Kao problem istaknuto je i to što što javna preduzeća ne objavljuju ugovore za pravne i medijske usluge.
Istraživanje je sprovedeno u javnim lokalnim preduzećima u ukupno 25 gradova i opština, a predstavljeno je u beogradskom Medija centru.
Koordinator istraživanja Zlatko Minić istakao je kako su podaci pokazali da je u 18 od 61 ispitanog javnog preduzeća na lokalnom nivou direktor i svi članovi nadzornog odbora ne ispunjavaju zakonom propisane uslove ili zbog nedostupnosti podataka nije moguće utvrditi da li ispunjavaju uslove.
U 14 slučajeva, navode, uslove ispunjavaju direktor i pojedini članovi Nadzornog odbora, u 11 uslove ispunjava samo direktor, u pet slučajeva uslove ispunjavaju svi članovi Nadzornog odbora, ali ne i direktor.
U osam slučajeva uslove propisane zakonom ispunjavaju pojedini članovi Nadzornog odbora, ali ne i direktor, ističu.
"Uslovno ispunjavanje uslova", odnosno ispunjavanje uslova na osnovu prethodnog nezakonitog imenovanja, konstatovano je u ukupno osam slučajeva.
Ni jedno od ispitivanih preduzeća nije ocenjeno kao potpuno transparentno, 49,2 odsto preduzeća dobilo je ocenu "delimično transparentno", kao "uglavnom netransparentno" ocenjeno je 13,1 posto ispitanih preduzeća, a isto toliko je i "potpuno netransparentnih".
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istraživanje Transparentnosti: Pet od 61 preduzeća ispunjava zakonske uslove za imenovanje direktora i nadzornih odbora

Opšti zaključak istraživanja je da Severna Makedonija nudi model integrisane podrške, Srbija se ističe stabilnim zakonodavnim okvirom uz prostor za ciljana poboljšanja, dok Bosna i Hercegovina, uprkos fragmentisanom sistemu, pokazuje potencijal za lokalne uspehe. Kao važan korak u rešavanju problema, preporučuje se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-usvojila-misljenje-na-predlog-zakona-o-alimentacionom-fondu">uspostavljanje alimentacionog fonda</a> u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, koji bi obezbedio finansijsku podršku deci kojima odsutni roditelj ne ispunjava obaveze.

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTq2kc9SnHtg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

“Naše istraživanje i istraživanja koja su do sada su viđena u javnosti pokazuju da veliki broj, više od polovine roditelja koji imaju obavezu da plaćaju alimentaciju, to i ne rade. Njihova obaveza se najčešće završava na samom početku sudskih presuda. Postoji krivično delo, na primer u Srbiji, ako određeni roditelj izbegava izdržavanje svog deteta, ali se retko procesuira. U samim statistikama od strane suda može se videti da je za jedan sudski postupak potrebno devet meseci, što je dugačak period i oduzima dosta vremena, a finansijska podrška i potrebe deteta su velike. Zato najava za podršku od strane države, tj. za uspostavljanje određenog alimentacionog fonda koji je namenjen samo ovoj populaciji jeste od velikog značaja i država bi preuzimala teret da ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju dva meseca uzastopno, da dobije podršku od strane države. A naravno, država ima svoje pravne mehanizme kojim putem mogu da im se obrate ukoliko taj roditelj i dalje ne plaća alimentaciju,” kaže Stanković.
Istraživanje je pokazalo da zemlje u regionu imaju isti problem kao i Srbija, oko <a href="https://www.insajder.net/teme/spora-pravda-za-decu-bez-alimentacije-zasto-se-jos-ceka-na-alimentacioni-fond-video">alimentacija</a>. Kako kaže Stanković, pored pravnog, problem ima i određeni sociološki i društveni fenomen.
 “To je uglavnom situacija kada roditelji koji imaju obavezu da plaćaju alimentaciju, misle da je alimentacija namenjena njihovoj bivšoj supruzi ili suprugu, a u stvari alimentacija je namenjena njihovom detetu”, pojašnjava Stanković.
U javnosti je uglavnom poznat izraz “samohrani roditelj”. Međutim, postoji još jedan koji glasi “jednoroditeljska porodice. Ta dva termina ljudi često mešaju, a razlika postoji.
“Samohrani roditelj je termin koji je poznat u javnosti i u zakonima i ustavima Srbije i Bosne i Hercegovine i pre svega se odnosi kada je jedan roditelj preminuo, oduzeto mu je roditeljsko pravo ili je u zatvoru, dok je jednoroditeljska porodica zapravo jedan sociološki fenomen i pojam koji se pojavljuje kada su roditelji razvedeni ili nisu roditelji.. .Mladi iz samohranih i jednoroditeljskih porodica, iako nisu na neki način pravno isti, imaju itekako iste potrebe i zato se ovo istraživanje fokusira na te kategorije.”
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-svedskoj-bake-i-deke-mogu-da-dobijaju-naknadu-za-cuvanje-unucadi">Deca i mladi</a> iz porodica sa jednim roditeljem često nailaze na probleme. Istraživanje koje je rađeno u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji je probalo da pronađe ključne i da ih uporedi.
“Na prvom mestu je ekonomska sigurnost i stabilnost, jer sama kategorija i sama situacija u kojoj se nalaze ovi mladi ljudi i njihovi roditelji; to su samohrani roditelji i roditelji čiji drugi partner nije u mogućnosti da izvršava svoja roditeljska prava i potrebna im je ekonomska sigurnost i bezbednost. Onda dolazi pravna zaštita, da li ustavom, zakonima ili podzakonskim aktima, a na trećem mestu je stigma i podrška od strane institucija, ali i od same sredine i okoline.”
Što se tiče Srbije, postoji strategija za mlade u Srbiji do 2030. godine, koja promoviše inkluziju, bar na papiru. Ali se postavlja pitanje - ima li u njoj dovoljno mehanizama podrške za mlade iz samohranih i jednoroditeljskih porodica?
“Na početku je lepo napomenuti da Srbija već ima jednu strategiju od 2015. do 2025. godine koja je na neki način obuhvatala opštu kategoriju mladih koji dolaze iz neke kategorije koje nemaju puno mogućnosti ili su sa nekim manjim mogućnostima. Dok je je ova nova strategija malo proširenija verzija i na neki način fokusira mlade na inkluziju i na njihovu zastupljenost u institucijama i društvenom životu, što daje konkretnu podršku mladima. Iako nema posebna tačka koja se izdvaja u samoj strategiji za mlade i samohrane i jednoroditeljske porodice, ipak sama strategija dosta promoviše inkluzivnost i otvorenost institucija, kao i građanskog sektora, koji ovde pomaže i tu je da podseti da ovi mladi ljudi imaju posebne potrebe kada je reč o njihovom ekonomskom, obrazovnom ili psihosocijalnom osnaživanju” rekao je Staniša Stanković koji je jedan od autora istraživanja, sprovedenog u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Izvor: Insajder

Teme

Stanković: Deca iz jednoroditeljskih porodica suočena sa predrasudama i kršenjem zagarantovanih prava (VIDEO)

U istraživanju, sprovedenom između juna i decembra prošle godine, mapirani su stavovi srpske zajednice o političkoj, bezbednosnoj, ekonomskoj i društvenoj situaciji na Kosovu, u jednom od politički najnestabilnijih perioda poslednjih godina, saopštio je NVO Aktiv.
Rezultati su pokazali da čak 91,2 odsto ispitanika smatra da se situacija na Kosovu razvija u pogrešnom pravcu, dok svega deset odsto veruje da će život za Srbe biti bolji u naredne tri godine.
Više od polovine ispitanih - 57,9 odsto navodi političku nestabilnost kao ključni izazov, 72 odsto ne veruje nijednoj političkoj partiji ili akteru, dok 86,9 odsto nije želelo da navede bilo kog lidera u koga ima poverenja koji zastupa interese Srba.
U pogledu institucionalnog poverenja, najbolje su ocenjeni KFOR (2,55), Vlada Srbije (2,49), Kancelarija za Kosovo i Metohiju (2,33) i OEBS (2,31), dok najniže ocene dobijaju Vlada Kosova, srpski ministri i poslanici u kosovskim institucijama.
Kako navodi NVO Aktiv, građani smatraju da su njihova očekivanja sistematski izneverena i da politički akteri, kako iz Beograda, tako i iz Prištine, nisu pokazali dovoljno odgovornosti prema sopstvenoj zajednici.
<a href="https://www.insajder.net/teme/mijacic-srbi-na-kim-opstaju-uprkos-nepoverenju-u-lokalne-institucije-i-padu-poverenja-u-vladu-srbije-video-video">Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine</a>, dominira skepticizam, gde gotovo polovina smatra da dijalog neće doneti bilo kakve promene, 31,4 odsto veruje da će pogoršati situaciju, a tek 19,9 odsto vidi mogućnost pozitivnog ishoda.
Istraživanje o bezbednosnoj situaciji pokazalo je da je 29,1 odsto ispitanika sa severa Kosova izjavilo da je tokom prošle godine njihova lična bezbednost bila ugrožena, dok je ukupan procenat za celo Kosovo 18,1 odsto.
Jedan od autora istraživanja, Marko Savković iz ISAC fonda, ocenio je da gotovo niko ne smatra da je bezbednosna situacija dobra i da su nakon napada u Banjskoj zabeleženi najveći padovi u percepciji sigurnosti u poslednjih pet godina. 
Izvor: FoNet

Istraživanje organizacije Aktiv mapiralo stav Srba na Kosovu: Nepoverenje u institucije i osećaj nebezbednosti preovlađuju

Analizu je objavio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/unicef-najmanje-100-dece-svakodnevno-ubijeno-ili-ranjeno-u-pojasu-gaze-od-18-marta">UNICEF</a>-ov istraživački centar "Innocenti", a obuhvatila je 43 zemlje članice OECD-a i EU. 
U poređenju sa 2018. godinom, podaci iz 2022. pokazuju da su škole bile zatvorene između tri i 12 meseci, što je primoralo milione dece da uče od kuće i dovelo do velikih "rupa u znanju", navedeno je.
Procenjuje se da su deca zaostala između sedam meseci i godinu dana u osnovnim veštinama poput čitanja i matematike. 
Najteže su pogođena deca iz siromašnih porodica, dodaje se.
Direktor <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavod-za-statistiku-od-sutra-mapira-domacinstva-u-srbiji-za-istrazivanje-sa-unicef-om">UNICEF</a> "Innocenti" Bo Viktor Nilund rekao je da su mnoga deca i pre pandemije imala probleme, ali nisu imala pristup neophodnoj podršci, čak ni u bogatim zemljama. 
Sada, sa rastućom ekonomskom neizvesnošću, on poručuje da države moraju da ulože više u obrazovanje, zdravlje i psihološku dobrobit dece kako bi zaštitile njihovu budućnost, ali i stabilnost društva.
Prema izveštaju, oko osam miliona petnaestogodišnjaka ne razume osnovne tekstove i ne vlada osnovnom matematikom, što je porast od četiri odsto u odnosu na 2018. godinu. 
U nekim zemljama, kao što su Bugarska, Kolumbija, Kostarika, Kipar i Meksiko, više od dve trećine dece spada u ovu kategoriju.
Takođe je primećen pad životnog zadovoljstva kod dece u 14 zemalja, dok je Japan jedina zemlja u kojoj se stanje poboljšalo.
Gojaznost je porasla u 14 zemalja, što potvrđuje dugogodišnji negativan trend.
Zaključak UNICEF-a je da čak i visoko razvijene zemlje više ne uspevaju da obezbede deci osnovne uslove za zdrav razvoj i srećno detinjstvo.
Napredak ostvaren u prethodnim decenijama sada je pod ozbiljnim rizikom zbog globalnih kriza, uključujući i klimatske promene, istaknuto je u izveštaju.
UNICEF upozorava da će bez ozbiljne i sveobuhvatne politike deca, posebno ona iz siromašnih sredina, nastaviti da trpe posledice pandemije dugi niz godina.
Izvor: Tanjug

Izveštaj UNICEF-a posle pandemije: Deca slabija u školi, imaju veće probleme sa gojaznošću i nezadovoljnija su životom

To znači da će u izabranim popisnim krugovima biće evidentirani svi objekti i sva domaćinstva na toj teritoriji, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena domaćinstvima koja imaju bar jedno dete mlađe od pet godina, objavio je RZS.
Podaci će se odnositi na razvoj dece u ranom detinjstvu, imunizaciju, zdravlje, dojenje i ishranu odojčadi, obrazovanje dece, rane brakove, ali i na zdravlje i položaj žena i muškaraca. 
Ovo je najavljeno u okviru sedmog kruga Istraživanja višestrukih pokazatelja u Srbiji, koji RZS sprovodi u saradnji sa UNICEF-om, uz finansijsku pomoć UNICEF-a, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), Republike Srbije i drugih partnera.
Kako je saopšteno, istraživanje se na reprezentativnom uzorku sprovodi kao dva istraživanja, od kojih će jedno obuhvatiti 8.000 domaćinstava nacionalne populacije a drugo 2.000 domaćinstava populacije u romskim naseljima. 
Glavno istraživanje biće sprovedeno od sredine septembra do kraja decembra ove godine. 
Ovo istraživanje se ponavlja na svakih pet do šest godina i obezbeđuje praćenje napretka i identifikovanje trendova, navedeno je.
Pojedinačni podaci prikupljeni u svim fazama istraživanja koristiće se isključivo u statističke svrhe, a biće objavljeni u zbirnom obliku, kako je napomenuto. 
Dodaje se da svi podaci koji se odnose na lične, porodične, imovinske i ekonomske prilike ispitanika predstavljaju službenu tajnu, u skladu sa zakonom. 
U popisnim krugovima koje saradnici RZS-a budu posetili oni će imati ID kartice sa obeležjima UNICEF-a i RZS-a. 
Na kartici će, kako je istaknuto, biti slika saradnika, broj lične karte i ovlašćenje za rad, a saradnici će sa sobom imati i pismo za domaćinstvo.
Izvor: Tanjug

Zavod za statistiku od sutra mapira domaćinstva u Srbiji za istraživanje sa UNICEF-om

Kako je navedeno, 39 odsto ispitanika iz 47 država reklo je da ponekad ili često aktivno izbegavaju vesti, dok je 2017. godine takav odgovor dalo 29 odsto učesnika istraživanja.
Oko 46 odsto ljudi odgovorilo je da su veoma ili ekstremno zainteresovani za vesti, naspram 63 odsto 2017. godine, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Glavni autor ovog istraživanja Nik Njuman smatra da je pad interesovanja za vesti vezan za "naročito teške stvari u prethodnim godinama", a u koje spada i rat u Ukrajini.
"Imali ste pandemiju i ratove, tako da je prilično prirodna reakcija ljudi da se okrenu od vesti, bilo radi zaštite mentalnog zdravlja ili prosto kao želja da se nastavi sa životom", objašnjava Njuman.
On je istakao da oni koji selektivno izbegavaju vesti to rade jer se osećaju "nemoćno" pred velikim svetskim događajima.
Neki ljudi se osećaju i prezasićeno i zbunjeno zbog količine dostupnih vesti, dok su neki i umorni od politike, dodaje Njuman.
Poverenje u vesti ostalo je na uobičajenih 40 odsto, a bilo je za 4 odsto više samo za vreme kovid pandemije.
Kada je reč o izvoru vesti, oko 73 odsto ispitanika je reklo da čita vesti na internetu, dok je 50 odsto navelo televiziju, a 14 odsto štampane medije.
Kada je reč o društvenim mrežama, za najveći procenat ispitanika najvažnije je pristupanje platformi Fejsbuk, iako je već dugo u stabilnom padu, dok su Jutjub i Vocap takođe važni izvori vesti.
Zanimljivo je da je u porastu TikTok, koji je po prvi put ispred platforme X, sa 13 odsto naspram 10 odsto korisnika.&nbsp;
Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjena sumnjičavost prema potencijalnom pisanju vesti pomoću veštačke inteligencije, naročito za ozbiljnije vesti kao što su one o politici ili ratu.
Njuman kaže da postoji više lagodnosti za upotrebu veštačke inteligenije kao pomoć u transkripciji i prevođenju.
Anketa je sprovodena u januaru i februaru ove godine, a obuhvatila je 94.943 ispitanika u 47 država.
Izvor: Tanjug

istraživanje

Istraživanje Transparentnosti: Pet od 61 preduzeća ispunjava zakonske uslove za imenovanje direktora i nadzornih odbora

Stanković: Deca iz jednoroditeljskih porodica suočena sa predrasudama i kršenjem zagarantovanih prava (VIDEO)

Istraživanje organizacije Aktiv mapiralo stav Srba na Kosovu: Nepoverenje u institucije i osećaj nebezbednosti preovlađuju

Izveštaj UNICEF-a posle pandemije: Deca slabija u školi, imaju veće probleme sa gojaznošću i nezadovoljnija su životom

Zavod za statistiku od sutra mapira domaćinstva u Srbiji za istraživanje sa UNICEF-om

Istraživanje Oksforda: Rekordan broj ljudi u svetu izbegava da prati vesti