Govoreći o mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine, rekao je da je "vreme da to jednostavno uradimo".
"Završićemo to", poručio je Tramp.
Dodao je da želi sastanak sa Putinom "čim to bude moglo da se organizuje", prenosi BBC.
Tramp je juče nagovestio da su mali izgledi da se postigne značajan napredak u mirovnim pregovorima dok se on i Putin ne sastanu lično.
Američki predsednik poslednji dan svoje turneje po Bliskom istoku danas provodi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je govorio na sastanku poslovne zajednice.
<h2>Peskov: Neophodan razgovor Trampa i Putina o međunarodnim pitanjima</h2>
Sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Donalda Trampa, neophodan je, pošto je potrebna ozbiljna diskusija o međunarodnim pitanjima, uključujući i ukrajinsku krizu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Takav sastanak je svakako neophodan, pre svega sa stanovišta bilateralnih rusko-američkih odnosa, i sa stanovišta razgovora o ozbiljnoj diskusiji na najvišem nivou o međunarodnim poslovima i regionalnim procesima, uključujući, naravno, krizu oko Ukrajine“, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje novinara o Trampovoj izjavi u vezi sa mogućim sastankom sa Putinom, prenosi agencija RIA Novosti.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/poceli-trilateralni-pregovori-ukrajine-sad-i-turske">sastanak predstavnika Turske, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine završen je u Istanbulu, u predsedničkoj palati Dolmabahče, i trajao je nešto više od sat vremena</a>, saopštili su izvori iz turskog Ministarstva spoljnih poslova za agenciju Anadolija.
Na istom mestu, u 11.30 časova, očekuje se početak prvih direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine od proleća 2022. godine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp: Želim sastanak sa Putinom što pre

Pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar objavio je prekid vatre na Geo njuzu. 	
On je rekao je da su Saudijska Arabija i Turska igrale važnu ulogu u olakšavanju postizanja sporazuma. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Indijski ministar spoljnih poslova Vikram Misri rekao je da su šefovi vojnih operacija obe zemlje razgovarali danas popodne. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
"Dogovoreno je da će obe strane obustaviti vatru i vojne akcije na kopnu, u vazduhu i na moru. Obe strane su dale instrukcije da se ovaj dogovor sprovede u delo", rekao je on. &nbsp;	
Prema njegovim rečima, najviši vojni zvaničnici će ponovo razgovarati 12. maja.	 &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Komandant Indijskog krila Vjomika Sing izjavila je na konferenciji za novinare u Nju Delhiju da je njena zemlja posvećena "deeskalaciji, pod uslovom da pakistanska strana deluje na isti način". &nbsp;	
Međutim, primećeno je da se pakistanske kopnene snage mobilišu, rekla je ona, "što ukazuje na ofanzivnu nameru ka daljoj eskalaciji". &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	"Indijske oružane snage ostaju u visokom stanju operativne pripravnosti", dodala je ona. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Sporazum o prekidu vatre postignut je nakon višenedeljnih sukoba, raketnih i bespilotnih napada preko granice, koje je pokrenuo masakr turista prošlog meseca za koji Indija krivi Pakistan, koji poriče optužbe. &nbsp;	
Desetine civila je poginulo na obe strane.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je ranije danas da su Indija i Pakistan pristali su na potpuni prekid vatre, uz posredovanje SAD, prenosi AP.
''Nakon duge noći razgovora uz posredovanje Sjedinjenih Država, sa zadovoljstvom objavljujem da su se<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/indija-i-pakistan-nastavili-da-razmenjuju-vatru-svet-poziva-na-smirenje"> Indija i Pakistan</a> složili oko potpunog i trenutnog prekida vatre. Čestitam obema zemljama na korišćenju zdravog razuma i velike inteligencije'', rekao je Tramp na mreži Truth Social.&nbsp;
Pakistanski ministar odbrane Havadža Asif rekao je ranije da su uspostavljeni kontakti sa Indijom i da Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija igraju posredničku ulogu u smirivanju tenzija.&nbsp;
''Mogu da potvrdim da Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija igraju ključnu ulogu kao posrednici. Američki državni sekretar je danas razgovarao sa načelnikom Generalštaba pakistanske vojske, a saudijski ministar zadužen za spoljne poslove je trenutno u Islamabadu", rekao je Asif, prenosi Gardijan.&nbsp;
On je istakao da Pakistan nema poverenje u to da Indija teži deeskalaciji, ali da se Islamabad ne protivi smirivanju tenzija uz posredovanje ''prijatelja''.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/teme/indija-i-pakistan-na-ivici-veceg-sukoba-video">Tenzije između Indije i Pakistana</a> povećane su otkako je 22. aprila u napadu na deo Kašmira koji kontroliše Indija poginulo 26 turista.&nbsp;
Nju Delhi je okrivio Pakistan za podršku napadu, što je Islamabad odbacio.
Izvor: Tanjug

Indija i Pakistan potvrdili sporazum o prekidu vatre

"Kina bi trebalo da otvori svoje tržište za SAD - bilo bi to sjajno za njih. Zatvorena tržišta više ne funkcionišu!!!" poručio je Tramp na svojoj platformi Truth Social u odvojenoj objavi, nagoveštavajući oštar stav američke delegacije pred razgovore.
U Trampovu delegaciju za pregovore u Ženevi uključeni su i američki ministar finansija Skot Besent i glavni trgovinski pregovarač Džejmison Grir, koji će se sastati sa kineskim ekonomskim komesarom He Lifengom, prenosi Rojters.
Donald Tramp je od ponovnog preuzimanja dužnosti predsednika Sjedinjenih Američkih Država u januaru povećao <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-pojasnila-da-su-carine-na-robu-iz-kine-sada-145-odsto">carine na kinesku robu na ukupno 145 odsto, </a>što uključuje tarife iz njegovog prvog mandata, kao i dodatne dažbine koje je uvela administracija Džoa Bajdena.
Kina je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/odgovor-kine-na-americke-carine-zabrana-izvoza-retkih-metala-ugrozice-auto-i-vojnu-industriju">uzvratila uvođenjem ograničenja na izvoz pojedinih retkih metala i povećanjem carina na američke proizvode na 125 odsto</a>, kao i dodatnim carinama na strateške artikle poput soje i tečnog prirodnog gasa.&nbsp;
Trampova administracija je uprkos prethodnoj ratorornoj retorici saopštila da razgovori u Ženevi predstavljaju pokušaj "deeskalacije" odnosa Vašingtona i Pekinga, navodi britanska agencija.
Podsetimo, nemački kancelar Fridrih Merc zatražio je tokom telefonskog razgovara od američkog predsednika Donalda Trampa da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nemacki-kancelar-merc-od-trampa-zatrazio-ukidanje-carina-i-okoncanje-carinskog-rata">okonča carinske ratove i ukine carine koje je nedavno uveo.</a>
Izvor: Tanjug

Tramp pred razgovore u Ženevi: Carina od 80 odsto na kinesku robu "deluje ispravno"

''Rekao sam mu da, po mom mišljenju, eskalacija ovog carinskog spora nije dobra ideja. Najbolje rešenje bi bilo vraćanje na nulu za sve i za svakoga'', rekao je Merc tokom zajedničkog obraćanja sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fon der Lajen u Briselu, javlja briselski Politiko.
Merc je tokom telefonskog razgovora sa Trampom istakao da se makar kratkoročno mogu napraviti koraci ka<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto"> smanjenju postojećih carina</a>, a dugoročno i u vezi sa potencijalnim trgovinskim sporazumom.
On je naglasio da bi EU i SAD trebalo da imaju međusobni sporazum ''nula za nulu'', što je EK takođe predložila za industrijsku robu, a što je u suprotnosti sa Trampovim novim trgovinskim sporazumom sa Velikom Britanijom, koji zadržava carine od 10 procenata na većinu britanske robe.
Nemački kancelar je, takođe, izrazio žaljenje zbog toga što prethodni razgovori o transatlantskom trgovinskom sporazumu nisu završeni.
''Danas znamo koliko je to moglo biti vredno, ali nažalost to je proliveno mleko'', rekao je Merc.
Tokom razgovora sa Trampom, Merc je rekao i to da SAD treba da sarađuje sa EU, a ne sa pojedinačnim zemljama članicama.
''Najbliži trgovinski partner za SAD nije Nemačka, Francuska ili Poljska – to su Evropa i Evropska unija'', zaključio je Merc.
Podsetimo, Donald Tramp suočen sa pucanjem globalnog tržišta, naglo je 9. aprila odlučio da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">većini trgovinskih partnera na 90 dana odloži uvođenje američkih carina</a>, ali je zato na kinesku uvoznu robu povećeo carine sa 105 na 125 odsto - samo par sati pošto je Kina na ime odmazde uvela Americi carine od 85 odsto.
Izvor: Tanjug

Nemački kancelar Merc od Trampa zatražio ukidanje carina i okončanje carinskog rata

Tramp je na sastanku o Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje će se sledeće godine održati u Sjedinjenim Američkim Državama, rekao da smatra da je glasanje o izlasku Rusije iz G7 bila "veoma glupa odluka", preneo je CNN.
"To je grupa ljudi koji sede oko stola. Mnogo puta sam to radio sa njima i upoznajete ih. Da je u pitanju G8, da je Rusija u njemu, mislim da verovatno ne bismo imali ovaj smešan, smrtonosan rat koji se sada vodi", rekao je Tramp govoreći o ratu u Ukrajini.
On je dodao i da "nije dobar tajming" da se Rusiji sada dozvoli povratak u grupu najrazvijenijih zemalja.
"Izbacili su ih (iz G7) i zbog toga, možda, milioni ljudi umiru. Da je sedeo za stolom sa drugim ljudima, sedam ljudi, koji bi ga poklapali i govorili - 'hajde da ne radimo ovo', mislim da verovatno ne biste imali probleme koje ste imali", dodao je Tramp.
G7 je skraćenica za Grupu sedam, organizaciju lidera nekih od najvećih svetskih ekonomija: Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD.
Rusija je na neodređeno 2014. godine vreme suspendovana iz te grupe, koja je u to vreme bila poznata kao G8, nakon što se većina zemalja članica okupila protiv njene aneksije Krima, što je bilo prvo kršenje granica jedne evropske zemlje od Drugog svetskog rata.
Izvor: Tanjug

Tramp: Rusija ne bi napala Ukrajinu da je još bila deo G7

Desai je naveo da, iako nisu donete konačne odluke o američkim carinama za strane filmove, administracija istražuje sve opcije da ispuni direktivu američkog predsednika Donalda Trampa da Holivud ponovo učini velikim, preneo je CNN.
Tramp je najavio da će primeniti <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-stiti-holivud-najavio-carine-od-100-odsto-na-filmove-proizvedene-van-sad">nove carine od 100 odsto na filmove inostrane proizvodnje.</a>
On je kasno u nedelju na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da je uputio zahtev Ministarstvu trgovine odmah započne proces uvođenja carine od 100 odsto na sve filmove koji se proizvode u stranim zemljama.
Izvor: Tanjug

Bela kuća: Nisu donete konačne odluke o novim američkim carinama na strane filmove

"Američki advokati RSF-a i VoA dobili su danas mejl od Ministarstva pravde sa informacijom da će timovi ovog kultnog američkog medija moći da nastave sa radom u narednim satima", navodi se u saopštenju RSF-a.
U poruci advokatima RSF-a, Ministarstvo je navelo da su tokom dana ponovo aktivirani nalozi 1.406 zaposlenih, kao i izvođača radova USAGM-a (Savezne agencije koja nadgleda nekoliko američkih medija) i VoA.
Dodaje se da bi svi zaposleni sada trebalo da imaju pristup sistemu. USAGM očekuje povratak programa sledeće nedelje.
Sredinom marta,<a href="https://www.insajder.net/teme/durovic-u-istom-danu-usvojen-budzet-za-glas-amerike-i-potpisana-uredba-o-gasenju-video"> Trampova administracija je novinare poslala na prinudni odmor </a>i počela da otpušta reportere Glasa Amerike i nekoliko drugih javnih medija.
Međutim, američki pravosudni sistem se usprotivio tim merama. Krajem marta, savezni sudija u Njujorku prvi je obustavio odluku o obustavljanju aktivnosti ovih javnih medija, a zatim i savezni sudija u Vašingtonu, u aprilu.
"Pozdravljamo taj napredak, ali nepredvidljivi pristup Trampove administracije zahteva oprez. Sada je neophodno da se obezbede garancije u vezi sa održivošću finansiranja koje je američki Kongres dodelio svim medijima USAGM-a", rekao je generalni direktor RSF-a Tibo Briten.
Prema njegovim rečima, pravo na pouzdane informacije za desetine miliona slušalaca ne može zavisiti od proizvoljnih političkih inicijativa.
VoA, osnovan tokom Drugog svetskog rata, Radio Slobodna Evropa formiran tokom Hladnog rata, i Radio Slobodna Azija osnovan 1996. godine, namenjeni su prenošenju "glasa Amerike" širom sveta, posebno u zemljama sa autoritarnim vlastima.
Tramp je sredinom marta potpisao d<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampova-administracija-pocela-da-otpusta-zaposlene-po-ugovoru-u-glasu-amerike">ekret kojom se vladina agencija USAGM</a>, koja je 2023. godine imala 3.384 zaposlena, klasifikuje kao "beskorisni element američke savezne birokratije".
Izvor: Beta

Radio Glas Amerike, koji je Tramp pokušao da ukine, nastaviće emitovanje programa

Bez obzira da li je reč o pozitivnim ili negativnim stranama, Donald Tramp ispisuje istoriju - jedini je američki predsednik koji nakon 100 dana na vlasti, i to u oba mandata, ima podršku manju od 50 odsto. Poređenja radi, predsednik Džozef Bajden posle 100 dana vlade, 2021. imao je 57 odsto podrške, dok Tramp sada ima 44 odsto. Pad podrške posle ubedljive pobede na izborima protiv Kamale Haris, može da se tumači kroz poteze koje je povlačio američki predsednik. 
 
Za 100 dana vlade, Donald Tramp je potpisao čak 143 zakonski obavezujuće izvršne naredbe, za razliku od npr Bajden za četiri godine potpisao 162 izvršne naredbe. Većina izvršnih naredbi bile su usmerene na ukidanje programa inkluzije, pojačavanje kontrole južne granice i sprečavanja ilegalnih migracija, ali je Tramp to predsedničko ovlašćenje iskoristio i da ponovo povuče Sjedinjene Države iz članstva u Pariskom klimatskom sporazumu. Najveću pažnju van granica Amerike, privukla je izvršna naredba o obustavljanju strane pomoći zbog čega su prestali sa radom programa USAID-a širom sveta. Međutim, da ih do kraja sprovede, sprečilo ga je američko pravosuđe koje je mnogo naredbi blokiralo pa sada u toku sudski procesi.
Sud će po svemu sudeći imati poslednju reč kada su u pitanju mediji poznati i u Srbiji - Radiju Slobodna Evropa i Glasu Amerike preti gašenje jer oni, kako kaže Tramp, šire radikalnu propagandu i trošak su za državu. Da se stara o tome da li se namenski troši novac američkih poreskih obveznika, starao se milijarder Ilon Mask. Međutim, posle 100 dana na tom zadatku, rezultati su nisu jasni. 
 
Iako je jedno od glavnih obećanja Donalda Trampa bilo da će pokrenuti američku ekonomiju, u prvih 100 dana se desilo sve osim ekonomskog preporoda. 
 
Sa namerom da snizi trgovinski deficit, Tramp je uveo carine i saveznicima i rivalima, a u jednom trenutku praktično i celom svetu. Trenutno bukti trgovinski rat sa Kinom, kojoj su nametnute carine od 145 odsto. Takva politika poremetila je američku, ali i svetsku ekonomiju a koliko je naštetila Amerikancima pokazuje berza koja je izgubila 10 odsto vrednosti od inauguracije 20. januara.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhFopzWR7rI0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Pored sukoba u domenu trgovine, Trampova administracija zaoštrila je diplomatske odnose sa tradicionalnim saveznicima. Evropskoj uniji je rečeno da treba da počne da se stara sama o sebi i da joj najveći neprijatelj nije Rusija - već možda ona sama. Tramp nije odustao od ideje da pripoji danski Grenland i Panamski kanal, pa je to dodatno pogoršalo odnose sa saveznicima. Evropski lideri postali su nepoverljivi nakon što je Vašington započeo razgovora o miru u Ukrajini sa Moskvom a bez Kijeva. Na polju spoljne politike, najupečatljiviji momenat tokom 100 dana vlade i dalje je svađa Donalda Trampa i potpredsednika Džej Di Vensa sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim - pred novinarima, usred Ovalne sobe.
Izvor: Insajder

Teme

Tramp ispunjavao obećanja i šokirao javnost u prvih 100 dana vlade (VIDEO)

Izraelski zvaničnici su se zavetovali da će sprečiti Iran da dođe do nuklearnog oružja, a Netanijahu je insistirao da svi pregovori s Teheranom moraju dovesti do potpunog demontiranja njihovog nuklearnog programa, prenosi Tajms of Izrael. &nbsp;
&nbsp;Američki i iranski pregovarači spremaju se za drugu rundu preliminarnih nuklearnih pregovora koji će se danas održati u Rimu. U poslednjih nekoliko meseci, Izrael je predlagao Trampovoj administraciji niz opcija za napad na iranske objekte, uključujući neke s rokovima za kasno proleće i leto, navode dobro obavešteni, neimenovani izvori izraelskog dnevnika. &nbsp;
Planovi uključuju kombinaciju vazdušnih udara i komandoskih operacija različitog intenziteta, koje bi za nekoliko meseci ili godinu dana i više mogle zaustaviti Teheran da nastavi da militarizuje svoj nuklearni program. &nbsp;
Njujork Tajms je u sredu preneo da je Tramp ranije ovog meseca rekao Netanijahuu na sastanku u Beloj kući da želi da se da prioritet diplomatskim aktivnostima sa Teheranom i da kratkoročno nije spreman da podrži napade na iranske nuklearne objekte. &nbsp;
Američki predsednik Donald Tramp je uoči druge runde pregovora između SAD i Irana istakao da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-uoci-druge-runde-pregovora-iran-ne-moze-da-ima-nuklearno-oruzje">ne želi da Iran ima nuklearno oružje</a>, dodajući da želi da ova zemlja bude „velika, prosperitetna i sjajna“. &nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">Pregovori između SAD i Irana</a> o nuklearnom programu otpočeli su 12. aprila uz posredovanje Omana, a nakon što je Tramp dao rok od dva meseca da se počne sa pregovorima preteći upotrebom vojne sile. &nbsp;
&nbsp; 
Izvor: Tanjug/Insajder

Izrael ne isključuje mogućnost napada na Iran

Suspenzija carina na niz proizvoda - od baterija za električna vozila do agavinog sirupa - biće na snazi do jula 2027. godine.&nbsp;
Ovaj potez je deo širih nastojanja da se britanske firme zaštite od <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-uvodi-dodatne-carine-dan-oslobodenja-nece-nas-vise-iskoriscavati-video">carina predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa</a>, uključujući povećanje državnih zajmova za kompanije, objavio je "Telegraf".
Britanska vlada tvrdi da će ova inicijativa uštedeti preduzećima u Velikoj Britaniji 17 miliona funti (19,5 miliona evra), što bi moglo da se prenese i na potrošače, preneo je Politiko.
SAD su uvele Velikoj Britaniji 2. aprila <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-od-ponoci-carine-sad-stranim-zemljama-srbiji-37-odsto">carine od 10 odsto</a>, pored carina od 25 odsto na aluminijum, čelik, vozila i automobilske delove.
U subotu je Dom lordova odobrio zakon o vanrednim situacijama dajući vladi ovlašćenje da stavi pod državnu kontrolu poslednji preostali izvor primarnog čelika u Velikoj Britaniji - čeličanu Britiš stil.
SAD su drugo najvažnije izvozno tržište za britanski čelik posle Evropske unije.
Starmer je rekao da će Britanija "održati mir i boriti se za najbolji dogovor sa SAD", istovremeno radeći sa drugim zemljama na smanjenju trgovinskih barijera.
Prema carinskom planu koji je objavljen danas, proizvodi na koje će se primenjivati nulta uvozna carina pri ulasku u Britaniju biće i testenine, konzervirani ananas, voćni sokovi, kokosovo ulje, šperploče i plastika.
Izvor: Tanjug

Donal Tramp