<article>Radmila Vujić Bojović: Osam meseci je jedan dobar komad vremena gde mi smo imali priliku da pratimo kako se razvija jedan određeni proces. Kao i svi ljudi, i stručnjaci, i ljudi koji se bave mentalnim zdravljem su bili šokirani onim što se desilo i zapravo i nama je trebalo vremena da i sami shvatimo razmere traume koja se dogodila u tako kratkom vremenskom periodu dva puta. Tako da kažu da je prvi šest meseci akutni period posle ovakvih traumatskih događaja. Posle do tri godine je taj neki, da kažem, srednji period. Mi se u tome nalazimo, a koliko će dugo oporavak trajati zapravo se ne može sad tačno reći jer ovako nešto nikad nismo imali i nemamo iskustva sa tim.Održan je i niz radionica, sa decom, nastavnicima, roditeljima... Koji su bili najveći izazovi u tom radu i kakvi su efekti? Radmila Vujić Bojović: Mislim da je najveći korak učinjen time što je psihosocijalna podrška učinjena dostupnom. Izašli smo ka ljudima, ka korisnicima i to ih nije ništa koštalo. Mislim da je to u današnje vreme velika stvar. Kad se govori o školama, malo govorimo o nastavnicima i o načinu na koji se oni nose sa svojim brigama i strahovima. Zapravo se <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-o-pucnjavi-u-os-vladislav-ribnikar-3-5-2023-nnw78prp">trećeg maja dogodilo nešto što je nezamislivo da se u školi i unutar škole od strane školarca ili đaka uradi jedan takav masovni zločin</a>. Sama neverica, samo shvatanje razmere toga šta se dogodilo je nešto što ljude uvodi u različite moguće strahove i zapravo ti strahovi su ono što je najveći izazov i za svakog pojedinca i za naše društvo u celini.<a href="https://insajder.net/teme/posle-masovnih-ubistava-skolama-je-neophodna-pomoc-i-podrska-video">Zaključak analize</a> jeste da su za promenu potrebne godine. Osim obuke prosvetnih radnika, koja počinje u februaru, šta Radna grupa dalje planira?Radmila Vujić Bojović: Planira se osnivanje nečega što se zove mentalni hub. To je upravo ono što sam govorila, isticanje i jačanje svesti o značaju negovanja mentalnog zdravlja dece, mladih i odraslih. Naravno, to je povezano jedno sa drugim. Mislim da je vrlo bitno razgovarati. Mislim da je vrlo važno raditi sa ljudima na uspostavljanju većeg stepena saosećanja, empatije, većeg stepena razumevanja, pa čak i kada se ne slažu. Mislim, mi jesmo jedno duboko polarizovano društvo na mnogo tema. Mislim da je i ova tragedija pokazala da postoji potencijal za polarizaciju, ali da postoji potencijal za ujedinjenje i za sabiranje, kako da kažem, zbijanje redova. Mislim da je to ono što može da bude poruka za neko buduće vreme.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoEls9ETn9hs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>U analizi se pominje da se trauma, kao koncentrični krugovi, širi društvom. Šta to znači? Radmila Vujić Bojović: Trauma je vrlo kompleksna i trauma je vrlo individualna, ali se nekako kao, ja se sećam svog osećaja trećeg maja i znam da sam izgovorila rečenicu mi ćemo vreme meriti do trećeg maja i od trećeg maja. Svako od nas je zatečen sa nekom svojom ličnom, kako bih rekla, pričom i ličnom ranjivošću i onda svako od nas je pogođen na neki određeni način i ta trauma i retraumatizacija dolazi u nekim određenim talasima. Nema svoje pravilo, ali može se pratiti. Recimo, mi smo videli i to su ljudi koji su radili u savetovalištima, koja su osnovana i koja su funkcionisala, primetili su da ove dojave o bombama su dovele recimo do ponovnog traumatizovanja dece ili mladih i još ta osoba koje su na indirektan način bili pogođeni tragedijama koje su se dogodile. Tako da, koncentrični krugovi se šire i obuhvataju sve šire i šire slojeve društva. I naša ideja je da nekako pojačamo svest o tome.Deo analize posvećen je i polarizovanom društvu, kojem ono što nudi struka nije dovoljno. Šta bi društvo smatralo dovoljnim, pa i neophodnim?Znate kako, mi smo u situaciji da čini mi se u ovako teškim momentima čovek ima potrebu za lakim, brzim, jednostavnim rešenjima, a to ne funkcioniše na takav način. Prosto, proces nije takav. I ako uspemo da približimo široj populaciji da je u pitanju proces, vreme, da je u pitanju jedan društveni, ako hoćete, projekat od izuzetnog značaja, mislim da time bismo već uradili jednu veliku stvar.Izvor: Insajder</article>

Radmila Vujić Bojović: Osam meseci je jedan dobar komad vremena gde mi smo imali priliku da pratimo kako se razvija jedan određeni proces. Kao i svi ljudi, i stručnjaci, i ljudi koji se bave mentalnim zdravljem su bili šokirani onim što se desilo i zapravo i nama je trebalo vremena da i sami shvatimo razmere traume koja se dogodila u tako kratkom vremenskom periodu dva puta. Tako da kažu da je prvi šest meseci akutni period posle ovakvih traumatskih događaja. Posle do tri godine je taj neki, da kažem, srednji period. Mi se u tome nalazimo, a koliko će dugo oporavak trajati zapravo se ne može sad tačno reći jer ovako nešto nikad nismo imali i nemamo iskustva sa tim.
Održan je i niz radionica, sa decom, nastavnicima, roditeljima... Koji su bili najveći izazovi u tom radu i kakvi su efekti?&nbsp;
Radmila Vujić Bojović: Mislim da je najveći korak učinjen time što je psihosocijalna podrška učinjena dostupnom. Izašli smo ka ljudima, ka korisnicima i to ih nije ništa koštalo. Mislim da je to u današnje vreme velika stvar. Kad se govori o školama, malo govorimo o nastavnicima i o načinu na koji se oni nose sa svojim brigama i strahovima. Zapravo se <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-o-pucnjavi-u-os-vladislav-ribnikar-3-5-2023-nnw78prp">trećeg maja dogodilo nešto što je nezamislivo da se u školi i unutar škole od strane školarca ili đaka uradi jedan takav masovni zločin</a>. Sama neverica, samo shvatanje razmere toga šta se dogodilo je nešto što ljude uvodi u različite moguće strahove i zapravo ti strahovi su ono što je najveći izazov i za svakog pojedinca i za naše društvo u celini.
<a href="https://insajder.net/teme/posle-masovnih-ubistava-skolama-je-neophodna-pomoc-i-podrska-video">Zaključak analize</a> jeste da su za promenu potrebne godine. Osim obuke prosvetnih radnika, koja počinje u februaru, šta Radna grupa dalje planira?
Radmila Vujić Bojović: Planira se osnivanje nečega što se zove mentalni hub. To je upravo ono što sam govorila, isticanje i jačanje svesti o značaju negovanja mentalnog zdravlja dece, mladih i odraslih. Naravno, to je povezano jedno sa drugim. Mislim da je vrlo bitno razgovarati. Mislim da je vrlo važno raditi sa ljudima na uspostavljanju većeg stepena saosećanja, empatije, većeg stepena razumevanja, pa čak i kada se ne slažu. Mislim, mi jesmo jedno duboko polarizovano društvo na mnogo tema. Mislim da je i ova tragedija pokazala da postoji potencijal za polarizaciju, ali da postoji potencijal za ujedinjenje i za sabiranje, kako da kažem, zbijanje redova. Mislim da je to ono što može da bude poruka za neko buduće vreme.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoEls9ETn9hs&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U analizi se pominje da se trauma, kao koncentrični krugovi, širi društvom. Šta to znači?&nbsp;
Radmila Vujić Bojović: Trauma je vrlo kompleksna i trauma je vrlo individualna, ali se nekako kao, ja se sećam svog osećaja trećeg maja i znam da sam izgovorila rečenicu mi ćemo vreme meriti do trećeg maja i od trećeg maja. Svako od nas je zatečen sa nekom svojom ličnom, kako bih rekla, pričom i ličnom ranjivošću i onda svako od nas je pogođen na neki određeni način i ta trauma i retraumatizacija dolazi u nekim određenim talasima. Nema svoje pravilo, ali može se pratiti. Recimo, mi smo videli i to su ljudi koji su radili u savetovalištima, koja su osnovana i koja su funkcionisala, primetili su da ove dojave o bombama su dovele recimo do ponovnog traumatizovanja dece ili mladih i još ta osoba koje su na indirektan način bili pogođeni tragedijama koje su se dogodile. Tako da, koncentrični krugovi se šire i obuhvataju sve šire i šire slojeve društva. I naša ideja je da nekako pojačamo svest o tome.
Deo analize posvećen je i polarizovanom društvu, kojem ono što nudi struka nije dovoljno. Šta bi društvo smatralo dovoljnim, pa i neophodnim?
Znate kako, mi smo u situaciji da čini mi se u ovako teškim momentima čovek ima potrebu za lakim, brzim, jednostavnim rešenjima, a to ne funkcioniše na takav način. Prosto, proces nije takav. I ako uspemo da približimo široj populaciji da je u pitanju proces, vreme, da je u pitanju jedan društveni, ako hoćete, projekat od izuzetnog značaja, mislim da time bismo već uradili jednu veliku stvar.
Izvor: Insajder

Teme

Psihoterapeutkinja Radmila Vujić Bojović, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

mentalno zdravlje

OŠ „Vladislav Ribnikar“

Mladi

Više od vesti

Vujić Bojović o analizi dva masovna ubistva: Ne zna se koliko će oporavak još trajati (VIDEO)

Vujić Bojović o analizi dva masovna ubistva: Ne zna se koliko će oporavak još trajati (VIDEO)

Tagovi: