<article>Stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, u narednih 15 godina carina će postepeno biti ukinuta na više od 90 odsto proizvoda. Već od danas, carine nema na 60 odsto proizvoda; bez dodatnih nameta, srpski izvoznici mogu da izvezu u Kinu sveže voće i povrće, farmaceutske i proizvode hemijske i mašinske industrije. Za 30 odsto proizvoda carina će biti postepeno ukidana svake godine, da ne bi došlo do poremećaja na tržištu. Na kraju, carina će ostati nepromenjena samo za 10 odsto proizvoda koje dve države smatraju najosetljivijim na svojim tržištima, a reč je pre svega o poljoprivrednim proizvodima. Saglasan da je Sporazum velika prilika za srpsku privredu, profesor Ekonomskog fakulteta ukazuje na problem – srpska privreda nema proizvodne kapacitete da zadovolji ni mnogo manja tržišta od kineskog."Ideal svake zemlje je da dobije upravo što je Srbija dobila sa Kinom. Naš problem a ne kineski je što mi nemamo šta mnogo da ponudimo Kini. Mi ćemo izvoziti i naše i njihove proizvode u najvećoj meri. Ne znam da li se izvozi čelik, ali bakar u najvećoj meri i to je jedna od najvećih fabrika u Srbiji Ziđina iz Bora. To znači da Privredna komora i da banke i da asocijacije poljoprivrednika i država u celini treba da to prihvate ovo kao domaći zadatak - ako tako stvarima priđu, onda će rezultati biti mnogo bolji. Naravno, u kratkom roku ne možemo očekivati spektakularne rezultate ali ako ljudi razumeju kakva je ovo šansa - a ona je neverovatna", izjavio je za Marker Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Stupanjem na snagu Sporazuma, Srbiji su sada otvorena vrata kineskog tržišta od milijardu i 400 hiljada ljudi za koje se nadmeću sve velike kompanije. To će, nadaju se u Vladi Srbije, privući nove investitore koji će, ako žele da izvoze u Kinu, prema Sporazumu, morati da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti njihovog proizvoda nastalo u Srbiji. Ta činjenica mogla bi da promeni i način poslovanja stranih kompanija koje su već u Srbiji."Na primer ove strane fabrike u Srbiji verovatno bi neke od tih proizvoda plasirali na kinesko tržište, ali se sudaramo sa činjenicom da mora da bude najmanje 51 odsto domaće proizvodnje. Uglavnom šta mi damo - jeftinu radnu snagu, damo zemljište... Nemamo nekog većeg učešća u tome i to je manje od 51 odsto", naveo je Savić.I pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, izvoz Srbije bio je u dobroj meri vezan za Kinu; najveći izvoznici iz Srbije upravo su kineske rudarske i metalurške kompanije, Ziđin iz Bora i HBIS iz Smedereva. Kineske kompanije koje posluju u Srbiji, kao i sam Sporazum, rezultat su nedavnog pridruživanja Srbije Zajednici za zajedničku budućnost sa Kinom. Takav sporazum sa Kinom, u ovom delu sveta, ima samo Švajcarska."Može se reći da je Sporazum kruna razvoja ne samo ekonomskih odnosa već i prijateljskih bilateralnih političkih odnosa, jer da biste ostvarili ovako vrstu sa Kinom nije dovoljno da budete samo pouzdan ekonomski partner, već mora da postoji i doza političkog poverenja", izjavio je za Marker Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.Da li će Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine biti primenjen u potpunosti zavisi i od procesa proširenja Evropske unije, na koje čeka Srbija. Ukoliko sledeći talas proširenja bude posle 2030-te, kako se čuje iz Brisela, Srbija će morati da raskine Sporazum sa Kinom kako bi se pridružila Evropskoj uniji.Izvor: Insajder</article>

Stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, u narednih 15 godina carina će postepeno biti ukinuta na više od 90 odsto proizvoda. Već od danas, carine nema na 60 odsto proizvoda; bez dodatnih nameta, srpski izvoznici mogu da izvezu u Kinu sveže voće i povrće, farmaceutske i proizvode hemijske i mašinske industrije. Za 30 odsto proizvoda carina će biti postepeno ukidana svake godine, da ne bi došlo do poremećaja na tržištu. Na kraju, carina će ostati nepromenjena samo za 10 odsto proizvoda koje dve države smatraju najosetljivijim na svojim tržištima, a reč je pre svega o poljoprivrednim proizvodima. Saglasan da je Sporazum velika prilika za srpsku privredu, profesor Ekonomskog fakulteta ukazuje na problem – srpska privreda nema proizvodne kapacitete da zadovolji ni mnogo manja tržišta od kineskog.
"Ideal svake zemlje je da dobije upravo što je Srbija dobila sa Kinom. Naš problem a ne kineski je što mi nemamo šta mnogo da ponudimo Kini. Mi ćemo izvoziti i naše i njihove proizvode u najvećoj meri. Ne znam da li se izvozi čelik, ali bakar u najvećoj meri i to je jedna od najvećih fabrika u Srbiji Ziđina iz Bora. To znači da Privredna komora i da banke i da asocijacije poljoprivrednika i država u celini treba da to prihvate ovo kao domaći zadatak - ako tako stvarima priđu, onda će rezultati biti mnogo bolji. Naravno, u kratkom roku ne možemo očekivati spektakularne rezultate ali ako ljudi razumeju kakva je ovo šansa - a ona je neverovatna", izjavio je za Marker Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Stupanjem na snagu Sporazuma, Srbiji su sada otvorena vrata kineskog tržišta od milijardu i 400 hiljada ljudi za koje se nadmeću sve velike kompanije. To će, nadaju se u Vladi Srbije, privući nove investitore koji će, ako žele da izvoze u Kinu, prema Sporazumu, morati da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti njihovog proizvoda nastalo u Srbiji. Ta činjenica mogla bi da promeni i način poslovanja stranih kompanija koje su već u Srbiji.
"Na primer ove strane fabrike u Srbiji verovatno bi neke od tih proizvoda plasirali na kinesko tržište, ali se sudaramo sa činjenicom da mora da bude najmanje 51 odsto domaće proizvodnje. Uglavnom šta mi damo - jeftinu radnu snagu, damo zemljište... Nemamo nekog većeg učešća u tome i to je manje od 51 odsto", naveo je Savić.
I pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, izvoz Srbije bio je u dobroj meri vezan za Kinu; najveći izvoznici iz Srbije upravo su kineske rudarske i metalurške kompanije, Ziđin iz Bora i HBIS iz Smedereva. Kineske kompanije koje posluju u Srbiji, kao i sam Sporazum, rezultat su nedavnog pridruživanja Srbije Zajednici za zajedničku budućnost sa Kinom. Takav sporazum sa Kinom, u ovom delu sveta, ima samo Švajcarska.
"Može se reći da je Sporazum kruna razvoja ne samo ekonomskih odnosa već i prijateljskih bilateralnih političkih odnosa, jer da biste ostvarili ovako vrstu sa Kinom nije dovoljno da budete samo pouzdan ekonomski partner, već mora da postoji i doza političkog poverenja", izjavio je za Marker Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Da li će Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine biti primenjen u potpunosti zavisi i od procesa proširenja Evropske unije, na koje čeka Srbija. Ukoliko sledeći talas proširenja bude posle 2030-te, kako se čuje iz Brisela, Srbija će morati da raskine Sporazum sa Kinom kako bi se pridružila Evropskoj uniji.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekonomija

Marker

Kina

Srbija

Više od vesti

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - domaći zadatak za srpsku privredu (VIDEO)

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - domaći zadatak za srpsku privredu (VIDEO)

Tagovi: