Stanković: Deca iz jednoroditeljskih porodica suočena sa predrasudama i kršenjem zagarantovanih prava (VIDEO)

Opšti zaključak istraživanja je da Severna Makedonija nudi model integrisane podrške, Srbija se ističe stabilnim zakonodavnim okvirom uz prostor za ciljana poboljšanja, dok Bosna i Hercegovina, uprkos fragmentisanom sistemu, pokazuje potencijal za lokalne uspehe. Kao važan korak u rešavanju problema, preporučuje se uspostavljanje alimentacionog fonda u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, koji bi obezbedio finansijsku podršku deci kojima odsutni roditelj ne ispunjava obaveze.

“Naše istraživanje i istraživanja koja su do sada su viđena u javnosti pokazuju da veliki broj, više od polovine roditelja koji imaju obavezu da plaćaju alimentaciju, to i ne rade. Njihova obaveza se najčešće završava na samom početku sudskih presuda. Postoji krivično delo, na primer u Srbiji, ako određeni roditelj izbegava izdržavanje svog deteta, ali se retko procesuira. U samim statistikama od strane suda može se videti da je za jedan sudski postupak potrebno devet meseci, što je dugačak period i oduzima dosta vremena, a finansijska podrška i potrebe deteta su velike. Zato najava za podršku od strane države, tj. za uspostavljanje određenog alimentacionog fonda koji je namenjen samo ovoj populaciji jeste od velikog značaja i država bi preuzimala teret da ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju dva meseca uzastopno, da dobije podršku od strane države. A naravno, država ima svoje pravne mehanizme kojim putem mogu da im se obrate ukoliko taj roditelj i dalje ne plaća alimentaciju,” kaže Stanković.

Istraživanje je pokazalo da zemlje u regionu imaju isti problem kao i Srbija, oko alimentacija. Kako kaže Stanković, pored pravnog, problem ima i određeni sociološki i društveni fenomen.

“To je uglavnom situacija kada roditelji koji imaju obavezu da plaćaju alimentaciju, misle da je alimentacija namenjena njihovoj bivšoj supruzi ili suprugu, a u stvari alimentacija je namenjena njihovom detetu”, pojašnjava Stanković.

U javnosti je uglavnom poznat izraz “samohrani roditelj”. Međutim, postoji još jedan koji glasi “jednoroditeljska porodice. Ta dva termina ljudi često mešaju, a razlika postoji.

“Samohrani roditelj je termin koji je poznat u javnosti i u zakonima i ustavima Srbije i Bosne i Hercegovine i pre svega se odnosi kada je jedan roditelj preminuo, oduzeto mu je roditeljsko pravo ili je u zatvoru, dok je jednoroditeljska porodica zapravo jedan sociološki fenomen i pojam koji se pojavljuje kada su roditelji razvedeni ili nisu roditelji.. .Mladi iz samohranih i jednoroditeljskih porodica, iako nisu na neki način pravno isti, imaju itekako iste potrebe i zato se ovo istraživanje fokusira na te kategorije.”

Deca i mladi iz porodica sa jednim roditeljem često nailaze na probleme. Istraživanje koje je rađeno u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji je probalo da pronađe ključne i da ih uporedi.

“Na prvom mestu je ekonomska sigurnost i stabilnost, jer sama kategorija i sama situacija u kojoj se nalaze ovi mladi ljudi i njihovi roditelji; to su samohrani roditelji i roditelji čiji drugi partner nije u mogućnosti da izvršava svoja roditeljska prava i potrebna im je ekonomska sigurnost i bezbednost. Onda dolazi pravna zaštita, da li ustavom, zakonima ili podzakonskim aktima, a na trećem mestu je stigma i podrška od strane institucija, ali i od same sredine i okoline.”

Što se tiče Srbije, postoji strategija za mlade u Srbiji do 2030. godine, koja promoviše inkluziju, bar na papiru. Ali se postavlja pitanje - ima li u njoj dovoljno mehanizama podrške za mlade iz samohranih i jednoroditeljskih porodica?

“Na početku je lepo napomenuti da Srbija već ima jednu strategiju od 2015. do 2025. godine koja je na neki način obuhvatala opštu kategoriju mladih koji dolaze iz neke kategorije koje nemaju puno mogućnosti ili su sa nekim manjim mogućnostima. Dok je je ova nova strategija malo proširenija verzija i na neki način fokusira mlade na inkluziju i na njihovu zastupljenost u institucijama i društvenom životu, što daje konkretnu podršku mladima. Iako nema posebna tačka koja se izdvaja u samoj strategiji za mlade i samohrane i jednoroditeljske porodice, ipak sama strategija dosta promoviše inkluzivnost i otvorenost institucija, kao i građanskog sektora, koji ovde pomaže i tu je da podseti da ovi mladi ljudi imaju posebne potrebe kada je reč o njihovom ekonomskom, obrazovnom ili psihosocijalnom osnaživanju” rekao je Staniša Stanković koji je jedan od autora istraživanja, sprovedenog u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Izvor: Insajder