"Nemam nameru da budem ponovo izabran ili da se ponovo kandidujem za predsednika. Nama je stalo samo do poboljšanja ugleda naše zemlje. Turska se menja, svet se menja, živimo u novoj eri", rekao je Erdogan, prenosi Tass.
"Mislite li da možemo bilo šta postići u svetu koji se tako brzo menja sa ustavom stvorenim tokom državnog udara u staroj Turskoj. Turska više ne može da napreduje sa ustavom koji su napisali pučisti. Potreban nam je ustav koji su predložili civili, a ne pučisti“, dodao je.
Turski lider je obelodanio da njegova Partija pravde i razvoja izrađuje novi ustav i pozvao je opoziciju da učestvuje u tome.
„Hajde da što pre formiramo komisije i da zajedno stvorimo građanski ustav koji ćemo predstaviti našem narodu. Nema razloga da to ne uradimo“, rekao je Erdogan.
Osvrćući se na pozive opozicije za prevremene izbore, <a href="https://www.insajder.net/teme/erdogan-posteden-kritika-medunarodne-zajednice-zbog-represije-nad-opozicijom-video">Erdogan</a> je rekao da za to nema potrebe.
„Ako pogledamo trenutnu situaciju u parlamentu, nema okolnosti koje zahtevaju izbore. Pre dve godine zemlja je izabrala svoje predstavnike u parlament na petogodišnji mandat“, poručio je Erdogan.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Erdogan: Nemam nameru da se ponovo kandidujem za predsednika, Turskoj potreban novi ustav

„Postavlja se pitanje da li ovakvom izjavom predsednik Republike Srbije vrši uticaj na Visoki savet tužilaštva vezano za postupak „promene javnog tužioca“, te u tom smislu zahtevamo da Visoki savet tužilaštva zakaže hitnu sednicu na kojoj će, pre svega izborni članovi, odnosno nosioci javnotužilačke funkcije, izneti svoj stav vezano za predmetnu izjavu predsednika Republike Srbije“, navode tužioci Prvog osnovnog javnog tužilaštva.
Oni su zatražili od Poverenika za samostalnost da hitno i bez odlaganja izda saopštenje povodom predsednikove izjave.
„Imajući u vidu da je odredbama Ustava i Zakona o javnom tužilaštvu propisano da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu, dok je Zakonom o javnom tužilaštvu propisano i da je radi očuvana autoriteta i nepristrasnosti javnog tužilaštva naročito zabranjen svaki oblik pretnje i prinude, ali i korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja, kojima se utiče na postupanje javnog tužilaštva, smatramo da ovakva izjava predsednika Republike Srbije predstavlja neprimeren uticaj na sve nosioce javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji“, piše u dopisu koji je dostavljen Visokom savetu tužilaštva i Povereniku za samostalnost.&nbsp;
Tužioci ističu da iz Ustava i Zakona o predsedniku Republike jasno proističe da predsednik Republike Srbije nije nadležan za postavljanje i razrešenje nosilaca javnotužilačke funkcije.
Dodaje se da je za „promenu javnog tužioca“, odnosno razrešenje potrebno je da je javni tužilac pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, da je ispunio uslove za starosnu penziju ili da je načinio težak disciplinski prekršaj koji je utvrđen pravnosnažnom odlukom i da ova utvrđen prekršaj, kao takav, ozbiljno šteti ugledu javnotužilačke funkcije ili poverenu javnosti u javno tužilaštvo.
„Obaveza javnog tužioca da štiti ustavnost i zakonitost, pored zakonskih normi, proističe i iz teksta same zakletve koju je svaki javni tužilac položio prilikom stupanja na funkciju i koja glasi: ’Zaklinjem se svojom čašu da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i osnovne slobode’“, navodi se.
Ističu da izjava predsednika Srbije ne sme da ostane bez reakcije Poverenika za samostalnost.
„Da bi javni tužioci postupali u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, samostalno, nepristrasno, odgovorno, posvećeno, dostojanstveno i sa punim integritetom, potrebno je da isti u svom postupanju budu slobodni, odnosno da ne postupaju pod pritiskom, po nalogu ili usled pretnje za svoju egzistenciju ili egzistenciju svoje porodice, suprotno zakonom propisanim mehanizmima, a koju zaštitu, upravo u skladu sa svojim ovlašćenjima, mora da pruži Poverenik za samostalnost“, naglašeno je.
Podsetimo, broj sudija i tužilaca koji su reagovali saopštenjem povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/za-dan-gotovo-udvostrucen-broj-sudija-i-tuzilaca-koji-su-reagovali-na-izjavu-aleksandra-vucica-preko-380-potpisnika">porastao je na više od 500 potpisnika</a>. Sudije i tužioci u potpisanom saopštenju navode da smatraju „da je poslednji trenutak da sudije i tužioci koji su do sada ćutke posmatrali proces porobljavanja pravosuđa dignu svoj glas i suprotstave se ovakvom i sličnom delovanju“.
Izvor: Insajder

Većina tužilaca Prvog OJT traži hitnu sednicu Visokog saveta tužilaštva zbog izjave Aleksandra Vučića

"Jednostranim uspostavljanjem paralelnih pravosudnih institucija pod direktnom kontrolom Narodne skupštine RS flagrantno se zanemaruje supremacija državnog zakonodavstva i nastoje se provesti zakoni koji su privremeno stavljeni van snage privremenim merama Ustavnog suda BiH", istakli su u saopštenju.
Iz OHR-a su oceili da to "ne samo da pokazuje eklatantno nepoštovanje odluka Ustavnog suda od vlasti RS, već predstavlja i ozbiljno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnog okvira BiH, što otvara nove slučajeve krivične odgovornosti za one koji provode ove radnje".
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/usvojen-nacrt-ustava-republike-srpske-predvideno-pravo-na-samoopredeljenje">Narodna skupština RS usvojila je sinoć Nacrt novog Ustava </a>RS Srpske i Zakon o zaštiti ustavnog uređenja RS.
Zakonom o zaštiti ustavnog uređenja RS, koji je predložio predsednik RS Milorad Dodik, predviđeno je uspostavljanje Specijalnog tužilaštva RS za zaštitu ustavnog uređenja i Specijalnog suda RS.
U pojašnjenju je navedeno da se ovaj zakon donosi "s ciljem efikasne zaštite ustavnog uređenja RS".
Prema ovom zakonu krivična dela su napad na ustavno uređenje RS, dovođenje RS u položaj potčinjenosti ili zavisnosti, ubistvo i otmica predstavnika najviših organa RS, oružana pobuna, pomaganje neprijatelju, podrivanje odbrambene moći RS, diverzija, sabotaža, špijunaža…
U vezi sa ovim zakonom usvojen je i amandman kluba poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), po kojem se osniva Služba za zaštitu ustavnog uređenja RS sa sedištem u Banjaluci.
Ta služba, kako je navedeno, baviće se prikupljanjem podataka i sprečavanje delatnosti na podrivanju ili rušenju ustavnog uređenja i bezbednosti RS.
Izvor: Beta/Insajder

OHR: Usvajanje Zakona o zaštiti ustavnog poretka RS napad na pravni poredak BiH

Za usvajanje odluke glasalo je 50 poslanika iz stranaka vladajuće koalicije, sedam poslanika je glasalo protiv, dok su se dva poslanika suzdržala od glasanja.
Prema radnoj verziji nacrta novog Ustava RS, ovaj entitet naziva se državom, ima pravo na samopreljenje, ponovo se formira Vojska RS, a ukidaju se Veće naroda i potpredsedici RS.
Ukida se i državljanstvo BiH, a navodi se samo enitetsko državljanstvo.
Današnju sednicu obeležila je burna rasprava između predstavnika vlade RS i poslanika iz vladajuće koalicije, s jedne strane, i opozicionih poslanika, s druge strane, oko toga ko su izdajnici, a ko patriote. Tom priliko, četiri opoziciona poslanika udaljena su iz skupštinske hale.&nbsp;
O nacrtu novog Ustava RS raspravljaće se na novoj sednici, zakazanoj za sutra u 10 časova.
Izvor: Beta

Parlament RS doneo odluku o pokretanju procedure donošenja novog Ustava RS

Na pitanje da li je realno da tri najviša funkcionera RS budu privedena, Raljić kaže:
„Slovo zakona tako propisuje. Oni su dobili poziv od Tužilaštva Bosne i Hercegovine, na koji su danas rekli da se ne žele odazvati. To je nepoštovanje institucija i zakona koji ih na to obavezuju. To što oni misle da njihova politička odluka može da zameni ono što je zakon propisao, to je problem naših političara. Oni misle da je ispravno i po zakonu samo ono što njima odgovara i što žele da prihvate,“ navodi Raljić.
Prema njegovim rečima, ovo je ozbiljna situacija u kojoj su na ispitu organi države Bosne i Hercegovine, dok s druge strane imamo predstavnike entiteta na najvišim funkcijama koji zloupotrebljavaju te iste pozicije.
„Mi danas imamo situaciju da oni pokušavaju da naprave okolnosti u kojima će biti nedodirljivi pred zakonom, a kriju se iza srpskog nacionalnog interesa. To je, s jedne strane, nedopustivo. Ako vi kažete da ste spremni da poginete za Republiku Srpsku, onda učinite nešto što je mnogo lakše – pojavite se u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i dajte svoju izjavu,“ kaže Raljić.
Predsednik Milorad Dodik medijima je rekao da ne namerava da odustane od donošenja novog Ustava Republike Srpske.
„Prvo, on nema dvotrećinsku većinu za izmene Ustava. Zakon je jasan u pogledu načina donošenja novog Ustava. Sada imamo Ustavotvornu skupštinu, te se čini da je izgubio osećaj za realnost. Revolucionarnim putem oni pokušavaju da izbegnu izmenu Ustava i umesto toga donesu novi. Realnost je da Ustav neće biti promenjen i da se novi neće doneti, jer nije propisano kako se donosi novi Ustav. Ovo je još jedno podizanje lestvice, koje čini Milorad Dodik, pokušavajući da se nametne kao nezaobilazni faktor u ovoj situaciji i da natera drugu stranu da pregovara s njim,“ navodi Raljić.
Prema rečima ovog analitičara iz Banjaluke, činjenica je da ni sa druge strane, iz Federacije Bosne i Hercegovine, političari ne doprinose smirivanju situacije.
„Oni vrše pritisak na institucije, koje se, barem za sada, ponašaju u skladu sa zakonom. Međutim, ima mnogo nacionalističkih jastrebova sa druge strane koji pokušavaju da od institucija države traže ono što nije u njihovoj nadležnosti, te da eliminišu svoje političke protivnike,“ kaže sagovornik Insajdera.
Na pitanje da li EUFOR može da asistira Tužilaštvu, Raljić odgovara da to nije posao EUFOR-a, već nadležnih institucija.
„U ovom konkretnom slučaju zakazala je i međunarodna zajednica. Ono što mi kolokvijalno nazivamo njenim predstavnikom, Kristijan Šmit, nije bio taktičan u čitavoj ovoj situaciji, a njegovi potezi su vrlo često podrazumevali dolivanje ulja na vatru. U Bosni i Hercegovini se trenutno dešava nešto što upućuje na to da i predstavnici Evropske unije i drugi međunarodni faktori traže svoje mesto i uticaj kada je reč o Balkanu. Ovde se želi novo preslagivanje uticaja i mislim da su ovo prve naznake takvih dešavanja,“ zaključuje analitičar Željko Raljić za Insajder.
Izvor: Insajder

Teme

Analitičar Željko Raljić za Insajder: Funkcioneri Republike Srpske ne mogu biti iznad zakona

Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
U Ustavu stoji ceo niz nadležnosti: donosi i menja ustav zakone, strateške i planske dokumente, bira i razrešava Vladu, sudije Ustavnog suda, Vrhovnog javnog tužioca, i druge funkcionere, odlučuju o ratu i miru, nadrzire rad službi bezbednosti. I po starom običaju jedna pravna nedoslednost. Dok Ustav kaže da poslanik može da stavi na raspolaganje mandat političkoj partiji na čijoj listi je izrabran.
Zakon o Narodnoj skupštini kaže da se poslanici opredeljuju, istupaju i glasaju po sopstvenom uverenju.
Vlada je po Ustavu nosilac izvršne vlasti u zemlji- utvrđuje i vodi politiku, Skupštini predlaže a potom izvršava zakone, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. Raspolaže državnom imovinom, i ima prava kao osnivač javnih preduzeća i ustanova da imenuje rukovodstva. 
Po zakonu Vlada je u okviru svojih nadležnosti samostalna i odgovorna samo Narodnoj skupštini. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTnn1nnmAgl0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Po Ustavu predsednik Republike izražava državno jedinstvo. Spisak nadležnosti predsednika daleko je manji.
Tako predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, postavlja i opoziva ambasadore na predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja.
U skladu sa zakonom, komanduje Vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Sudska vlast je nezavisna, posebna grana vlasti i pripada sudovima koji su nezavisni.
Sudske odluke se, po Ustavu, donose u ime naroda.
Javno tužilaštvo je jedinstveno i samostalano. Nadležno je da goni učinioce krivičnih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes.
Po Ustavu, niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na nosioce javno tužilačke funkcije. 
Tako je po Ustavu i zakonima. A kako je u praksi pokazuje samo jedan od nedavnih primera. Prvo su novu akciju u borbi protiv korupcije najavljivali najviši predstavnici izvršne vlasti koji ne bi smeli ni da znaju šta radi tužilac. 
"Država, naravno i vlada, nevezano za stranku, mora da uđe u borbu protiv korupcije protiv bahatih ljudi, ljudi koji su se naprasno i nenormalno bogatili, naravno, ako se dokaže da su kršili zakon, odnosno stekli protivpravnu imovinsku korist, rekao je Vučević u januaru", rekao je Miloš Vučević, premijer u ostavci.
"Što se borbe prtiv korupcije tiče ona će biti stalna. Ljudi će reći a ovo jedan dan. Ne. To će biti svaki dan, dal će biti od utorka, srede, petka, nemam pojma. tužioci će da rade. Tužioci će da obaveštavaju njihov posao, Imaju odrešene ruke, biće teških stvari za nas, manje teških, mnogo teških. Ljudi moraju da imaju poverenje u svoju zemlju, a oni koji su se zaigrali, šta da radim", istakao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
I dva dana kasnije baš u prvu sredu nakon gostovanja predsednika usledilo je hapšenje 14 osoba zbog zloupotreba u EPSu, o kojima su dokazi godinama bili poznati. Među uhapšeni su i biši vršilac dužnosti EPSa Milorad Grčić i biznismen Aleksandar Papić, koji je po sopstvenom priznaju bio prijatelj visokog funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića. Posle hapšenja oglasio se viši javni tužilac u Beogradu a jedan deo njegove izjave nameže pitanje da li je tužilaštvo čekalo politički nalog. 
"Ovo je tek početak, velike, najavljene akcije na suzbijanju korupcije i u narednim danima očekujem dalje realizacije o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena", reko je Nebojša Stefanović. 
U narednim danima su usledila i nova hapšenja. Šta god bio motiv, borba protiv korupcije i promena sistema značila bi prvo da tužilaštvo i sudovi rade po zakonu a ne po nalogu bilo koje izvršne vlasti.
Izvor: Insajder

Ustav

Erdogan: Nemam nameru da se ponovo kandidujem za predsednika, Turskoj potreban novi ustav

Većina tužilaca Prvog OJT traži hitnu sednicu Visokog saveta tužilaštva zbog izjave Aleksandra Vučića

OHR: Usvajanje Zakona o zaštiti ustavnog poretka RS napad na pravni poredak BiH

Parlament RS doneo odluku o pokretanju procedure donošenja novog Ustava RS

Analitičar Željko Raljić za Insajder: Funkcioneri Republike Srpske ne mogu biti iznad zakona

Teorija i praksa podele vlasti u Srbiji: Od Ustava do borbe protiv korupcije (VIDEO)