Na listi koja se odnosi na celu karijeru najbolje je plasiran Ivan Gutman, sa Univerziteta u Kragujevcu, slede Branislav Jeremić, takođe sa Univerziteta u Kragujevcu, Sergej Ostojić sa Univerziteta u Novom Sadu, Dragan Pamučar sa Univerziteta u Beogradu i Miroslav Dramićanin sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča".
Među 10 najuticajnih su i Zaviša Janjić i Dušan Teodorović, obojica sa beogradskog univerziteta, Dalibor Petković sa Univerziteta u Nišu, Ljubomir Ćirić sa Univerziteta u Beogradu i Miomir Vukobratović sa Instituta "Mihailo Pupin".
Kako je preneo Danas, reč je o listi na kojoj su istraživači rangirani na osnovu rezultata koje su ostvarili u celoj karijeri i tu su pored aktivnih i preminuli naučnici, budući da se njihovi radovi i danas citiraju.
Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti, a lista je sačinjena na osnovu bibliometrijskih podataka iz baze Skopus.
Metodologija rangiranja zasnovana je na nekoliko kriterijuma, među kojima su najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, H-indeks i drugi.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Na Stenfordovoj listi najuticajnijih istraživača 89 srpskih naučnika

Lunarna misija bila je "potpuni uspeh", objavila je Kineska svemirska agencija na svom sajtu.
Misija Čange-6 je prva misija koja je uspela da uzme uzorke sa tamne strane Meseca i da ih vrati na Zemlju.
Zbog svoje složenosti, to je bila jedna od najambicioznijih svemirskih misija Kine.
Saopšteno je da je Kina ostvarila ogroman napredak u istraživanju svemira u proteklih dvadeset godina.
Izvor: Beta

Kineska sonda na Zemlju donela uzorke sa tamne strane Meseca

Anders (90) poginuo u padu aviona kojim je upravljao kod ostrva San Huan u američkoj ddržavi Vašington, na severozapadnom vrhu SAD, kazao je njegov sin.&nbsp; Anders je obeležio svemirska istraživanja sa poznatom fotografijom "dizanje Zemlje" tokom misije Apolo 8, prve u orbiti oko Meseca.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240608090632_07acdd61545067628c7c8dd64012cdd3fe305bddbd5edfb919e9f0cec70f751d.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240608090632_07acdd61545067628c7c8dd64012cdd3fe305bddbd5edfb919e9f0cec70f751d" data-rendition-name="original" width="2895" height="2400" loading="lazy" alt="vilijam nders svemir"> <figcaption>Foto: Tanjug/William Anders/NASA via AP, File</figcaption> </figure>  Na toj slici iz 1968. godine, nastaloj na Božić, plava planeta se izdvaja iz mraka, sa površinom Meseca u prvom planu. "On je podario čovečanstvu jedan od najdragocenijih poklona koje astronaut može da da. Putovao je do ivice Meseca i svima pomogao da vidimo nešto drugo, nas same. Nedostajaće nam", napisao je na društvenoj mreži Iks upravnik američke svemirske agencije Nasa Bil Nelson.&nbsp; Misija Aolo 8 poletela je u decembru 1968. a u njoj su bili Anders i još dvojica astronauta Fank Borman i Džejms Lovel. Pre nego što je postao astronaut Anders je bio pilot lovačkih aviona u američkoj vojsci. Izvor: Beta

Poginuo bivši astronaut Vilijam Anders iz misije Apolo 8

Sonda je poletela sa Meseca nakon što je ispunila svoju istorijsku misiju, prikupljajući uzorke koji će potencijalno pružiti naučnicima nove informacije o nastanku Meseca i Solarnog sistema, prenosi agencija Sinhua.&nbsp;
Sonda je prikupljala uzorke sa površine robotskom rukom i ispod površine kopajući bušilicom.&nbsp;
Ona će sada u orbiti Meseca čekati optimalni trenutak za povratak na Zemlju, a pokušaće da sleti na severu Kine, u autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija.&nbsp;
Sonda je poletela ka Mesecu 3. maja, a <a href="https://insajder.net/prenosimo/kineska-sonda-sletela-na-dalju-stranu-meseca">sletela je na Mesec u nedelju</a>.&nbsp;
Tada je CNSA najavila da će, zbog otežanog upravljanja sondom usled &nbsp;slabog signala na daljoj strani Meseca, operacija prikupljanja uzoraka trajati efektivno oko 14 sati, kao i da će sonda donositi neke odluke samostalno, bez instrukcija ljudi.
Izvor: Tanjug

Kineska sonda napustila Mesec nakon što je prikupila uzorke

Sonda je poletela ka Mesecu 3. maja, a sletela je danas u 6.23 sati po pekinškom vremenu, prenosi Sinhua.&nbsp;
Tokom sletanja je korišćen autonomni vizuelni sistem za izbegavanje prepreka koji uz pomoć kamere bira relativno sigurnu zonu za sletanje, na osnovu svetlosti i tame na površini Meseca.&nbsp;
Sonda je zatim lebdela na 100 metara od Meseca, birajući konačno mesto za sletanje koristeći 3D skener.&nbsp;
Kada je konačno izabrano mesto za sletanje, motor sonde je isključen i ona se spustila slobodnim padom, zaštićena sigurnosnim jastukom.&nbsp;
Zadatak sonde je prikupljanje i vraćanje na Zemlju uzoraka sa dalje strane Meseca, što je prvi takav poduhvat u istoriji čovečanstva.&nbsp;
Ekspert Kineske korporacije za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju Huang Hao objasio je da je za ovu misiju izabran krater na Mesecu pod nazivom "Apollo Basin", zbog pogodnih uslova za komunikaciju i telemetriju, kao i zbog svoje relativno ravne površine. 	Površina dalje strane Meseca je, inače, grublja od bliže.&nbsp;
Huang je naveo da sonda poseduje više senzora, uključujući mikrotalasni, laserski i optiči senzor koji mogu da mere razdaljinu i brzinu, ali i da detektuju prepreke na površini Meseca.&nbsp;
Prikupljanje uzoraka sa Meseca trajaće dva dana, kako sa površine, tako i kopanjem potpovršinskih materijala.&nbsp;
Pošto je upravljanje sondom otežano zbog slabog signala na daljoj strani Meseca, operacija će efektivno trajati 14 sati, a sonda ima mogućnost da neke &nbsp;odluke donosi samostalno, bez instrukcija ljudi.
Izvor: Tanjug

Kineska sonda sletela na dalju stranu Meseca

Volarević je tako, prema bazi podataka Scholar GPS, treći najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija i 22. u oblasti <a href="https://insajder.net/prenosimo/kampanja-za-povecanje-broja-donatora-maticnih-celija">matičnih ćelija.&nbsp;</a>
Ovaj izuzetan uspeh u svojoj naučno-istraživačkoj karijeri, Volarević je postigao pošto su njegovi naučni radovi citirani više od 6.000 puta.&nbsp;
Proteklih godina Volarević se bavio naučnim radom na Univerzitetu u Bernu, gde je objavio više od sto radova u prestižnim naučnim časopisima i postao jedan od najcitiranijih naučnika u svojoj oblasti u tom delu Evrope.&nbsp;
Tokom rada u Švajcarskoj, Volarević se fokusirao na bolesti jetre, uključujući fulminantni hepatitis, fibrozu i cirozu, a njegova istraživanja su pokazala kako matične ćelije mogu da obuzdaju zapaljenja i spreče oštećenja tkiva.&nbsp;
Pored toga, njegov rad na ulceroznom kolitisu i uticaju galektina 3 dobio je priznanje Evropskog udruženja za Kronovu bolest i kolitis.&nbsp;
Izvor: FoNet
&nbsp;

Srpski naučnik svrstan među 0,05 odsto najboljih u svetu

Jedan od autora istraživanja, koje je prezentirano na kongresu Evropskog društva kardiologa u Lisabonu, dr Kienog Hien Čun (Kyeong-Hyeon Chun) kaže da vakcina sprečava infekcije i umiranje od drugih uzroka kod pacijenata koji su zbog ovog srčanog problema primljeni u bolnicu.
Studija je bazirana na podacima više od 650.000 pacijenata koji boluju od srčane insuficijencije – bolesti srčanog mišića koji ne pumpa krv na odgovarajući način što dovodi do poteškoća u disanju, povećanog znojenja i gomilanja fluida u plućima i nogama.
Informacija o obolelima dobijena je od korejskog nacionalnog zdravstvenog osiguiranja, a prosečna starost ispitanika je 69 godina, od kojih su polovina žene.
Pacijenti su posmatrani u periodu od šest meseci, kaže dr Kienog Hien Čun, a tokom analiza je ustanovljeno ne samo da vakcinisani imaju znatno manju smrtnost nego i da imaju za 47 procenata manji rizik od ponovne hospitalizacije zbog te bolesti srca kao i da im je za 13 odsto manji rizik od zaraze kovidom u odnosu na pacijente koji su nevakcinisani.
Ovo je prvo veliko istraživanje koje jasno ukazuje na široke beneficije kovid vaccine kod obolelih od srčane insuficijencije. Ipak, dodaje taj naučnik, potrebna su dalja ispitivanja kako bi se ustanovilo da li i u kojoj meri vakcina može da doprinese boljem zdravstvenom stanji u svim ili samo određenim vrstama kardiovaskuilarnih oboljenja.
Srčana insuficijencija je bolest opasna po život za koju je karakteristično otežana pokretljivost i relativno visoka smrtnost. Širom sveta od ovog srčanog sindroma pati više od 64 miliona ljudi, a globalni troškovi lečenja te bolesti godišnje prevazilaz sumu od 108 milijardi dolara.
Izvor: FoNet

Naučnici iz Južne Koreje tvrde da vakcina protiv kovida-19 pomaže srčanom mišiću

Nakon serije eksperimenata koji su počeli 2008. godine, Higsovu teoriju su dokazali fizičari u Cernu u Švajcarskoj 2012. godine radeći na projektu Velikog hadronskog sudarača, prenosi Rojters.&nbsp;
Higs je podelio Nobelovu nagradu sa Fransoa Englerom, belgijskim teoretskim fizičarem čiji je rad iz 1964. godine takođe direktno doprineo otkriću tzv. Higsovog bozona. 
 
Član britanskog Kraljevskog društva sa titulom počasnog pratioca, Higs je većinu svog profesionalnog života proveo na Univerzitetu u Edinburgu, gde je u njegovu čast 2012. godine osnovan Higsov centar za teorijsku fiziku.&nbsp;
Profesor Peter Metjison, direktor Univerziteta u Edinburgu rekao je da je Piter Higs bio izuzetan pojedinac, "zaista nadaren naučnik čija su vizija i mašta obogatile ljudsko znanje o svetu koji nas okružuje".&nbsp;
"Njegov pionirski rad motivisao je hiljade naučnika, a njegovo nasleđe će nastaviti da inspiriše mnoge generacije koje dolaze", rekao je direktor Univerziteta u Edinburgu Peter Metjison.&nbsp;
Kraljevska švedska akademija nauka obrazložila je odluku da se Higsu dodeli nagrada navodeći da standardni model fizike koji podupire naučno razumevanje univerzuma "počiva na postojanju posebne vrste čestice: Higsove čestice (bozona) koja potiče iz nevidljivog polja koje ispunjava sav kosmički prostor.&nbsp;
"Čak i kada nam se svemir čini praznim, ovo polje je tu. Bez toga ne bismo postojali, jer čestice dobijaju masu upravo od kontakta sa ovim poljem. Teorija koju su predložili Higs i Englert opisuje ovaj proces", navodi se u saopštenju Kraljevske švedske akademije nauka na dodeli Nobelove nagrade dvojici naučnika 2013. godine.&nbsp;
Izuzetno stidljiv čovek koji nije voleo gužvu, Higs je na dan odluke o dobitnicima Nobelove nagrade otišao na ručak u restoran, gde ga je sreo bivši komšija koji mu je saopštio da je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku.
Izvor: Tanjug

Umro Piter Higs, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće Higsovog bozona

Na snimku se vidi pacijent Nolan Arbo (29) koji je rekao da je pre osam godina doživeo tešku povredu i ostao skoro potpuno paralizovan pošto ne oseća svoje telo ispod nivoa ramena. 	
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://t.co/OMIeGGjYtG">https://t.co/OMIeGGjYtG</a>&mdash; Neuralink (@neuralink) <a href="https://twitter.com/neuralink/status/1770563939413496146?ref_src=twsrc%5Etfw">March 20, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
On je naveo da je pored šaha uz pomoć Neuralinkovog čipa igra i stratešku video igru "Civilization VI". 	
"Veoma sam srećan što sam deo svega ovoga, osećam se kao da svakog dana učim nešto novo", istakao je Arbo. 	
Ilon Mask je pre mesec dana objavio da je pomenuti pacijent počeo da <a href="https://insajder.net/prenosimo/mask-pacijent-sa-cipom-u-mozgu-pokrenuo-kompjuterski-mis-uz-pomoc-svojih-misli">kontroliše kretanje kursora kompjuterskog miša</a> "jednostavno snagom uma".
Izvor: Tanjug

Kompanija Neuralink objavila snimak pacijenta sa čipom u mozgu kako igra šah (VIDEO)

"Fascikle za prepiske pojednostavljuju organizaciju ćaskanja i omogućavaju efikasnu kategorizaciju prepiski na osnovu tema, grupa ili pojedinaca", ističe se u saopštenju.
Nova funkcija omogućava korisnicima da kreiraju do pet prilagođenih fascikli, pored odeljka "sve" koja automatski uključuje ostale prepiske.&nbsp;
Na primer, korisnici mogu da kreiraju fasciklu za posao, prijatelje ili <a href="https://insajder.net/prenosimo/kina-predlaze-da-maloletne-osobe-koriste-telefon-najvise-dva-sata-dnevno">porodicu</a>, a neka ćaskanja mogu da se svrstaju u više fascikli.
Kompanija Rakuten Viber navodi primere iz svakodnevne komunikacije kada korisnici mogu da u fascikli sa oznakom "posao" lako da upravljaju projektima i zadacima tokom radne nedelje, dok se fascikle nazvane "porodica" ili "prijatelji" mogu postaviti kao prioritet za vikend.
Skrivene prepiske, obaveštenja od kompanija i interakcije sa klijentima ne mogu da se ubace u fascikle.
Korisnici sa više od deset aktivnih prepiski na Viberu će biti upoznati sa ovom funkcijom kada otvore aplikaciju.&nbsp;
Nova funkcija će se postepeno uvoditi na tržišta širom sveta i postaće dostupna svim korisnicima sa verzijom 22.0 Rakuten Viber aplikacije i novijim verzijama u narednih nekoliko meseci, zaključuje se u saopštenju kompanije. &nbsp; 
 
 Izvor: Tanjug

nauka