Prema rečima Baucala, tek kada uspostavimo normalne demokratske uslove, bićemo u stanju da kroz dijalog odlučujemo koja politika ili ideologija je najbolja za većinu građana. On dodaje, u izjavi za Insajder, da se u nekim stvarima iz saopštenja može saglasiti sa <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-filozofskog-zabrinuti-smo-zbog-pokusaja-da-se-eu-nametne-kao-posrednik-u-resavanju-krize">studentima u blokadi Filozofskog fakulteta</a>.
"Mogu da se složim sa stavom Plenuma Filozofskog fakulteta da je to zadatak za nas građane koji živimo u Srbiji i da je bolje za nas da mi to uradimo, umesto da očekujemo da neko to uradi umesto nas. Slažem se i da nemaju svi studenti, kao ni svi građani, pozitivan stav prema EU integracijama i da zbog toga to pitanje treba ostaviti za period kada bude moguća otvorena i demokratska društvena debata o tom pitanju“, istakao je Baucal.
Student Filozofskog fakulteta kaže da je to saopštenje ustvari "afirmacija stava da je ovo neka naša suverena bitka“ i dodaje da je mnogo bolje ako mi rešimo ovu situaciju sami nego ako to urade neki strani faktor za nas.
"Mislim da je naš pokret raznovrstan i treba da bude takav, i dobro je što se različita mišljenja gaje. Na kraju krajeva, u priličnom cilju su došli, nije loše, akcija je prošla. To što su vozili bicikl do Strasbura i trčali do Brisela probudili su dosta naših ljudi u inostranstvu, a to je u suštini poenta pokreta – da probudimo sve naše ljude da zajedno možemo nešto da radimo. Evo, biće izgleda, možda će biti izbora, ne znam“, istakao je student za naš sajt.
<h2>Studenti u blokadi: Svako ima pravo na svoje mišljenje</h2>
I krovna organizacija "Studenti u blokadi“ ističu da svako ima pravo na svoje mišljenje.
"Ipak, ostajemo ujedinjeni u borbi za ispunjenje zajedničkih zahteva i za poboljšanje društva — jer nas povezuje želja za promenama do kojih mora da dođe. Ovo saopštenje nije zvaničan stav svih visokoškolskih ustanova, ali trka do Brisela jeste zajednička akcija svih studenata. Zajedno se pripremamo za <a href="https://www.insajder.net/teme/studenti-u-blokadi-traze-parlamentarne-izbore">izbore </a>i nastavljamo da gradimo zdraviji sistem i društvo“, istakli su "Studenti u blokadi“ za Insajder.
Isto tako, profesor Baucal navodi da postoje i neki aspekti oko kojih ima dileme, odnosno otvorena pitanja, zbog kojih ističe da je "to saopštenje moglo i trebalo da bude drugačije“.
"Mislim da je ton saopštenja trebalo da bude drugačiji. Mislim da je ton trebalo da bude manje osuđujući, a više saradnički (da potencira zajedničke ciljeve). Pored toga, mislim da je u saopštenju trebalo naglasiti podršku naporima svih studenata koji su učestvovali u štafetnom maratonu do Brisela, jer su oni to uradili zato što veruju da je to način kako mogu da doprinesu ostvarenju zajedničkih ciljeva. I konačno, mislim da je trebalo biti jasniji u kritici potencijalne posredničke uloge EU u rešavanju velike društvene krize koju imamo. Ja bih stavio naglasak da EU ne treba i ne može umesto nas da rešava naš problem, ali ne bih kritikovao potencijalno posredovanje. Ako bi posredovanje pomoglo našim naporima da nađemo rešenje, posebno u uslovima velike zloupotrebe države od strane vlasti, to ne vidim kao loše. Posredovanje ne znači da umesto nas neko rešava naše probleme. Mogu da razumem pitanje zašto EU, a ne neka druga zemlja ili organizacija. Ipak, imajući u vidu da se zahteva da živimo u pravnoj državi koja je demokratska i gde postoji odgovornost za obavljanje javnih funkcija, onda posrednik može biti samo zemlja ili međunarodna organizacija koja deli te vrednosti kod sebe, a ne neka zemlja u kojoj postoji ista loša vlast kao kod nas u ovom trenutku“, zaključio je za Insajder Aleksandar Bucal, profesor Filozofskog fakulteta.
 
Novinar Đorđe Jokić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dan posle saopštenja Filozofskog: Šta studenti stvarno misle o EU kao posredniku?

Dodali su da primećuju da se već duže vremena u javnosti veštački stvara narativ da studenti imaju očekivanja od <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/macut-sa-ambasadorima-eu-srbija-ostaje-posvecena-evropskim-vrednostima">Evropske Unije</a>. 
 
"Od prvih dana blokade smo isticali da Aleksandar Vučić, kao predsednik republike sa Ustavom veoma ograničenim nadležnostima, nije adresa kojoj se obraćamo i od koje zahtevamo ispunjenje naših zahteva. Evropsku Uniju i njene zvaničnike posmatramo na potpuno isti način", istakli su sa Filozofskog fakulteta u saopštenju. 
 
Naglasili su da njihov pokret nije i ne može biti sveden na proevropski, jer u sebi obuhvata ljude različitih ideologija i stavova. 
 
"Ono što nas sve objedinjuje, što nam daje snagu, i podršku naroda, jeste ideja da institucije svoje zemlje možemo i moramo sami naterati da rade svoj posao, u skladu sa Ustavom, zakonima i u najboljem interesu građana", saopštili su studenti. 
 
Naveli su i da se ne sme zaboraviti da za trenutnu političku krizu u Srbiji, zbog svoje decenijske podrške režimu, veliki deo krivice snosi upravo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nkeu-zastoj-srbije-na-putu-ka-eu-posledica-domace-politike">Evropska Unija</a>. 
 
"Imajući to u vidu svaki pokušaj povezivanja studenata sa Evropskom Unijom za posledicu ima isključivo stvaranje razdora i slabljenje našeg pokreta, a posledično jačanje pozicija autokratskog režima Aleksandra Vučića. Borbu za ispunjenje naših zahteva vidimo kao stvar studenata i građana Republike Srbije koja se mora razrešiti unutar ustavnih i zakonskih procedura, vraćanjem uzurpiranog suvereniteta u ruke naroda. Ostajemo čvrsto i dosledno posvećeni borbi za poštovanje Ustava Republike Srbije i ispunjenje studentskih zahteva. Jedini saveznik nam je bio i ostao narod Srbije", zaključili su studenti Filozofskog fakulteta u saopštenju.
izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Studenti Filozofskog: Zabrinuti smo zbog pokušaja da se EU nametne kao posrednik u rešavanju krize

Podeljena mišljenja studenata u vezi sa predlogom za ekspertsku vladu

Profesor Filozofskog fakulteta Dušan Aleksić rekao je da se dekanka nalazi na kućnom lečenju i da je dobro, ali da &nbsp;događaji poput jučerašnjeg ne mogu da ne ostave na nju posledice. 
 
"Jučerašnji događaj se samo pukom srećom nije završio kao tragičan, a rezultat je višemesečnog targetiranja i ponižavanja akademske zajednice kakvo nije viđeno u novijoj istoriji", istakao je Aleksić. 
 
On je rekao da uprava Filozofskog fakulteta traži od nadležnih da se napad na dekanku procesuira na način koji je u skladu sa zakonom. 
 
"Napad na nju kvalifikovan je kao krivično delo nasilje na skupu ili priredbi što nije tačno, radi se o očiglednom pokušaju ubistva, što i osoba koja je to pokušala nije krila", naglasio je Aleksić. 
 
Prodekanka za naučno-istraživački rad Filozofskog fakulteta u Nišu Sanja Ignjatović kazala je da su obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića u kojima dekanku Nataliju Jovanović obeležava i javno proziva, naročito u poslednjih mesec dana, glavni oblik zastrašivanja i represije koja se sprovodi nad akademskom zajednicom. 
 
"Brojni profesori i nastavnici iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, posebno rektor beogradskog Univerziteta i dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu trpe višemesečni medijski linč po tabloidnim medijima, a on je tek eho obraćanja najviših državnih čelnika prema univerzitetu, prem studentima, prema rektorima, dekanima, profesorima koji ujedinjeni stoje uz studente i njihove zahteve", izjavila je Ignjatović. 
 
Prema njenim rečima, nakon skupa u Beogradu 15. marta Univerziteti u Srbiji pretrpeli su ozbiljne udarce u vidu dopisa i uredbi koji imaju za cilj potpunu degradaciju obrazovanja u Srbiji. 
 
"Uredba o normativima i standardima kojom se broj sati posvećen naučno-istraživačkom radu svodi na nivo koji ne odgovara ni osnovnim školama, a sa ciljem stvaranja osnova za neisplaćivanje plata, eskalacija je represije koju akademska zajednica već dugo trpi", istakla je Ignjatović. 
 
Ona je kazala da akademska zajednica zahteva momentalni prekid agresivne retorike i podstrekivanja na nasilje koje dolazi od samog državnog vrha, a njihov zahtev institucijama je da hitno i adekvatno reaguju na nasilje koje se svakodnevno događa. 
 
Prodekanka za nastavu Dragana Jovanović naglasila je da akademska zajednica osuđuje verbalni i fizički napad na dekanku Nataliju Jovanović koja, kakao je kazala, svojim delima zagovara pravdu, slobodu i unapređivanje znanja o akademskoj sferi. 
 
Prema njenim rečima ofanzivni pohodi kojima je akademska zajednica izložena svakog dana sve više eskaliraju, dobijaju na intenzitetu, a kao takvi ne ciljaju samo pojedince već ugrožavaju integritet akademskih institucija. 
 
"Moramo ostati ujedinjeni pred takvom agresijom jer ćemo jedino tako potvrditi i dokazati našu posvećenost u vraćanju iz ruševina onoga što smo negde izgubili, a to je poštovanje ljudskog dostojanstva i ponovno uspostavljanje sigurnosti i ugleda akademskih institucija i zajednica", naglasila je Jovanović. 
 
Upravnica Departmana za komunikologiju i novinarstvo Marija Vujović pozvala je sve nekadašnje studente tog departmana koji rade u propagandnim glasilima, da se prisete šta su učili na fakultetu i da probaju da utiču na uređivačke politike tih, dodala je, trenutno propagandnih glasila. 
 
Ona je kazala da govor mržnje koji plasiraju tabloidi, ne koristi apsolutno nikome u ovom društvu, osim njihovim vlasnicima i pripadnicima vladajuće strukture.
Povodom napada na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, oglasili su se danas i roditelji dece u blokadi Prve beogradske gimnazije.
"Sa dubokim ogorčenjem i zabrinutošću reagujemo na vest o napadu na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu. prof. dr Nataliju Jovanović. Taj napad - koji je, prema izveštajima, rezultat mesecima organozovane kampanje diskreditacije prosvetnih radnika - posledica je atmosfere linča koju podstiču ne samo političke i medijske strukture već, nažalost, i pojedinci iz samog obrazovnog sistema koji su izabrali da ćute", navodi se u saopštenju.&nbsp;
Podsećamo da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-u-blokadi-filozofskog-fakulteta-u-nisu-dekanka-natalija-jovanovic-napadnuta-nozem">dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović napadnuta juče nožem u Nišu</a>.
Žena koja je osumnjičena za napad je uhapšena, određeno joj je zadržavanje do 48 sati i ona će uz krivičnu prijavu, biti privedena višem javnom tužiocu u Nišu, saopštio je MUP.
Izvor: Beta/Insajder

Filozofski fakultet Niš: Napad na dekanku je napad na celu akademsku zajednicu

Na pitanje koliki je rizik da se dogodi ono što govore predstavnici vlasti da će ova nastavna godina na fakultetima biti izgubljena ukoliko se do sredine marta studenti ne vrate u amfiteatre, Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu izjavila je za emisiju Marker na Insajder televiziji da su svi svesni koliko je vremena prošlo i uobičajenog školskog kalendara. 
“Ali, opet treba da budemo svesni da se paralelno odigrava jedan svojevrstan obrazovni proces, jedinstven, od kojih možemo da imamo samo benefite i da ne zaboravimo da zaista ono što dobijamo kroz ove proteste. Tu, pre svega, mislim na mlade, to je zaista nešto veliko, jedinstveno i moram da kažem drugačije od onoga što u školi se uobičajeno uči. Formalnog obrazovanja. Oni se ovde uče nekim strategijama kritičkog mišljenja, uče se medijskoj pismenosti, uče se argumentaciji, uče se kritičkom odnosu prema stvarnosti. To su one lekcije koje će im u životu svakako biti veoma korisne i mnogo više korisne nego formalni sadržaji sutra kada budu na tržištu rada, kada budu odrasli”, izjavila je profesorka Pavlović Babić za Insajder.
Govoreći o načinima da se propušteno nadoknadi, napomenula je da Filozofski fakultet radi svakodnevno na različitim alternativama i strategijama.
“Nama je važno da se ovaj jedan proces koji je u toku završi na neki prirodan način, nekim ishodom koji sledi iz onoga što se sada dešava, odnosno da ne ostane nezavršen posao, da tako kažem, da bismo se mi onda vratili u klupe i u svakodnevnicu kada za to se steknu uslovi”, izjavila je za Insajder.
Deo prosvetnih radnika je danas dobio ili umanjene ili nije dobio plate uopšte. Rektorski kolegijum je reagovao na to i pozvao na solidarnost univerzitetskih profesora da se nadoknadi prosvetnim radnicima ono što nisu primili. Da li će to ne ići na podršku profesora i da li je to uopšte i rešenje u ovoj situaciji, profesorka Dragica Pavlović odgovara da je to znak solidarnosti.
“To, naravno, ni ne može da bude rešenje, ne možemo da imamo neki paralelni način finansiranja, ali da na ovaj način pokažemo da razumemo i da smo solidarni sa ljudima koji trpe ovu vrstu pritiska i ovu vrstu represije, da tako kažem, jer ovo je jedna kazna koja je selektivna, koja je, osim što pritiska pojedince, pa i škole iz kojih su ti pojedinci, ona ima jednu očiglednu posledicu, ne znam da li je i namera, ali posledica je svakako da širi strah i da deli ljude unutar prosvete”, pojasnila je za Insajder. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DDYv9TaEmqs8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div>Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić za Marker</div>
Šta je rešenje za osnovne i srednje škole?
Kada je reč o osnovnim i srednjim školama koje su u potpunoj obustavi rada, tu je nešto komplikovanija situacija. Danas je odložen probni maturski ispit, pominju se razne opcije, između ostalog, i nadoknada časova saživanjem gradiva ili mogući prodožetak drugog polugodišta. 
Za profesorku Filozofskog fakulteta sve su to realne opcije, a kao vrlo pozitivnu opciju vidi sažimanje gradiva.
“Tako da izađe na površinu ono što je zaista bitno, što je kapital za buduće učenje, što je kapital za buduću profesiju, a da ostanu po strani raznorazni dodaci kojima smo obično opterećeni i mi dobro znamo iz podataka da su naši učenici opterećeni reproduktivnim učenjem. Evo, to je recimo prilika da mi malo zaokrenemo kurs ka nečemu što je selektivno, što je relevantno, što je smisleno i da na taj način u stvari ekonomišemo sa gradivom koje je preostalo”, dodala je za Insajder profesorka Filozofskog fakulteta.
Podsetila je da je prosveta više puta u prošlosti prošla kroz različite vanredne situacije, među kojima i epidemija koronavirusa, bombardovanje, štrajkovi, prekidi školskih godina.
“Volela bih zaista da Ministarstvo prosvete sebe nekako doživljava kao deo obrazovnog sistema, što formalno i jeste, a ne kao stranu koja je sa druge strane reke i da se mi gledamo preko. Mi smo deo jednog obrazovnog sistema i naši napori treba da budu sinhronizovani. I najzad, da kažem, odgovornost je i Ministarstva za ovo, jer Ministarstvo je kao deo obrazovnog sistema takođe u procesu, u ovom procesu koji se sad dešava”, ocenila je za Insajder.
Komentarišući poziv Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu na generalni štrajk, profesorka Filozofskog fakulteta kaže da se time šalje jasna poruka.
“Imamo jedan trenutak kad smo podvukli crtu i kada smo posle mnogo, mnogo zaista različitih trpljenja rekli - sada zaista neko mora da bude odgovoran, zaista moramo da uradimo stvari na pravi način i da to bude u skladu sa procedurama, da bude u skladu sa zakonom i ovo je još jedan apel koji podcrtava osnovne zahteve, simbol tih procesa su u stvari studenski zahtevi, ali iza njih leži ovaj bazični princip, a to je, hoćemo zemlju u kojoj se znaju procedure i one se sprovode transparentno”, zaključila je profesorka za Insajder.
Izvor: Insajder

Profesorka Filozofskog fakulteta za Marker: Svesni smo školskog kalendara, ali mladi sada uče lekcije korisne za život (VIDEO)

Na pitanje da li je za knjigu presednika o obojenoj revoluciji, najavljenu kao udžbenik iz koga će milioni učiti, malo ambiciozno reći da je udžbenik, Radonjić odgovara da je u decembru Zaharova upozorila da se u Srbiji izvodila obojena revolucija, &nbsp;pa je onda došao neki evropski birokrata koji je govorio o tome da Evropa neće prihvatiti nasilnu promenu vlasti, te da je, verovatno, trebalo da to razumemo kao poruku da podržavaju vlast.&nbsp;
“Što se tiče te knjige iz koje će učiti milioni, nekako sam i dalje pod utiskom onih dešavanja ispred Predsedništva, kada je zapravo predsednik držao neku konferenciju za štampu, kada su se čuli studenti dole i kada su zapravo kordoni policije odvajali studente od predsednika. I onda je sutradan, onako frustriran, govorio o tome da je mogao da pošalje kobre da razbacaju te studente. Mi moramo da krenemo od sebe, od našeg društva. Moj utisak je da nama slobodu niko nije otimao. Mi smo je prosto davali malo po malo i nismo se bunili. Nije tačno čak ni da se nisu svi bunili. Bunila se jedna ogromna manjina i upravo zato što je bila manjina često je bila ostavljena u brisanom prostoru, često su posledice po tu manjinu bile značajne i bili su predmeti medijske hajke”, ističe on.&nbsp;
Radonjić dodaje i da su neki završavali u zatvoru, te da je bilo i fizičkog nasilja.&nbsp;
“Narativ koji se sada provlači da nemamo institucije, znači da nema odgovornosti. Itekako ima odgovornosti, jer ima institucija koje rade u interesu korupcije i kriminala. Druga stvar, kada kažu da sada deca ispravljaju naše greške, mi nismo uradili posao, mi se nismo borili dok se ta deca nisu pojavila. To nije tačno, postojali su ljudi, oni su se borili, ali su bili u manjini, dok je većina ćutala”, navodi.&nbsp;
Svedoci smo emotivnih susreta građana i studenata. Na pitanje da li se od njih previše očekuje, odgovara da se to može posmatrati na razlličite načine. &nbsp;
“Ja to posmatram kao jedan frustriran narod. Frustriran je nekim svojim strahom koji ga je oborio i sad vidi studente kao oslobodioce, ali verovatno je to susret sa njihovim kukavičlukom. Zašto smo ovo dopustili? To je pitanje za nas u budućnosti, jer ukoliko ne rešimo ta pitanja, nećemo daleko odmaći. To se nama desilo 2000. godine. Mi smo samo odlučili da nećemo jednog čoveka. Nama je Slobodan Milošević dosadio i mi smo ga, eto tako, poslali u istoriju. Ali mi institucionalno nismo ništa uradili da se osiguramo da nam se tako nešto ne ponovi”, dodaje Radonjić.&nbsp;
Na pitanje da li je moguće, s obzirom na sve ideološke manipulacije, koje su izvršene u prethodnih 30 godina, da se postigne neki širi društveni konsenzus, jer jedan deo ljudi misli da ga Zapad mrzi, da mu želi sve najgore, a zastava EU je najnepoželjnija zastava na svim protestima, odgovara da u Evropi postoje trećerazredne birokrate i neverovatna korupcija, i da oni, upravo zbog toga, ovde podržavaju korumpirani režim.&nbsp;
“Oni ovde imaju svoje interese. Imaju obrazovanu radnu snagu koja tamo emigrira. Dobijaju ih za džabe, a ovde su se školovali. Vi imate ovde jeftinu lokalnu radnu snagu, koja radi u lošim uslovima i za mali novac. I zašto raste ekstremistički pokret u Evropi? Pa zato što su ljudi nezadovoljni tom trećerazrednom birokratijom i tom korupcijom koja tamo vlada. Ali kao ni ovde, tako ni u Evropi, nećete moći da krenete u rešavanje problema ako se ne suočite sa njihovim uzrocima”, kaže profesor Radonjić. &nbsp;
Nedavno je osnovana Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu, a profesor Radonjić je jedan od njenih članova. Kaže kako je krajem novembra postojao predlog opozicije da se glasa o poverenju Vladi i da se oformi jedan anketni odbor koji bi u nekom periodu ispitivao okolnosti uz koje je došlo do urušavanja nadstrešnica.&nbsp;
“Anketna komisija je, zapravo, neki naš odgovor na tu situaciju. Ako se sećate, slično je bilo i 2023. u maju, nakon masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Krenulo je nešto sa Anketnim odborom, ali to nikad nije profunkcionisalo. Naš stav je da se ovo što nam se desilo, možda ne bi desilo da smo neke stvari promenili na vreme. Konkretno ako smo već pomenuli Ribnikar, imali smo da i dalje nije zakonom regulisano, da li je ovaj maloletnik smeo da ide u streljanu. To zakonski nije uopšte regulisano. Vi sad gledate ko je kriv za urušavanje nadstrešnice. Pa sad vi možete reći da krenete od inženjera. Ovde jeste problem što su samo inženjeri uhapšeni”, kaže Radonjić.&nbsp;
Dodaje da je druga stvar koja je vidljiva da je sve očigledna posledica korupcije.&nbsp;
“Kako korupcija funkcioniše? Vi, sa jedne strane, naduvate cene koliko možete, po kojima prodajete, a snizite cene koje plaćate, i tu se javlja korupcija, jer onda radove izvode oni koji su nekompetentni i da bi se povećao korupcioni plen. Mi nemamo ta dokumenta. Objavili su oni sve i svašta, to je 20.000 dokumenta na tri različita sajta. Ali ono što nemamo, nemamo fakture, tokove novca, ne možemo da vidimo gde je korupcija, kako se kreće korupcioni plen i gde je taj plen završio”, navodi on.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DxNZvyHaUuXs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kao treću stvar navodi pitanje kako se kreće normativni okvir.&nbsp;
“Vi ste od 2009., a posebno od 2014. godine imali relaksaciju zakona u oblasti građevine, gde ste stalno ubrzavali te procese i na taj način, u cilju povećanja efikasnosti, išli na uštrb sigurnosti. Znači, imate i odgovornost Vlade, resornog ministarstva, Narodne skupštine. Odgovornost se mora se personalizovati”, ističe Radonjić.&nbsp;
Navodi kako je neko saučesnik i onda kada ćuti.
“Od onoga koji ćuti, pa od onoga koji prima dve hiljade za gospodina i tri hiljade za gospođu, svi su učesnici korupcije. Ako hoćete da pratite tokove novca, korupciju, pranje novca i kriminal, morate da krenete od tog keša koji oni dobijaju na ruke. Odakle tih 5.000 dinara? Oni su izučeni iz sistema. I kad pitaju te ljude čiji je to novac? Na teret budžeta. Kako je izvučeno to iz budžeta? Vi prodajete vašu budućnost i gomilate deficite”, zaključio je u emisiji 3D na Insajder televiziji profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Ognjen Radonjić: “Vučić neće ispuniti studentske zahteve jer to razotkriva sve”(VIDEO)

Na pitanje šta su pokrenuli studenti svojom pobunom, zahtevima i načinom na koji se za njih bore, profesor je odgovorio da je mnogo toga promenjeno.
"To je teško i opisati, ljudi upotrebljavaju i različite slike. Neko kaže: 'kao da je bomba pala' na Srbiju sa tim različitim emocijama koje su eksplodirale i koje su nas zaokupile. Odjednom je provalilo osećanje empatije, radosti... to je nešto što su studenti pokrenuli i što oni nisu mogli da pretpostave koliko će to preobraziti druge ljude", naveo je Popadić.
Popadić podseća da je sve krenulo od nezadovoljstva građana, kada je pala nedstrešnica u Novom Sadu i kada je ljudima bilo jasno da se radi o nečemu što je rezultat korupcije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D6fCtcF50za8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Ljudi su izrazili svoje nezadovoljstvo a vlast je reagovala krajnje grubo. Građani su se povukli a onda su izašli studenti. I prema njima ista reakcija i bili su uvereni u snagu sile i pretnje... ali tada je jedna grupa ustala da pruži otpor, da blokira fakultet i traži odgovornost. Za dalje događaje su zahvalne njihova pamet i kreativnost ali i monumentalne greške koje je vlast pravila", dodao je on.
Na pitanje šta je to pokrenulo studente da se uključe, profesor Popadić kaže da smatra da je "inicijalna kapisla" bila borba za samoodržanje.
"Bilo su fizički napadnuti i pod pretnjom da budu još više napadani od strane ljudi u kapuljačama... Trenutak je bio takav. Ideja da treba pružiti otpor je zahvatila i druge ljude i to je sada dominantna ideja", ocenio je profesor Popadić.
Studenti traže i žele sistem, na pitanje da li sve što se dešava može da dovede do uspostavljanja sistema, profesor Popadić odgovara da se nada da može.
"S jedne strane vidimo koliko studentski protest preobražava ljude, vidimo emocije gde ostajemo bez reči... I samo uporedimo ove emocije, sa emocijama u Sremskoj Mitrovici. Skup je toliko nezanimljiv da o njemu ne vredi trošiti reči, ali gde su tu emocije koje sada ljude ophrvaju, koje ih nose, koje će pamtiti celog života. Dakle, taj preobražaj koji se dešava u ovom drugom delu Srbije je &nbsp;nešto što će ljudi uvek pamtiti. To je ta ogromna promena koja je nastala. S druge strane, promene u mašineriji kojoj se studenti suprotstavljaju nije ni započeta, ta mašinerija nije demontirana nimalo. Studenti su je osvetlili zajedno sa građanima, ali u toj mašineriji, iz nje nas gledaju i Vučić, Vulin, Brnabić... ona je netaknuta i nismo svesni na šta je sve spremna", naveo je Popadić.
Studenti iz raznih krajeva Srbije danas su se sreli u Kragujevcu. Nose i zastave i narodne nošnje. Vlast je pozvala na skup u Sremskoj Mitrovici gde &nbsp;je doneta Deklaracija o Vojvodini. Na pitanje koliko je važan nacionalni faktor u ovoj situaciji, Popadić je rekao da neke nacionalističke ideje nemaju veliku težinu već da je bitan osećaj zajedništva.
"Da Srbija kao nacija treba da živi složno, da treba da budu tolerantni jedni prema drugima, da budu dovoljno hrabri. Neko nosi šajkaču, a neko neke druge parole a ove akcije danas imaju snažnu istorijsku asocijaciju. Studenti koji idu kao 1300 kaplara koji idu da se bore za svoju zemlju", zaključio je profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dragan Popadić.
Na pitanje da li skupovi u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici govore da je podeljeno društvo Srbije, Popadić je odgovorio da ne misli da je društvo tako duboko podeljeno i da su to bile dve Srbije.
"Više su to bila dva puta kojima Srbija može da krene. S jedne strane smo imali priču o podeljenoj Srbiji i to ekstremnu priču o neprijateljima i stranim plaćenicima koji su napali Srbiju... izuzetno ostrašćeni jezik podela. S druge strane, u Kragujevcu nigde nemamo poziv na podele. To je taktički potez, već su takvi zahtevi i ideja koji stoje iza protesta. To nije protest protiv nekoga pa da se sada neko ismeva i širi mržnja prema njemu. To je traženje da se uspostavi pravda i gde svi građani treba da se pridruže", ocenio je on.
Na pitanje koga vidi kao nekoga s kim bi trebalo da se vodi dijalog kako bi se prevazišla trenutna situacija u Srbiji, Popadić je rekao da ta ličnost "apsolutno nije" predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jer to nisu njegova ovlašćenja.
"S kim onda? Ako se uzmemo u obzir da se ovde radi o ispunjenju konkretnih zahteva, meni se čini nekog posebnog dijaloga nema. Mogu ljudi da diskutuju da li su zahtevi ispunjeni ili nisu...", naglasio je profesor Popadić.
Izvor: Insajder

Prof. Popadić za Insajder: Dominantna emocija danas je nada (VIDEO)

Okupljenima se obratio glumac Petar Benčina koji je pročitao saopštenje inicijative Pobunjeni univerzitet i kazao da je sazrela potreba da se zaposleni na univerzitetima čvršće povežu i podrže studente.
"Zaposleni na univerzitetu ne ćute. Ne pristajemo da se našim studentima preti, da ih neko gazi i prebija. Zahtevi studenata su i naši zahtevi. Mi nismo uspavani, mi smo pobunjeni univerzitet u pobunjenoj Srbiji", kazao je Benčina.
Pobunjeni univerzitet je inicijativa za umrežavanje zaposlenih u visokom školstvu i nauci, okupljenih u cilju zajedničke borbe do ispunjenja studentskih zahteva.
Okupljeni su nakon govora odali poštu stradalima u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici, a operska pevačica i profesorka Katarina Jovanović otpevala je pesmu "Vostani Serbije".
Na transparentima koje su akademci nosili pisalo je "Sistem škripi", "Sistem je kontaminiran", "Na studentima nauka ostaje" i "Univerzitet je zajednica studenata i profesora". 
 
Posle skupa na platou Filozofskog fakulteta studenti su postavili štandove s ciljem da na tom mestu građani mogu direktno da se informišu o protestima i blokadama univerziteta.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F2l4EZDxyVFA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>"Kultura u blokadi": Protest ispred Ministarstva kulture</h2>
Neformalna inicijativa "Kultura u blokadi" organizovala je danas protest ispred zgrade Ministarstva kulture u Srbiji, javio je reporter FoNeta.
Oni ispred Ministarstva prave buku i nose transparenate na kojima piše "Snaga u tišini, otpor u pokretu", "Balet je uz studente", "Budžet nam je sraman, statistička greška, nećemo se predati, biće borba teška".
Dramski, likovni i muzički umetnici okupili su se danas ispred Ministarstva kulture u centru Beograda zbog "dugogodišnje degradacije i marginalizacije kulture", a kako su najavili, blokada te ustanove će trajati do 15.30. 
 
Saobraćaj u Vlajkovićevoj ulici obustavljen je u delu od raskrsnice sa Kosovskom do Trga Nikole Pašića, javlja reporter agencije Beta. 
 
Okupljeni zvižducima i duvanjem u pištaljke izražavaju nezadovoljstvo radom tog Ministarstva, a nose i transparente "Kultura u blokadi", "Došlo je novo vreme" i "Sva vlast plenumima". 
 
Blokadu organizuju umetnici koji su ranije na Instagram nalogu "Kultura u blokadi" naveli da su uz studente i da se u potpunosti zalažu za ispunjenje svih njihovih zahteva. 
 
Naveli su i da solidarno stoje uz prosvetne radnike i poljoprivrednike, te dodali da su se nakon učešća u generalnom štrajku i obustavi rada brojne institucije i pojedinci na udaru vlasti i Ministarstva kulture "koje je počelo da šalje inspekcije i da zastrašuje ljude".
Izvor: Beta, FoNet, Insajder

filozofski fakultet