Metalnim lancem tukao ženu i svastiku. Celu noć mučio ženu, ona na kraju iskočila kroz prozor – to su, na žalost, samo neki primeri porodičnog nasilja poslednjih dana. Dodatno zabrinjava izostanak adekvatnog odgovora institucija. Najčešće - izostaje bilo kakav odgovor. U takvoj situaciji ne čudi kad pojedinci uzmu pravdu u svoje ruke, poput očuha koji je pretukao 37-ogodišnjaka koji je polno uznemiravao njegovu maloletnu pastorku.
“Nama je problem da li je pravda dostupna, da li je ona delotvorna, da li će svako ko se ponašao na neodgovarajući način odgovarati. Nama je problem selektivne pravde, to što će odgovarati neko ko ne zna se ko je i nije ničiji, a neće odgovarati onaj koji može da kaže, znaš da ti ko sam ja i ovo je moj. Ja stvarno mislim da su nam nužne sistemske promene, ali ako od nečega treba da počnemo to je da se ljudi koji rade u sistemu čuvaju tako što će zapravo bolje znati, više znati i bolje sarađivati”, izjavila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FL5AEWZ8STJU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Stručnjaci koji su posle masovnih ubistava u maju prošle godine - kao društveni odgovor na nasilje osnovali <a href="https://insajder.net/prenosimo/analiza-svaka-treca-osoba-u-srbiji-ima-teskoce-sa-mentalnim-zdravljem-nedostaje-sistemska-podrska">“Majsku platformu”</a>, kažu da je jedan od problema i to što je za državu vreme stalo u oblasti socijalne zaštite. To pokazuje i činjenica da je Strategija o socijalnoj zaštiti istekla pre deceniju i po, a da Zakon o socijalnoj zaštiti nije menjan već 11 godina.
“Ako ne promenimo ništa na nivou lokalne samouprave, ako ne promenimo ništa na nivou države, ako nasilje postaje poželjno, to nije stvar ni pojedinca, nije stvar ni porodice, to je stvar države i to je ono što treba da sadrži program prevencije”, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš.
U takvoj situaciji, ne iznenađuje previše ni činjenica da svaka treća osoba ima teškoće sa mentalnim zdravljem, kao ni činjenica da mali broj građana potraži stručnu pomoć. Međutim, i oni koji se obrate za pomoć često su u tome sprečeni, jer se, kako tvrde, niko ne javlja na telefone Nacionalnog servisa za zaštitu mentalnog zdravlja – iako bi trebalo da su dostupni non-stop.
“Vi vidite kolika je dubina problema, koliko su to sistemski problemi koje je zapravo teško rešiti tako brzim i jednostavnim izmenama, kao što se kod nas najčešće radi, a to je podići maksimalnu kaznu koja znamo da ne može da reši prevenciju i izmeniti nekakav zakon, a ne voditi brigu u tome kako se taj zakon primenjuje i da li su ljudi koji treba da ga primene da li su oni opremljeni znanjima”, ocenila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Iako je sve više dece i mladih sa problemima u ponašanju, sve je manja sposobnost sistema socijalne zaštite da na taj problem odgovori. Jer, nema dovoljno ni psihologa, ni socijalnih radnika. A tu se otvara, novi problem.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Porodično nasilje: Šta kada odgovornosti nema? (VIDEO)

Prema poslednjem popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 1.047.543 mladih osoba uzrasta od 15 do 29 godina, navodi se u pismu. Dodaje se da su stope obolevanja i umiranja u toj uzrasnoj grupi najniže.&nbsp;
Prema navodima, ono što tu grupu čini posebno osetljivom je formativni period života tokom kojeg bi trebalo da se usvajaju zdrave životne navike od ključne važnosti za budući kvalitet života.&nbsp;
"S obzirom na to da mladi predstavljaju vitalni kapacitet i dragoceni resurs svake države, briga o njihovom zdravlju prevazilazi okvire zdravstvenog sistema i traži efikasnu međusektorsku saradnju i strategiju", tvrdi se u otvorenom pismu.&nbsp;
Iz Udruženja za javno zdravlje Srbije naglašavaju da je od ključne važnosti izrada Nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih.&nbsp;
"Ovakav strateški i operativni dokument bi pozicionirao zdravlje mladih među prioritete zajednice od lokalnog do nacionalnog nivoa", navodi se u pismu i dodaje da bi sadržaj programa podsticao međusektorsku saradnju u cilju osnaživanja mladih za aktivnosti koje vrednuju, promovišu i razvijaju zdrav način života, zdrave oblike ponašanja i pozitivnu povezanost mladih sa svojom okolinom.&nbsp;
Predložili su formiranje radne grupe za izradu Nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih, a potom i radne grupe koji se bavi implementacijom i evaluacijom, kao i uspostavljanje obaveznog godišnjeg izveštaja o zdravlju mladih koji uključuje sprovođenje terenskog istraživanja na nacionalnom reprezentativnom uzorku mladih.&nbsp;
Takođe, njihov predlog je i da se organizuje godišnja nacionalna konferencija o zdravlju mladih koja podstiče saradnju svih ključnih aktera, uključujući mlade i njihove predstavnike.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Otvoreno pismo Vladi i ministarstvima UZJZ Srbije: Hitna izrada Nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih

On je, u intervjuu za Tanjug, a povodom Svetskog dana zdravlja koji se obeležava danas, kada i SZO obeležava svoj rođendan, poručio da zdravstvo utiče na ekonomski rast svake zemlje i da fokus zdravstva u Srbiji u narednom periodu vidi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zajedno sa digitalizacijom. 	
Na pitanje šta je prioritet u radu SZO u Srbiji, Skano kaže da se rad Kancelarije u Srbiji ne razlikuje od rada u drugim zemljama i da se, pre svega, investira u ono gde se ljudi najviše leče, a to je primarna zdravstvena zaštita. &nbsp;
"U prethodnim, težim godinama smo mnogo ulagali u bolnice, ali sada treba ulagati tamo gde pacijenti najviše jesu, naravno istovremeno stvarajući jedan sistem koji je povezan sa bolnicama. Primarna zdravstvena zaštita je ključna zajedno sa digitalizacijom. Ne radi se samo o reformi zakona, o zdravstvenim evidencijama, radi se o tome da se olakša pristup dijagnostici i lečenju pomoću korišćenja tehnologija. To radimo zajedno sa Vladom, sa UNDP-om i ponovo uz podršku Evropske unije”, rekao je Skano. 	
Govoreći o<a href="https://insajder.net/prenosimo/savremeni-lekovi-za-karcinom-dojke-dostupni-od-juna-pacijentkinjama-u-srbiji"> inovativnim terapijama </a>koje su dostupne za onkološke pacijente u Srbiji, Skano ističe da je država time uradila veliku stvar. 	
"Bilo bi mnogo bolje preventirati rak, ali pre svega čestitke na uspesima u pogledu toga da je ljudima omogućen pristup najnovijim lekovima u oblasti onkologije, to je sjajna vest", ističe Skano. &nbsp;	
Podsećajući da je rak jedan od glavnih razloga oboljevanja i umiranja i u Evropi i u svetu, Skano navodi da ono što je specifično za karcinom je da postoji mnogo preventivnih usluga koje su dostupne. 	
"Srbija je prva zemlja u Evropskoj regiji SZO, a čak mislim i u celom svetu koja je ponudila besplatnu HPV vakcinu dečacima i devojčicama. To je zaista jedan izuzetno moćni potez javnih politika jer to će omogućiti ženama i muškarcima da ne obole od raka, da ne obole od HPV virusa", naglašava Skano. &nbsp;	
Dodaje da je bolje vakcinisati ih nego obezbeđivati najnovije lekove koji su užasno skupi i ističe da je u Srbiji nabavljeno i mnogo novih mamografa koji su distribuirani širom zemlje. &nbsp;	
"Važno je da žene određene uzrasne dobi imaju pristup mamografima u skladu sa smernicama", ukazuje Skano. 	
Navodi da je oblast koja je od ključne važnosti i za ponos Srbije - snažniji regulatorni sistem za proizvodnju vakcina i lekova. 	
"Tu radimo jednu vežbu ocenjivanja gde se trudimo da Srbija dostigne nivo zrelosti 4. Onda će Srbija imati prednost u odnosu na druge zemlje Zapadnog &nbsp;Balkana", kaže on. 	
Skano ukazuje da se mora biti mnogo više fokusiran na preventivne usluge i da to menja perspektivu o zdravlju kao nečemu o čemu ne razmišljate samo kada ste bolesni, već kao jednom ekonomskom oruđu zemlje. &nbsp;	
Dodaje da je to važno i za mnogo ekonomski jače zemlje. 	
"To je ekonomija dobrobiti. Radili smo evaluaciju u Srbiji, u zdravstvenom sektoru. Zdravstveni sektor je jedan od top 10 ekonomskih sektora među 64 sektora u zemlji, naročito po pitanju produktivnosti i što se tiče generisanja poslova i prihoda koji se tu ostvaruju", navodi Skano. &nbsp;	
Govoreći o procesu imunizacije protiv bolesti kao što su <a href="https://insajder.net/teme/doktorka-vojinovic-za-insajder-pitanje-je-trenutka-kada-ce-se-male-boginje-prosiriti-na-druge-gradove-u-srbiji">male boginje</a> i veliki kašalj, Skano ističe da je znanje moć i da je glavna stvar da opremimo znanjem roditelje, ali i zdravstvene radnike, da im se daju istinite informacije zasnovane na nauci, kako bi napravili pravi izbor u vezi sa vakcinacijom. &nbsp;	
Ukazuje da se preventabilne bolesti mogu sprečiti vakcinacijom i dodaje da su se do pre nekoliko godina male boginje i<a href="https://insajder.net/teme/da-li-se-vracaju-stare-bolesti-skoro-500-obolelih-od-velikog-kaslja-od-pocetka-godine-video"> veliki kašalj</a> bili pred eliminacijom. 	
"Ono što želimo je da zaštitimo našu decu i generacije koje dolaze. Jasno je, da bismo to uradili, moramo da ih vakcinišemo, da imamo veoma visok procenat obuhvata vakcinacijom”, rekao je Skano. 	
Zato se nastavljaju akcije i poziv na vakcinaciju dece koje su propustila vakcinaciju i na podizanje obuhvata vakcinacije. &nbsp;	
Skano se zahvalio svim ljudima iz opština koje su radili na tome i naveo da je podignut obuhvat vakcinacije u opštinama sa najnižom stopom vakcinije i da je pola dece koja do sada nisu bila vakcinisano sada vakcinisano. &nbsp;	
"Svi imamo svoje strahove, ali nema potrebe imati strah u vezi sa vakcinacijom, zato što imamo informacije zasnovane na nauci koje mogu pomoći roditeljima da donesu pravu odluku", naglašava Skano. &nbsp;	
Prema rečima Skana, događaji u Mladenovcu i <a href="https://insajder.net/prenosimo/konstituisana-radna-grupa-za-uspostavljanje-memorijalnog-centra-u-ribnikaru">Ribnikaru</a> su definitivno doveli do toga da <a href="https://insajder.net/prenosimo/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-mentalno-zdravlje-je-univerzalno-ljudsko-pravo">mentalno zdravlje </a>bude ne samo u vrhu političke agende, već i glavno pitanje na agendama građana. &nbsp;	
Navodi da je Kancelarija SZO sa Unicefom radila istraživanje među mladima o zdravstvenim pitanjima, kako bi ih saslušali i videli koji su njihovi problemi, kao i sa drugim starosnim grupama. 	
Dodaje da je za to ključni zdravstveni sistem, naročito primarna zdravstvena zaštita, gde ljudi najviše idu.&nbsp;
"Mi želimo da oni tamo mogu da dobiju pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem. Takođe, da mentalno zdravlje ne bude više tabu i da ljudi slobodno pričaju o tome", naveo je Skano i dodao da je pokrenuta kampanja "Čuvaj sebe, ne čuvaj u sebi!" sa ciljem da se u centar stave mladi i činjenica da mogu slobodno da govore o mentalnom zdravlju. 	
Direktor Kancelarije SZO u Srbiji naglašava da je jedna od tema koja je zauzela visoko mesto na agendi bila kontrola duvana u zatvorenom prostoru i ukazuje da se to tiče ne samo zakonodavstva i politike, već i zdravlja i ekonomije. &nbsp;	
Navodi da, prema anketi, u Srbiji 75 odsto stanovništva podržava ugostiteljski prostor bez dima, odnosno zakon o takvom prostoru, iako većina ljudi u Srbiji puši. &nbsp;	
"Eho stanovništa poručuje da je vreme da imamo zakon o prostoru bez dima", kaže Skano i dodaje da bi uvođenje takvog zakona bilo u vezi i sa pripremama za EXPO2027.&nbsp;
Ukazuje da je<a href="https://insajder.net/prenosimo/dostupnost-inovativnih-lekova-u-srbiji-najmanja-u-evropi"> pristup lekovima</a> takođe vrlo važna tema i navodi da u Evropi imamo nestašicu nekih osnovnih lekova. &nbsp;	
"A mi ne želimo da jedna mnogo manja zemlja, kao što su zemlje zapadnog Balkana, imaju problem sa nabavkom i proizvodnjom lekova. Zato je potrebno obezbediti dostupnost lekova širom zapadnog Balkana i neke zemlje su još manje od Srbije imaju manju kritičnu masu koja bi privukla proizvođača. Radi se o jednom balansu između dobijanja novih lekova i o pregovaranju o ceni lekova. Velike zemlje to rade zato što one imaju više iskustva u tome, mnogo se može naučiti iz toga. Ali treba se udruživati i sa drugim zemljama zapadnog Balkana da bi svi imali pristup lekovima”, kaže Skano. 	
Prema njegovim rečima, za SZO je najvažniji univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti, da svi moraju imati pristup zdravstvenoj zaštiti i uslugama koje su im potrebne, uključujući dijagnostiku, prevenciju i lečenje, a da, s druge strane, to ne dovodi do katastrofalnih troškova. 	
Navodi da su upravo takve <a href="https://insajder.net/teme/za-obolele-od-retkih-bolesti-svaki-dan-je-dragocen-u-srbiji-450-000-gradana-za-95-odsto-njih-ne-postoji-lek-video">retke bolest</a>i i dodaje da one usložnjavaju tu situaciju, počev od toga da se prepozna ta bolest, a to se može postići samo u nekim specijalizovanim centrima, ne u celoj zemlji. &nbsp;
Naglašava da je za jednu zemlju vrlo važno da retke bolesti budu visoko na agendi i da je iz perspektive jedne države važno da njeni stručnjaci učestvuju u nekim međunarodnim platformama, jer se određeni uticaj može postići samo kroz učestvovanje u globalnim ili regionalnim platformama. &nbsp;	
Skano ukazuje da je važno da postoji pristup najnovim dostupnim lekovima, ako su uopšte dostupni, zato što se radi o jednom vrlo malom tržištu i ukazuje da se to mora posmatrati iz perspektive univerzalne zdravstvene zaštite, da je to veliki teret za zemlju i da zato mora da postoji aspekt solidarnosti.
Izvor: Tanjug

Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji: Zdravlje je ekonomsko oruđe zemlje

Članica Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih &nbsp;kaže da je oporavak pogođenih majskim tragedijama,<a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavlja-se-sudenje-roditeljima-decaka-koji-je-pocinio-masakr-u-skoli"> u školi "Vladislav Ribnikaru" </a>i u selima Malom Orašću i Duboni, još uvek u toku, ali i da je neosporan. Takođe je ukazala na to da se i dalje javljaju i druga deca koja su pogođena ovim tragedijama.
"Primećujemo da se i dalje javljaju zainteresovana deca, dolaze u Dečji kulturni centar Beograd, traže usluge i primećujemo da je posle Nove godine pojačana potražnja za uslugama. Ovo je takođe usmerilo Radnu grupu u pravcu razmišljanja da se uspostavi neki novi stalni centar za podršku mentalnom zdravlju dece i mladih, tako da očekujemo da se u martu otvori jedan novi centar za usluge u Beogradu", rekla je Vučković.
Nakon majskih tragedija povećani su i "oprez i budnost" nadležnih, roditelja i dece u školama, te je pojačano i prisustvo školski policajaca u ovim obrazovnim ustanovama. Vučković ističe da je to jedna od takozvanih spoljašnjih mera zaštite i podrške deci, a da prisustvo policajaca kod različite dece, roditelja i nastavnika, može izazvati različite asocijacije.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FYcBrl0otkos&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Nisu sva deca ista, ne reaguju isto, ali je svakako dobro da postoji taj još jedan znak da postoji podrška i da su škole sigurno mesto za decu", rekla je Vučkovič.
Kako Vučković navodi reakcije dece na krizne i tragične događaje jesu individualne, ali ističe da je poslednjih godina, i pre ovih tragičnih događaja - mentalno zdravlje dece i mladih u nekoj vrsti izazova ili krize.
"Faktori za to se mogu pronaći u različitim stvarima. U efektima pandemije koja narušila svakodnevnu rutinu u kojoj su deca živela. Zatim u tome što je odrastanje u ovim uslovima uz mobilne telefone, uz potrebu da se bude prisutan i u onlajn svetu i u realnom svetu, uz granice koje nisu možda dovoljno čvrste ili jasne kada je u pitanju zloupotreba supstanci, kada je u pitanju rodna identifikacija. Deci je možda teže da se odrede. Ona i sama kažu da imaju problema u oblasti mentalnog zdravlja i kažu da nisu baš sigurni kome da se obrate", rekla je Vučković.
Ipak, deca se najčešće obraćaju svojim vršnjacima, dodala je Vučkovič. Što, prema njenim rečima, ne umanjuje značaj podrške koju deca i mladi treba da dobiju u institucijama, te da je posebno u slučajevima nasilja, neophodno poverenje unutar kadra u školama.
Vučković je dodala da su nakon majskih tragedija prosvetni radnici ukazali potrebu, ali i spremnost, da izađu na kraj sa ovim problemima, ali da je njima potrebno da se sve komponente zaštite dece slože.
"Nekada nisu svi roditelji, sve porodice, jednako spremne da govore o problemima sa kojima se suočavaju. Da prihvate probleme sa kojima se suočavaju potrebno je ipak neko vreme da se i roditelj motiviše i uključi, ne svaki, ali poneki roditelj. Zatim govore o tome da je važno da znaju kako da pruže psihološku prvu pomoć. Obuka o tome dugo nije bilo", rekla je Vučković.
Istakla je i da su škole, uprkos složenim okolnostima, zadržale svoju vaspitnu ulogu.
"Ja bih rekla da škola nikad nije izgubila tu svoju ulogu. Škola je jedan od najvažnijih faktora socijalizacije i razvoja dece, pored porodice. Tako da prosvetni radnici obavljaju svoju vaspitnu ulogu nesmetano i ta vaspitna uloga je sa jedne strane, sastoji u tome da se uspostavljaju odnos ljubavi, poverenja, podrške, prihvatanja, kohezivne, jedinstvene zajednice, dobre saradnje sa roditeljima, ali da se naravno postupa kada se uoče neki problemi u ponašanju, da se primene disciplinski postupci", rekla je Vučković.
Izvor: Insajder

Vučković (UNICEF) u Marker razgovoru: Poslednjih godina prisutna kriza mentalnog zdravlja dece i mladih (VIDEO)

Radmila Vujić Bojović: Osam meseci je jedan dobar komad vremena gde mi smo imali priliku da pratimo kako se razvija jedan određeni proces. Kao i svi ljudi, i stručnjaci, i ljudi koji se bave mentalnim zdravljem su bili šokirani onim što se desilo i zapravo i nama je trebalo vremena da i sami shvatimo razmere traume koja se dogodila u tako kratkom vremenskom periodu dva puta. Tako da kažu da je prvi šest meseci akutni period posle ovakvih traumatskih događaja. Posle do tri godine je taj neki, da kažem, srednji period. Mi se u tome nalazimo, a koliko će dugo oporavak trajati zapravo se ne može sad tačno reći jer ovako nešto nikad nismo imali i nemamo iskustva sa tim.
Održan je i niz radionica, sa decom, nastavnicima, roditeljima... Koji su bili najveći izazovi u tom radu i kakvi su efekti?&nbsp;
Radmila Vujić Bojović: Mislim da je najveći korak učinjen time što je psihosocijalna podrška učinjena dostupnom. Izašli smo ka ljudima, ka korisnicima i to ih nije ništa koštalo. Mislim da je to u današnje vreme velika stvar. Kad se govori o školama, malo govorimo o nastavnicima i o načinu na koji se oni nose sa svojim brigama i strahovima. Zapravo se <a href="https://insajder.net/emisije/marker/marker-o-pucnjavi-u-os-vladislav-ribnikar-3-5-2023-nnw78prp">trećeg maja dogodilo nešto što je nezamislivo da se u školi i unutar škole od strane školarca ili đaka uradi jedan takav masovni zločin</a>. Sama neverica, samo shvatanje razmere toga šta se dogodilo je nešto što ljude uvodi u različite moguće strahove i zapravo ti strahovi su ono što je najveći izazov i za svakog pojedinca i za naše društvo u celini.
<a href="https://insajder.net/teme/posle-masovnih-ubistava-skolama-je-neophodna-pomoc-i-podrska-video">Zaključak analize</a> jeste da su za promenu potrebne godine. Osim obuke prosvetnih radnika, koja počinje u februaru, šta Radna grupa dalje planira?
Radmila Vujić Bojović: Planira se osnivanje nečega što se zove mentalni hub. To je upravo ono što sam govorila, isticanje i jačanje svesti o značaju negovanja mentalnog zdravlja dece, mladih i odraslih. Naravno, to je povezano jedno sa drugim. Mislim da je vrlo bitno razgovarati. Mislim da je vrlo važno raditi sa ljudima na uspostavljanju većeg stepena saosećanja, empatije, većeg stepena razumevanja, pa čak i kada se ne slažu. Mislim, mi jesmo jedno duboko polarizovano društvo na mnogo tema. Mislim da je i ova tragedija pokazala da postoji potencijal za polarizaciju, ali da postoji potencijal za ujedinjenje i za sabiranje, kako da kažem, zbijanje redova. Mislim da je to ono što može da bude poruka za neko buduće vreme.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoEls9ETn9hs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U analizi se pominje da se trauma, kao koncentrični krugovi, širi društvom. Šta to znači?&nbsp;
Radmila Vujić Bojović: Trauma je vrlo kompleksna i trauma je vrlo individualna, ali se nekako kao, ja se sećam svog osećaja trećeg maja i znam da sam izgovorila rečenicu mi ćemo vreme meriti do trećeg maja i od trećeg maja. Svako od nas je zatečen sa nekom svojom ličnom, kako bih rekla, pričom i ličnom ranjivošću i onda svako od nas je pogođen na neki određeni način i ta trauma i retraumatizacija dolazi u nekim određenim talasima. Nema svoje pravilo, ali može se pratiti. Recimo, mi smo videli i to su ljudi koji su radili u savetovalištima, koja su osnovana i koja su funkcionisala, primetili su da ove dojave o bombama su dovele recimo do ponovnog traumatizovanja dece ili mladih i još ta osoba koje su na indirektan način bili pogođeni tragedijama koje su se dogodile. Tako da, koncentrični krugovi se šire i obuhvataju sve šire i šire slojeve društva. I naša ideja je da nekako pojačamo svest o tome.
Deo analize posvećen je i polarizovanom društvu, kojem ono što nudi struka nije dovoljno. Šta bi društvo smatralo dovoljnim, pa i neophodnim?
Znate kako, mi smo u situaciji da čini mi se u ovako teškim momentima čovek ima potrebu za lakim, brzim, jednostavnim rešenjima, a to ne funkcioniše na takav način. Prosto, proces nije takav. I ako uspemo da približimo široj populaciji da je u pitanju proces, vreme, da je u pitanju jedan društveni, ako hoćete, projekat od izuzetnog značaja, mislim da time bismo već uradili jednu veliku stvar.
Izvor: Insajder

Vujić Bojović o analizi dva masovna ubistva: Ne zna se koliko će oporavak još trajati (VIDEO)

Da se stvari sistemski postave na svoje mesto - to su, u najkraćem, bila očekivanja od Nacionalne strategije zaštite <a href="https://insajder.net/teme/irena-stojadinovic-za-marker-svaka-treca-osoba-u-srbiji-nosi-se-sa-psihickim-teskocama-za-koje-je-potrebna-strucna-pomoc-video">mentalnog zdravlja</a> donete krajem 2019. Iako usvojena sa dve godine zakašnjenja, obećavala je različita unapređenja u pogledu <a href="https://insajder.net/teme/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-svest-o-vaznosti-negovanja-mentalnog-zdravlja-i-dalje-niska-u-srbiji-video">zaštite mentalnog zdravlja</a> - sadržana u Nacionalnom programu.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D8aQc6gPOIZI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Programom je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive", saopšteno je kada je Program usvojen.
Usledilo je usvajanje Akcionog plana za period od 2019. do 2022, a šta je od ciljeva ispunjeno analizirao je Pokret za mentalno zdravlje. Zaključuju - ne mnogo toga. Za to izdvajaju dva ključna razloga.
"S jedne strane, to je nepostojanje koordinacionog tela pri Ministarstvu, u ovom slučaju Ministarstvu zdravlja, koje bi trebalo da sprovede ovaj Akcioni plan, koje bi zapravo bilo odgovorno za njegovo sprovođenje. A druga stvar je to što nisu u samom Akcionom planu predviđena finansijska sredstva. Na primer, jedan od glavnih ciljeva Akcionog plana jeste otvaranje 15 centara za mentalno zdravlje tokom te tri godine. Međutim, mi tokom te 3 godine nismo imali nijedan novi otvoreni centar“, navodi Irena Stojadinović, iz Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN).
Od pomaka ističu veći broj psihijatara i otvaranje SOS linija. Međutim, tu se lista završava. O primeni Akcionog plana, koji je istekao pre godinu dana, zna se malo.
"Akcioni plan je istekao krajem 2022. godine. Znači, pre godinu dana, tačno. I mi već godinu dana, u stvari, čekamo da se uradi i analiza efekata tog prvog akcionog plana, na osnovu koje će se onda zapravo napraviti novi akcioni plan za sprovođenje programa od 2023. do 2026, do kada je i trajanje programa. Međutim, do sada nije usvojeno, nisu dobijene neke konkretne informacije od strane Ministarstva zdravlja zbog čega je to tako i zbog čega i dalje čekamo da se nastavi sa sprovođenjem programa“, ističe ona.
"Vi kada pogledate sajt Ministarstva zdravlja, kada otvorite te dokumente, prateći, posebno prateći dokument koji se odnosi na Akcioni plan realizacije programa o zaštitu mentalnog zdravlja, ono što odmah možete da uočite to je da prosto taj akcioni plan nije revidiran, odnosno ažuriran, što bi se reklo. Nažalost, postoji, čini mi se, višedecenijska praksa da se usvajaju strateški dokumenti koji su sami po sebi solidni, ali se, nažalost, zbog njihovog nesprovođenja, sve to faktički svodi na spisak lepih želja koje gotovo da nema ko da realizuje", kaže An Mari Ćurčić iz Inicijative "Za tebe, važno je".
Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja Insajdera; između ostalih, na ono šta je učinjeno od usvajanja Nacionalnog programa za zaštitu mentalnog zdravlja do danas, kao ni na pitanje šta je planirano za naredni dvogodišnji period, do isteka Programa.
Izvor: Insajder

mentalno zdravlje

Porodično nasilje: Šta kada odgovornosti nema? (VIDEO)

Otvoreno pismo Vladi i ministarstvima UZJZ Srbije: Hitna izrada Nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih

Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji: Zdravlje je ekonomsko oruđe zemlje

Vučković (UNICEF) u Marker razgovoru: Poslednjih godina prisutna kriza mentalnog zdravlja dece i mladih (VIDEO)

Vujić Bojović o analizi dva masovna ubistva: Ne zna se koliko će oporavak još trajati (VIDEO)

Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja: Sistemska rešenja ili spisak lepih želja? (VIDEO)