&nbsp;Prema spisku koji je juče ažuriran, odobrenje Ministarstva prosvete dobili su Univerzitet u Kragujevcu zajedno sa fakultetima članicama, Državni univerzitet u Novom Pazaru i Univerzitet u Beogradu (studije pri univerzitetu).
Kako je navedeno na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, saglasnost su još dobili 61 fakultet i 17 akademija strukovnih studija i visokih škola strukovnih studija.
NAT podseća da visokoškolske ustanove ne mogu primenjivati hibridni model nastave (izvođenje nastave na daljinu u uslovima nemogućnosti rada u sedištu visokoškolske ustanove) bez prethodno dobijene saglasnosti Ministarstva prosvete i da je svaka visokoškolska ustanova dužna da pojedinačno podnese zahtev za dobijanje saglasnosti uz dostavljanje plana nadoknade nastave i modela primene nastave na daljinu, u skladu sa važećim standardima za akreditaciju.
Na ovaj način realizacija nastave putem komunikaciono-informacionih sistema u specifičnim okolnostima ne predstavlja odstupanje od važećih akreditacionih standarda, navodi NAT.
Ažuriran je i spisak visokoškolskih ustanova kojima je izdata saglasnost da u nastavnim bazama mogu organizovati izvođenje svih oblika nastave, polaganje ispita, konsultacije, kao i odbranu završnih, specijalističkih, master i doktorskih radova, u periodu trajanja fizičke blokade akreditovanih prostorija visokoškolske ustanove, a najkasnije do kraja školske 2024/25. godine.
Kako je navedeno, izdata je saglasnost Državnom univerzitetu u Novom Pazaru za nastavne baze - Specijalna bolnica za progresivne mišićne i Neuromišićne bolesti, Opšta bolnica Novi Pazar, Osnovna škola ,,Bratstvo”, Sportsko-sajamska ustanova ,,Pendik” i Zdravstveni centar Novi Pazar.
Saglasnost je izdata i Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija – odsek Užice da može da izvodi nastavu u nastavnoj bazi Zdravstveni centar Užice.&nbsp;
&nbsp;Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

NAT ažurirao spisak visokoškolskih ustanova koje su dobile saglasnost za onlajn nastavu

Teren za ovo pripremaju Ministarstvo prosvete i Nacionalno telo za akreditacije, ali sagovornici Insajdera – prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta Dejan Filipović i profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić – kažu da je u ovom trenutku previše nepoznanica kako bi ceo proces mogao da izgleda, pogotovo imajući u vidu da mali broj fakulteta uopšte ima navedene baze. Ali država i za to ima rešenje.
Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) 12. juna osvanulo je obaveštenje da je usvojen predlog da se zbog blokada dozvoli izvođenje ispita, nastave, konsultacija i odbrana radova “u nastavnim bazama”.
Ako nastavna baza ipak nije navedena u dokumentaciji, visokoškolska ustanova treba da podnese zahtev za dopunu akreditacije, sa uključivanjem nastavne baze, ističe NAT. Ova mera, zaključuje se, važiće privremeno – sve dok traju fizičke blokade.
Prema informacijama Insajderovih sagovornika, većina fakulteta, pogotovo društveno-humanističkih, nema “nastavne baze”, ili makar profesori nisu upoznati s tim.
Prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta Dejan Filipović kaže za Insajder da od Ministarstva prosvete i NAT-a traže i očekuju dodatno tumačenje navedenog obaveštenja.
“Još je dosta nepoznanica. To je verovatno jedan od načina da se izbegne ako su fakulteti blokirani, da mogu ispiti da se održavaju na drugim lokacijama. Ali da li to ima smisla ili ne, i kako će izgledati, u ovom trenutku ne mogu da kažem. Nemam saznanja da fakulteti iz društveno-humanističke grupacije imaju nastavne baze. Njih uglavnom imaju fakulteti koji se bave terenskim radom i istraživanjem, recimo Šumarski fakultet. Za one koji ih trenutno nemaju, nepoznanica je da li će bilo koja institucija ili ustanova moći da vrši funkciju nastavne baze”, navodi prorektor Filipović.
I dalje govoreći na nivou pretpostavki, jer zvaničnih pojašnjenja još nema, prorektor kaže da bi za određivanje nastavne baze moralo da se navede koji je objekat u pitanju i koja je njegova namena.
“Da li je u pitanju osnovna škola, gimnazija, biblioteka, nemam predstavu šta bi to moglo da bude. Te prostorije u svakom slučaju moraju da ispunjavaju tehničke uslove po pitanju opremljenosti za polaganje ispita, snabdevenosti tehničkom i laboratorijskom opremom. Za sada, koliko znam, niko (sa Beogradskog univerziteta) nije podneo zahtev da na taj način sprovodi ispite. Generalno, još je rano, neki fakulteti još nadoknađuju prvi semestar, neki nadoknađuju drugi, a predviđeno je da ispitni rokovi budu nakon toga. Do avgusta, septembra, dok ne dođe vreme ispita, verujem da će stvari biti jasnije i da će se iskristalisati”, poručuje Filipović.&nbsp;
Najavljuje da će sledeće nedelje biti održana sednica Senata, te da će biti razgovora i o ovoj temi.
<h2>Profesor Radonjić: Ispiti se polažu na fakultetima&nbsp;</h2>
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Ognjen Radonjić kaže za Insajder da mu uopšte nije jasno šta su "nastavne baze" za fakultete poput njegovog, ističući da je posredi “izmišljotina, kao što je i onlajn nastava”.
“Meni zvuči kao da tom odlukom ispiti mogu da se polažu i u kafani. Ima mi smisla da ‘nastavne baze' postoje za medicinske fakultete, da su to recimo klinike, ali za fakultete poput Filozofskog nemam predstavu šta bi to bilo. Ispiti se polažu na fakultetima i kod nas će samo tako biti”, izričit je profesor Radonjić.
Potpuno suprotan stav, po svemu sudeći, imaju na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, koji je, prema dokumentu koji je NAT objavio, podneo zahtev za dobijanje saglasnosti za organizovanje ispita "u postojećim nastavnim bazama", a nije navedeno gde se one nalaze. Na tom fakultetu studenti su od 10. maja stupili u totalnu blokadu, zabranjujući ulaz i zaposlenima.
Zakon o visokom obrazovanju kaže da visokoškolska ustanova “može organizovati polaganje ispita van sedišta, ako se radi o ispitu iz predmeta čiji karakter to zahteva”.&nbsp;
U ovom slučaju, uzevši sve u obzir, polaganje ispita van fakulteta ne zahteva karakter predmeta, već prilike u kojem se društvo i univerziteti nalaze.
&nbsp;
Novinarka: Dijana Babić

Teme

Najava polaganja ispita van fakulteta: Jednačina sa mnogo nepoznatih

Govoreći o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-profesorima-fakulteta-u-blokadi-samo-deo-plata-ministarstvo-najavljuje-inspekciju">Uredbi o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta</a>, Macut je naglasio da se ona zamrzava onog trenutka kada fakulteti počnu da rade.
Onda ona nema svoje dejstvo, jer se honorari, isplate i primanja isplaćuju prema onome što je učinjeno, objasnio je.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/premijer-i-rektor-postigli-dogovor-vlada-i-beogradski-univerzitet-ce-raditi-na-organizaciji-prijemnog-ispita">Macut je istakao da je sa rektorom i dekanima ostvaren dobar kontakt posle teških meseci izostanka komunikacije</a>, a dogovoreno je da se ne izlazi sa velikim saopštenjima kako bi se tim razgovorima postigao cilj.
On je istakao da je na razgovorima sa ostalim rektorima državnih univerziteta postignut dogovor da se počne s radom.
Macut je naglasio da je dogovoreno da se radi šest nedelja, od čega će četiri nedelje biti posvećene završetku zimskog semestra, a potom održan januarski ispitni rok, kako bi se pristupilo prijemnim ispitima, koji su zacrtani krajem jula.
Prema njegovim rečima, time se garantuje da možemo da završimo akademsku godinu na vreme do oktobra, kako bi mogla da se primi nova generacija brucoša.
Premijer je rekao da će budžetske kvote biti do kraja juna i neće se smanjivati, već ostati na onome što je bilo prošle godine.
Macut je ukazao da trenutno samo 12 fakulteta nisu počela sa radom, što je 10 odsto fakulteta u Srbiji, napominjući da dva počinju da rade od ponedeljka.
Izvor: FoNet

Macut: Budžetske kvote ostaju iste, jedinstven upisni rok krajem jula

Iako je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-usvojila-zakljucak-kojim-se-ukida-radna-grupa-za-izradu-zakona-o-visokom-obrazovanju">Radna grupa zvanično ukinuta</a>, to nije sprečilo predsednika Srbije da <a href="https://www.insajder.net/teme/ponovo-izmene-zakona-o-visokom-obrazovanju-akademska-zajednica-vidi-kao-nastavak-pritiska-zbog-podrske-studentima-video">ponovo najavi usvajanje izmena zakona</a>, i to do kraja godine.&nbsp;
Mesecima unazad univerzitetski profesori ponavljaju - <a href="https://www.insajder.net/teme/profesori-o-najavi-izmena-zakona-o-visokom-obrazovanju-kazna-za-drzavne-univerzitete-pokusaj-unosenja-razdora-video">izmena zakona je još jedan oblik pritiska na visoko obrazovanje, sa ciljem da se naruši autonomija univerziteta</a>.&nbsp;
Samo dva dana nakon što je Radna grupa za izmenu Zakona o visokom obrazovanju rasformirana dogovorom premijera i rektora beogradskog univerziteta, predsednik Srbije poručuje da izmene zakona do kraja godine ipak slede.
“Moju radnu grupu niko ne može da raspusti i ja ću predočiti zakon i vladi, ako vlada ne želi da ga prihvati. Ja ću ga predočiti Narodnoj skupštini, pa ćemo videti da li neki narodni poslanici žele da ga prihvate. A to će svakako biti pre kraja godine sveobuhvatne izmene zakona o obrazovanju, visokom obrazovanju, u kojem ćemo značajniju podršku pružati privatnom sektoru, napraviti neuporedivo bolju konkurenciju, da više nikada ne zavisimo od ljudi koji prvo što mogu da urade to je da okrenu leđa” rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Profesori su više puta upozoravali da najavljene &nbsp;izmene Zakona o visokom obrazovanju idu u pravcu urušavanja autonomije univerziteta. Strahuju da bi on mogao biti nalik spornom Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, po kojem je Vlada imenovala i razrešavala rektore i dekane, što je dovelo do otkaza brojnim profesorima.&nbsp;
"Jedna paralela se svakako može povući između ova dva zakona, a to je da se teži oduzimanju autonomije univerzitetu. Univerzitet bez autonomije ne može da postoji, to može biti škola, a ne univerzitet. E sada, koji će biti metod? Tada je bio metod da su univerziteti i svi fakulteti proglašeni vlasništvom vlade, gde je vlada postavljala sve organe upravljanja na univerzitetu" kaže za Insajder Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava
U jeku studentskih protesta koji traju više od pola godine, predsednik je najavljivao i povećanje sume koja će se iz budžeta davati privatnim fakultetima, na uštrb državnih. Smatraju da je ova najava pokušaj obračuna sa državnim univerzitetima.
“Godinama nas je država odvajala privatne i državne fakultete tako što su glorifikovani državni fakulteti, a privatni su potcenjivani, neki sa razlogom, ja bih rekla neki ne, ali ovo je sad obrnuta situacija. Prosto, to je jedan gest koji treba da zavadi akademsku zajednicu, da sad onako se međusobno gledamo ko koga ugrožava. Ja sam sasvim sigurna da privatni fakulteti nikada neće na taj način zauzeti stav protiv svojih koleginica i kolega sa državnih fakulteta.” dodaje Jelisaveta Blagojević, Fakultet za medije i komunikaciju.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVo2pVa25V5I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Neposredno pre samih studentskih blokada najavljeno<a href="https://www.insajder.net/teme/ministarstvo-prosvete-otvara-vrata-stranim-univerzitetima-u-srbiji-akademska-zajednica-se-ostro-protivi"> dovođenje stranih univerziteta u Srbiju</a>. Vlada je predlog zakona o tome uputila Skupštini na razmatranje 8. novembra, bez prethodne javne rasprave. Zakon je potom povučen usled pritiska akademske zajednice. Ipak, prema najnovijim izjavama vlasti, od te ideje se zasad ne odustaje.
Novinarka Nevena Cijović

Predsednik Srbije najavljuje izmenu Zakona o visokom obrazovanju mimo dogovora Vlade i rektora (VIDEO)

"Ako gledamo samo brojke, onda je SNS odneo pobedu u tome. Ako pogledamo analizu tih brojki, ono što je uloženo, način na koji je ostvaren taj rezultat, onda to pokazuje neku drugačiju sliku. Mali je to uzorak da bismo mogli da vidimo promene koje se događaju na političkoj sceni, ali <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednik-tvrdi-da-je-pobeda-sns-a-na-izborima-u-zajecaru-i-kosjericu-cista-kao-suza">SNS je očigledno uložio sve svoje resurse</a>, jer zbog političkog rejtinga u svom biračkom telu i uopšte javnosti nije, pod navodnicima da kažem, smeo da izgubi ove izbore. S druge strane, opozicija je pokazala, preko ujedinjenih, dva modela nastupa u tim izborima. Rekao bih da su se oba pokazala efektnim. Naravno, tu je jedan danak koordinacije. Studenti ulaze polako u tu <a href="https://www.insajder.net/teme/manojlovic-izbori-u-kosjericu-i-zajecaru-ne-odrazavaju-slobodnu-volju-gradana-video">organizaciju izbora</a>. To je jedan specifičan politički proces koji zahteva iskustvo i znanje i mislim da, sa svim tim što im je nedostajalo, oni su postigli veliki uspeh. Hoću reći – ta pobeda je vlast jako skupo koštala i pitanje je da li je to Pirova pobeda", objasnio je profesor.&nbsp;
Poslednjih 35 godina izbornih procesa u Srbiji, kako kaže sagovornik Insajdera, ponavlja se ta situacija da jedna strana osporava kvalitet izbornog procesa dok ga druga veliča.<a href="https://www.insajder.net/teme/opozicija-trazi-ponavljanje-izbora-u-zajecaru-studenti-blokirali-zgradu-skupstine"> Opozicija je i u Zaječaru</a> i u Kosjeriću podnela prigovore, tako da se sada čeka kakve će odluke donositi izborne komisije.
"Bilo bi dobro da one što pre odluče o tome kako bi se odvijao proces, ne bi se odugovlačilo, ne bi se trošili rokovi, što je vrlo često kod nas. Jasno je da je atmosfera pred ove izbore bila potpuno, blago rečeno, atipična, da kažem, na ivici iregularnosti skroz. Ta atmosfera nije dobra i ne odgovara ambijentu onoga što predviđaju standardi slobodnih i poštenih izbora", &nbsp;rekao je Jovanović.
Zakon o biračkom spisku, nakon pet godina rada na njemu, konačno će se naći na narednom zasedanju Skupštine. Ipak, ističe da naš izborni sistem, kada ga gledamo u celini, ne odudara puno od nekih standarda. Problem je u tome što se oni ne poštuju.
"Naše izborne komisije, recimo, više su sastavljene kao partijske komisije u kojima vlast ima većinu i nekada se ponašaju mimo zakona, gledaju na svaki način da izigraju suštinu norme, a s druge strane, sudovi izbegavaju da presuđuju. I mi imamo, u stvari, jednu dobro uređenu normativu, a u praksi jednu lošu scenu u rešavanju. Jer<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ujedinjeni-za-kosjeric-podnose-najmanje-dva-prigovora-zbog-glasanja-lica-van-birackog-spiska"> izbori su proces </a>koji mora da teče i konflikti da se brzo rešavaju", naglasio je.
<h2>Manjak poverenja između profesora i studenata prema Vladi</h2>
Kao rezultat <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/premijer-i-rektor-postigli-dogovor-vlada-i-beogradski-univerzitet-ce-raditi-na-organizaciji-prijemnog-ispita">dosadašnjih pregovora univerziteta i vlade</a>, odnosno rektora Vladana Đokića sa premijerom Đurom Macutom, ukinuta je radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju. Takođe, najavljeno je da će biti ispunjen i drugi uslov – da se organizuju prijemni ispiti i da budu odobrene budžetske kvote. Ipak, ostaje još da se reši treći zahtev, a to je da se ukine sporna uredba kojom je omogućeno da se smanje plate profesorima.
Naš sagovornik očekuje da zahtevi budu ispunjeni i da se prestane sa odugovlačenjem.
"To, naravno, ne znači da će situacija na samom univerzitetu i u visokom obrazovanju da se slegne i da uđe u jednu kolotečinu. Mi želimo da završimo ovu školsku godinu, da upišemo novu generaciju, ali razgovori sa vladom, od strane univerziteta, moraju da se nastave i studenti tu ostaju jedan akter. Mislim da bi bilo jako korisno ukoliko bi vlada malo brže izvršavala ove obaveze. To bi snižavalo tenzije na fakultetu, omogućilo da se nadoknadi ova nastava i da upis protekne bez ikakvih problema i da narednu školsku godinu dočekamo u jednoj čistijoj atmosferi", ocenio je profesor.
Na pitanje Insajdera zbog čega Pobunjeni univerzitet nije prekinuo blokadu nakon što je saopšteno da će biti ispunjeni uslovi, naš sagovornik odgovara da je to verovatno zbog toga što postoji jedna doza nepoverenja prema vladi.
"Misle da je vladi važno samo da krene nastava, a ostale stvari da neće ispuniti. A mi očekujemo da će se ispuniti sve. I tu je sada, da tako kažem, igra – ko će pre da trepne, da tako kažem – da se ti uslovi ispune. Lopta je u dvorištu vlade. Znači, u jednom danu može da se donese odluka, da se suspenduje ta uredba koja nema nikakav pravni osnov, koja je potpuno neustavna i koja je prvenstveno štetna za visoko obrazovanje i neće moći da opstane ni u kakvom obliku. I to je jasno ljudima koji odlučuju", objasnio je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F3hxzuU0gVFo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Univerziteti će se naći u velikoj finansijskoj krizi ukoliko ne krene nastava i ako se ne upiše nova generacija studenata. Profesor veruje da je, pored toga, važno i da nova školska godina krene na vreme i normalno.
"Posle nam predstoje razgovori o tome kako univerzitet vidi sebe i kako vlada vidi ulogu visokog obrazovanja. Mislim da univerzitet u tom nastajanju mora da sačuva svoju autonomiju, da je to važno za društvo, da je to dobro i za državu. I što se to pre shvati, onda ćemo kao akteri moći lakše da delujemo u istom pravcu. Postoji tu i druga stvar, a to su studentske blokade. Studenti su iz svojih prvobitnih zahteva ušli u političko polje, krenuli u političko organizovanje. To ne može da se radi na fakultetu, oni to većim delom i ne rade. Ali to podrazumeva i promenu sada taktike i strategije njihovog delovanja. Mislim da su ovakve vrste blokada prevaziđen oblik, da oni moraju da traže druge forme. Verujem da blokade sada mogu da udalje jedan broj ljudi koji ih podržava i koji ih je podržavao u tome, a to je veliki deo javnosti", zaključio je Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka.
Izvor: Insajder

Jovanović (FPN): Izbori u Kosjeriću i Zaječaru kao seizmograf za dugotrajnu društvenu krizu (VIDEO)

"Obaveštavamo vas da je Platforma koju smo izradili potpisana od strane svih dekana i rektora! U skladu s tim, potpuna blokada zgrade Rektorata se, nakon 21 dana odlučne borbe, uspešno završava!", objavljeno je na Instagram nalogu ngs_niss. 
Studenti su posebno zahvalili Radnoj grupi za bezbednost i redarima koji su danonoćno bili "na prvoj liniji blokade". 
"Nastavljamo borbu! Dan po dan, pobeda po pobeda. Ne stajemo dok svi naši zahtevi ne budu ispunjeni", istakli su studenti. 
U platformi se, između ostalog, navodi da rektor i dekani ne raspolažu pravnim mehanizmima ni faktičkim mogućnostima da okončaju blokade, s obzirom da studentski zahtevi nisu u nadležnosti rektora i dekana, već se odnose na šire društvene činioce.
Blokada rektorata je usledila nakon što je na više fakulteta u sklopu Univerziteta u Nišu počela onlajn nadoknada nastave, a <a href="https://www.insajder.net/teme/pat-pozicija-u-niskom-rektoratu-studenti-blokiraju-zgradu-do-daljeg-bez-najava-moguceg-sastanka-sa-rektorom">zahtev studenata je da se nadoknada sprovodi u skladu sa zakonom, te da procedura bude uniformna na svim fakultetima. </a>
Izvor: Fonet/Insajder

Prekinuta blokada zgrade rektorata u Nišu, studenti tvrde da su rektor i dekani potpisali studentsku platformu

Na sajtu DUNP objavljeno je da će nadoknada dela januarskog ispitnog roka za studijske programe Rehabilitacija, Zdravstvena nega i Sport i fizičko vaspitanje biti održana od 13. do 16. juna, te da će o mestu i vremenu polaganja studenti biti naknadno obavešteni, prenosi Radio Sto plus. &nbsp;
Profesorka književnosti Aleksandra Popin kazala je da je nadoknada januarskog ispitnog roka zakazana bez konsultacija sa nastavno-naučnim većima i studentima u blokadi, što je bio slučaj i prilikom donošenja odluke o početku onlajn nastave. &nbsp;
Student Amar Ličina istakao je da su nezakonitom odlukom o održavanju ispitnog roka rektorka Zana Dolićanin i članovi njenog kolegijuma "ostali verni antiakademskom režimu", protiv studentske borbe. &nbsp;
"Prema Zakonu o visokom obrazovanju, član 105, ispiti se mogu odvijati samo u sedištu ustanove i objektima navedenim u dozvoli za rad. Svakako da u prostorijama Državnog univerziteta neće biti ispita, one su u totalnoj blokadi do ispunjenja studentskih zahteva. Za ispite ima vremena, za ovakvu državu nema", rekao je Ličina. On je pozvao Nacionalno akreditaciono telo, Ministarstvo prosvete i Savet za visoko obrazovanje da reaguju na, kako je rekao, nezakonito raspisivanje ispitnog roka. &nbsp;
Paralelno sa najavama o bojkotu ispita na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, iz <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/premijer-i-rektor-postigli-dogovor-vlada-i-beogradski-univerzitet-ce-raditi-na-organizaciji-prijemnog-ispita">Vlade Srbije je objavljeno saopštenje u kojem su naveli da je postignut dogovor sa Univerzitetom u Beogradu</a> oko normalizovanja situacije.&nbsp;
Izvor: Fonet/Insajder

“Za ispite ima vremena, za ovakvu državu nema“: Studenti u Novom Pazaru pozvali na bojkot ispitnog roka

"Ova sramota od čoveka, (nažalost) rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić je uporedio austrougarsku okupaciju Srbije u Prvom svetskom ratu i nacističku okupaciju Srbije u Drugom svetskom ratu, sa njegovim tantalovim mukama jer ne prima platu dok ne radi!, navela je Ana Brnabić u objavi na mreži Iks, koju prati i skrinšot dela Đokićevog intervjua "Nedeljniku" u kojem je naveo da je "Univerzitet izdržao okupaciju i dva svetska rata, ali nikad nije bio izložen ovakvom sistematskom urušavanju od vlasti u svojoj zemlji". 
Ana Brnabić navela je da je Srbija tokom Prvog svetskog rata izgubila trećinu populacije, te da je Drugi svetski rat "zauvek obeležio genocid nad našim narodom u NDH, ali i neljudski zločin kakav je bio streljanje đaka u Kragujevcu". 
"On ovo izjednačava sa tim da mu država nije dala platu za nerad?!", napisala je Ana Brnabić. 
Dodala je da Đokić "šest meseci nije ušao u svoju kancelariju, ne zna ni da li je još na mestu ili su od nje, tj. Kapetan Mišinog zdanja, blokaderi napravili hostel, krčmu ili disko klub", ali je "država kriva što ne isplaćuje plate bez obzira na sve to". 
Ana Brnabić optužila je Đokića i da je od Univerziteta "napravio političku stranku, amfiteatre pretvodio u izborne štabove, studente uzeo kao taoce kojima će ucenjivati čitavu zemlju, a državnu imovinu okupirao i privatizovao". 
"Uz sve to, sebe samo što nije uporedio sa Anom Frank! Đokiću, sramoto", navela je Ana Brnabić. 
Đokić je u intervjuu izjavio da je Univerzitet "izdržao okupaciju, dva svetska rata, vanredna stanja, ali nikad nije bio izložen ovakvom sistemskom urušavanju od nosilaca vlasti u svojoj zemlji", te zato ne bi davao procenu izdržljivosti Univerziteta. 
"Pre bih ukazao na spremnost da se odbrani dostojanstvo profesije i spreče pritisci koji se vrše na dekane i rukovodstva, nastavnike, saradnike i na studente. Uskraćivanje plata je samo jedan oblik pritiska. Finansiranje visokog obrazovanja je višegodišnji problem sa kojim se suočavamo i koji nastojimo da prevaziđemo kroz više inicijativa o koje su se resorno i nadležna ministarstva oglušila".
Izvor: Fonet

Ana Brnabić optužila rektora UB za politizaciju i “okupaciju” Univerziteta

Dekan beogradskog Hemijskog fakulteta Goran Roglić potvrdio je prethodno za Insajder da će danas na tom fakultetu biti održan novi, četvrti sastanak predstavnika studenata i Univerziteta.
Podsetimo, na Saobraćajnom fakultetu u četvrtak je održan prethodni <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/zavrsen-sastanak-studenata-u-blokadi-i-rektorskog-kolegijuma-dogovora-jos-uvek-nema">sastanak predstavnika studenata i Proširenog rektorskog kolegijuma</a>, uz očekivanje usaglašavanja oko inicijative za rešavanje univerzitetske krize. Posle sastanka, student Fakulteta organizacionih nauka (FON) Petar Jovanović rekao je da je sastanak gotov, ali da dogovora još uvek nema.
Na sastanku je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rektorski-kolegijum-i-dekani-objavili-inicijativu-za-spas-univerziteta-u-beogradu">razmatrana Inicijativa </a>o zajedničkim aktivnostima u cilju očuvanja Univerziteta i daljoj borbi za ispunjenje studentskih zahteva.
Unutar akademske zajednice postoje različita mišljenja, posebno u vezi sa načinom okončanja školske godine i mogućim nastavkom blokada, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rektorski-kolegijum-nastavak-krize-nije-odgovornost-studenata-i-profesora">saopštio je u četvrtak Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu</a>, posle sastanka studenata, dekana i rektora.
Rektorski kolegijum u inicijativi za spas Univerziteta u Beogradu predlaže združeno delovanje studenata, nastavnog i nenastavnog osoblja svih fakulteta<a href="https://www.insajder.net/teme/beogradski-univerzitet-u-previranju-spasavanje-godine-ili-nedvosmisleno-svrstavanje-sa-studentima"> Univerziteta u Beogradu</a>.
U pravnom smislu, status studenta fakulteti štite tako što će se svim studentima koji procenjuju da trenutno nisu u prilici da završe školsku godinu odobriti mirovanje u tekućoj školskoj godini, imajući u vidu pojedinačne okolnosti u svakoj instituciji.
U predloženoj inicijativi, fakulteti se obavezuju na to da će, u okvirima garantovanim autonomijom Univerziteta, nastaviti da budu sigurno utočište svim svojim studentima, kao i da će se, u dogovoru sa studentima, očuvati mere koje garantuju zaštitu njihove bezbednosti.
Izvor: Insajder/FoNet

Završen još jedan sastanak studenata i predstavnika Univerziteta, za sada bez zvaničnih izjava

"Nemam ništa protiv studenata koji su u blokadi. Sve studente tretiram jednako i za sve imam istu poruku – vratite se da učite, ima vremena za politiku", rekao je Stanković u intervjuu za list Politika.
Podsetio je da je odmah po izboru za ministra posetio <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pavlovic-strajk-gladu-ukoliko-svi-fakulteti-ne-pocnu-s-radom-do-1-juna">studente koji žele da uče</a>, u Pionirskom parku.
"Čuli smo i poruku studenata koji su se pobunili, i još ozbiljnije bismo ih tretirali da nije među njima i onih koji su mirođija u svakoj čorbi, koji dinstaju i krčkaju, koji hoće da vode politiku preko studentskih pleća. Tu je problem", rekao je minsitar.
"Problem je što rektor Beogradskog univerziteta, koji je na tu poziciju došao zahvaljujući podršci ove vlasti, nema hrabrosti da napravi stranku. Politiku treba odvojiti od univerziteta, a univerzitet treba prepustiti pre svega nastavi, a onda i nauci", ocenio je ministar.
Govoreći o <a href="https://www.insajder.net/teme/ministarstvo-prosvete-otvara-vrata-stranim-univerzitetima-u-srbiji-akademska-zajednica-se-ostro-protivi">najavi dolaska stranih univerziteta</a>, upitao je "da li je bolje da postoji konkurencija ili monopol u visokom obrazovanju".
"Šta je problem da se pojave strani univerziteti koje će naši od nacionalnog i istorijskog značaja da nadmaše u tržišnoj utakmici", poručuje.
On je rekao i kako smatra da "odnos između nastave i nauke treba da bude 70 prema 30 u korist nastave na univerzitetu, jer fakulteti su obrazovno-naučne institucije, što znači da ja fokus na nastavi".
"Naučni instituti su mesta za sticanje i proširivanje naučnih znanja i treba raditi, kao što se i radi, na produktivnoj vezi između nauke i nastave. U tom kontekstu, mi moramo da čuvamo naš univerzitet, ali prvo i da ga preuredimo i mislim da je to najvažnija poruka u ovoj priči", poručio je Stanković.
Podstimo, dosadašnjih 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno, Vlada je Uredbom pretočila u 35 sati nastave i 5 naučnog rada.&nbsp;
U procentima: novom Uredbom se propisuje da je 87,5 odsto ukupne zarade profesora od nastavnog, a 12,5 odsto od naučnog rada. Na taj način, <a href="https://www.insajder.net/teme/uredba-vlade-za-profesore-otvorena-represija-za-ministarstvo-samo-promena-u-strukturi-radnog-vremena-video">pojašnjavaju na fakultetima</a>, dat je osnov da zbog blokada i neizvođenja nastave, profesori dobiju samo taj manji deo od 12,5 odsto. Profesori su u nekoliko navrata tražili ukidanje ove urebde, koju je inače donela vlada u tehničkom mandatu.
<h2>Ministar prosvete: Ne zna se kada će biti upis na fakultete</h2>
Ministar prosvete je naveo da je konkurs za upis budućih studenata moguće raspisati četiri meseca pre završetka školske godine, ali da, imajući u vidu da skoro sedam meseci fakulteti ne rade u punom kapacitetu, ne zna se kada će se završiti školska godina, a samim tim se ne zna ni datum upisa.
On je za list "Politika" ponovio da je potrebno da se najpre nadoknadi nastava, odnosno da se završe sve nastavne i neke od ispitnih aktivnosti.
"Datum upisa zavisiće od dinamike nastave i ispitnih rokova, a ona neće biti ista na svim fakultetima. Nisu svi krenuli sa nadoknadom istovremeno. Različiti fakulteti imaju različite planove i mehanizme nadoknade, jer imaju i različite tipove nastave. Kod teorijske je lakše nadoknaditi propušteno, kod praktične je to mnogo teže", rekao je Stanković.
Prema njegovim rečima, sigurno je da će biti izmene univerzitetskog kalendara i da je Ministarstvo spremno da ponudi svoje usluge svim Univerzitetima u srbiji i stručno uputstvo za realizaciju upisa.
"Propuštena nastava mora da se nadoknadi, a država svakako neće nasesti na bilo kakve trikove, poput samoproglašenih ilegalnih štrajkova ili maštarija o mirovanju godine i statusa studenata bez stvarnog pokrića", rekao je ministar.
Na pitanje da prokomentariše što iz Univerziteta u Beogradu kažu da bi upis mogao da se obavi u drugoj polovini jula, Stanković kaže da bi oni da dobiju "pretplatu" za sledeću školsku godinu, da ne bi imali problem sa finansiranjem Univerziteta.
"Tu imate skupinu ljudi koji žive u fantazmi o nekakvoj revoluciji posredstvom univerziteta. Blokaderi različitih političkih 'boja' nikako da shvate da je univerzitet jednako ozbiljan posao kao politika, samo što ima drugačije zahteve, zaplet i epilog nego politika", rekao je Stanković.
Upitan da li su studenti u blokadi trebalo odmah da prekinu blokade nakon što su plenumi izneli zahtev za raspisivanjem izbora, Stanković je upitao kako da oni koji inspirišu i podstiču studente na političko delovanje sada da im kažu da prestanu sa političkim delovanjem.
"Ti ljudi politički parazitiraju na simboličkom značenju i značaju studenata kao omiljene društvene grupe u političkim previranjima. Da ih zaista interesuju studenti, ne bi pravili od studentskih demonstracija platformu za generalne štrajkove dva puta. zahtev za izborima je par ekselans politički. Dakle, nije ovo priča samo o studentima i njihovom buntu. Neko želi vlast i spreman je da se do poslednjeg atoma studentske energije bori da bi došao do privilegija vlasti i statusa moći", ocenio je Stanković.
Izvor: Beta, Insajder

Univerzitet