Prateći korake više institucija širom Evrope, Istraživački savet Norveške je u sredu pokrenuo fond od 100 miliona kruna (oko 8.5 miliona evra) kako bi olakšao regrutovanje istraživača iz drugih zemalja, prenosi Gardijan.&nbsp;
Inicijativa je otvorena za istraživače iz celog sveta, ali je proširena i ubrzana nakon što je <a href="https://www.insajder.net/teme/tramp-protiv-pojedinih-americkih-univerziteta-harvardu-zamrznute-finansije-video">Trampova administracija prošlog meseca najavila značajne rezove</a>.&nbsp;
Sve se dešava neposredno pre posete Beloj kući norveškog premijera Jonasa Gara Storea i njegovog ministra finansija, bivšeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, a očekuje se da će na dnevnom redu biti pitanja bezbednosti, odbrane, Ukrajine, carina i trgovine.
&nbsp;"Za Norvešku je važno da bude proaktivna u zahtevnoj situaciji za akademsku slobodu. Možemo da napravimo razliku za izvanredne istraživače i važno znanje, i želimo to da uradimo što je pre moguće.", izjavila je ministarka za istraživanje i visoko obrazovanje ove nordijske zemlje Sigrun Asland.
“Akademska sloboda je pod pritiskom u SAD, i to je nepredvidiva pozicija za mnoge istraživače u zemlji koja je već decenijama vodeća svetska nacija znanja”, dodala je ona.&nbsp;
Istraživački savet je saopštio da će sledećeg meseca objaviti poziv za podnošenje predloga, uključujući oblasti klime, zdravlja, energije i veštačke inteligencije.
Planirano je da se ova šema odvija tokom nekoliko godina, sa 100 miliona kruna izdvojenih za 2026. godinu.
"Ovo je posebno relevantno za situaciju u SAD. Akademska sloboda je pod pritiskom, a finansiranje se smanjuje.", izjavila je Mari Sundli Tveit, izvršna direktorka istraživačkog veća, za radio NRK.&nbsp;
Sličnu akciju će preduzeti i druge države, poput Francuske, gde se skoro 300 naučnih radnika prijavilo na Univerzitet Eks-Marsej nakon što je stigla ponuda za prijem istraživača iz SAD, a bivši francuski predsednik Fransoa Oland pozvao na stvaranje statusa “naučne izbeglice“ za ugrožene akademike.
Belgijski univerzitet Vrije Universiteit Brussel takođe je otvorio nove postdoktorske pozicije namenjene Amerikancima, a i Holandija je saopštila da planira da pokrene fond za privlačenje istraživača.
I mnogi drugi evropski univerziteti nude „naučni azil“ američkim istraživačima koji beže od <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlasti-sad-zamrzle-2-2-milijarde-dolara-subvencija-univerzitetu-harvard">Trampovih rezova</a>.&nbsp;
Ako je „bekstvo mozgova” nekada značilo put preko Atlantika, najnoviji potez Osla pokazuje da se smer možda promenio.&nbsp;
Ostaje da se vidi da li će i ostatak Evrope &nbsp;odgovoriti sopstvenim paketima podsticaja za privlačenje onih koji bi preko okeana, ali sada u suprotnom smeru od onoga koji je bio aktuelan decenijama.&nbsp;
Izvor: Gardijan, Insajder&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bekstvo mozgova u obrnutom smeru: Da li će norveški program “odvući” najbolje američke naučnike u Skandinaviju

Okupljeni su šesnaestominutnom tišinom odali počast poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, posle čega su prošetali do zgrade Vlade Srbije. A, tamo su svoj protest izrazili bukom, uz pištaljke i vuvuzele.&nbsp; <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXrOLWSIGKys&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <h2>Prof. dr Dejan Šabić: Vlada u tehničkom mandatu Uredbom protivzakonito želela da kazni Univerzitet i fakultete</h2> Povodom današnjeg protestnog skupa "Nauka je (u)stala, Pobunimo se zajedno!", dr Dejan Šabić, član Saveta Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu izjavio je za Insajder, da se "donošenjem Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta koje se finansiraju iz budžeta od strane Vlade u tehničkom mandatu, a koja je stupila na snagu 25. marta 2025. godine dovodi u pitanje njena ustavnost, Kolektivni ugovor za visoko obrazovanje i čitav niz zakona i to sve bez javne rasprave."&nbsp; "Postavlja se i pitanje i da li je pre donošenja Uredbe doneto pozitivno mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ili nakon njenog usvajanja, kao i mišljenje Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola. Naravno da Vlada u tehničkom mandatu nije pridobila saglasnost za donošenje takve uredbe i to je sramno i uvredljivo za čitavu akademsku zajednicu“, kaže profesor Šabić. Šabić ističe kako je jasno svima da je Vlada u tehničkom mandatu protivzakonito ovom Uredbom želela da kazni univerzitet i fakultete, time što je nepromišljeno i brzopleto za poslove nastave, odnosno naučno -istraživačkog i umetničkog rada nastavnika i saradnika u okviru 40 časovnog sedmičnog radnog vremena za naučno-istraživački umetnički rad odvojila svega 5 časova, dok je preostalo vreme predvidela za izvođenje nastave.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025040216040_c95d2db2d2b14d2191582e0f2a43e189960dce01446ac5dcb9dd1051ae519f78.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025040216040_c95d2db2d2b14d2191582e0f2a43e189960dce01446ac5dcb9dd1051ae519f78" data-rendition-name="original" width="6192" height="4128" loading="lazy" alt="naučnici protest "> <figcaption> Protest zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti, BETAPHOTO/MILAN ILIĆ(Photo: MILAN ILIC) </figcaption> </figure>  "Izbalansiran odnos nastave i nauke, odnosno nastave i umetničko rada predstavlja stub kvalitetne naučno-istraživačke i umetničko-istraživačke delatnosti, ali je donošenjem ove Uredbe drastično narušen", naglasio je on. Šabić navodi i da "ne postoji visokoškolska institucija u svetu gde nastavnici univerziteta izvode sedam časova dnevno, a bave se svega sat vremena naukom.&nbsp; "Ovakvim činom koje je sprovela Vlada u tehničkom mandatu prema akademskoj zajednici dodatno je urušeno poverenje u državu i autoritet nadležnih organa i ugrožen rejting naših naučnika i univerziteta u svetu", smatra on.&nbsp; Šabić dodaje da se na "našim visokoškolskim ustanovama u uslovima blokade u nesmetanom obimu i istim intenzitetom obavlja naučno-istraživački umetnički rad," kao i da protesna obustava nastave ne utiče na sprovođenje tih delatnosti.&nbsp; "Medijski linč i indirektne pretnje prisustvom policije ili hapšenjem rektora Vladana Đokića ili članova Proširenog rektorskog kolegijuma, kao i angažovanje tužilašta sa ciljem zastrašivanja pojedinih dekana, poput Žakline Stojanović, dekanke Ekonomskog fakulteta u Beogradu ili fizičko nasilje sprovedeno nad Natalijom Jovanović, dekankom Filozofskog fakulteta u Nišu snažno i dodatno ujedinjuje akademsku zajednicu širom zemlje koja legitimno kritički i odlučno izražava nezadovoljstvo za čitav niz nepromišljenih poteza od strane Vlade u tehničkom mandatu. Akademska zajednica nije uplašena, već je spremna da brani ljude, znanje i studente, jer su oni budućnost Srbije, a protesni skup "Nauka je (u)stala, Pobunimo se zajedno!" predstavlja naš odnos prema represiji od strane režima", zaključuje za Insajder dr Dejan Šabić, član Saveta Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu.&nbsp; <h2>Prof. dr Vera Radović: Pozivamo i druge zaposlene u privrednim, vanprivrednim, proizvodnim i uslužnim delatnostima da nam se pridruže u borbi za profesionalizam &nbsp;</h2> Vera Radovic, redovna profesorka Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača istakla je u svom obraćanju - da su nauka i umetnost utkani u svakodnevni život univerzitetskih profesora, saradnika i istraživača u kome vladaju profesionalizam, sloboda mišljenja i pravda, a ne stranačka pripadnost i familijarnost “Ma koliko nam „prekonoćnim“ uredbama umanjivali značaj istraživanja u oblasti nauke i umetnosti, ma koliko korupcijom i stranačkom pripadnošću negirali nauku i umetnost, napadali studente, naučnike i umetnike, mi jesmo i ostajemo naučnici i umetnici, jer bez umetnosti i nauke nema nastave u visokoškolskim ustanovama, ali ni vaspitno -obrazovnog rada u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjima školama”, rekla je ona.&nbsp; Naglasila je kako su nauka i umetnost utkani u svakodnevni život univerzitetskih profesora, saradnika i istraživača u kome vladaju profesionalizam, sloboda mišljenja i pravda, a ne stranačka pripadnost i familijarnost, ali i u svakodnevni život svih, ali ne bilo kakav život nego normalan i dostojanstven život u Srbiji u kojoj institucije rade svoj posao i u kojoj se zna šta je čija nadležnost.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025040216040_a034b0ca85d1dc5c009a00cc0f5a2ec670dc35f06fab111a2387a3aa42d2b06b.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2025040216040_a034b0ca85d1dc5c009a00cc0f5a2ec670dc35f06fab111a2387a3aa42d2b06b" data-rendition-name="original" width="6192" height="4128" loading="lazy" alt="protest naučnici "> <figcaption>Protest zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti, BETAPHOTO/MILAN ILIĆ </figcaption> </figure>  “Nauka i na njoj zasnovano univerzitetsko obrazovanje u osnovi su svake profesije. Zato pozivamo i druge zaposlene u privrednim, vanprivrednim, proizvodnim i uslužnim delatnostima da nam se pridruže u borbi za profesionalizam. Njihov posao direktno zavisi od nauke i kvaliteta univerzitetskog obrazovanja. Nauka i umetnost nas povezuju sa svetom, a ne prolazni politički funkcioneri koji žele da nam rasprodaju zemlju, pretvore je u rudnike, zagade je i oteraju nam decu! Nauka i umetnost su garant normalnosti i napretka, a ne dezinformeri i njima slični, tehnička vlada i njeni botovi, batinaši i nasilnici”, naglasila je profesorka Radović. Tokom svog obraćanja, profesorka Radović upitala i ko je preuzeo i ko sad preuzima odgovornost, te ko je garant normalnosti i napretka u Srbiji. &nbsp; “Pored studenata i prosvetara, advokata, socijalnih radnika, poljoprivrednika, IT zajednice i drugih – ko je ponudio alternativu korupciji, bezakonju, govoru mržnje, nasilju, omalovažavanju, ucenama, besmislu u koje su nas uveli uvek isti neljudi godinama unazad! Preuzeli smo i ponudili mi – vaši univerzitetski profesori, nastavnici, saradnici, naučnici, umetnici, istraživači Univerziteta u Beogradu kao najstarijeg i najvećeg univerziteta u Srbiji!”, naglasila je ona. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025040216040_e8172d5306f0d3904171235385fa3996dd337c6f6b50fd622a4924effd5da615.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2025040216040_e8172d5306f0d3904171235385fa3996dd337c6f6b50fd622a4924effd5da615" data-rendition-name="original" width="6192" height="4128" loading="lazy" alt="naučnici protest"> <figcaption> Protest zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti, BETAPHOTO/MILAN ILIĆ(Photo: MILAN ILIC) </figcaption> </figure>  “Svako nastavno naučno i umetničko veće je - većinskim brojem glasova nas nastavnika, naučnika i umetnika - podržalo i podržava studente! Zato postoji neformalna inicijativa univerzitetskih profesora i saradnika, istraživača koja zajedno sa studentima u blokadi, sa kolegama iz inicijativa Slobodnog univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, zajedno sa učiteljima i nastavnicima u osnovnim i srednjim školama, jedinstveno i odlučno nastupa u borbi protiv svih pritisaka i devijacija režima – od korupcije preko plagiranih doktorata do nezasluženih pozicija moći. Mi svoje stavove zasnivamo na egzaktnim podacima, naučnom diskursu i kritičko konstruktivnim analizama”, dodala je ona.&nbsp; “Zato smo danas tu – kao pobunjeni naučnici i umetnici, slobodni istraživači i zajedno sa svima vama garanti normalnog I pravednog života u Srbiji! &nbsp;Mi smo nasledili ovu zemlju od naših predaka, ali to nije samo naša zemlja, nego zemlja naše dece i niko nema pravo da je uništava! Neka znanje i pravda pobede”, zaključila je u svom obraćanju Vera Radović, redovna profesorka Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača. Novinar Rajko Martinović

Teme

Nauka i umetnost su stub društva: Profesori na današnjem protestu pozvali sve na borbu za profesionalizam (VIDEO)

Na Platou ispred Filozofskog fakulteta oko 11 sati su se okupili predstavnici Pobunjenog univerziteta, a oko 11.30 su im se pridružili i članovi Sindikata nauke.&nbsp;
Članovi Pobunjenog univerziteta i Sindikata nauke Srbije ukazali su danas na protestu na Studentskom trgu u Beogradu na pritiske koje trpe univerzitetska zajednica i nauka, uključujući i fizičke napade koji su učestali.
Kao primer pritisaka, na skupu je ukazano na pozivanje dekanke Ekonomskog fakulteta Žakline Stojanović u policiju, targetiranje dekana Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i fizički napad na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović. &nbsp;
Profesori su uniženi nezakonitom donošenjem Uredbe kojom se drastično umanjuju njihovi prihodi i gotovo poništavaju. Time se, prema oceni Pobunjenog univerziteta, pokazuje koliko se malo ceni nauka u "zarobljenom društvu". &nbsp;
Uoči polaska ka Vladi Srbije, nakon 16-minutne tišine za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, predstavnik Sindikata nauke Srbije Srđan Atanasovski izjavio je da napad na njihove kolege - napad na svakog u društvu. &nbsp;
Atanasovski je istakao da je i u Novom Sadu u toku šetnja čiji je jedan od organizatora institut BioSens.&nbsp;
"Branimo svakog od nas tamo gde smo ugroženi", poručio je Atanasovski. &nbsp;
Predstavnik Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) Oliver Tošković kazao je da je ono što se dešava dekanima i rektoru paradigma vlasti prema obrazovanju koje gaze i uništavaju kako znaju i ne umeju. &nbsp;
"Plate su nam umanjenje nezakonito i činjenica je da je ova vlast spremna da uništi i deformiše naučnu delatnost samo da bi se nama lično osvetila i ponizila nas", naveo je Tošković. &nbsp;
Prema njegovim rečima, činjenica je da u vladi sede ministri koji plagiraju doktorate, te da zbog njihovih koruptivnih radnji ginu ljudi. &nbsp;
"Zbog svega toga jasno je kakav stav možemo da zauzemo prema takvoj vlasti - a naš stav ne branimo samo argumentima, već kao zajednica sposobnosti koja se vodi da u igri pobeđuju oni koji se drže zajedno", rekao je Tošković. &nbsp;
Članovi Pobunjenog univerziteta, Sindikata nauke Srbije i studenti, nakon blokade Studentskog trga, krenuli su ka Vladi Srbije, gde će nastaviti protest "Nauka je (u)stala" u organizaciji Sindikata nauke Srbije. &nbsp;
Šetalica povorke je "Nauka je (u)stala" i "Za dostojanstven rad u nauci", a nose i transparente "Pobunjeni univerzitet. Pobuni se i ti", "Naučnici uz studente", "Galaksija- studentski put".
Protestna šetnja počela je oko 10 sati i u <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/novosadski-naucni-instituti-u-protestnoj-setnji-podrske-studentima">Novom Sadu</a>, a kod Instituta za ratarstvo dočekali su ih studenti.
Kako je naveo u svom <a href="http://www.sindikat-nauke.org.rs/vesti.html?fbclid=IwY2xjawJZ2eRleHRuA2FlbQIxMQABHd9DWur2AwqXWWVZHjHLHSsRygc__QUqSbr3-kvqLVwyxzNxg-KX9URm4g_aem_QjD_NT7s9miGj3GVsXls3g#JEDNODNEVNOM">saopštenju</a>, Sindikat nauke Srbije svojim štrajkom iskazuje solidarnost sa studentima u blokadi i podržava ih u borbi za ispunjenje njihovih opravdanih zahteva.
“Štrajkački zahtev je ispunjenje studentskih zahteva. U skladu sa članom 1. Zakona o štrajku, Sindikat nauke Srbije prepoznaje ispunjenje studentskih zahteva kao zaštitu profesionalnih interesa članova sindikata i svih zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti”, istakli su u <a href="http://www.sindikat-nauke.org.rs/vesti.html?fbclid=IwY2xjawJZ2eRleHRuA2FlbQIxMQABHd9DWur2AwqXWWVZHjHLHSsRygc__QUqSbr3-kvqLVwyxzNxg-KX9URm4g_aem_QjD_NT7s9miGj3GVsXls3g#JEDNODNEVNOM">saopštenju</a> i dodali da jednodnevni štrajk solidarnosti započinje 2. aprila sa početkom radnog vremena i završava se 2. aprila sa okončanjem radnog vremena, u skladu sa pravilnicima o radu naučnoistraživačkih organizacija ili drugim propisima kojima je određeno radno vreme. 
 
 “U okviru jednodnevnog štrajka, Sindikat poziva sve zaposlene u naučnoistraživačkoj delatnosti na javno okupljanje na Studentskom trgu u 11.30 časova. U okviru okupljanja, u 11.52 na istom mestu, biće održana komemoracija za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Nakon komemoracije, uslediće protestna šetnja do zgrade Vlade Republike Srbije. Na protestnom skupu biće izražena i podrška odlukama Republičkog odbora Sindikata nauke Srbije od 24. marta, koje uključuju poziv Savezu samostalnih sindikata Srbije da prepozna društveni trenutak u kojem je moguće intenzivirati i učiniti odlučnijom borbu za ostvarenje zahteva koji se tiču ekonomskih i profesionalnih interesa svih zaposlenih u Srbiji, kao i podršku zaposlenima na fakultetima u ostvarivanju prava na isplatu pune zarade tokom studentskih blokada”, naveli su iz Sindikata nauke Srbije. 
 
 Izvor: Insajder, FoNet

Protest zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti: Jednodnevni štrajk podrške studentima u blokadama

Na listi koja se odnosi na celu karijeru najbolje je plasiran Ivan Gutman, sa Univerziteta u Kragujevcu, slede Branislav Jeremić, takođe sa Univerziteta u Kragujevcu, Sergej Ostojić sa Univerziteta u Novom Sadu, Dragan Pamučar sa Univerziteta u Beogradu i Miroslav Dramićanin sa Instituta za nuklearne nauke "Vinča".
Među 10 najuticajnih su i Zaviša Janjić i Dušan Teodorović, obojica sa beogradskog univerziteta, Dalibor Petković sa Univerziteta u Nišu, Ljubomir Ćirić sa Univerziteta u Beogradu i Miomir Vukobratović sa Instituta "Mihailo Pupin".
Kako je preneo Danas, reč je o listi na kojoj su istraživači rangirani na osnovu rezultata koje su ostvarili u celoj karijeri i tu su pored aktivnih i preminuli naučnici, budući da se njihovi radovi i danas citiraju.
Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti, a lista je sačinjena na osnovu bibliometrijskih podataka iz baze Skopus.
Metodologija rangiranja zasnovana je na nekoliko kriterijuma, među kojima su najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, H-indeks i drugi.
Izvor: Beta&nbsp;

Na Stenfordovoj listi najuticajnijih istraživača 89 srpskih naučnika

Lunarna misija bila je "potpuni uspeh", objavila je Kineska svemirska agencija na svom sajtu.
Misija Čange-6 je prva misija koja je uspela da uzme uzorke sa tamne strane Meseca i da ih vrati na Zemlju.
Zbog svoje složenosti, to je bila jedna od najambicioznijih svemirskih misija Kine.
Saopšteno je da je Kina ostvarila ogroman napredak u istraživanju svemira u proteklih dvadeset godina.
Izvor: Beta

Kineska sonda na Zemlju donela uzorke sa tamne strane Meseca

Anders (90) poginuo u padu aviona kojim je upravljao kod ostrva San Huan u američkoj ddržavi Vašington, na severozapadnom vrhu SAD, kazao je njegov sin.&nbsp; Anders je obeležio svemirska istraživanja sa poznatom fotografijom "dizanje Zemlje" tokom misije Apolo 8, prve u orbiti oko Meseca.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240608090632_07acdd61545067628c7c8dd64012cdd3fe305bddbd5edfb919e9f0cec70f751d.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240608090632_07acdd61545067628c7c8dd64012cdd3fe305bddbd5edfb919e9f0cec70f751d" data-rendition-name="original" width="2895" height="2400" loading="lazy" alt="vilijam nders svemir"> <figcaption>Foto: Tanjug/William Anders/NASA via AP, File</figcaption> </figure>  Na toj slici iz 1968. godine, nastaloj na Božić, plava planeta se izdvaja iz mraka, sa površinom Meseca u prvom planu. "On je podario čovečanstvu jedan od najdragocenijih poklona koje astronaut može da da. Putovao je do ivice Meseca i svima pomogao da vidimo nešto drugo, nas same. Nedostajaće nam", napisao je na društvenoj mreži Iks upravnik američke svemirske agencije Nasa Bil Nelson.&nbsp; Misija Aolo 8 poletela je u decembru 1968. a u njoj su bili Anders i još dvojica astronauta Fank Borman i Džejms Lovel. Pre nego što je postao astronaut Anders je bio pilot lovačkih aviona u američkoj vojsci. Izvor: Beta

Poginuo bivši astronaut Vilijam Anders iz misije Apolo 8

Sonda je poletela sa Meseca nakon što je ispunila svoju istorijsku misiju, prikupljajući uzorke koji će potencijalno pružiti naučnicima nove informacije o nastanku Meseca i Solarnog sistema, prenosi agencija Sinhua.&nbsp;
Sonda je prikupljala uzorke sa površine robotskom rukom i ispod površine kopajući bušilicom.&nbsp;
Ona će sada u orbiti Meseca čekati optimalni trenutak za povratak na Zemlju, a pokušaće da sleti na severu Kine, u autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija.&nbsp;
Sonda je poletela ka Mesecu 3. maja, a <a href="https://insajder.net/prenosimo/kineska-sonda-sletela-na-dalju-stranu-meseca">sletela je na Mesec u nedelju</a>.&nbsp;
Tada je CNSA najavila da će, zbog otežanog upravljanja sondom usled &nbsp;slabog signala na daljoj strani Meseca, operacija prikupljanja uzoraka trajati efektivno oko 14 sati, kao i da će sonda donositi neke odluke samostalno, bez instrukcija ljudi.
Izvor: Tanjug

Kineska sonda napustila Mesec nakon što je prikupila uzorke

Sonda je poletela ka Mesecu 3. maja, a sletela je danas u 6.23 sati po pekinškom vremenu, prenosi Sinhua.&nbsp;
Tokom sletanja je korišćen autonomni vizuelni sistem za izbegavanje prepreka koji uz pomoć kamere bira relativno sigurnu zonu za sletanje, na osnovu svetlosti i tame na površini Meseca.&nbsp;
Sonda je zatim lebdela na 100 metara od Meseca, birajući konačno mesto za sletanje koristeći 3D skener.&nbsp;
Kada je konačno izabrano mesto za sletanje, motor sonde je isključen i ona se spustila slobodnim padom, zaštićena sigurnosnim jastukom.&nbsp;
Zadatak sonde je prikupljanje i vraćanje na Zemlju uzoraka sa dalje strane Meseca, što je prvi takav poduhvat u istoriji čovečanstva.&nbsp;
Ekspert Kineske korporacije za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju Huang Hao objasio je da je za ovu misiju izabran krater na Mesecu pod nazivom "Apollo Basin", zbog pogodnih uslova za komunikaciju i telemetriju, kao i zbog svoje relativno ravne površine. 	Površina dalje strane Meseca je, inače, grublja od bliže.&nbsp;
Huang je naveo da sonda poseduje više senzora, uključujući mikrotalasni, laserski i optiči senzor koji mogu da mere razdaljinu i brzinu, ali i da detektuju prepreke na površini Meseca.&nbsp;
Prikupljanje uzoraka sa Meseca trajaće dva dana, kako sa površine, tako i kopanjem potpovršinskih materijala.&nbsp;
Pošto je upravljanje sondom otežano zbog slabog signala na daljoj strani Meseca, operacija će efektivno trajati 14 sati, a sonda ima mogućnost da neke &nbsp;odluke donosi samostalno, bez instrukcija ljudi.
Izvor: Tanjug

Kineska sonda sletela na dalju stranu Meseca

Volarević je tako, prema bazi podataka Scholar GPS, treći najbolji naučnik u svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija i 22. u oblasti <a href="https://insajder.net/prenosimo/kampanja-za-povecanje-broja-donatora-maticnih-celija">matičnih ćelija.&nbsp;</a>
Ovaj izuzetan uspeh u svojoj naučno-istraživačkoj karijeri, Volarević je postigao pošto su njegovi naučni radovi citirani više od 6.000 puta.&nbsp;
Proteklih godina Volarević se bavio naučnim radom na Univerzitetu u Bernu, gde je objavio više od sto radova u prestižnim naučnim časopisima i postao jedan od najcitiranijih naučnika u svojoj oblasti u tom delu Evrope.&nbsp;
Tokom rada u Švajcarskoj, Volarević se fokusirao na bolesti jetre, uključujući fulminantni hepatitis, fibrozu i cirozu, a njegova istraživanja su pokazala kako matične ćelije mogu da obuzdaju zapaljenja i spreče oštećenja tkiva.&nbsp;
Pored toga, njegov rad na ulceroznom kolitisu i uticaju galektina 3 dobio je priznanje Evropskog udruženja za Kronovu bolest i kolitis.&nbsp;
Izvor: FoNet
&nbsp;

Srpski naučnik svrstan među 0,05 odsto najboljih u svetu

Jedan od autora istraživanja, koje je prezentirano na kongresu Evropskog društva kardiologa u Lisabonu, dr Kienog Hien Čun (Kyeong-Hyeon Chun) kaže da vakcina sprečava infekcije i umiranje od drugih uzroka kod pacijenata koji su zbog ovog srčanog problema primljeni u bolnicu.
Studija je bazirana na podacima više od 650.000 pacijenata koji boluju od srčane insuficijencije – bolesti srčanog mišića koji ne pumpa krv na odgovarajući način što dovodi do poteškoća u disanju, povećanog znojenja i gomilanja fluida u plućima i nogama.
Informacija o obolelima dobijena je od korejskog nacionalnog zdravstvenog osiguiranja, a prosečna starost ispitanika je 69 godina, od kojih su polovina žene.
Pacijenti su posmatrani u periodu od šest meseci, kaže dr Kienog Hien Čun, a tokom analiza je ustanovljeno ne samo da vakcinisani imaju znatno manju smrtnost nego i da imaju za 47 procenata manji rizik od ponovne hospitalizacije zbog te bolesti srca kao i da im je za 13 odsto manji rizik od zaraze kovidom u odnosu na pacijente koji su nevakcinisani.
Ovo je prvo veliko istraživanje koje jasno ukazuje na široke beneficije kovid vaccine kod obolelih od srčane insuficijencije. Ipak, dodaje taj naučnik, potrebna su dalja ispitivanja kako bi se ustanovilo da li i u kojoj meri vakcina može da doprinese boljem zdravstvenom stanji u svim ili samo određenim vrstama kardiovaskuilarnih oboljenja.
Srčana insuficijencija je bolest opasna po život za koju je karakteristično otežana pokretljivost i relativno visoka smrtnost. Širom sveta od ovog srčanog sindroma pati više od 64 miliona ljudi, a globalni troškovi lečenja te bolesti godišnje prevazilaz sumu od 108 milijardi dolara.
Izvor: FoNet

nauka