Zašto je hrana u Srbiji skupa: Visoke marže i spoljni faktori dižu cene potrepština (VIDEO)
Cene hrane rastu kako u Evropskoj uniji, tako i na Balkanu, uprkos talasu bojkota super-marketa u više država. U Srbiji građani izdvajaju skoro polovinu prosečne mesečne potrošnje na osnovne potrepštine, a neretko robu pazare i preko granice. Šta je uzrok visokih cena u Srbiji i zašto su one među najvišima u okruženju - ekonomisti kažu da je reč i o spoljnim faktorima, ali i visokim domaćim maržama.
Za osnovne namirnice poput hleba, jaja, mesa, mleka, ulja i šećera kupci izdvoje više od hiljadu dinara. A kada se na to doda voće, povrće i hemija - građani Srbije više od 40 odsto prosečne mesečne potrošnje izdvajaju baš na hranu. To je najviši izdatak za ishranu u regionu, pokazuju podaci Demostata.
Građani, koje je ekipa Insajdera anketirala kažu su cene svaki dan “sve više” i da su zemlje poput Hrvatske i Italije “daleko jeftinije” u odnosu na Srbiju.
Od decembra 2019. do decembra 2024. hrana u Srbiji je poskupela za 61 odsto, dok je ukupna inflacija u istom periodu rasla sporije, oko 41 odsto, prenosi Blumberg. I dok jedni smatraju da je viša cena uslovljena većim troškovima proizvodnje i prerade, drugi problem vide u visokim maržama, odnosno čistom profitu koje ostvaruju trgovinski lanci. Može li se uticati na trgovce da smanje marže? Urednik u “Novoj ekonomiji” Aleksandar Milošević smatra da su administrativna ograničenja dugoročno neodrživa.
“Pokušaj da se administrativno regulišu marže da se ograniči visina cena nije dobar i ekonomisti stalno upozoravaju na to da je dugoročno to neodrživo. Prosto, ukoliko postoji tržišni razlog, gde te cene rastu, u tom slučaju vi morate dozvoliti da one rastu da bi proizvodnja mogla da funkcioniše. Ukoliko cene rastu zbog nekih netržišnih razloga i zbog nekih anomalija, zbog toga što, recimo, negde možda postoji neki kartel, zato što imamo nedovoljno konkurencije - u tom slučaju bismo mogli da govorimo o tome da se može napraviti neki program ili neke mere koje bi mogle uticati na to”, kaže urednik u “Novoj ekonomiji” Aleksandar Milošević.
A i Komisija za zaštitu konkurencije je u oktobru prošle godine pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene osnovnih namirnica. Potom je i Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tim povodom otvorilo predistražni postupak. Osam meseci kasnije i dalje nije poznato dokle se stiglo sa procesom i šta je utvrđeno. Na ta pitanja, Komisija je Insajderu odgovorila da ne može da komentariše i iznosi detalje postupka, jer je on i dalje u toku. Milošević kaže da takvi postupci inače dugo traju, ali da je važnije da nakon njihovog završetka, ako se potvrdi nezakonito ponašenje, kompanije budu adekvatno kažnjene.
“Da ovog puta, za razliku od ranijih slučajeva kada su imali takve situacije, kazne koje bi eventualno bile izrečene budu zapravo adekvatne. A adekvatne znači da budu toliko visoke da deluju odvraćajuće na učesnike na tržištu. Dakle, da ne budu takve da oni uračunaju tu kaznu i kažu - pa nama se ovo više isplati - nego da kažu da nam se ovo uopšte ne isplati. Dakle, treba se ugledati na Evropsku komisiju i na visinu kazni koje ona izriče i to naravno u skladu sa veličinom našeg tržišta, sličnu praksu primeniti”, smatra urednik u “Novoj ekonomiji” Aleksandar Milošević.
U međuvremenu, udruženja za zaštitu potrošača i građani su u nekoliko navrata bojkotovali velike lance samoposluga zbog visokih cena hrane, u nameri da padom potražnje smanje i cene. To je pokušala i država akcijama “Bolja cena” i “Najbolja cena” koje su imale ograničeno trajanje. Sve ove akcije, međutim, imaju kratkotrajan efekat, zbog čega ekonomisti ukazuju da još ne postoji dugoročno rešenje ovog problema.
novinarka Mina Stojković
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.