Vlast pojačava pritisak na rektora Đokića, stiže predlog za novi univerzitet

Samo u toku dana stiglo je više izjava državnih funkcionera u kojima se poziva na hapšenje rektora i zatvaranje državnih univerziteta, koje je teško tumačiti bilo kako osim kao otvorene pretnje.

Predsednica skupštine Ana Brnabić, otišla je tako daleko da aktuelnu situaciju na fakultetima okarakteriše kao “obrazovni genocid“.  

Ona je rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića nazvala “velikom sramotom“ za univerzitet i visoko školstvo u Srbiji.

“To je sramota kakvu univerzitet nije zaslužio. Dočekali smo da u današnje vreme imamo rektora koji je zgazio i zloupotrebio univerzitet i sve u okviru njega. Stvorili su političku stranku koristeći resurse svih građana kako bi došli na vlast,“ rekla je Brnabić gostujući na televiziji Pink.  

Tvrdeći da se poziva na zapisnik proširenog rektorskog kolegijuma, Brnabić je navela da su iz Biološkog fakulteta rekli da bi početak nastave oslabilo njihove mesne odbore, te da su u Poljoprivrednom fakultetu naglasili da oni održavaju političke aktivnosti u Zaječaru i Kosjeriću.  

“Niko na proširenom rektorskom kolegijumu ne postavlja pitanje da li je ovo fakultet ili politička stranka. Pozivam institucije da pročitaju taj zapisnik i da svi zajedno završe iza rešetaka. Normalni ljudi koji žele da dođu na fakultete, čija je misija znanje i obrazovanje, ne smeju biti ovako zloupotrebljeni“, rekla je Brnabić navodeći da se radi o “obrazovnom genocidu“.

I dok za predsednicu skupštine rešenje leži u krivičnom gonjenju predstavnika univerziteta, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović ima drugačije rešenje za aktuelnu krizu.  

“Znam da mnogi ovo još uvek ne prihvataju kao jedinu realnu opciju, ali moje mišljenje je da se ona u bliskoj budućnosti ne može izbeći. Dakle, država bi trebalo da digne ruke od sadašnjih univerziteta i da im ukine finansiranje. Neka propadnu. Umesto gubljenja vremena da se u normalu vrati nešto što je svakako skrenulo u najdublju nenormalnosti, država bi trebalo da napravi novi nacionalni univerzitet, recimo na prostoru EKSPO, te da krene sve ispočetka. Pozvati profesore koji hoće da se bave profesorskim poslom i naučnim radom, napraviti moderne programe, dobro sagledati šta je državi potrebno da ima kao fakultete i za šta postoji interesovanje, pa krenuti od nule. Takođe, omogućiti kredibilnim stranim fakultetima da dođu kod nas i podsticati privatne univerzitete. To je jedini lek za naše visoko obrazovanje“, napisao je Đukanović na mreži Iks.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nije išao tako daleko u svojim izjavama, ali jeste naglasio da je povratak svih fakulteta na nastavu preduslov upisa naredne generacije studenata.  

Sve ove izjave dolaze u trenutku dok su profesori na fakultetima već drugi mesec praktično ostavljeni bez primanja nakon što je krajem marta Vlada izmenila uredbu koja uređuje strukturu naučnog i nastavnog rada. Paralelno, protiv rektora Đokića i pojedinih dekana su podnete razne krivične prijave, a tu su i brojne inspekcijske posete na fakultetima. Povrh svega, tu je i formiranje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju koji su pojedini zaposleni na fakultetima okarakterisali kao pokušaj da se okrnji autonomija univerziteta.  

Sve snažnija represija

Novinar Đorđe Vlajić kaže za Insajder da je jačanje represije prema univerzitetima očigledno, te da će vlast učiniti sve ne bi li stala na put studentskim blokadama.  

“Vlast pribegava sve snažnijom represiji, jer je svesna da gubi uticaj i da ne može da završi ovu protestnu priču na način koji bi njoj odgovarao, odnosno da studentski i građanski protesti jednostavno iščile. Poslednje izjave predstavnika vlasti predstavljaju užasavajuću pretnju uništenju instituciji univerziteta, a mislim da će Aleksandar Vučić i ljudi oko njega učiniti sve da pokore univerzitet i razbiju studenski protest. Jedino što im stoji na putu je, s jedne strane, upornost studenata i građana, a sa druge pažnja koju međunarodna zajednica posvećuje ovom pitanju. Studenti su uspeli u privlačenju pažnje Brisela, i verujem da je uspostavljena jedna bazična linija zaštite preko koje Vučić neće smeti da pređe. Drugo je pitanje koliko će briselska administracija biti istrajna u tome da zaštiti ovaj iskorak ka demokratizaciji Srbije i suzbijanju autoritarnog režima“, ističe Vlajić.  

Iako nije bilo zvanične objave da se sa dijalogom Vlade i rektorata prestaje, prekid razgovora podudara se sa objavom studenata da zahtevaju raspisivanje izbora, ali i saopštenjem rektora Đokića da bi bio počastvovan da se nađe na studentskoj listi. Od tog momenta verbalni napadi na rektora, koji traju od momenta ulaska u blokade, su intenzivirani.  

“Vlast targetira rektora odavno, a ovo sa izborima je samo još jedan povod da pooštre pritisak i pojačaju napade na njega“, navodi Vlajić.  

Sa pojačanim pritiskom na univerzitet, logično je postaviti pitanje efekta koji se na taj način postiže. Ono što je nesporno to je da poslednjih nedelja ne prođe dan, a da neka nova obrazovna ustanova ne saopšti da kreće sa nekim vidom nadoknade nastave.  

Đorđe Vlajić, međutim, to ne vidi kao posledicu državnog pritiska, već više kao pokazatelj određenih frakcija unutar samog univerziteta.  

“Fakulteti nisu po svim pitanjima jednoobrazni. Neki i dalje podržavaju blokade, a neki drugi ne. Treći su se opet povukli i čekaju da se sve završi. Svi ovi pokušaji nadoknade nastave su zametak pokušaja stvaranja privida normalnosti na univerzitetima, a da se pritom zadrži forma i snaga protesta. To je neko polu-rešenje koje nije proizvod nečega što je vlast uradila, već želje dela univerziteta da sebe i studente koliko-toliko rasterete od pritiska“, navodi Vlajić.

Novinar: Vuk Jeremić