Svetozar Cvetković: Univerzitet je mesto slobode i to mora ostati (VIDEO)

U petak 9. maja u Hartefakt kući premjerno je prikazana predstava “Njih više nema”, koja se iz neke druge perspektive bavi žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji, u ovom slučaju žrtvama genocida u Srebrenici.

Važnu ulogu u ovom komadu igra glumac Svetozar Cvetković. 

“Ono što doživljavamo sada u predstavi jeste jedna velika vrsta emotivnosti koju, pre svega, Mirjana Karanović kao nosilac te uloge nosi u sebi do samog kraja i najzad to što ste vi videli, odnosno niste videli, jeste ta pojava fiktivnih likova koje, zahvaljujući tehnološkom izumu koji smo sada počeli da sprovodimo i u jednom takvom teatru kao što je Hartefakt, zahvaljujući tom prostoru, zahvaljujući i ljudima koji su se bavili time poslednjih nekoliko meseci. U svakom slučaju, mislim, ovo jeste predstava koja je posvećena nečemu što ipak tako lako zaboravljamo.”, rekao je Cvetković.

Jedna od tema koje se prožimaju kroz predstavu je usamljenost, u kojoj, kako kaže Svetozar Cvetković, uživa ali i zaključuje da mladi danas zbog raspoložive tehnologije sve manje imaju potrebu za istom. 

“Ja uživam u usamljenosti, prija mi kad se malo osamim u celom ovom poslu koji radim. Naš veliki pozorišni reditelj, Dejan Mijač, koji nije više među nama, mi je davno ispričao to da su najbolje stvari koje su mu dolazile kao rediteljska rešenja, dolazile u dokolici. Kad je bio sam i kad se jednostavno ničim nije bavio i onda mu tako proleti neka misao koja razreši postavku cele predstave. Što se tiče mladih ljudi, to vam je apsolutno tačna informacija i mislim da je vreme u kome živimo poslednjih desetak godina, sa tehnološke strane, doprinelo tome da mladi ljudi uopšte generacijski imaju sve manje želje za kontaktom, zato što misle da nešto što mogu da steknu, zahvaljujući tehnologiji koja je raspoloživa, jeste neko znanje o životu, o prijateljstvu, o budućnosti i o prošlosti. A moje osećanje je da to nije znanje, nego da je to saznanje.”, ističe glumac. 

“Na slikama po Evropi, svuda na televizijskim kanalima, slike stotine hiljada ljudi koji mirno protestuju. A to danas u svetu nije  tako lako moguće. U Parizu dobiju batine odmah. I onda tu mora da postoji neki respekt prema tome šta se dešava. I mislim da je Beograd jedno mesto na kome mi se čini da nam drugi ljudi, pre svega iz Hrvatske, zavide. Mislim, toliko sam tih postova video na kojima ljudi pišu kako bi rado bili u Beogradu, svaka čast ovim ljudima. “, osvrnuo se Cvetković na studentske proteste i trenutnu situaciju u Srbiji. 

Cvetković pominje kako je to bilo kada je njegova generacija imala svoj momenat i bunt.

 “ Naš moment, naš put i naš bunt je bio u drugo vreme pod potpuno drugačijim uslovima nego što su sada. Ako ćemo da krenemo od te 1991. godine, od te Terazijske česme gde su glumci stajali na tim branicima neke, uslovno rečeno, demokratije i slobode, a u korenu smo zapravo najviše imali i strah, s jedne strane, ali i borbu za to da do onoga do čega će doći, ne dođe. Naša ideja tada je bila da sprečimo raspad zemlje i sprečimo rat. Cela moja generacija je tražila neki svoj put, takođe, zajednički. Ne ovako masovno i ne ovako mirno, nego otvorenije, ali su batine padale mnogo češće i padale su ispred pozorišta, ali pozorišta su ostajala da žive“, kaže Cvetković.  

Na pitanje kako vidi poziciju univerziteta danas, Svetozar Cvetković odgovara da je Univerzitet oduvek bio mesto slobode i da tako treba i da ostane. 

“Ja mislim da Univerzitet mora da opstane. Mislim da je Univerzitet uvek bilo neko mesto slobode, a sloboda je u ljudskoj biti i sloboda je neko osećanje koje čovek sam želi da ima i za koje se bori.”, rekao je Svetozar Cvetković  u emisiji 3D na Insajder televiziji.

Izvor: Insajder