Teorija i praksa podele vlasti u Srbiji: Od Ustava do borbe protiv korupcije (VIDEO)

Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

U Ustavu stoji ceo niz nadležnosti: donosi i menja ustav zakone, strateške i planske dokumente, bira i razrešava Vladu, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog javnog tužioca, i druge funkcionere, odlučuju o ratu i miru, nadrzire rad službi bezbednosti. I po starom običaju jedna pravna nedoslednost. Dok Ustav kaže da poslanik može da stavi na raspolaganje mandat političkoj partiji na čijoj listi je izrabran.

Zakon o Narodnoj skupštini kaže da se poslanici opredeljuju, istupaju i glasaju po sopstvenom uverenju.

Vlada je po Ustavu nosilac izvršne vlasti u zemlji- utvrđuje i vodi politiku, Skupštini predlaže a potom izvršava zakone, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. Raspolaže državnom imovinom, i ima prava kao osnivač javnih preduzeća i ustanova da imenuje rukovodstva.

Po zakonu Vlada je u okviru svojih nadležnosti samostalna i odgovorna samo Narodnoj skupštini.

Po Ustavu predsednik Republike izražava državno jedinstvo. Spisak nadležnosti predsednika daleko je manji.

Tako predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, postavlja i opoziva ambasadore na predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja.

U skladu sa zakonom, komanduje Vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Sudska vlast je nezavisna, posebna grana vlasti i pripada sudovima koji su nezavisni.

Sudske odluke se, po Ustavu, donose u ime naroda.

Javno tužilaštvo je jedinstveno i samostalano. Nadležno je da goni učinioce krivičnih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes.

Po Ustavu, niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na nosioce javno tužilačke funkcije.

Tako je po Ustavu i zakonima. A kako je u praksi pokazuje samo jedan od nedavnih primera. Prvo su novu akciju u borbi protiv korupcije najavljivali najviši predstavnici izvršne vlasti koji ne bi smeli ni da znaju šta radi tužilac.

"Država, naravno i vlada, nevezano za stranku, mora da uđe u borbu protiv korupcije protiv bahatih ljudi, ljudi koji su se naprasno i nenormalno bogatili, naravno, ako se dokaže da su kršili zakon, odnosno stekli protivpravnu imovinsku korist, rekao je Vučević u januaru", rekao je Miloš Vučević, premijer u ostavci.

"Što se borbe prtiv korupcije tiče ona će biti stalna. Ljudi će reći a ovo jedan dan. Ne. To će biti svaki dan, dal će biti od utorka, srede, petka, nemam pojma. tužioci će da rade. Tužioci će da obaveštavaju njihov posao, Imaju odrešene ruke, biće teških stvari za nas, manje teških, mnogo teških. Ljudi moraju da imaju poverenje u svoju zemlju, a oni koji su se zaigrali, šta da radim", istakao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

I dva dana kasnije baš u prvu sredu nakon gostovanja predsednika usledilo je hapšenje 14 osoba zbog zloupotreba u EPSu, o kojima su dokazi godinama bili poznati. Među uhapšeni su i biši vršilac dužnosti EPSa Milorad Grčić i biznismen Aleksandar Papić, koji je po sopstvenom priznaju bio prijatelj visokog funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića. Posle hapšenja oglasio se viši javni tužilac u Beogradu a jedan deo njegove izjave nameže pitanje da li je tužilaštvo čekalo politički nalog.

"Ovo je tek početak, velike, najavljene akcije na suzbijanju korupcije i u narednim danima očekujem dalje realizacije o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena", reko je Nebojša Stefanović.

U narednim danima su usledila i nova hapšenja. Šta god bio motiv, borba protiv korupcije i promena sistema značila bi prvo da tužilaštvo i sudovi rade po zakonu a ne po nalogu bilo koje izvršne vlasti.

Izvor: Insajder