Prema preliminarnim rezultatima, &nbsp;"Stelantis" je u prvih šest meseci ove godine ostvario neto gubitak od 2,3 milijarde evra, čime je nastavljen negativan trend iz prethodnog perioda.&nbsp; Prihodi su pali na 74,3 milijarde evra, što je 12,5 odsto manje nego u istom periodu 2024, dok je broj isporučenih vozila dilerima u drugom tromesečju opao za šest procenata i iznosi 1,45 miliona vozila.&nbsp; Na pad poslovnih rezultata znatno su uticali i privremeni prekidi proizvodnje, uvedeni kao odgovor na nove carine u Severnoj Americi, ali i tranzicija proizvodnih kapaciteta u proširenoj Evropi.&nbsp; Sve to otvara pitanje da li bi globalne turbulencije u poslovanju mogle da imaju posledice i po<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stelantis-prikazao-fotografije-novog-modela-pande-iz-kragujevca"> fabriku "Stelantisa" u Kragujevcu.</a>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220505110556_b9346116e8c1edeb55b2252a7505f814a3b38204876e755b032cab4b12279d4b.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220505110556_b9346116e8c1edeb55b2252a7505f814a3b38204876e755b032cab4b12279d4b" data-rendition-name="original" width="1500" height="1087" loading="lazy" alt="Fabrika Fiat Kragujevac"> <figcaption>Fabrika Fiat Kragujevac. Foto: Srđan Ilić-</figcaption> </figure>  “U autoindustriji, posebno u Evropi, nema proizvođača koji nema problema i koji nema zabeležen veći ili manji gubitak, i to se ne dešava samo sada, to traje već neko vreme. To je nešto što je skoro pa normalno, a posebno je normalno za 'Stelantis'”, kaže za Insajder profesor Savić. Kako navodi, reč je o firmi koja je velika, ali na prilično klimavim nogama i koja često ima gubitke.&nbsp; “To ne mora da bude problem sam po sebi, pa da se obustavi investiranje u Srbiju, odnosno pokretanje fabrike električnih automobila. Suština je da su, manje - više, sve evropske kompanije u velikom problemu. Posle uvođenja američkih carina, nikakve šanse nema ni da bi <a href="https://www.insajder.net/teme/piroski-o-auto-industriji-kina-je-apsolutno-na-prvom-mestu-video">mnogo bolje kompanije od FIAT-a mogle budu konkurentne kineskim proizvođačima automobila ili automobilima iz nekog drugog dela sveta</a>, i to je suštinski problem u ovom trenutku. Pri čemu, da ponovim još jednom, FIAT ima probleme u poslednjih 20, a možda i 30 godina”, kaže profesor Savić.&nbsp; Što se tiče samog "<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stelantis-ce-u-ponedeljak-obeleziti-pocetak-proizvodnje-elektricnog-modela-u-kragujevcu">Stelantisovog" poslovanja u Srbiji,</a> ističe da je ta kompanija, kada je naša zemlja u pitanju, uvek bila na dobitku.&nbsp; “'Stelantis' je u Srbiji imao mnogo sreće. I, prvi put kada su došli, da je neko pošteno napravio računicu i podvukao u crtu, mislim da bi se videlo da je Srbija zabeležila ozbiljan gubitak u tim poslovima. FIAT je bio na dobitku, pošto je država Srbija sipala i šakom i kapom, i novac, i razne druge olakšice, i stavila na raspolaganje poslovni prostor. Da ne ulazimo u detalje, bilo je čak sedam do osam stvari koje su bile u korist FIAT-a, ali svejedno, to mu nije pomoglo da bude jedna od boljih evropskih fabrika”, navodi profesor Savić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240913150944_ee9e3f495275e7aec123dc1c197bc2ea6b7507618ae902e997d782746fa64883.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240913150944_ee9e3f495275e7aec123dc1c197bc2ea6b7507618ae902e997d782746fa64883" data-rendition-name="original" width="1800" height="1245" loading="lazy" alt="FIAT 500 fijat"> <figcaption> FIAT 500, foto: Daniel Przygoda/wikipedia/CC BY-SA 4.0</figcaption> </figure>  Kako kaže, sve što se trenutno dešava sa industrijom automobila u Evropi, a što bi moglo da &nbsp;utiče i na fabriku u Kragujevcu, nije od juče. “Automobilska industrija je u krizi poprilično dugo. To što se dešava s američkim carinama i ratom u Ukrajini je ono što je uništilo evropsku automobilsku industriju, a Italija je članica Evropske unije, odnosno deo Evrope. Onda, imamo i zatvaranje nekih komponentaša, što sugeriše da nema ozbiljne proizvodnje, ili da se proizvodnja na ozbiljan način smanjuje kod nekih proizvođača. Ako nema sklapanja gotovog proizvoda, jer ne mogu da ga prodaju, ili barem ne mogu da ga prodaju u onoj meri u kojoj su prodavali ranije, ili za novac za koji su ga prodavali ranije, nastaju problemi”, kaže profesor Savić.&nbsp; Dodaje da se <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/stelantis-potvrdio-da-ce-se-elektricni-fiat-panda-proizvoditi-u-srbiji">saga sa FIAT-om u Srbiji nastavlja</a>.&nbsp; “U zadnjih godinu - dve, naši radnici su išli u Slovačku na obuku. To je značilo da proizvodnja treba da 'počne sutra', a ona je odlagana. Dakle, odlaganje proizvodnje u Kragujevcu je počelo i nezavisno od američkih carina. Naravno, poklopilo se sa ratom u Ukrajini, što je moglo da se nekako 'pegla', ali ovo je glogov kolac u automobilsku industriju. &nbsp;Te nerazumne carine gospodina Trampa, odnosno SAD-a, dovešć u tešku poziciju i mnogo bolje evropske kompanije nego što je FIAT”, ističe.&nbsp; Ivan Ristić, predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija, izjavio je za "Blic" da uskoro očekuje da s radom počne i treća smena u fabrici u Kragujevcu i dodao da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/od-septembra-u-kragujevcu-proizvodnja-stelantisove-elektricne-pande">željeni cilj da se proizvodi 500 vozila "grande panda hibrid" dnevno.</a> “Hajde da ne govorimo koliko je to, manie ili više, realno ili ne. Sačekajmo neki dan, pa to možemo videti. Mislim da je ovo, možda, peti jubilarni put da je startovala proizvodnja, a da je nema. Nikome to ne smeta, i ništa ne košta da se kaže da je proizvodnja krenula, a ona je krenula i kad počneš da pripremaš mašine i kad počneš da radiš neke delove”, kaže profesor Savić.&nbsp; Međutim, ističe da je prava proizvodnja ipak nešto drugo. &nbsp; “Znate kada je u pitanju prava proizvodnja? Kada si planirao da prve godine proizvedeš 90 hiljada &nbsp;automobila, proizvedeš 70 hiljada, nisi uspeo onih 90 hiljada, a od toga prodaš 60 hiljada. Tada je proizvodnja krenula. Sve dok samo imamo najavu, a nema gotovih proizvoda, ili ih bar nema u značajnoj količini, možemo računati da proizvodnja nije krenula. Možda će ovo neko demantovati, ali demantovati se može samo ako vidimo da idu maršrutni vozovi puni električnih automobila i izvoze se u inostranstvo. Sve dok toga nema, sve je samo priča”, dodaje. <a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/ds-ako-fijat-ode-bice-kriva-vlast-sns-zasto-ds-nije-obezbedila-izvoz-fijata-u-rusiju">Da li će priča sa električnom "pandom" iz Kragujevca biti bolja od onoga što su Fabrika i država Srbija, kao njen suvlasnik, imale sa modelom FIAT 500L?</a> &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20211125231128_61a00eb5f08b3333b15927fbjpeg.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20211125231128_61a00eb5f08b3333b15927fbjpeg" data-rendition-name="original" width="1366" height="768" loading="lazy" alt="Sukob dva sindikata u Fijatu: Pritisak na radnike ili informisanje radnika"> <figcaption>Fiat proizvodni pogoni u Kragujevcu, foto: Insajder/skrinšot(Photo: Nevena Krstć)</figcaption> </figure>  Profesor Savić kaže da za prethodni automobil iz srca Šumadije već postoje izvučeni bilansi.&nbsp; "Jedan bivši ministar mi je rekao da je država imala veoma malo učešće u dobitku od prodaje FIAT-a 500L. To je bio 'mršav posao', i to je otišlo u istoriju. Ovde smo imali niz najava početka proizvodnje, a ona nije krenula u, rekao bih, neko mnogo normalnija vremena nego što je ovo danas koje, ni po čemu, nije normalno. I sada očekujemo da nam to krene. Moram da priznam, a voleo bih da me demantuju, da uopšte nisam optimista da tu može biti ozbiljne proizvodnje. Može se proizvesti 10, 20, 50, 500, 1 000 automobila, pa krenuti u neku probnu prodaju. Ali ozbiljna proizvodnja je kada imaš neki plan, pa to bude nekoliko desetina hiljada automobila, pa imaš kupce kojima ih prodaješ. Što se toga tiče, koliko uspevam da razumem i koliko pratim, nema ni jednog abera te vrste”, zaključuje u razgovoru za Insajder <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-savic-standard-raste-ali-ne-brzinom-koju-predstavlja-vlast-video">profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. &nbsp;&nbsp;</a> <h2>Piroški: Projekat u Srbiji izlazna strategija za "Stelantis"</h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/piroski-o-auto-industriji-kina-je-apsolutno-na-prvom-mestu-video">Lidija Piroški (Vrele gume)</a> kaže za Insajder da je projekat "Stelantisa" u Kragujevcu strateškog karaktera i deo izlazne strategije koncerna iz krize, ali upozorava da bi usporena potražnja za električnim vozilima u EU mogla da utiče na promenu dinamike njegove realizacije. “Finansijski rezultati 'Stelantisa' za prvo polugodište 2025. zaista ukazuju na ozbiljnu krizu – gubitak od 2,3 milijarde evra i pad prometa od 12,5% su znaci velike destabilizacije. Ipak, Kragujevac je deo dugoročnog restrukturiranja i prelaska ka proizvodnji električnih i hibridnih vozila, što "Stelantis" vidi kao izlaz iz krize. Projekat u Srbiji je više strateške prirode, deo nove industrijske mape, i manje podložan kratkoročnim oscilacijama. Mislim da je deo izlazne strategije”, ističe Piroški.&nbsp; Dodaje, međutim, da ne treba zanemariti ni mogućnost da se planovi prilagode novim prioritetima koncerna. “Najveći problem vidim u evropskom kolebljivom tržištu koje je usporilo potražnju za električnim vozilima (loša infrastruktura), dok raste potražnja za plug in hibridima. &nbsp;U tom smislu – &nbsp;moguće su promene dinamike njegove realizacije”, navodi Piroški.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2022052623050_03c1c03f11cabf87ab4458c4d609ee00c5e4f4780a2cbefb6afd4395c777dfd0.jpg" data-media-id="editor_11" data-image-id="2022052623050_03c1c03f11cabf87ab4458c4d609ee00c5e4f4780a2cbefb6afd4395c777dfd0" data-rendition-name="original" width="1500" height="971" loading="lazy" alt="fiat gremlin"> <figcaption>Stelantisova fabrika u Kragujevcu, Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Kako je najavljeno još pre dve godine, kupci električnih automobila u Srbiji moći će da računaju na izdašne državne subvencije <a href="https://www.insajder.net/teme/drzava-nudi-subvencije-za-kupovinu-elektricnih-vozila-video">koje dostižu i do 5 000 evra po vozilu</a>, a Vlada Srbije je, krajem aprila 2022. godine, sa "Stelantisom" ponovo potpisala ugovor o subvecijama za proizvodnju električnih automobila.&nbsp; Iznos subvencija je 48 miliona evra, a ukupna vrednost ugovora 190 miliona evra, <a href="https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/fijatu-subvencije-bez-obaveze-da-zaposli-nove-radnike-u-kragujevcu">kako je objavila "Nova ekonomija", i to bez obaveze da se zaposle novi radnici</a>. S obzirom na probleme s kojima se "Stelantis" susreće, postavlja se pitanje može li da se odloži ili čak otkaže subvencionisana proizvodnja u Kragujevcu?&nbsp; Lidija Piroški kaže - formalno može.&nbsp; “Ugovori o državnim subvencijama sadrže klauzule o fazama ulaganja, rokovima i obavezama investitora. Ukoliko 'Stelantis' odluči da odloži ili redefiniše proizvodnju u Kragujevcu, moraće da pregovara sa Vladom Srbije o novim uslovima. Otkazivanje celog projekta je manje verovatno, <a href="https://www.insajder.net/teme/drzava-nudi-subvencije-za-kupovinu-elektricnih-vozila-video">jer bi to značilo i povratak subvencija</a> i ozbiljan udarac na imidž kompanije u regionu koji im je važan za izvoz. Ono što može da se desi je promena obima proizvodnje”, navodi Piroški. &nbsp; Dodaje da država ima mehanizme zaštite ako investitor odustane od proizvodnje.&nbsp; “Država ima ugovorne i zakonske mehanizme – uključujući povraćaj subvencija, raskid ugovora i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/advokat-rio-tinto-krsio-propise-srbije-raskid-saradnje-moguc-bez-placanja-obestecenja">moguće pokretanje arbitraže ako su uložena sredstva zloupotrebljena</a>. Takođe, deo rizika se pokriva samom strukturom ugovora, u kojem su investitorove obaveze jasno definisane po fazama. Ipak, sve zavisi od političke volje i spremnosti da se sa jednim od najvećih svetskih proizvođača uđe u eventualni spor. U praksi, češće se poseže za revidiranjem planova nego za oštrim raskidima”, zaključuje u razgovoru za Insajder Lidija Piroški.&nbsp; novinar Rajko Martinović&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Gubitak Stelantisa 2,3 milijarde evra – šta to znači za fabriku u Kragujevcu?

Kako se navodi u saopštenju, policija je, postupajući po više prijava građana da je u navedenoj ulici viđeno lice sa oružjem i da su se čuli pucnji, brzo izašla na lice mesta.
“Osumnjičeni je savladan i uhapšen, a na licu mesta je pronađena automatska puška, dva noža, kesa sa za sada neutvrđenom količinom municije i ranac u kojem se nalazila municija”, piše u saopštenju.&nbsp;
Dodaje se da je kod osumnjičenog pronađena i ručna bomba, dok su, kako se navodi, pretresom vozila koje koristi osumnjičeni pronađeni nož i sekira.
“Policija &nbsp;je na licu mesta zatekla jednu osobu sa povredama najverovatnije nanetim oštrim predmetom”, saopštio je MUP..
Uviđaj je u toku, a policija u saradnji sa nadležnim tužilaštvom intenzivno radi na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja.
Izvor: MUP

Prenosimo

200x200

1800x750

Uhapšen muškarc iz Valjeva zbog sumnje da je pucao u pravcu jedne kuće u Kragujevcu

Na Instagram stranici Univerziteta u Beogradu piše da će rang liste biti objavljene do 4. avgusta, a upis <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednica-studentske-konferencije-univerziteta-srbije-svi-univerziteti-sem-beogradskog-i-novosadskog-uspesno-sproveli-prijemne">nove generacije studenata</a> završen do 7. avgusta.
Detaljnije informacije o konkursu, polaganju prijemnog ispita i proceduri upisa biće objavljene na zvaničnim <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/od-sutra-upis-nove-generacije-studenata-univerziteta-u-beogradu">stranicama fakulteta</a>.
U objavi se navodi da će drugi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/prorektor-univerziteta-u-beogradu-za-brucose-15-248-mesta-sve-spremno-za-upis">upisni rok</a> početi prijavljivanjem kandidata 1. septembra i biće završen 16. septembra, zaključno sa upisom kandidata.
Treći upisni rok počinje prijavljivanjem kandidata 1. oktobra i završava se, zaključno sa upisom, 13. oktobra, piše u objavi.
<h2>Prijemni ispiti na Univerzitetu u Novom Sadu počinju 24. jula, upisna kvota 16.532 studenta</h2>
Prijemni ispiti u prvom upisnom rok na osnovnim i integrisanim studijama na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu počinju 24. jula i biće održani do 1. avgusta, kako je predviđeno konkursnim rokovima koje je utvrdio Senat Univerziteta u Novom Sadu za školsku 2025/2026. godinu.
&nbsp;Prijavljivanje kandidata počelo je 14. jula elektronskom prijavom, onlajn prijavom ili pretprijavom na fakultetima koji omogućavaju te načine prijave, odnosno 16. jula prijavom kandidata, a biće završeno 22. jula.
 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F1eUXcK0CySU%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Zbog specifičnosti prijemnog ispita i prethodne provere sposobnosti kandidata za upis na pojedine studijske programe koji se realizuju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Akademiji umetnosti, Pedagoškom fakultetu i Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku, termini održavanja prijemnih ispita na tim fakultetima mogu odstupiti od utvrđenih termina konkursnih <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sobe-u-studentskim-domovima-studentskog-centra-novi-sad-na-raspolaganju-do-20-avgusta">rokova za upis studenata</a> na svim nivoima studija na Univerzitetu u Novom Sadu u školskoj 2025/2026. godini, predviđeno je odlukom Senata.
Završetak prvog upisnog roka predviđen je za 15. avgust, a drugi upisni rok trajaće od 27. avgusta do 30. septembra, s tim da će <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/slobodni-univerzitet-drzava-je-kriva-sto-maturanti-jos-ne-znaju-kada-ce-biti-prijemni-ispit-na-fakultetima">prijemni ispiti </a>na većini fakulteta biti održani 8. i 9. septembra.
Prijavljivanje kandidata u drugom upisnom roku predviđeno je 4. i 5. septembra, a završetak drugog upisnog roka je 30. septembra.
Za master, specijalističke i doktorske studije lrajnji termin za prijavu kandidata u prvom roku je 31. oktobar, u drugom - 14. novembar, u trećem 5. decembar i u četvrtom roku 18. decembar.
Prema odluci Senata Univerziteta u Novom Sadu, na fakultete tog univerziteta u školskoj 2025/2026. godini može se upisati ukupno 16.532 studenta, od kojih 8.514 čije će školovanje biti finansirano iz državnog budžeta i 8.018 samofinansirajućih studenata.
Konurs za upis i detaljnije informacije o realizaciji upisa dostupne su na sajtu Univerziteta u Novom Sadu
<h2>Danas počinje upis na Univerzitetu u Nišu&nbsp;</h2>
Fakulteti Univerziteta u Nišu počinju danas upis studenata prve godine na svim nivoima studija u školskoj 2025/26. godini, koji će trajati do 1. avgusta, kada se i završava prvi upisni rok.
Prema rokovima zajedničkog konkursa za upis u prvu godinu osnovnih akademskih, integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija na fakultetima Univerziteta u Nišu, prijavljivanje kandidata bilo je predviđeno od 7. do 12. jula, a polaganje prijemnih ispita od 14. do 18. jula.&nbsp;
Drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti najkasnije do 5. avgusta, a predviđeno je da traje od 1. do 19. septembra.&nbsp;
Prijavljivanje kandidata planirano je od 2. do 5. septembra, polaganje prijemnih ispita od 8. do 12. septembra, a upis kandidata od 15. do 26. septembra.&nbsp;
<h2>&nbsp;Produžen prvi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu</h2>
Univerzitet u Kragujevcu saopštio je da je iz organizacionih razloga produžen prvi upisni rok za akademsku 2025/26. godinu do 15. Avgusta
Ranije je bilo predviđeno da prvi upisni rok za prvu godinu osnovnih akademskih, integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija traje do kraja jula.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednica-studentske-konferencije-univerziteta-srbije-svi-univerziteti-sem-beogradskog-i-novosadskog-uspesno-sproveli-prijemne">Drugi upisni rok trajaće od 18. avgusta do 26. septembra, objavljeno je na sajtu Univerziteta.</a>
&nbsp;Od dokumentacije potrebno je popuniti konkurs Univerziteta u Kragujevcu za upis u prvu godinu. Detaljnije informacije o studijskim programima, datumima prijava, polaganja prijemnih ispita i upisa moguće je pronaći na sajtovima fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.&nbsp;
<h2>Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru sutra počinje upis u prvu godinu studija</h2>
Na <a href="https://www.insajder.net/teme/utisci-studenata-sa-protesta-novi-pazar-bez-podela-mladi-su-svet">Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP)</a> u utorak, 22. jula, počinje upis u prvu godinu studija a upis će trajati do 24. jula i obavljaće se u prostorijama Osnovne škole "Bratstvo", saopštio je danas ovaj univerzitet. &nbsp;
U saopštenju se navodi da ako se kandidat, koji je stekao pravo na upis na određenom studijskom programu, ne upiše na dan kada je to predviđeno rasporedom, umesto njega biće upisan sledeći kandidat sa konačne rang-liste. &nbsp;
Detalji o terminima upisa za pojedinačne studijske programe objavljeni su na sajtu Državnog univerziteta.
Kandidati koji su stekli pravo da se upišu na jedan od 15 studijskih programa podnose originalna dokumenta, a to su svedočanstva sva četiri razreda srednje škole, diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, tri fotografije i dokaz o uplati naknade za troškove upisa. &nbsp;
Prijemni ispiti obavljeni su 11. jula a najveća konkurencija bila je među onima koji žele da upišu arhitekturu, farmaciju, softversko inženjerstvo, psihologiju i rehabilitaciju.
Ove godine indeks Državnog univerziteta na 15 akreditovanih studijskih programa dobiće 575 studenata, od kojih će se 395 finansirati iz budžeta, dok će 180 biti na samofinansiranju.
Školarinu za samofinansirajuće studente ova visokoškolska ustanova nije povećavala, tako da i dalje, zavisno od studijskog programa, iznosi 60.000 ili 70.000 dinara, izuzev farmacije gde je 120.000 dinara.
Izvor: FoNet, Tanjug, Insajder

Od danas prijave za fakultete u Beogradu, upis i prijemni ispiti u ostalim univerzitetskim centrima u narednim danima (VIDEO)

Ranije je bilo predviđeno da prvi upisni rok za prvu godinu osnovnih akademskih, integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija traje do kraja jula.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/predsednica-studentske-konferencije-univerziteta-srbije-svi-univerziteti-sem-beogradskog-i-novosadskog-uspesno-sproveli-prijemne">Drugi upisni rok trajaće od 18. avgusta do 26. septembra, objavljeno je na sajtu Univerziteta.</a>
&nbsp;Od dokumentacije potrebno je popuniti konkurs Univerziteta u Kragujevcu za upis u prvu godinu. Detaljnije informacije o studijskim programima, datumima prijava, polaganja prijemnih ispita i upisa moguće je pronaći na sajtovima fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.&nbsp;
<h2>Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru sutra počinje upis u prvu godinu studija</h2>
Na <a href="https://www.insajder.net/teme/utisci-studenata-sa-protesta-novi-pazar-bez-podela-mladi-su-svet">Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP)</a> u utorak, 22. jula, počinje upis u prvu godinu studija a upis će trajati do 24. jula i obavljaće se u prostorijama Osnovne škole "Bratstvo", saopštio je danas ovaj univerzitet. &nbsp;	
U saopštenju se navodi da ako se kandidat, koji je stekao pravo na upis na određenom studijskom programu, ne upiše na dan kada je to predviđeno rasporedom, umesto njega biće upisan sledeći kandidat sa konačne rang-liste. &nbsp;	
Detalji o terminima upisa za pojedinačne studijske programe objavljeni su na sajtu Državnog univerziteta. 	
Kandidati koji su stekli pravo da se upišu na jedan od 15 studijskih programa podnose originalna dokumenta, a to su svedočanstva sva četiri razreda srednje škole, diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, tri fotografije i dokaz o uplati naknade za troškove upisa. &nbsp;	
Prijemni ispiti obavljeni su 11. jula a najveća konkurencija bila je među onima koji žele da upišu arhitekturu, farmaciju, softversko inženjerstvo, psihologiju i rehabilitaciju. 	
Ove godine indeks Državnog univerziteta na 15 akreditovanih studijskih programa dobiće 575 studenata, od kojih će se 395 finansirati iz budžeta, dok će 180 biti na samofinansiranju. 	
Školarinu za samofinansirajuće studente ova visokoškolska ustanova nije povećavala, tako da i dalje, zavisno od studijskog programa, iznosi 60.000 ili 70.000 dinara, izuzev farmacije gde je 120.000 dinara.
Izvor: FoNet, Tanjug

Produžen prvi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu

Studenti, građani, biciklisti i bajkeri okupili su se u blizini zgrade u kojoj navodno gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin "ima jedan od stanova".
Oni su uzvikivali "Pumpaj", "Ruke su vam krvave" i "Hoćemo izbore".
Protest je organizovan u Ulici Branka Bajića, gde je navodno mesto stanovanja gradonačelnika.
Na proteste su pozvali i studenti, koji su kritikovali izjave Mićina u vezi sa jučerašnjim protestom u ulici gde živi bivši premijer Miloš Vučević. On je taj protest nazvao "pozivom na linč".
Studenti su u najavi za večerašnji skup, koji su podelili na društvenim mrežama, poručili da je Mićin "gradočelnik kojeg narod nije izabrao".
Kako su naveli Zborovi građana u objavi, Mićin u svom vlasništvu "poseduje tri stana, tri garaže, kao i tri njive, dok je pre 2013. godine u imovinskoj karti imao prijavljen samo jedan stan".
Građani su sinoć protestovali u Ulici Branimira Ćosića ispred zgrade gde je stanovao bivši gradonačelnik Novog Sada i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević.
Tom prilikom je došlo do verbalnog i fizičkog sukoba između okupljenih građana i funkcionera SNS, koji su sedeli u obližnjem kafiću.
Protest u Novom Sadu ispred stana gradonačelnika Žarka Mićina završen je nešto posle 22 časa, a .skup je prošao mirno i bez incidenata.&nbsp;
<h2>&nbsp;Protest održan i u Užicu</h2>
Protest u Užicu održan je 18. dan po redu. Građani Užica krenuli su u protestnu šetnju od Gradske kuće do naselja Krčagovo, gde su na sat vremena blokirali jednu raskrsnicu. 
 

<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fuziceoglasnatabla%2Fposts%2Fpfbid0F27yLfRde46PgqATjEVfpD1okje4SyV7RGrQJpnPhaRvFeA84jDWVFm3wxVcfGmzl&show_text=true&width=500" width="500" height="664" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
Oni su se ranije, u okviru akcije "1 od 4", okupili ispred Gradske kuće i pozvali gradonačelnicu Jelenu Raković Radivojević da im se obrati. &nbsp;
Cilj akcije "1 od 4" je da se u proteste uključi što više ljudi, a plan je i da se u okviru nje naredna četiri dana blokira jedna raskrsnica u nekom užičkom naselju. &nbsp;
Na večerašnjem protesu nije uočljivo prisustvo policije.
Viši sud u Užicu <a href="https://www.insajder.net/teme/advokat-za-insajder-ukinut-pritvor-sedmorici-privedenih-u-uzicu">ukinuo je prekjuče rešenje kojim je određen pritvor sedmorici privedenih posle blokade magistrale u tom gradu</a>. Nakon što su sedmorica uhapšenih Užičana pušteni da se brane sa slobode, Krivično vanpretresno veće Osnovnog suda u Užicu juče je donelo odluku da iz <a href="https://www.insajder.net/teme/nakon-sedmorice-uzicana-koji-su-pusteni-iz-pritvora-sud-odredio-kucni-pritvor-i-za-preostalu-dvojicu-privedenih">pritvora pusti i preostalu dvojicu – Branka Jovanovića i Marka Krejovića, kojima je određena blaža mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor.</a>
<h2>Protest ispred Rektorata u Kragujevcu: Podrška studentima FILUM-a</h2>
Studenti i građani okupili su se oko 20 časova ispred zgrade Rektorata u Kragujevcu u znak podrške studentima Filološko-umetničkog fakulteta (FILUM). Okupljeni prave buku pištaljkama, prenosi lokalni mediji Glas Šumadije.&nbsp;
Na skupu su govorili profesori Slobodnog univerziteta, koji podržavaju studente, a građani su krenuli na poziv zborova u protestnu šetnju gradom.
Sa zvučnika se čula muzika, a u jednom trenutku svi su upalili svetla na mobilnim telefonima, pod parolom "Osvetlimo blicevima ovaj mračan grad". &nbsp;
Na skupu ispred Rektorata, komentarišući odluku rektora Univerziteta u Kragujevcu da sastanci moraju da se održavaju u zgradi Rektorata, profesor Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Zdravković podsetio je da je dozvoljena onlajn nastava, protiv koje su se profesori bunili, a da se sada insistira da se sastanci na kojima se donose administrativne odluke održavaju u zgradi.
Studenti i građani koji su se večeras okupili ispred zgrade Rektorata u Kragujevcu, a potom krenuli u protestnu šetnju gradom, blokirali su raskrsnice kod Nove crkve, između Glavne i ulice Kneza Miloša.
Jedan deo okupljenih polazi prema Maloj Vagi, javlja lokalni portal Glas Šumadije. &nbsp;Skandira se "Pumpaj", "Niko nije umoran", "Izađite napolje", "Hoćemo izbore", "Svi na ulice".
"Studenti FILUM blokiraju zgradu Rektorata jer nemaju zgradu svog fakulteta. Bore se mesecima ne za svoja prava, već za prava svih nas. Rektor sada pokušava da ucenom profesora izvrši pritisak na studente" navedeno je u pozivu na skup koji su uputili Ujedinjeni zborovi Kragujevca, Slobodni univerzitet i IT blokada.
 
<h2>Blokada mosta u Aleksincu</h2>
Građani u Aleksincu blokirali su večeras most na Moravici, što je glavno saobraćajno čvorište u gradu.
Prema planu, građani će tu ostati najmanje dva sata, javlja reporterka N1. &nbsp;
Pri izlazu na auto-put je postavljen policijski automobil i saobraćaj je zaustavljen. &nbsp;
"Nažalost, desio se ogroman broj požara u Srbiji, svi građani i studenti su pokazali razumevanje i evo prve blokade nakon tog događaja", kazala je jedna građanka.
<h2>Zbor građana Voždovca ispred VIŠER-a u znak podrške studentima</h2>
Zbor građana opštine Voždovac u Beogradu okupili su se ispred zgrade Visoke škole elektrotehnike i računarstva (VIŠER) u znak podrške studentima kojima nije dozvoljen ulazak u tu zgradu. 
 
Ispred zgrade te visokoškolske ustanove studenti nose transparent "Više(r) nema nazad", preneo je portal televizije N1. 
 
Građani tog zbora ranije su se okupili ispred Saobraćajnog fakulteta odakle su krenuli u protestnu šetnju. 
 
Prisutni su pripadnici interventne policije kako bi uspostavili saobraćaj.
Policija koja je večeras opkolila studente i građane ispred Visoke škole računarstva i elektrotehnike (VIŠER) na Voždovcu, nekima od njih je napisala prekršajne prijave.
Policija je ranije opkolila studente i građane ispred VIŠER, a pokušala je i da legitimiše studente, čije se stvari, uključujući dokumenta, nalaze u zaključanoj zgradi fakulteta. 
 
Studenti VIŠER-a od ponedeljka, 14. jula nemaju pristup ličnim stvarima jer im je, kako su naveli, predsednica te visoke škole Ana Savić zabranila ulazak u zgradu.
<h2>Studenti i stručnjaci najavili blokadu Beogradskog sajma sutra od 9 časova</h2>
Studenti u blokadi i inicijativa stručnjaka za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa Srbije najavili su za sutra, 17. jul od 9 do 13 časova, blokadu beogradskog Sajma, u Bulevaru Vojvode Mišića. 
 
"Zaustavimo rušenje još jednog simbola našeg grada", naveli su oni u zajedničkoj objavi na društvenoj mreži Instagram.
Oni su saopštili ranije, pošto je nedeljnik Vreme preneo da je počelo rušenje Beogradskog sajma uklanjanjem "Slikarnice", da je to "skandal ne samo kulturni, već i pravni i moralni", zbog čega su pozvali vlasti da obustave sve radove.
Izvor: Beta, FoNet, Insajder
&nbsp;

Protesti građana i studenata u Novom Sadu, Kragujevcu, Aleksincu, Beogradu i Užicu

Oni su danas pozvali sve gradske funkcionere - članove Gradskog veća i odbornike Skupštine grada da se i oni odreknu polovine prihoda za jul u korist ugroženih sugrađana.
“Pokažimo da politika znači odgovornost i solidarnost u službi građana, jer ako svi gradski funkcioneri daju svoj doprinos, možemo prikupiti dva do tri miliona dinara", rekao je Dašić novinarima.
Grad će iz budžeta dati 10 miliona dinara za hitnu pomoć najugroženijim porodicama.
Formirane su komisije za procenu štete kao i ekipe čiji je zadatak da utvrde uzroke požara.
Do sada je evidentirana šteta na 19 objekata, a taj broj se stalno ažurira.
Kako je saopšteno, ono što je ranije bio prosečan broj požara za čitavu Srbiju, Šumadija je doživela u jednom danu, 7. jula, kada je bilo 148 požara.
Vatra je zahvatila sela u okolini Kragujevca - Desimirovac, Cerovac, Opornicu, kao i sela Resnik, Grbice, Jovanovac, Đuriselo, Petrovac, Drača i Divostin.
Predsednik Skupštine grada je pozvao privredu, kompanije i pojedince da se uključe u akciju pomoć ljudima koji petrpeli štetu od požara.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/teme/u-kragujevcu-proglasena-vanredna-situacija-zbog-velikog-broja-pozara">na teritoriji grada Kragujevca proglašena je vanredna situacija 8. jula, saopštila je gradska uprava</a>.
Kako je tada navedeno, proglašenje vanredne situacije gradonačelniku Kragujevca zaključkom predložio je Gradski štab za vanredne situacije zbog realne opasnosti izazvane visokim temperaturama i velikim brojem požara, a u cilju otklanjanja nastalih posledica.
Izvor: Beta

Gradonačelnik i predsednik Skupštine Kragujevca najavili da će polovinu julske plate dati domaćinstvima pogođenim požarima

"Ovo nije pravna procedura, to je institucionalna osveta. Ovo nije pravna procedura, ovo je demonstracija sile nad mladima u trenutku kada se mladi širom ove zemlje bore na miran i dostojanstven način, a odgovor državnih organa je sve represivniji, nasilniji, sve besmisleniji", rekao je student ekonomije.
On je poručio da Lukine kolege neće ćutati i pristati da igraju igru "po pravilima koja stalno i svakodnevno menjate u svoju korist".
Čuo se poziv institucijama da reaguju i rade svoj posao i da ne dozvole da mladi ljudi budu besmisleno politički progonjeni svakog dana i da jedan mladi život bude zatvoren samo zato što je bio na ulici onda kada je vlast rešila da mladi treba da ćute.
U Kragujevcu je protest počeo u 20 časova na Đačkom trgu, na poziv Ujedinjenih zborova Kragujevca, Slobodnog univerziteta i IT blokade.
Oko 22 časa kolona učesnika protesta je stigla do ulice u kojoj živi direktor TUŠ "Toza Dragović" Ivica Miljković, koji je juče uručio otkaz profesorki Suzani Rogan, zbog toga što nije opravdala izostanke u vreme pešačenja sa studentima do Niša.
Potom je blokirana raskrsnica kod "Plaze", a učesnici protesta su zatim krenuli u šetnju ka centru grada.
Izvor: Beta

U Kragujevcu održan građanski skup podrške pritvorenom studentu i profesorki sa otkazom u školi

Na prepunom Đačkom trgu organizovano je i prikupljanje pomoći za porodice koje su u požarima ostale bez kuća i imanja., a okupljenima se obratila profesorka Rogan, koja je zahvalila na podršci.
Ja sam samo još jedna koja je na udaru ljudi na vlasti, koji su spremni da učine sve kako bi ostali tu gde jesu. Oni čine sve što je u njihovoj moći da uguše svaki glas koji govori o slobodi, rekla je Rogan i dodala da se posebno zahvaljuje maturantima i studentima, koji su se "svih prethodnih meseci zdušno borili da nam svima bude bolje".
Mnogi od njih su hapšeni, maltretirani i na različite načine proganjani i ugnjetavani, a ne smemo zaboraviti ni našeg sugrađanina L. S. koji je uhapšen na Vidovdan, kazala je Rogan.
Ona je istakla da vlast teroriše i maltretira građane koji se bore za slobodu, a da je ona dobila otkaz zato što je pešačila sa studentima i maturantima do Niša.
Nakon protesta na Đačkom trgu, građani i studenti su u dugoj koloni prošetali centralnim gradskim ulicama, zaustavljajući saobraćaj, do raskrsnice kod Zastavinog solitera, koju će, kako su najavili, držati u blokadi do ponoći.
Građani su tokom skupa i šetnje skandirali "Sloboda za sve", "Vučiću odlazi" i "Izbori, izbori!".
Tokom protesta i blokade nije bilo incidenata, a kolonu građana i blokadu na raskrsnici kod Zastavomog solitera obezbeđivalo je više automobila saobraćajne policije
Izvor: FoNet

Protest u Kragujevcu: Podrška studentu u pritvoru i profesorki kojoj je uručen otkaz

Kako se navodi, proglašenje vanredne situacije gradonačelniku Kragujevca zaključkom predložio je Gradski štab za vanredne situacije zbog realne opasnosti izazvane visokim temperaturama i velikim brojem požara, a u cilju otklanjanja nastalih posledica.
“Gradski štab za vanredne situacije nastaviće da rukovodi i koordinira aktivnostima svih snaga i subjekata smanjenja rizika od katastrofa na prostoru grada Kragujevca i redovno informisati i obaveštavati stanovništvo i javnost o svim bitnim činjenicama od značaja za zaštitu i spasavanje“, navodi se u saopštenju. &nbsp;
Ministar unutrašnjih poslova<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dacic-sirom-srbije-vise-stotina-pozara-u-kragujevcu-148-u-krusevcu-10-5raqkgvq"> Ivica Dačić nedavno je izjavio da se Srbija, usled visoke temperature, ali i ljudskog faktora, suočava sa više stotina požara </a>na otvorenom i naveo da samo na teritoriji uprave u Kragujevcu danas ima 148 požara, dok u Kruševcu gori na 10 lokacija. &nbsp;
"Svi kapaciteti koje mi imamo su angažovani, a to su vatrogasci i spasioci, to su i obični policajci, to su helikopterske jedinice. Naravno, tražimo gde možemo pomoć od dobrovoljnih vatrogasnih društava, civilne zaštite, vojske i sve što može da pomogne", rekao je Dačić podsetivši da klimatske promene u Srbiji izazivaju velike probleme. &nbsp;
Izvor: Insajder

U Kragujevcu proglašena vanredna situacija zbog velikog broja požara

Deo studenata i građana, koji su do pola noći blokirali dve raskrsnice, a deo Glavne ulice proglasili za pešačku zonu, prošetao je do Đačkog trga i negodovao zbog održavanja koncerta koji je organizovao Dom omladine, a prisustovalo mu je stotinak ljudi. &nbsp;
Studenti i građani su na Đačkom trgu skandirali: “Ko ne skaće taj je ćaci” i “Nije vreme za koncerte”, a potom pištaljkama, trubama i vuvuzelama primorali pevača da prekine nastup. Potom su se vratili u “pešačku zonu”, skandirajući: “Hoćemo izbore”, “Pumpaj, pumpaj”, “Svi na ulice” i “Gotov je, gotov je”, pozivajući sugrađane da im se pridruže na narednim blokadama. &nbsp;
Blokadu su obezbeđivali automobili saobraćajne policije koji su preusmeravali saobraćaj prema alternativnim pravcima. &nbsp;
Izvor: Fonet

Kragujevac