Bez struje će biti potrošači u ulicama Dobračina 29, Dositejeva (18-20,24-24A,21-27) i Francuska (25-29).
Takođe, isključenja su planirana i u ulicama Gospodar Jevremova 57, Gospodar Jovanova (54-56,79-81) i Strahinjića Bana (72-72A)
U slučaju iznenadnih kvarova, kao i za sve dodatne informacije u vezi sa električnom energijom, građani opštine Stari grad se mogu obratiti Informativnom centru "EPS Distribucije", saopštili su iz Opštine Stari grad.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Delovi Starog grada danas bez struje

Dok je srednja cena struje u Evropskoj uniji u drugoj polovini prošle godine iznosila 0,21 Evro cent, u Srbiji ona trenutno iznosi 0,051 evro centi po KWh utrošene energije kod jednotarifnih brojila. Struja je prošle godine u zemljama Evropske unije bila najskuplja u Nemačkoj (0,39 Evro centi po KWh), a najniža u Mađarskoj (0,10 Evro centi KWh). Niska cena struje u Srbiji nije međutim dugoročno isplativa, smatra Nenad Bumbić iz udruženja "Zaštita potrošača“. "To dugoročno ostavlja problem zato što se ne ulaže u kapacitete, u proizvodne kapacitete EPS-a, ne ulaže se u krajnjoj linije ni u prenosne kapacitete EPS-a koliko bi trebalo i u jednom trenutku žestoko ćemo se suočiti sa posledicama toga. Jedan od razloga zašto je to tako je naravno socijalni mir, ali i drugi deo je u stvari onaj politički, zato što mi smo se svi naravno navikli da imamo struju, da kada želite da uključite svetlo, imamo svetlo, a ako bi neko uložio milijarde u izgradnju kapaciteta EPS-a, rezultat toga bi bio pa i dalje imamo svetlo, nije se ništa promenilo. A sa druge strane, ako neko izgradi neki autoput, izgradi neki sličan objekat, e, ja sam izgradio nešto, možda da se pokaže i to je dobro za ubiranje političkih poena“, ocenjuje Bumbić za Insajder. Ako je verovati statistici, ni po indeksu kupovne moći, iskazanom na skali od 17 do 37 indeksnih poena na sajtu Eurostata, Srbija ne prednjači sa cenama, nego spada u jeftinije u poređenju sa zemljama Evropske unije. Taj indeks je u Srbiji za drugu polovinu prošle godine iznosio 18,16 indeksnih poena, dok je poređenja radi u Rumuniji bio čak 32,69. Ima međutim zemalja iz okruženja u kojima je struja u poređenju sa kupovnom moći krajem prošle godine bila i jeftinija. U Hrvatskoj je ona iznosila 16,49 indeksnih poena, a u Mađarskoj još manje – 15,45.&nbsp; <h2>Kako nam se obračunavaju računi za struju?</h2> <h2> </h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230313150344_cd41d3cbed6e980b1bca5594fad5a2f5fd6f745275d5fbc7312e00e987ecaddc.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20230313150344_cd41d3cbed6e980b1bca5594fad5a2f5fd6f745275d5fbc7312e00e987ecaddc" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="dalekovod, struja, Bežanijska Kosa"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na računima za struju građana i privrede na kraju svakog mesečnog obračunskog perioda ima više stavki koje su potrošači, pored utrošene elektične energije, u obavezi da plaćaju. Cena utrošene struje se prema Zakonu o energetici formira na slobodnom tržištu. Izdaci za utrošenu električnu energiju ujedno spadaju u procentualno najveće iskazane stavke na računima.&nbsp; Odmah za njima slede izdaci za prenos i distribuciju struje domaćinstavima, ili privredi. <a href="https://www.insajder.net/teme/problemi-sa-uvecanim-racunima-za-struju-nisu-novi-eps-jos-2017-utvrdio-nepravilnosti-prilikom-obracuna-potrosnje-video">Cena prenosa i distribucije</a>, koja varira, može da iznosi i do oko 40% mesečnih računa. Ona se međutim ne formira na slobonom tržištu, već na osnovu metodologije koju donosi Agencija za energetiku Srbije. Razdvajanje usluga prenosa i distribucije na računima potrošača počelo je 2013. godine. "Prvi razlog zašto mi imamo takav sistem je usklađivanje sa EU, gde je Srbiji zadato da moramo da obezbedimo konkurenciju na tržištu i zato je razdvojena usluga prenosa i distribucije od usluge proizvodnje električne energije, odnosno kako bi mi na taj način mogli da omogućimo stranim preduzećima da mogu da prodaju električnu energiju u Srbiji. To kod nas u suštini ne funkcioniše zato što je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/od-danas-ukinuto-placanje-racuna-za-struju-na-svim-salterima-eps-a">električna energija koju isporučuje EPS</a> toliko jeftina, da praktično niko nema interes da dođe na naše tržište da prodaje električnu energiju“, kaže za Inajder Bumbić.&nbsp; Za prenos struje visokog napona nadležno je preduzeće Elektromreža Srbije, koje na osnovu pomenute metodologije donosi i akt o ceni usluge koju pruža, kažu u odgovorima na pitanja Insajdera u Agenciji za energetiku Srbije. Distribucija struje niskog i srednjeg napona je u nadležnosti Elektrodistribucije Srbije, koja takođe donosi akt o ceni usluge koju joj korisnici plaćaju. Ta dva preduzeća od Agencije za energetiku mogu da traže saglasnost na odluku o poskupljenju, ukoliko smatraju da za to postoji zakonski osnov.&nbsp; Takođe po Zakonu o energtici, Agencija je ta koja daje konačnu saglasnost na cene koje su formirala preduzeća i to na osnovu realno utvrđenih troškova i maksimalnog odobrenog profita. Kada Agencija utvrđene cene odobri, svako od ta dva preduzeća nezavisno ostvaruje prihod od pruženih usluga. Udeo troškova prenosa i distribucije na računima varira, zavisno od načina isporuke energije, a uvidom u nekoliko nedavno izdatih računa novinari Insajdera su se uverili da oni u Beogradu variraju između 38 i 39 odsto ukupnog iznosa kog korisnici svakog meseca plaćaju. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama na osam američkih dolara plaćenih za utrošak struje korisnici izdvajaju još 22 dolara za prenos i distribuciju energije. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-usvojila-novi-pravilnik-za-umanjenje-racuna-za-struju-i-gas">Srbija se sa Evropskom unijom uskladila</a> u pogledu propisa, ali ne i u pogledu kupovne moći i cena električne energije. Cena je niža u poređenju sa zemljama EU, baš kao i kupovna moć građana. Razdvajaju se stavke prenosa i distrubucije od potrošnje, ali to nije stvorilo uslove za konkurentno tržite, pa su EMS i EDS jedini koji u Srbiji za sada obavljaju tu delatnost. Kakve će to posledice ostaviti na razvoj i efikasnost domaćeg elektroenergetskog tržišta pitanje je na koje odgovor treba da pruži javna politika koja se vodi u tom sektoru. Novinarka Radoslavka Žigić

Teme

Koliko stvarno plaćamo struju: Cena kilovata je tek deo mesečnog računa

Među najvećim dužnicima za struju su Železara Smederevo, Infrastruktura železnice Srbije, Energetika iz Kragujevca, Javno preduzeće za eksploataciju uglja, Politika i Infostan čiji dugovi pojedinačno prelaze vrednost od milijardu dinara.
Dug smederevske Železare vredi više od 6,2 milijarde dinara, a na drugom mestu je Infrastruktura železnice Srbije sa iznosom duga od 3,3 milijarde dinara.
Energetika iz Kragujevca duguje 2,33 milijarde dinara, Javno preduzeće za eksploataciju uglja 2,29 milijarde dinara, dug Politike vredan je 1,41 milijardu dinara, dok je vrednost duga Infostana nešto iznad 1,12 milijardi dinara.
Među ostalim najvećim dužnicima, od preduzeća koja nisu u stečaju i likvidaciji, nalaze se Beogradski vodovod i kanalizacija za 718 miliona dinara duga, zatim JPKP Lazarevac sa 543 miliona dinara duga, Beogradske elektrane sa 333 miliona dinara duga, ali i Vaterpolo klub Partizan koji duguje 300 miliona dinara, koliko i Grad Novi Pazar.
Potraživanje od kupca Politika AD Beograd zaključno sa 27. 07. 2024. godine je obuhvaćeno pravosnažno usvojenim UPPR-om, kojim je definisana konverzija duga u kapital, a što će biti sprovedeno nakon emitovanja akcija od strane Politika AD Beograd i prenosa na vlasnički račun EPS.
Izvor: Tanjug

Šest najvećih dužnika za struju duguje pojedinačno više od milijardu dinara EPS-u

Pored Grčića, privedeno je bilo još 14 osoba među kojima i biznismen Aleksandar Papić. Kako je Insajder pisao, Papić se sumnjiči da je bio vlasnik firme koja je dobijala tendere od EPS-a u dogovoru sa Grčićem. Kako je prilikom hapšenja izjavio glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vjt-potvrdio-za-insajder-uhapsen-predsednik-opstine-obrenovac-milorad-grcic">uhapšeni se sumnjiče da su ošteti EPS</a> za više od milon evra, te da su u tom iznosu i pribavili protivpravnu imovinsku korist. &nbsp;
&nbsp;"Nakon temeljno sprovedenog predistražnog postupka u vezi sa nameštanjem javnih nabavki u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije, danas su pripadnici Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili ukupno 15 osumnjičenih, među kojima je i aktuelni predsednik opštine Obrenovac i bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a", naveo je Stefanović dodajući da se pojedini okrivljeni terete se i za davanje i primanje mita u vidu novčanih poklona koje su dalje prikrivali izvršenjem krivičnog dela pranja novca.&nbsp;
Hapšenje Grčića usledilo je nakon što su brojni predstavnici vlasti u više navrata najavljivali veliku akciju borbe protiv korupcije. Nakon Grčića, sprovedene su i brojne druge akcije hapšenja, a između ostalih, privedena je i bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski. &nbsp;
Grčić je bio na čelu EPS-a u trenutku kada je u decembru 2021. godine kompanija, rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, <a href="https://www.insajder.net/teme/dve-godine-od-kolapsa-u-tent-u-steta-se-jos-racuna-video">doživela “potpuni kolaps“</a>. Tada je došlo do havarije u Termoelektrani Nikola Tesla, najvećoj teromelektrani u zemlji. Nakon toga, Grčić koji je godinama unazad obavljao funkciju direktora u statusu vršioca dužnosti je sklonjen iz EPS-a. Nakon poslednjih lokalnih izbora u opštini Obrenovac, Grčić je bio imenovan na mesto predsednika opštine. &nbsp;
&nbsp; 
&nbsp;
Izvor: Insajder

1800x750

Milorad Grčić nakon dva i po meseca pušten iz pritvora

Vesna Lakićević je u izjavi FoNetu najavila žalbu, pošto je raspoređena na drugu radnu poziciju, uz manju platu i bez beneficija. &nbsp;
"Dobila sam 'normalan' koeficijent, ali nemam smenu, nemam beneficije i to su me poslali u službu u kojoj nikad nisam radila, tako da bih morala da prođem kompletnu obuku", navela je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/radnica-eps-a-koja-je-u-subotu-dobila-otkaz-najavljuje-pravne-mere-i-tuzbe">Vesna Lakićević</a>, napominjući da je 38 godina provela u direktnoj proizvodnji, a sada je poslata u sektor sa kojim nikada nije imala veze. &nbsp;
Vesna Lakićević je u ranijim izjavama navela da radnici nisu upoznati sa <a href="https://www.insajder.net/teme/izmenjena-odluka-o-radnoj-disciplini-eps-a-pravo-kompanije-ili-ugrozavanje-osnovnih-prava-gradana-video">EPS-ovim pravilnikom</a> na osnovu kojeg je dobila otkaz nakon gotovo četiri decenije rada.&nbsp;
Tvrdi da je taj pravilnik diskriminatoran i da nema bilo kakve veze sa radnom disciplinom, već samo sa društvenim mrežama. &nbsp;
"A šta sam ja uradila – prvo sam na Fejsbuku podelila poziv, u ime radnika EPS koji smo nezadovoljni, da se podrže studenti, jer je to normalno. Želimo, baš kao i oni, da se u državi poštuju zakon i pravda. Logo EPS koji se našao u mojoj objavi i zbog čega me optužuju, napravili su studenti, a ja sam ga samo iskoristila. I uz taj logo sam napisala – ili si Đokin ili si student“, navela je Vesna Lakićević.&nbsp;
Tvrdi da u slučaju njenog otkaza, kojem je prethodilo upozorenje, nisu poštovani propisi i da nije prvobitno dobila disciplinsku meru. &nbsp;
Vesna Lakićević nije jedina otpuštena radnica EPS, budući da su još dvojica njenih kolega doživela istu sudbinu. &nbsp;
Rešenjem Inspekcije rada otpušteni radnik Elektroprivrede Srbije (EPS) i kolubarskog basena Goran Perišić treba da bude <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/po-nalogu-suda-otpusteni-ljubicic-vracen-u-eps-ali-na-drugo-radno-mesto">vraćen na posao</a> do okončanja sudskog postupka koji se vodi protiv EPS, saopštio je u sredu njegov advokat Ivan Ninić. &nbsp;
Prema <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/advokat-ninic-sud-nalozio-eps-u-da-vrati-ljubicica-na-posao-dok-traje-postupak">Ninićevim rečima</a>, Inspekcija rada je posle obavljenog nadzora u EPS, utvrdila da su ispunjeni uslovi da se Perišić vrati na rad, ali se, kako navodi, nije upustila previše u same razloge otkaza ugovora o radu.&nbsp;
"Inspekcija se ograničila na formalno pitanje koje pokazuje odsustvo pravne pismenosti u EPS. Naime, Goranu je otkazan ugovor o radu iz 2003. godine, a zapravo, jedino što su mogli da urade je otkaz ugovora iz 1997. godne, kojim je prvi put zasnovan radni odnos. U periodu od šest godina ugovor je pretrpeo određene izmene“, objasnio je Ninić. &nbsp;
On dodaje da je Perišiću otkazan pogrešan ugovor o radu, jer je u međuvremenu promenjena i pravna forma samog EPS. &nbsp;
Protiv kompanije EPS podneta je i tužba zbog otkaza Perišiću, koji je pred Novu godinu čestitao praznike građanima, kolegama i studentima šakom obojenom u crveno.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fcso-BJpp07E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: FoNet

200x200

Po nalogu suda vraćena na posao otpuštena radnica EPS-a, ali na drugo radno mesto

Kako se naovdi, ta kompanija je Ljubičiću, koji je kao dispečer radio u Termoelektrani "Nikola Tesla" otkaz dala 10. februara, a danas ga je rasporedila na novo radno mesto sa nižim koeficijentom, pa će mu zarada biti manja za 50.000 dinara. 
 
Ljubičić je izjavio za Betu da se nalazi u jedinstvenom pravnom položaju, jer ima dva ugovora o radu. 
 
Ugovor koji je EPS, kako je naveo, nezakonito raskinuo sa njim, jer je sa radnog mesta preko društvene mreže pružio podršku studentima koji protestuju, bio je na neodređeno vreme, a otkaz je potpisao generalni direktor Dušan Živković. 
 
Poštujući privremenu meru Prvog osnovnog suda, EPS je ponudio novi ugovor na određeno vreme, koji je ovog puta potpisao direktor za ljudske resurse. 
 
"Nisu me vratili na mesto dispečera u termoelektrani 'Nikola Tesla' gde sam radio i za šta imam kvalifikaciju, već na mesto starijeg tehničara u voznom parku, što pripada drumskom saobraćaju i za šta nisam stručan ni obučen", rekao je Ljubičić. 
 
Dodao je da će njegov advokat obavestiti inspekciju rada o načinu izvršenja sudske odluke. 
 
"To je vrhunac zlostavljanja na radu. Otkaz sam dobio na osnovu Kodeksa poslovnog ponašanja koji je donet 2015. godine, kada je EPS bio javno preduzeće, a radnici nisu bili upoznati sa tim propisom", rekao je Ljubičić.
Dodao je da je troje radnika EPS dobilo otkaz zbog podrške studentima na društvenim mrežama i da to šteti i ugledu kompanije. 
 
On je rekao da ne odustaje od podrške zahtevima studenata i da je "vreme da se tiraniji stane navrat, a da će pokrenuti postupak o mobingu na radu - dovesti do kraja". 
 
Ljubičić je upozorenje pred otkaz dobio 28. januara zbog toga što je, kako je navela ta kompanija, od 19. januara u više navrata na njegovom profilu na društvenoj mreži objavljivao video snimke sa radnog mesta i u toku radnog vremena, u kojima je pozvao radnike EPS i građane da se okupe na protestu 23. januara, u znak podrške studentima i zbog loše situacije u tom preduzeću. 
 
U upozorenju je navedeno da je Ljubičić prekršio Kodeks poslovnog ponašanja, prema kome je "kao neprimereno ocenjeno postavljanje na društvenim mrežama video snimaka iz radnog okruženja, što se posebno odnosi na video snimke kojima se vrši promovisanje ili zastupanje drugih potreba pojedinaca ili organizacija, čija delatnost nije u vezi sa poslovanjem EPS".
Izvor: Beta

Po nalogu suda otpušteni Ljubičić vraćen u EPS, ali na drugo radno mesto

Prema rečima Ninića, EPS sada treba da primi rešenje suda i dužan je da Ljubičiću omogući rad na prethodnom random mestu kao dispečera u Termo-elektrani Nikola Tesla u Obrenovcu dok se ne okonča sudski spor, a to, kako navodi, može da traje godinama. &nbsp; 
 
"Nastavljamo bitku u radnom sporu i dokazaćemo da je Dragoslav žrtva revanšizma, zbog podrške studentima", rekao je Ninić FoNetu.&nbsp;
Ninić je prethodno ukazao na to danas ističe razuman rok od mesec dana da sud odluči o povratku Ljubiča i da je zbog odugovlačenja podneta urgrencija za hitno postupanje.&nbsp;
Doskorašnji poverenik sindikata EPS „Nezavisnost“ u TE „Nikola Tesla“ tvrdi da je dobio otkaz zbog objave na društvenoj mreži sa radnog mesta, u kojoj je pozvao da se podrže protesti studenata.&nbsp;
Ljubičić smatra da je reč o zastrašivanju i da mu je otkaz protivpravno uručen.&nbsp;
Izvor: FoNet

Advokat Ninić: Sud naložio EPS-u da vrati Ljubičića na posao dok traje postupak

"Pošto nisu uspeli da dobiju podršku radnika EPS koji savesno i profesionalno obavljaju svoj posao, sada nasilnim putem nastoje da ugroze rad kritične energetske infrastrukture. Blokadom raskrsnica planirali su da spreče dolazak rudara RB Kolubara na posao, a nekolicina njih pribegla je čak i vandalskom činu uništavanja guma na autobusima za prevoz radnika", saopštio je EPS.
EPS apeluje na političke aktere da se uzdrže od takvih akcija i podseća da je siguran i stabilan rad svakog segmenta EPS od suštinskog interesa za celokupno srpsko društvo.
Izvor: EPS

EPS osudilo pokušaj ugrožavanja energetskog sistema

U saopštenju piše da je "prema prvim informacijama do nesreće došlo prilikom izlaska lokomotive na stanični deo pružnog koloseka", te da je "uviđaj je u toku". 
 
EPS je izrazio najdublje saučešće porodici preminulog radnika.
Izvor: Beta

EPS: Radnik poginuo na Železničkoj stanici Vreoci

Sud je odbio žalbe njihovih branilaca kao neosnovane i potvrdio prvostepeno rešenje suda kojim im je pritvor i određen, rekla je za Tanjug portparol tog suda Milica Veličković.
Aktom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal je Viši sud obavešten da su spisi predmeta Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na osnovu obaveznog uputstva Vrhovnog javnog tužilaštva dostavljen na dalje postupanje Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, koji je preuzeo dalje krivično gonjenje u odnosu na sva uhapšena lica u ovom predmetu.
Grčić, Papić i Marinković su osumnjičeni da su zajedno sa još 12 osoba izvršenjem različitih krivičnih dela oštetili EPS za više od 100 miliona dinara u kom iznosu su sebi i drugima pribavili imovinsku korist, koju su zatim ubacivali u legalne novčane tokove.
Sumnja se da su oni u periodu od 2018. do 2021. godine izvršenjem različitih krivičnih dela oštetili JP EPS za više od 100 miliona dinara u kom iznosu su sebi i drugima pribavili imovinsku korist, koju su zatim ubacivali u legalne novčane tokove.
Naredbom o sprovođenju istrage Grčiću se na teret stavlja produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, koordinatoru IKT poslova JP EPS Marinkoviću produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, zatim krivično delo zloupotreba službenog položaja, kao i krivično delo primanje mita u sticaju sa krivičnim delom pranje novca, a službeniku u IKT sektoru JP EPS N.S, krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Odgovornim licima u privrednom društvu "Tim Systems" d.o.o. Beograd Papiću , Apostoloviću i Vujoviću na teret se stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu.
Direktor PD "IntellSec" d.o.o. Beograd Milan B. tereti se za krivična dela Pranje novca i Davanje mita, a direktor PD "HRC Horeca" d.o.o. Miloš M. za krivično delo Pranje novca.
Za krivično delo Pranje novca terete se i Katarina M, Pavle G, Marko R, Igor R. i Kristina B.
Rukovodilac Odeljenja za sisteme tehničke zaštite i informatičku bezbednost u Sektoru za automatsku obradu podataka Ogranak RB Kolubara Ljubiša S. tereti se za krivično delo Trgovina uticajem, a direktor Fudbalskog kluba "Borac" iz Lazarevca Dejan B. za krivična dela Pranje novca i Zloupotreba položaja odgovornog lica.
<h2>Hapšenje Grčića i Papića: Dokazi objavljeni u Insajderu pre četiri godine&nbsp;</h2>
Softveri, hardveri, milioni; nagli rast prihoda tek osnovanih firmi i stabilan rast dugodišnjih IT firmi; uža i šira rodbina članova Vlade, prijatelji ministara i stranačkih funkcionera – sve to vezuje se poslednih godina za sve veća ulaganja države u IT sektor, odnosno u digitalizaciju koja jeste neophodna.&nbsp;
Istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu emisiji „Politika kao biznis, država kao partijski plen“ pokazalo je, međutim, da kontrola nije pratila veća ulaganja države što su iskoristili povlašćeni pojedinci. Među njima i firma iz koje je stajao Aleksandar Papić koja je poslove dobijala između ostalog i u EPS-u u vreme kada je Milorad Grčić bio direktor tada javnog preduzeća.
<div class="embed-block"><iframe width="820" height="462" src="https://www.youtube.com/embed/Kcvjo0i7Epk" title="Insajder serijal: Politika kao biznis - država kao partijski plen, treći deo" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
Izvor: Tanjug, Insajder

EPS