Ružić: Čim nema ptica – znajte da nešto nije u redu i sa nama (VIDEO)

“Više od 90% močvara u Mediteranu je nestalo. Nestalo je zato što smo mi ljudi tu napravili hotele, bazene, naselja, gradove, aerodrome i ostavili smo i one flamingose i vlastelice, sabljarke, čigre, čaplje, pelikane, sve smo ostavili bez staništa i nagurali smo te životinje praktično na mnogo mali broj lokacija u znatno većem broju. Kad smo to uradili, onda smo doprineli da se bolesti među tim životinjama znatno brže šire i da nastaju neke nove epidemije ili čak pandemije. Šta smo još uradili? Mi smo, nažalost, celu planetu premrežili nekom infrastrukturom, nama životinje strahovito stradaju na autoputevima, magistralnim putevima, milioni ptica stradaju u sudaru sa staklenim zgradama, velikim prozorima, ptice tu vide odraz neba ili zelenila i prosto divlje životinje ne znaju za prepreku koja se zove staklo, toga u prirodi nema”, kaže Ružić.

Ornitolog navodi da ljudi u velikoj meri koriste i pesticide u proizvodnji hrane, što utiče na životinje. Pored toga kaže da je Evropa prostor na kome je krivolov zastupljen u neverovatnoj količini i da desetine miliona ptica ilegalno bude ubijeno tokom raznih aktivnosti, a uglavnom pucanjem iz lovačkog oružja.

“Ono što moje kolege i ja često u šali kažemo, jeste da se prosto divimo kad vidimo životinju u prirodi i pitamo se kojom magijom je ona preživela. Kako je uspela da prođe i lovačke zamke, i otrove, i infrastrukturu i klimatske promene, i ove silne oluje koje nas pogađaju u poslednje vreme. Priroda uvek nađe put na kraju, ali nažalost mi beležimo sve lošije situacije u prirodi, prosto vidimo da nam neke vrste rapidno izumiru, da njihove populacije nestaju. Brinemo se, jer verujte na kraju dana kada govorimo o tome da li vrabaca ima manje ili više ili čvoraka i roda,  verujte da govorimo o ljudskom zdravlju. Tamo gde su populacije divljih životinja očuvane, gde su staništa očuvana i čoveku će biti dobro. Jer su nam ptice među najboljim pokazateljima zdravlja i kvaliteta životne sredine. Čim sa njima nešto nije u redu, znajte da nešto nije u redu i sa našom zemljom”, zaključuje Ružić.

Kada je reč o trovanju ptica, Milan Ružić kaže da trovanja divljih i domaćih životinja ima drastično više negp što ljudi stignu da ih zabeleže. A razlog za to je što se trovanja mogu desiti bilo gde, od centra grada do ozbiljne divljine.

“Znamo to vrlo dobro zato što takve slučajeve beležimo i radimo sa institucijama na pronalaženju tih slučajeva, na njihovom prijavljivanju, na istraživanju uzoraka kako je došlo do uginuća, odnosno koji su otrovi korišćeni i nadamo se da ćemo raditi u toj nekoj konačnici na tome da ljudi koji truju životinje na taj način budu kažnjeni. Ima toga previše. Jedan od osnovnih razloga zbog čega stradaju domaće divlje životinje je uslovno rečeno sukob čoveka sa psom, sa mačkom, sa šakalom, sa lisicom možda i sa nekim pticama. Ređe je u pitanju direktno nanošenje štete pticama. Ptice uglavnom stradaju kao kolateralna šteta nekih drugih ljudskih aktivnosti. Kada govorimo o ovim nastradalim belorepanima u svakom tom slučaju neko je negde želeo da eliminiše pse, lisice ili šakale. I onda kada lisica, šakal ili pas pojede taj zatrovan plen i njihovo telo nakon uginuća postaje zatrovan plen, a nakon toga mogu doći eje, mišari, orlovi belorepani i onda pojesti taj leš nakon čega dolazi do sekundarnog trovanja i praktično ta kaskada smrti se nastavlja beskonačno dok mi to fizički ne zaustavimo”, objašnjava ornitolog.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije preko 30 godina bavi se istraživanjem i zaštitom svih vrsta ptica i njihovih staništa, kao i izdavanjem naučnih publikacija. Međunarodni dan ptica i drveća već godinama unazad obeležava se 10. maja, a ove godine se taj datum podudario sa Svetskim danom ptica selica koji se obeležava svake druge subote u maju.

“Možemo da kažemo da su ptice selice verovatno među najugroženijim od svih ptica kojih ima negde oko 11.000 vrsta na planeti. Ugrožene su iz puno razloga, prvo zato što njihova staništa širom sveta nestaju, uglavnom nažalost zbog ljudskih aktivnosti, koje uključuju između ostalog i seču celih šuma, ne samo pojedinačnih stabala, preoravanje, sve ono što nosi razvoj ljudskog društva. Dobra stvar u svemu tome jeste da su te činjenice poznate. Poznate su zato što ljudi širom sveta koji rade isto ono što mi radimo kod nas u Društvu za zaštitu i pronalaženje ptica u Srbiji radimo, jeste da prikupljamo podatke, znamo gde nam žive ptice, znamo u kom broju ih je nekada bilo, u kom broju su one danas prisutne i vodimo računa o tome da razumemo te procese i kako im pomoći”, objašnjava Ružić.

Ružić kaže da se nijedna vrsta koja je prirodno prisutna na nekom području, ne može nazvati ni izrazito korisnom, a ni izrazito štetnom, već da je svaka ptica deo jednog ekosistema. I dodaje da čim se bilo koja od tih vrsta njihove populacije izuzme, dolazi do nekog poremećaja. 

“To što neko više voli labuda jer je on graciozan ili lastu i rodu, uopšte ne znači da jednog gavrana ne treba imati negde na rubu sela, niti njegovo gnezdo na dalekovodu, jer on ima neverovatnu ulogu u prirodi. Da nije ovih vrana i svraka i sličnih ptica koje žive u gradovima, verujem da bi naši gradovi izgledali mnogo lošije. One uklanjaju iz naših gradova ogromne količine organskog otpada. Mi koji živimo u većim gradovima znamo koliko samo golubova svakog dana strada u gradovima. Budu pregaženi od automobila ili prosto uginu od bolesti. Verujte da nijedan taj leš goluba ne dočeka nekoliko dana ili možda čak i samo nekoliko sati da ga neka vrana nije pojela. A ona na taj način automatski sprečava širenje zaraze, vrlo nezgodnih mirisa koji se mogu pojaviti posebno letnjim mesecima kada ti mrtvi golubovi satrunu i raspadaju se u našoj životnoj sredini, a da ne pričamo o tome što su vrane, svrake i gavarnovi neverovatno važni selektori plena”, napominje Ružić. 

Na pitanje kako klimatske promene utiču na migracijske tokove ptica, Ružić navodi primer kada laste dođu sredinom marta u Srbiju očekujući da je ovde temperatura dovoljno stabilna, da ima dovoljno insekata da se hrana i kako kaže “onda odjednom padne sneg i sve ih pobije”. 

“E to su klimatske promene. Ili šta mislite kako je sivim vetruškama koje spadaju u ugrožene vrste koje čekaju da vrane  završe svoje gnežđenje , da negde utrče u njihova gnezda do sredine maja i onda im 7-10 dana pada kiša, temperatura noću padne na 2-3 stepena i ženke napuste svoja legla”, kaže Ružić.

Dodaje da je prvo i osnovno što kaže ljudima, kada žele da pomognu pticama, da ne urade ništa loše. 

“Nemojte uništiti dedovinu, očevinu. Nemojte seći šumu kao nenormalni. Nemojte zagađivati, bacati otpad. Ako ste poljoprivrednik, koristite preparate koji su dozvoljeni u preporučenim količinama. Trudite se da ostavite iza sebe nešto. Nemojte sve preorati, poseći, spaliti, svuda poprskati totalne pesticide. Razmislite da još neko tu živi. Ako želite da se uključite u nešto što je aktivno, gde možete da pomogne, obnovite neki kutak prirode. Ako ste nasledili neku zemlju, ostavite livadu da procveta. Pustite leptire da završe svoj životni ciklus. Ostavite stari voćak, u njemu žive na hiljade i hiljade jedinki insekata i ptice. Pustite šumu da se obnovi, sačuvajte lokalnu baru. Ako želite u gradovima da se uključite, postavite kućice, hranilice, dajte im tokom zime adekvatnu hranu”, navodi ornitolog Milan Ružić.

Zaključuje sa tim da postoje rešenja za razne pojave i da je potrebno vrlo malo. Dodaje da se krug ljudi koji se brine i koji žele da se uključe povećava, ali da nije dovoljno, jer od 6 miliona ljudi u Srbiji, aktivno pomaže prirodi 10-20 hiljada ljudi i da su druge strane milioni onih koje za to baš briga.

Izvor: Insajder