlučuje ni o čemu u Mađarskoj, čak ni o tome što bi mogao po slovu Ustava. U Mađarskoj, kao i u sličnim primerima u drugim zemljama, odlučuje jedan jedini čovek – to je premijer Viktor Orban“, ocenjuje za Marker novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.
Odnose dve zemlje vidi na izuzetno dobrom nivou. Međutim, ističe da, uprkos odličnim odnosima, vojvođanskih Mađara ima sve manje i da, osim iseljavanja, nema većih problema.
"Politička scena vojvođanskih Mađara uređena je isto kao što je politička scena u Srbiji i u Mađarskoj. I ovde, sa centrom u Subotici, odlučuje jedna stranka o svemu – odlučuje o zapošljavanju, portiru muzeja, pozorišta. Tako da, ako si blizu te stranke, onda bolje živiš“, pojašnjava novinar Bodiš.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fe2fkYHX2ZvY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Uveren je da mađarski premijer saradnjom sa predsednikom Srbije gradi i svoj politički uticaj na jugoistoku Evrope. Inače, Srbiju i Mađarsku približila je i srodnost Srpske napredne stranke i Orbanovog Fidesa.
"Nije to baš tako blistavo kako izgleda u izjavama Orbana i Vučića, ali njima je očigledno najvažnije da imaju tu personalnu vezu kojom politički ucenjuju EU i imaju slične poglede na mnoge stvari“, ocenjuje Popov.
Zato se novinar Gabor Bodiš pita donosi li Srbiji dobro činjenica da Mađarska insistira na punopravnom članstvu naše zemlje u Evropskoj uniji. Poslednjih desetak godina Mađarska nije u dobrom položaju, a u Srbiji je pronašla saveznika. Podsećamo da je projekat izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte započet još 2014. godine, a dva velika prijatelja provozala su se brzim vozom "Soko" samo do Novog Sada, u martu 2022. godine. Tada je predsednik Srbije naglasio da, kada mnogi spuste glavu u Briselu, tada mađarski prijatelji dignu glas u odbranu Srbije.
Novinarka Jasmina Dobrilović

Tamaš Šujok u Beogradu: Šta je Mađarska Srbiji (VIDEO)

Oni su obišli muzej, a sa njima u obilasku su bili i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, kao i predsednik SVM Balint Pastor.
Vence su u muzeju položili i Pastor i predsednik Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji Arpad Fremond.
Vučić i Šujok će zatim otići u Žabalj gde će biti organizovano blagosiljanje obnovljene katoličke Crkve Snežne Gospe, gde je predviđeno obraćanje dvojice predsednika.
Spomenik pomirenja podignut je u znak sećanja na nevine mađarske žrtve stradale 1945. godine i otkrivren je 26. juna 2013. godine, kada je i &nbsp;"Topalov magacin" otvoren kao Muzej žrtava racije.
Vučić je ranije danas sa mađarskim kolegom imao tet-a-tet razgovor u Palati Srbija, gde je održan i plenarni sastanak delegacija Srbije i Mađarske.
<h2>Vučić: Orban i Ištvan Pastor najviše doprineli da budu bolji odnosi Srba i Mađara</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su mađarski premijer Viktor Orban i nekadašnji lider SVM Ištvan Pastor najviše doprineli da budu bolji odnosi Srba i Mađara - da se uspostavi istinsko i iskreno dobrosusedsko prijateljstvo između Srbije i Mađarske, kao i između dva naroda.&nbsp;
Vučić je poručio da je zato važno da vodimo račune i jedni o drugima, da ono što smo posle mnogo vekova i decenija teško mukom izgradili, da više nikada ne uništimo.
Predsednik Srbije je, sa predsednikom Mađarske Tamašem Šujokom, prisustvovao blagosiljanju obnovljene katoličke Crkve Snežne Gospe i rekao da su prvi put na inicijativu Ištvana Pastora i Viktora Orbana 2009. godine postigli načelni dogovor.&nbsp;
"Kada dođe do promena u Srbiji da uspostavimo istinsko i iskreno dobrosusedsko prijateljstvo između Srbije i Mađarske, između srpskog i mađarskog naroda. Da li je to bilo lako? Nije. Nije čak ni danas. I posle vekova i decenija neslaganja, ponekad i mržnje, nije lako doći do toga ne samo da se poštujete, već da se međusobno podržavate, da osećate naklonost, ponekad i ljubav između naroda. Mnogo, mnogo truda i energije i dobre volje je za tako nešto potrebno. A neodgovornim i neozbiljnim potezima se to preko noći uništava", naglasio je Vučić.
Izvor: Tanjug

Mađarska