Radić za Insajder: Najavljeno obavezno služenje vojnog roka puno nepoznanica

“Nismo ga videli. Da li ste ga vi videli? Redovno sam proveravao od sednice održane 20. septembra na sajtu Skupštine, da vidim, onog momenta kada to izađe, koji je sadržaj, koji su elementi, o čemu pričamo, ali za sada mi to još uvek ne vidimo. U formalno- pravnom pogledu, to je zaista skromna aktivnost. Zapravo, reč je o suštinski jednom članu. Mi imamo zakon koji definiše vojnu obavezu i sad je samo tema kako poništiti taj član i ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka”, kaže Radić.

Ističe kako je posebno potreban novi zakon o civilnom služenju, jer je prethodni bio loš i omogućio masovno izbegavanje obaveze. 

“To je loše iskustvo na kojem je, nadam se, neko nešto naučio. Ali, između nadam se i realnosti je zapravo veliki raskorak, jer upravo svaka kritika koja je do sada bila upućena prema vlastima, da su neodgovorne prema jednom ozbiljnom projektu, potvrđuje se i skroz samu činjenicu da je, od kako je saopšteno da je Vlada donela odgovarajuću odluku, pa do sada prošlo već nekoliko meseci -  kompletan oktobar, novembar i decembar.”, dodaje on.

 Radić ističe da još uvek ne znamo šta  se zapravo namerava da se uradi. 

“Sve će se raditi u hodu jer je očigledno da, umesto da shvate koliko je obnova služenja vojnog roka jedan ozbiljan, obiman poduhvat i koliko treba uraditi i na pripremi javnog mjenja - a koliko u vojsci da biste uradili sve ono što je potrebno za prihvat regruta. Od infrastrukture, rešavanja problema  ishrane, redovnog funkcionisanja, i, na kraju osmišljavanja novog, nadam se, savremenijeg pristupa obuci i komunikaciji sa tim ljudima. Umesto da svaki dan saznamo neke nove detalje kako će to biti izvedeno, umesto da imamo nacionalni poduhvat, što nam je zaista potrebno, jer je to tema koja, da bi bila ostvariva, mora da predstavlja posledicu nacionalnog konsenzusa i da tu ne postoje opozicija i pozicija, umesto toga, mi ovde imamo, kao i uvek pred očima, standardnu igru “miš beli sreću deli” skrivanja ideja, arogantnog saopštavanja s vrha kako stvari treba da izgledaju. Mi nemamo zapravo odgovore na neka jako važna pitanja oko toga kako bi sve trebalo da funkcioniše od septembra”, navodi on. 

Ideja o vraćanju vojnog roka nije neočekivana

Radić smatra da odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka nije naprasna i odgovor na neke slične odluke donešene u regionu , već da je ona odavno visila u vazduhu. 

“Postoji jedno htenje u opozicionim medijima da se sve uvek sagleda isključivo kao dnevna manipulacija informacijama. To je tačno, u dobrom delu. Ali postoje teme koje su strateške i koje je neophodno da se razreše nezavisno od partija. Problem je što vlast takve ozbiljne teme tretira kao dnevno-političke i što smatra da ništa nije sveto, da naprosto sve može da se improvizuje i da je današnja procena javnog mnjenja mnogo važnija nego suštinski problem popune ratne vojske”, kaže on.

Radić ističe da je glavni problem zapravo u ratnom sastavu koji je definisan 2006/2007. godine kroz reorganizaciju  tadašnje vojske.

“I u to vreme, i u mirnodopskom i u ratnom sastavu, vojska je zavisila od popune kroz obavezno služenje vojnog roka. Ono što je ironično u svemu je to da je reorganizacija koju je vodio tadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš i dalje na snazi, sa relativno malim promenama. Mi nemamo u istoriji period da je ovako bila stabilna organizacijska slika vojske. Nama je čitava istorija vojske Jugoslavije bila jedan stalni niz reorganizacija. Jedna organizacija je počinjala, druga se završavala, sve se to preplitalo i od 2006/7. godine osnovna struktura vojske je manje više ista. Izvedeno je nekoliko promena koje zaista ne utiču na suštinu. Od Specijalne brigade ponovno su formirane dve brigade, formiran je tu i tamo neki bataljon i to je to”, ističe Radić. 

Naglašava kako je trenutna organizacija vojske zapravo optimizovana, i u miru i ratu, za stalni izvor popune kroz obavezno služenje vojnog roka.

“Problem je što su postojeći bataljoni niskog nivoa razvoja. Oni imaju mali broj ljudi u ratu, a da biste postavili bataljon mora da se sprovede mobilizacija vojnih obaveznika, a ti vojni obveznici su ljudi koji su prošli vojnu obuku.  U međuvremenu, opadao je broj ljudi koji služe vojsku, a politika tadašnje vlasti prva je uvela varijante sa neistinama da su 100% su izvršili plan popune. Koji plan popune? Tajni plan popune. Stvari se menjaju. Imali ste ideju, ali ta ideja reorganizacije 2006. ili 2007. godine je trebalo da ima svoj dalji razvoj, nakon ukidanja služenja vojnog roka 1. januara 2011. godine”, kaže Radić.

Ističe kako su, prema dokumentima koji su tada pravljeni, tadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš i njegov tim, projektovali postepeni prelazak na još manju organizaciju koja će biti prilagođena profesionalnoj vojsci. Dodaje kako se na profesionalnu vojsku prešlo, ali da organizacija, ipak, nije promenjena.

“Suština priča o tome da bi Vojska Srbije u ratu postojala, a to joj je funkcija, ona mora da se popuni  iz baze od nekoliko desetina hiljada vojnih obaveznika koji su prošli vojnu obuku i koji pripadaju iole mlađim generacijama. I to je zapravo problem. Od 2017. godine visi u vazduhu služenje vojnog roka kao potreba, jer sadašnja vlast nije sposobna da organizuje normalnu popunu unutar postojećih resursa. Profesionalna vojska kao koncept je dospela u krizu zbog masovnog odliva. Čak i jako visoke plate koje su obećavane pripadnicima određenih jedinica, i sve drugo što je obećavano, na kraju nije dovelo do poboljšanja popune. Vlast je, uglavnom, te probleme rešavala na sledeći način:  Ako postoji kriza u popuni, oni su onda rešili problem tako što su to klasifikovali kao poverljiv podatak i rešili su problem da ih javno ne kritikujemo. Pošto je vojni sindikat na tome insistirao, onda su rešili problem vojnog sindikata tako što su ih pohapsili i razbili. Ali problem nisu rešili. Izvesno je da su omanuli u pogledu održavanja i narastanja procesa profesionalizacije. Aktivna rezerva koja je bila predviđena propisima i idejama nikad nije zapravo postala aktivna, nikad nije oformljena, i sad je jedino rešenje obavezno služenje vojnog roka” navodi Radić. 

Postoji li neophodna infrastruktura

Na mestu kasarne u kojoj je vojni rok služio novinar koji potpisuje ovaj tekst, danas se nalazi Lidl. Na mestu kasarne na Voždovcu, sada je naselje “Vojvoda Stepa”.  Na pitanje kako i gde smestiti nove regrute, s obzirom da je veliki broj kasarni po gradovima u Srbiji doživelo sličnu sudbinu, Radić odgovara da se sada ipak radi o manjim generacijama i manjem regrutnom kontingentu. 

“Jedna od tema koja je ostala nejasna je na koliki se zapravo stvarno regrutni kontingent računa. Da li je zaista kompletna generacija 2006. koja će biti pozvana ove godine nužna? Sve su to za nas nepoznanice, ali jasno je da je predviđeno da se prostor za služenje uredi u Centrima za obuku koji sada postoje i koji su u sastavu Komande za obuku. To su tri osnovna centra za osnovnu obuku -  u Somboru, Valjevu i Leskovcu. Onda imamo i centre specijalističku obuku: Požarevac za kopnenu vojsku, Batajnica za Ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazdušnu odbranu, i tako dalje.”, kaže Radić I dodaje da nam “da bismo mogli da pravimo bilo kakvu procenu kako će to izgledati, nedostaju elementi, jer su izjave zvaničnika, što civilnih, što vojnih na tu temu jako površne i zvuče prilično diletatntski, kao ona da je moguće da se, za dva meseca i petnaest dana, provede obuka određenih specijalnosti koje zahtevaju rad na složenoj tehnici, i pre svega rutinu, da bi neko mogao da ovlada tim sredstvom”.

“Mi smo čuli od generala Mosilovića nešto na šta bih se slatko nasmejao da je to izrekao neko od SNS analitičara koji nisu služili vojni rok, a to je da on, kao načelnik Generalštaba, može da osposobi tenkistu za to vreme. Možda je to politički zadatak, ali zvuči jako neobično kada na ovaj način načelnik Generalštaba priča voluntaristički o ozbiljnim temama, a mi nemamo aparat za kritiku, jer nam uskraćuju informacije i dovode vas u situaciju da niste kompetentni da ih kritikujete jer će sve sakriti i reći “mi znamo najbolje kako da uradimo”. A ti problemi nastaju zapravo u sistemu koji želi da projektuje uvek propagandnu sliku da je sve u društvu što rade savršeno i da možda bude samo bolje. I umesto da, za temu služenja vojnog roka, pokušaju da se obrate naciji, da normalno razgovaraju i da kažu da postoji problem, da vidimo kako da se reši problem, i na taj način dobiju i naklonost bar dela javnog mnjenja i  pokušaju da stvore pozitivne emocije u ljudima, oni i dalje postupaju arogantno i kažu – “Evo, 1. septembra ćete videti. Šta sad tu ima da se misli? Verujte nam, mi ćemo sve da pripremimo kako treba””, kaže Radić. 

Dodaje da pitanja koja se na ovu temu još mogu postaviti ima koliko god želimo. 

“Od pitanja šta se, zapravo, dobija sa ovako kratkom obukom, oko toga neće ni da raspravljaju i naprosto su rekli da je to tako, do toga kako oni, koji rigidno razmišljaju, misle da naprave jedan savremen koncept u kojem neće kompromitovati ideju služenja vojnog roka”, ističe Radić.

Smatra i da je iole kvalitetniju vojnu obuku nemoguće obaviti u periodu kraćem od 6 meseci.

“Mi smo u JNA imali puno bolju obuku, nešto što je imalo svrhu. Kada kažu da imamo bataljone koji su u ratnom razvoju, ne bi bilo loše da oni možda imaju neko ljudstvo i tokom mira, i minimum je da to bude tri meseca obuke i tri meseca u jedinici. To je neki zdravorazumski minimum. Znači, nije  ovde reč o zadrtosti i militarizmu, nego, ako radite nešto, onda hajde da uradite onako kako treba. A ovo je samo rešavanje problema u maniru svega što rade, znači - sveprisutne šljampavosti”, zaključuje u razgovoru za Insajder vojni analitičar Aleksandar Radić.

 Novinar Rajko Martinović