Odmah su obavešteni tužilac, sud i policija, dodali su iz Uprave.
Po navodima medija, taj zatvorenik je bio na izdržavanju kazne zbog teških krađa, a pronađen je obešen u svojoj ćeliji.
Obavljen je uviđaj, a preliminarni izveštaji ukazuju da na telu nisu pronađeni tragovi nasilja niti druge okolnosti koje bi mogle ukazivati na drugi uzrok smrti.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zatvorenik u Kazneno-popravnom zavodu u Kragujevcu pronađen obešen u svojoj ćeliji

Izvedena je poema "Lekcije iz pamćenja" autora Dragana Hamovića u režiji Nebojše Dugalića, <a href="https://rtk.co.rs/izvodjenjem-poeme-lekcije-iz-pamcenja-obelezen-veliki-skolski-cas-u-kragujevcu/">prenosi RTK.</a> Veliki školski čas je centralna manifestacija u oktobru u organizaciji Spomen parka "Kragujevački oktobar“, koja se održava u znak sećanja na đake i civile koji su pre 83 godine streljani u Šumaricama. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVtxCFCsCUIU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Prema raspoloživima saznanjima, <a href="https://insajder.net/teme/dragi-tata-i-mama-pozdrav-poslednji-put-ljubisa">ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.</a> Nemački okupatori masovno su streljali hiljade građana Kragujevca 21. oktobra 1941. godine, To je jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji i obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. RTK dodaje da je u gradu Kragujevcu i okolini, nemačka kaznena ekspedicija izvršila tada masakr, kao vid odmazde, nad više hiljada srpskih civila. Prema raspoloživima saznanjima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241021131024_3de6b604e1a87f4d53f61cda4dd80b12908d4a8a6109e264680f7a6c1d576c46.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20241021131024_3de6b604e1a87f4d53f61cda4dd80b12908d4a8a6109e264680f7a6c1d576c46" data-rendition-name="original" width="1500" height="1001" loading="lazy" alt="Veliki školski čas Kraguejvac"> <figcaption>Veliki školski čas u Kragujevcu. Foto: FoNet/Miki Jevtović</figcaption> </figure>  Posebnu dimenziju tragediji daje činjenica da su, pored brojnih drugih, Nemci tada priveli i odveli na streljanje čak i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda. U Spomen parku u Šumaricama od 1971. godine održava se "Veliki školski čas“, manifestacija kojom se podseća na masakr koji se dogodio. Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, otprilike na sredokraći između sela Bara i Ljuljaka. Nemačka kolona je na tom putu dočekana u zasedi. Bila je to zajednička akcija pripadnika NOVJ, odnosno partizana, i Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četnika. Poginulo je 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno. Prilikom streljanja u Kragujevcu i okolini, nemački okupator primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za ranjenog Nemca.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241021131024_cec4b36af6247b75ebc9d38fcc9d1b8fad7a34bf656aaf062562a793aa85fcb4.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20241021131024_cec4b36af6247b75ebc9d38fcc9d1b8fad7a34bf656aaf062562a793aa85fcb4" data-rendition-name="original" width="1500" height="1001" loading="lazy" alt="Veliki školski čas Kragujevac"> <figcaption>Veliki školski čas u Kragujevcu. Foto: FoNet/Miki Jevtović</figcaption> </figure>  Brutalne odmazde započele su prvo u obližnjim selima, kao 19. oktobra selima Maršić, Ilićevo, Grošnica. Nemačka kaznena ekspedicija je potom streljanja nastavila 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra. Na osnovu naredbe generala Bemea izračunato je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 građana. Naređenje za sprovođenje odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu. Nalog je potom odatle prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac. Pošto je tada krajskomandant Oto fon Bišofshauzen skrenuo pažnju da su, po njemu, okolna sela, kako se izrazio, legla bandita odnosno komunista, odmazde, hapšenja i streljanja, prvo su se dogodila u obližnjim selima-Ilićevu, Maršiću i Hrošnici. Iako je Bišofshauzen tada takođe primetio da je sam grad Kragujevac uglavnom mirna sredina, brutalne odmazde su odmah nastavljene i u Kragujevcu. Nikada nije sasvim izvesno razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno, ali se procenjuje da je privedeno između pet i šest hiljada građana. Selekcije nije bilo. Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo. Hapšenja i uzimanje talaca tada nisu bili neobični, i gotovo je izvesno da se uglavnom nije pretpostavljalo da bi moglo odmah uslediti masovno streljanje. Svi privedeni, odnosno uhapšeni, zgurani su potom u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk "Tanasko Rajić“. Ubrzo su započela streljanja. Izvršioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka. Odluka o izgradnji Spomen parka doneta je 1953. Iste godine prvi put je priređena organizovana komemoracija. Spomen park koji je potom decenijama dograđivan obuhvata prostor površine 352 hektara. Memorijalni kompleks ukupno sadrži 30 masovnih grobnica. Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Evropskog pokreta u Srbiji: Istorijski revizionizam povodom 80 godina od oslobođenja Beograda Povodom obeležavanja 80. godišnjice od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, pozdravljamo brojne prigodne manifestacije u glavnom gradu. Ipak, svedoci smo još jednog prećutnog odricanja od autentične antifašističke prošlosti Beograda i Srbije. Obeležavanje datuma iz slavne prošlosti narodnoslobodilačke borbe u Srbiji odavno je utihnulo. Partizanska groblja su zapuštena, nazivi ulica i škola sa imenima narodnih heroja odavno su zamenjeni nekim drugim imenima, partizanski spomenici oskrnavljeni, memorijalni murali prefarbani. Srbija je jedina država sa prostora bivše Jugoslavije koja ne obeležava Dan ustanka 1941. godine. Ukinuto je obeležavanje 7. jula, kao Dana ustanka u Srbiji, a novi datum nije ustanovljen. Sve to govori koliko vlasti u Srbiji, nakon raspada Jugoslavije, ne poštuju antifašističke tradicije i vrednosti. Takav narativ su preuzeli skoro svi mediji u Srbiji, što otvara prostor za proizvoljna tumačenja prošlosti. Uz svako poštovanje uloge i doprinosa jedinica Crvene armije u pobedi nad fašizmom u Evropi, uz ogromne ljudske žrtve, kao i njihovog doprinosa u borbama u Srbiji, krajem 1944. godine, preovlađujući narativ da su Beograd oslobodile jedinice Crvene armije ne odgovara istorijskim činjenicama. Glavne istorijske činjenice se “zaboravljaju” kako bi se u prvi plan istaklo da su Beograd oslobodile jedinice sovjetske Crvene armije, uz pomoć jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Zajedno sa Rusijom pravi se izmenjeni kontekst saradnje, pri čemu se istorijske činjenice ne uzimaju u obzir. Beograd su oslobodile jedinice Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije, pod komandom slavnog partizanskog generala i španskog borca Peke Dapčevića. Njihove jedinice su na graničnim mestima dočekale dolazak jedinica Crvene armije i pratile ih do Beograda, gde su se uključile u borbe. Većina crvenoarmejaca palih za oslobođenje našeg glavnog grada bili su Ukrajinci. U oslobođenju Beograda učestvovale su partizanske jedinice iz čitave Jugoslavije, što se ne pominje. One su se zajednički borile za oslobođenje svoje zemlje od fašističkog okupatora. Polaganjem venaca na Spomenik neznanom junaku na Avali, gde nije sahranjen ni jedan partizan ili crvenoarmejac, odaje se pošta palima u Prvom svetskom ratu. Memorijalni kompleks Groblje oslobodilaca Beograda 1944. je jedino pravo mesto za odavanje pošte poginulima u beogradskoj vojnoj operaciji. Ovim dvosmislenim gestovima podstiče se dalje brisanje svega što podseća na slavnu narodnooslobodilačku borbu i proizvodi se atmosfera revanšizma, što u zemlji neprekidno produbljuje i inače velike podele. Izvor: <a href="https://rtk.co.rs/secanje-na-kragujevacku-tragediju/">RTK</a>

Godšnjica jednog od najtežih zločina: "Lekcijama iz sećanja" obeležen Veliki školski čas u Kragujevcu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu, brzom akcijom, priveli su trojicu sedamnaestogodišnjaka, jednog šesnaestogodišnjaka i jednog četrnaestogodišnjaka, neposredno nakon što su, kako se sumnja, učinili prekršaj nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje iz Zakona o javnom redu i miru, rekli su iz kragujevačke policije za Insajder. Iz MUP-a su za Insajder rekli da su policajci koji su stalno prisutni u centru grada brzo su reagovali i sprečili da dođe do većih incidenata, te da je o događaju obavešteno nadležno tužilaštvo, a petorica osumnjičenih su u skraćenom postupku privedeni sudiji za prekršaje.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241018121044_1cdd6cf32572e30751e782f402d7a4d98937d971df943adfe1fa009dfc7471d0.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241018121044_1cdd6cf32572e30751e782f402d7a4d98937d971df943adfe1fa009dfc7471d0" data-rendition-name="original" width="726" height="782" loading="lazy" alt="Saopštenje MUP Kragujevac "> <figcaption>Saopštenje kragujevačke policije, foto: Insajder </figcaption> </figure>  Podsećamo da su šestoricu dečaka iz tri crnogorske škole sa primorja na ekskurziji u Kragujevcu, kako je objavila RTCG, juče napali navijači Radničkog - "Crveni đavoli" jer su deca nosila dukserice sa natpisom "Delije". Kako se navodi na portalu crnogorskog javnog servisa, tu infromaciju je potvrdila direktorica Osnovne škole "Ivo Visin" iz Prčnja Petra Ćetković koja je bila očevidac događaja. Ćetković je za RTCG rekla da je huligane iziritiralo to što su deca nosila dukserice sa natpisom "Delije", što očito nije bilo po volji navijačima tima iz Kragujevca, te napomenula da je policija odmah reagovala i odbranila decu i da su postupili maksimalno profesionalno. Kako prenosi portal RTCG, uprava fudbalskog kluba Radnički 1923 predvođena generalnim direktorom Igorom Konatarom je nakon incidenta posetila crnogorske učenike koji su gosti Kragujevca, kako bi im pružila podršku. Izvor: Insajder, RTCG

MUP za Insajder: Privedena petorica maloletnika zbog napada na crnogorske učenike u Kragujevcu

On je izabran na sednici Saveta Univerziteta tajnim glasanjem. 	
Izabran je jednoglasno, a na dužnost rektora stupiće 1. oktobra 2024. godine.
Izvor: Tanjug

1800x750

Profesor Vladimir Ranković - rektor Univerziteta u Kragujevcu

Žalba je uložena na presudu kojom je <a href="https://insajder.net/prenosimo/uros-blazic-priznao-krivicu-kriv-sam-i-spreman-sam-da-podnesem-bilo-koju-presudu">Blažićev</a> ujak Goran Gavrilović oslobođen optužbe za nedozvoljeno posedovanje oružja i eksplozivnih materija, a njegov dvadesetogodišnji sin Boris osuđen na godinu i po dana zatvora za isto delo.&nbsp;
Branilac Gavrilovića advokat Branko Matović izjavio je Radioteleviziji Srbije da je podneo žalbu na deo presude kojom je Boris Gavrilović osuđen na godinu i po dana zatvora.&nbsp;
Izvor: FoNet

Tužilaštvo uložilo žalbu na presudu rođacima Uroša Blažića

Direktor preduzeća Nebojša Jakovljević je rekao agenciji Beta da je zbog povećane potrošnje bilo neophodno da povećaju pritisak i dotok vode kroz cevi koje su prosečne starosti od 40 do &nbsp;45 godina, što je dovelo do obojenosti vode za piće. 
 
Napomenuo je i da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/institut-voda-sa-svih-javnih-cesama-u-kragujevcu-nije-bezbedna-za-upotrebu">najstariji cevovod</a> iz 1937. godine, koji dovodi vodu sa Vodojaže u Grošnici do Kragujevca.
Jakovljević je naveo da se kvalitet vode nije izmenio i da je ona, prema svim analizama, bakteriološki i hemijski potpuno ispravna.
Na pitanje da li građani mogu slobodno da koriste obojenu vodu za piće, Jakovljević je odgovorio potvrdno, ali i dodao da "ne moraju da je piju oni kojima smeta žuta boja vode".
Jakovljević je rekao da je snabdevanje potrošača vodom za piće u Kragujevcu stabilno i da se proizvode dovoljne količine vode u vreme tropskih temperatura.
Za snabdevanje, voda se obezbeđuje iz sva tri sistema, Moravskog, Gružanskog i Grošničkog.
Jakovljević kaže da se u Kragujevcu troši 700 litara vode u sekundi, odnosno oko 60 miliona litara vode dnevno.
Izvor: Beta 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Žuta voda u delovima Kragujevca, u Vodovodu tvrde da je ispravna za piće

On je naveo da u<a href="https://insajder.net/prenosimo/gori-fabrika-peleta-u-kragujevcu"> velikom požaru </a>nije bilo stradalih i povređenih i da su vatrogasci uspeli da spreče da se on proširi van fabrike.
Požar je izbio u 18 časova izbio na objektu u fabrici Dorado, koja se nalazi u neposrednoj blizini porodičnih kuća. Zahvatio je četiri proizvodne hale sa više od 3000 metara kvadratnih, kao i drveni materijal za proizvodnju peleta na placu od oko hektar i po površine.
Požar je gasilo 40 vatrogasaca sa 15 vozila, a prema Kočovićevim rečima, u gašenju su učestvovali vatrogasci iz Kragujevca, Jagodine, Kraljeva, Čačka i Kruševca, kao i četiri cisterne kragujevačkih JKP i dve cisterne Vojske Srbije.
Izvor: FoNet

Lokalizovan požar u fabrici "Dorado" u Kragujevcu

Dodali su da su rezultati ispitivanja mikrobiološke ispravnosti pokazali da od devet analiziranih uzoraka ni jedan nije ispravan i bezbedan za upotrebu. 
 
 "Uzorkovanje je izvršio IZJZ 25. jula, a analizirani su uzorci vode sa javnih česama u Divostinu, na Bubnju, u Teferiču, Beloševcu, Ždraljici, na izvoru Kapovac, u Petrovcu, na Grujinoj česmi i u Bukorovcu", istakli su u saopštenju. 
 
 Naglasili su da je i prethodna analiza uzoraka vode od 5.jula pokazala da voda sa svih 11 javnih česama izvorske vode nije bezbedna za ljudsku upotrebu. 
 
 Građani , međutim, nisu zvanično obavešteni koji su razlozi za <a href="https://insajder.net/teme/koliko-dugo-su-gradani-padinske-skele-i-zeleznika-pili-vodu-zagadenu-fekalijama-video">neispravnost vode</a> na javnim česmama, niti su se tim povodom oglašavali stručnjaci. 
 
 Radi se o javnim česmama na kojima su u prošlom veku građani rado točili vodu za piće, a danas su uglavnom zapuštene i ruinirane.
Izvor: Beta&nbsp;

Institut: Voda sa svih javnih česama u Kragujevcu nije bezbedna za upotrebu

Na Pravnom fakultetu ima 128 slobodnih mesta za samofinansirajuće studente, a na Ekonomskom za njih 153 kao i još devet mesta za studiranje o trošku budžeta.
Na Fakuktetu medicinskih nauka je slobodno 148 mesta za samofinansirajuće studente, od kojih je 92 za integrisane akademske studije medicine i farmacije na engleskom jeziku.
Na Prirodno matematičkom fakultetu ostalo je nepopunjeno 119 mesta na budžetu, od kojih 40 na hemiji , 25 na matematici i 20 na fizici.
Na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku ima još 108 budžetskih mesta i 81 samofinansirajuće.
Pedagoški fakultet u Užicu raspolaže sa 69 slobodnih budžetskih &nbsp;mesta i 65 samofinansirajućih.
Na 14 fakulteta &nbsp;Univerziteta &nbsp;Kragujevcu za školsku 2024/2025. Vlada Srbije je odobrila 2636 mesta za studente koji se finansiraju iz budžeta i 1313 za samofinansirajuće.
Prvi upisni rok trajao je od 17. juna do 17. jula 2024..
Najveće interesovanje studenata bilo je za zajednički studijski program Psihologija, i za studijske programe Fakulteta medicinskih nauka i Fakulteta inženjerskih nauka.
Ove godine, novina je akreditovan studijski program osnovnih akademskih studija Sport, zdravlje i bioinženjering koje će se realizovati na Univerzitetu u Kragujevcu, u trogodišnjem trajanju.
Drugi upisni rok počinje od 19. avgusta do 23. septembra 2024.
Izvor: Beta

Za drugi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu ostalo 1451 slobodno mesto

Prezentaciji projekta prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i izvršni direktor kompanije Stelantis Karlos Tavares. &nbsp;
Dve godine nakon što su predstavnici Vlade Srbije i kompanije Fijat Krajsler automobili potpisali uguvor o zajedničkom ulaganju 190 miliona evra u fabrici u Kragujevcu je sve spemno za proizvodnju modela "fijat grande panda". &nbsp;
Italijanska kompanja Fijat Krajsler automobili, koja je sa francuskom grupom Pežo Sitroen automobili formirala multinacionalni automobilski gigant Stelantis, u novi projekat u Kragujevcu investirala je 142 miliona evra, a Vlada Srbije preostalih 48 miliona evra. &nbsp;
Ranije je najavljeno da će se, pored električne varijante "grande pande", u Kragujevcu proizvoditi i njegova hibridna verzija. &nbsp;
Nov električni automobil imaće radijus kretanja od 320 kilometara, a koštaće ispod 25.000 evra.&nbsp;
<h2>Tavares: Stelantis ispunio obećanje</h2>
Izvršni direktor Stelantisa Karlos Tavares rekao je danas da se u Srbiji oseća kao kod kuće i da ta kompanija ima odgovornost i obavezu da otvori novo poglavlje Fijata u Srbiji, a prekretnicu u poslovanju čini proizvodnja električnog automobila u Kragujevcu.
Stelanstis je uradio ono što je rekao da će učiniti, rekao je Tavares na svečanosti kojoj prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. &nbsp;
Direktorka kragujevačke fabrike Stelantis Silvija Verneti rekla je da je partnerstvo kompanije i Srbije počelo pre 16 godina otvaranjem kompanije Fijat Srbija, a od 2022. godine proizvedeno je više od 65.000 automobila. &nbsp;
Sada nastavljamo prozvodnju "fijat grande panda", modernizovanu liniju proizvodnje prvog električnog automobila ovde u Kragujevcu, rekla je Verneti.&nbsp;
&nbsp;U Kragujevcu počinje proizvodnja električne "grande panda" i na jesen Srbija bi trebalo da postane prva zemlja na Balkanu koja ima serijsku proizvodnju električnih vozila.
<h2>Vučić: Veliki dan za Srbiju</h2>
Vučić je &nbsp;izjavio da je danas veliki dan za Srbiju, podsećajući da je pre samo dve godine bilo &nbsp;teških razgovora i štrajkova radnika u Kragujevcu.
"Mi, Srbi smo najbolji primer, jer svi želimo promene, ali onog drugog, a ne sebe", rekao je Vučić na svečanosti povodom početka proizvodnje električnog automobila "fijat grande panda" u Kragujevcu. &nbsp;
"Bio sam srećan da razgovaram sa radnicima i to nije bilo lako, ali sam znao da pokušavajući da podignem njihovu veru u Fijat i Stelantis, podižem veru u budućnost i prosperitet naše zemlje", rekao je Vučić.&nbsp;
Podsećamo, <a href="https://insajder.net/teme/kragujevacka-fabrika-automobila-pocinje-proizvodnju-elektricnih-vozila-u-novi-posao-uz-nove-subvencije">od trenutka potpisivanja Memoranduma o strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju između Srbije i Fijata 2008.</a> godine, država je u kragujevačku Fabriku automobila uložila više stotina miliona evra.&nbsp;
U ovaj "posao veka“, kako su ga tada nazivali predstavnici vlasti, država je ulagala novac kao vlasnik trećine i to u vidu direktnih subvencija, ali i brojnih drugih povlastica. Upravo zato je gotovo nemoguće precizno izračunati razmere ulaganja države u Fijat. Sa druge strane je upitna korist koju su država i građani imali od ovog posla. Iako su predstavnici tadašnje opozicije kritikovali ceo posao, nakon što su došli na vlast i sami su nastavili sa subvencijama, a rezultat poslednjeg kruga ulaganja je novi električni automobil.
Izvor: FoNet

Kragujevac