Bekstvo mozgova u obrnutom smeru: Da li će norveški program “odvući” najbolje američke naučnike u Skandinaviju
Norveški Savet za istraživanja (Research Council of Norway) najavio je fond od 100 miliona norveških kruna (oko 7,2 miliona evra) namenjen regrutovanju stranih, a pre svega američkih naučnika koji osećaju pritisak rezova budžeta i ograničenja akademske slobode u Sjedinjenim Državama, a norveška vlada pozvala je zaštitu akademskih sloboda.
Prateći korake više institucija širom Evrope, Istraživački savet Norveške je u sredu pokrenuo fond od 100 miliona kruna (oko 8.5 miliona evra) kako bi olakšao regrutovanje istraživača iz drugih zemalja, prenosi Gardijan.
Inicijativa je otvorena za istraživače iz celog sveta, ali je proširena i ubrzana nakon što je Trampova administracija prošlog meseca najavila značajne rezove.
Sve se dešava neposredno pre posete Beloj kući norveškog premijera Jonasa Gara Storea i njegovog ministra finansija, bivšeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, a očekuje se da će na dnevnom redu biti pitanja bezbednosti, odbrane, Ukrajine, carina i trgovine.
"Za Norvešku je važno da bude proaktivna u zahtevnoj situaciji za akademsku slobodu. Možemo da napravimo razliku za izvanredne istraživače i važno znanje, i želimo to da uradimo što je pre moguće.", izjavila je ministarka za istraživanje i visoko obrazovanje ove nordijske zemlje Sigrun Asland.
“Akademska sloboda je pod pritiskom u SAD, i to je nepredvidiva pozicija za mnoge istraživače u zemlji koja je već decenijama vodeća svetska nacija znanja”, dodala je ona.
Istraživački savet je saopštio da će sledećeg meseca objaviti poziv za podnošenje predloga, uključujući oblasti klime, zdravlja, energije i veštačke inteligencije.
Planirano je da se ova šema odvija tokom nekoliko godina, sa 100 miliona kruna izdvojenih za 2026. godinu.
"Ovo je posebno relevantno za situaciju u SAD. Akademska sloboda je pod pritiskom, a finansiranje se smanjuje.", izjavila je Mari Sundli Tveit, izvršna direktorka istraživačkog veća, za radio NRK.
Sličnu akciju će preduzeti i druge države, poput Francuske, gde se skoro 300 naučnih radnika prijavilo na Univerzitet Eks-Marsej nakon što je stigla ponuda za prijem istraživača iz SAD, a bivši francuski predsednik Fransoa Oland pozvao na stvaranje statusa “naučne izbeglice“ za ugrožene akademike.
Belgijski univerzitet Vrije Universiteit Brussel takođe je otvorio nove postdoktorske pozicije namenjene Amerikancima, a i Holandija je saopštila da planira da pokrene fond za privlačenje istraživača.
I mnogi drugi evropski univerziteti nude „naučni azil“ američkim istraživačima koji beže od Trampovih rezova.
Ako je „bekstvo mozgova” nekada značilo put preko Atlantika, najnoviji potez Osla pokazuje da se smer možda promenio.
Ostaje da se vidi da li će i ostatak Evrope odgovoriti sopstvenim paketima podsticaja za privlačenje onih koji bi preko okeana, ali sada u suprotnom smeru od onoga koji je bio aktuelan decenijama.
Izvor: Gardijan, Insajder