Reportaža sa studentskih pešačenja do Kragujevca: "Dočekali smo da ova omladina ustane" (VIDEO)

Posle prvog dana hoda stižu i prvi žuljevi i rane. Svaki trenutak koristi se za predah, ali podrška građana ohrabruje. Dok prolaze seoskim putevima, meštani ih pozdravljaju ispred svojih kuća, nude vodu i kafu, a nestrpljivo su ih na prozorima čekali i đaci.

“Ja mislim da čim vidimo grupicu ljudi koji stoje pored puta, i kako nam neki kamiondžija zatrubi, a to skoro svi rade, to nam toliko podigne moral i svi počnemo da skačemo i da se radujemo i da pevamo”, kaže za Insajder Mihajlo Milošević sa Akademije umetnosti u Beogradu.

Pred doček studenata, u svakom mestu je festivalska atmosfera. Kolone građana stoje u redu da zabeleže svaki trenutak i pozdrave one koje su prozvali svojim oslobodiocima. Posle Mladenovca, veliki doček studentima je priredio i Aranđelovac. Uz suze, pesmu i vatromet građani su ih pratili do sportske hale u kojoj spavaju. A ispred hale – kabanice, topla garderoba i redovi stolova sa hranom. 

“Spontano smo se organizovali, spremali smo se kući, i hajde da donesemo sve što treba. Građani su se sami javili, spremili, evo donose non-stop”, rekla je reporterki jedna od građanki.

“Svašta smo pripremili, imamo bogatu trpezu, Šumadija je poznata po tome, od pečenja i roštilja do kiflica i kolača… Imali smo radne grupe, svako je dao svoj doprinos, svi smo hranu pravili od srca za naše studente”, poručuje druga meštanka Aranđelovca.

Ništa manje srdačno, studente su sutradan dočekali i meštani Topole. Tamo je, kao i na mnogim drugim mestima kroz koje su prolazili bila dostupna medicinska pomoć onima koji u hodu dobili žuljeve, i rane. Ipak, većina odbija da put nastavi automobilom, a redari organizuju šetače tako da oni najodmorniji idu na kraj kolone i da niko ne zaostaje. Uprkos bolovima, studenti ne pominju umor, a šetnja im prolazi uz pesmu i sabiranje utisaka o susretima sa građanima. 

“Preplavljen sam emocijama iskreno, baš je lepo i ljudi kako nas dočekuju, stvarno sam presrećan… Nema žuljeva, imamo 22 godine, kome može da bude teško”, poručuje student Mašinskog fakulteta Filip Radovanović.

Poslednje veče pred ulazak u Kragujevac, studenti su proveli u selu Čumić. Meštani su im priredili spektakularan doček. Kažu da njihovo selo ne pamti takav skup. 

“Mi kao domaćini smo ovde priredili jednu veliku manifestaciju, jedan doček, kako bismo podržali njih jer se oni dosta žrtvuju za nas, i koliko od nas je moglo došlo je i došli su iz drugih sela, organizovali smo sve što je potrebno”, rekao je meštanin Čumića.

U šetnji kroz sela studenti su građanima delili flajere sa svojim zahtevima i pozivom za Sretenje u Kragujevcu. Na putu do tamo, nema nijednog sela u kom meštani nisu spremno dočekali studente da ih bar na kratko posluže i pozdrave. Prolazak studenata njihovom ulicom, za meštane je događaj kakvom dugo nisu prisustvovali – prilika za susret i veselje u malim i često napuštenim mestima. 

Ipak, studenti nisu zaboravljali zašto su krenuli na ovaj put – svakog dana u 11:52 sa meštanima sela u kom se zateknu, stajali su 15 minuta u tišini i odavali poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu. 

Za Insajder su govorili građani o tome šta za njih znače studentska pešačenja:

“Slobodu, mislim da smo se svi oslobodili da pokažemo svoje nezadovoljstvo i podršku prvenstveno studentima”. 

“Suze mi na oči idu, podržavamo decu, samo napred, jer oni se bore za budućnost svoju”.

“Prelepo se osećam, to je naša mladost, naša budućnost, život je pred njima”.

“Pre 6-7 godina nisam očekivao, kritikovao sam ih da su nezainteresovani za stanje u društvu, ali hvala bogu, dočekali smo sad da ova omladina ustane”.

Novinarka Maja Repić