<p>Stručnjaci upozoravaju da bi početak služenja vojnog roka u septembru bio neizvodljiv i potencijalno štetan. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da bi bilo neodgovorno pokretati ovakav proces bez jasnog plana i resursa, dok njegov kolega &nbsp;Nikola Lunić ističe da u trenutku društvene polarizacije obavezni vojni rok može izazvati više problema nego koristi. &nbsp;</p>
<p>Iako je ministar Bratislav Gašić još ranije govorio o spremnim kasarnama i modelu obuke, sve ukazuje da se inicijativa nalazi u zastoju i da javnost još nema odgovore na ključna pitanja: da li će vojni rok zaista biti uveden – i ako hoće, kada i pod kojim uslovima?</p>
<p><a href="https://www.insajder.net/teme/nikola-lunic-o-vracanju-vojnog-roka-propustamo-sansu-da-imamo-visoko-strucno-obucenu-vojsku-a-zauzvrat-pokusavamo-da-napravimo-masovnu-video">Nikola Lunić</a>, direktor Saveta za strateške politike smatra da u ovom trenutku, dok, kako kaže, traje društvena kriza u Srbiji vojni rok sigurno neće biti uveden, jer bi to prema njegovom mišljenju bilo kontraproduktivno.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;Od buke do potpune tišine u godinu dana. Tema vojnog roka prošle godine bila je sveprisutna u javnosti. Šta je ostalo od pompeznih najava i da li će prvi regruti posle 14 godina u septembru ući u kasarne?<b> </b>Direktor Saveta za strateške polike i oficir Voske Srbije u penziji Nikola Lunić kaže da je o ovom pitanju još uvek niz stvari nedorečen.<br/>
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DdvFnKbEvOnA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
“Kad će se to početi sa tih 75 dana koliko je rečeno da će početi ja mislim da u ovom trenutku dok traje društvena kriza u Srbiji sasvim sigurno neće, jer bi bilo kontraproduktivno u ovom trenutku”, kaže Nikola Lunić, direktor Saveta za strateške politike i oficir Vojske Srbije u penziji.</p>
<p>Ministar odbrane Bratislav Gašić u januaru je rekao da očekuje da Zakon o obaveznom uvođenju vojnog roka u Skupštini bude usvojen do maja, te da je u toku priprema nacrta akta koji će biti upućen parlamentu na odlučivanje.</p>
<p>“Očekujemo da prve regrute možemo da imamo negde početkom septembra meseca u našim kasarnama. Ono na čemu mi u ovom trenutku radimo kao Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije jeste sticanje uslova za ponovno obnavljanje služenja vojnog roka, to je sređivanje velikog broja vojnih ambulanti, kasarni poligonskih mesta gde ćemo zadnjih 15 dana imati da ti vojnici prikažu šta su naučili za tih 60 dana”, rekao je Gašić.</p>
<p>&nbsp;Gašić je tada rekao i da se radi na vraćanju nekadašnjih garnizonskih centara u funkciju i da će se zbog toga, kako je naveo, gradovi i opštine u kojima će vojska biti smeštena brže ekonomski razvijati.</p>
<p>&nbsp;“Tolike godine bez služenja vojnog roka su doveli do toga da je naša rezerva sve starija i postaje polako i neodrživa.”, rekao je Gašić.&nbsp;</p>
<p>&nbsp;Budžetom za ovu godinu obezbeđen je novac za uvođenje vojnog roka, ali vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da će ovaj projekat morati u hodu da prođe kroz promene.<b> </b>On objašnjava da je ovaj korak neophodan, jer ne postoji način da se reši problem podmlađivanja rezervnog sastava.</p>
<p>&nbsp;“Mnogo ljudi je otišlo u penziju, došlo je do smene generacija, centri za obuku su radili u jednom ograničenom kapacitetu. Uglavnom, prethodnih godina na dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od 6 meseci, za one koji su u nekom broju odlučili za taj koncept za to da bi postali profesionalni vojnici. To je jedna mala kvota u odnosu na broj mladića koji sada treba da dođu i biće veliki test za sistem kako ih prihvatiti i tek kada krene taj procese videćemo koliko će ljudi koji će sada biti nosioci obuke moći da odgovore zahtevima koje se postave pred njih.”, kaže vojni analitičar <a href="https://www.insajder.net/teme/radic-za-insajder-najavljeno-obavezno-sluzenje-vojnog-roka-puno-nepoznanica">Aleksandar Radić</a>.</p>
<p>Ministarstvo odbrane i Vlada Srbije ne odgovaraju na pitanja Insajdera dokle se stiglo sa pripremama za uvođenje obaveznog vojnog roka, da li će on, kako je najavljeno, biti uveden u septembru, da li je pripremljen zakon i da li su obezbeđeni logistički i infrastrukturni kapaciteti za prijem novih regruta.</p>
<p>Novinarka Nikolina Bonić</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><br/>
 <br/>
&nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Obavezni vojni rok od septembra? Ni zakon, ni kapaciteti još nisu spremni (VIDEO)

<p>“Ako je to zaista izveštaj FSB-a za početak, jer on zaista ovako, slobodno rečeno, izgleda kao da je neki penzioner dobio poslić i rekli su mu s puno alkohola 'hajde napiši nešto da dobro zvuči i da se uklapa u naš zahtev'. Nestvaran izveštaj, zato što Rusi su formalisti, oni kada pogledate bilo koji papir, uvek imaju osećaj za formu. Vole oni to. To je stara imperija koja voli da ima zaglavlje, delovodni broj i ostalo. Ovo je improvizacija”, kaže Radić.</p>
<p>Na pitanje da li bi izveštaj FSB-a koji je objavljen i na sajtu srpske BIA ocenio kao forenzički ili ideološki – kaže da to i nije izveštaj i da nema elemente u koje bi moglo da se poveruje.</p>
<p>“Tvrdnje o tome da nije primenjen ‘zvuči top’ su vrlo paušalne. Zaključak posle čitanja se svodi na to da su određena lica znala da postoji sredstvo koje je ‘zvučni top’ i koje efekte može da ima, onda su pripremili igrokaz koji treba to da prikaže u masi, ali da svakako nije upotrebljen 'zvuči top'. Kontradiktorni su”, ističe analitičar.&nbsp;</p>
<p>Navodi da je sporan i način na koji je sprovedeno istraživanje.&nbsp;</p>
<p>“Za mene kao ljubitelja pasa je jako sporan. U zemlji u kojoj ne možete da koristite životinje za takve eksperimente, kažete ‘pa kao psi su se dobro osećali’. A izostavljate nekoliko hiljada ljudi koji imaju sposobnost govora. Tu postoji jako velika nesuglasica između zdravog razuma kada čitate tako nešto. Ne morate da budete stručni”, ukazuje.<br/>
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhAcPwWDgZEg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Dodaje da je u izveštaju mnogo neozbiljnih rečenica i površnosti, te da je napravljen tako da treba da ga čitaju oni koji veruju da nije korišćen "zvučni top".</p>
<p>"Ovde je reč samo o pokušaju da se usputnom upotrebom par fraza, koje treba da stvore sliku o stručnosti, manipuliše ljudima koji su duboko ubeđeni da ono što je dobro za vlast, dobro je i za njih, za njihovo poimanje Srbije”, dodaje Radić.</p>
<p>Napominje – u pitanju je psihološko propagandno dejstvo.&nbsp;</p>
<p>“Onda je to dokument koji je uklopljen u aktivnu propagandu i agresivnu propagandu od strane srpskih vlasti. I onda to nije ozbiljna priča. Ovakav tekst, kako smo videli, može da napiše bilo koji prosečan novinar iz redakcije koje su zadužene za promociju politike vlasti i uz pomoć veštačke inteligencije. Za tako nešto vam ne treba FSB. Način na koji je izvršeno ispitivanje je nevidljiv. Tekst je napisan tako što što se s visoka saoštava – verujte nama jer mi imamo autoritet”, naglašava.&nbsp;</p>
<p>Dodaje da ovakav tekst ne bi smeo da se nađe na portalu jedne bezbednosne agencije.</p>
<p>“Zaista veliko poniženje. Doduše, BIA je potpuno kompromitovana u dnevno političkim aktivnostima. Čuli smo od predsednika Vučića da on inicira da zove strane službe. Pa onda je trebalo da organizuju neku konferenciju za štampu i da pokušaju da učine to ipak čvršćim, jasnijim, da omoguće neka pitanja i podpitanja koja bi ipak proširila materiju. Ovako to zaista sada izgleda samo kao psihološko-propagandni pamflet. Da se razumemo, i ‘zvučni top’ je bio psihološko-propagandno sredstvo u prošlosti. Nije to izum od juče”, kaže vojni analitčar.</p>
<p>Dodaje da je sada u pitanju nova generacija sredstava.</p>
<p>“To što pravi američka firma Genasys su vrlo snažni megafoni koji mogu da ostave zaista drastične posledice na ljudsko telo – ako verujete karakteristikama koje su ranije bile navedene od strane proizvođača. A ako verujete onome što kaže FSB, onda je to jedno bezopasno sredstvo. I pitali su pse šta misle o tome i psi su bili zadovoljni. U takvom jednom scenariju potvrđuje se da zapravo mi zaista imamo specijalni rat kao fenomen ispred sebe, ali specijalni rat koji vodi aparat vladajuće partije i saveznika sa srpskim strukturama bezbednosti protiv većinskog dela srpske populacije”, dodaje.&nbsp;</p>
<p>Na pitanje kako mu deluje to što se <a href="https://www.insajder.net/teme/fbi-odgovorio-na-upit-insajdera-o-dolasku-u-srbiju-nemamo-komentar-video">FBI u ovom slučaju držao po strani, barem prema dostupnim informacijama</a>, Radić kaže da “nijedna struktura koja nema interesa van okvira svoje struke ne želi da se upušta u ovakav slučaj.&nbsp;</p>
<p>“Jer ovo je dnevna politika Srbije, ovo je naše srpsko pitanje. I naravno da ako radite profesionalno svoj posao i stranac ste, svesni ste da ulazite u neki određeni paket zbivanja u kojem ćete biti zloupotrebljeni za dnevnu politiku treće države. Ne možete to učiniti, nepristojno je. A da ne pričam o tome koliko je neprihvatljivo da tako nešto uradite. FSB je druga situacija. To je onaj isti FSB koji je Putina nagovorio da preduzme mnogo toga u Ukrajini i gde je došlo do velikih kadrovskih promena u FSB-u zbog obaveštajne propasti koju su napravili 2022. godine i u Rusiji je problem kakav je autoritet FSB-a posle toga”, ukazuje vojni analitičar Aleksandar Radić.</p>
<h2><b>Posle izveštaja FSB-a više pitanja nego odgovora</b></h2>
<p>Podsetimo, 37 dana posle velikog protesta, kada se pojavila tvrdnja da je upotrebljen zvučni top ili neka vrsta soničnog oružja, ruski FSB objavio je analizu dešavanja.&nbsp;</p>
<p>Nasuprot domaćim stručnjacima koji su tvrdili da je nešto upotrebljeno tokom 16. minutne tišine i uprkos činjenici da jedina zakonita istraga koju vodi Prvo osnovno tužilaštvo i dalje traje, predsednik Srbje Aleksandar Vučić je saopštio da su ruski obaveštajci izričito negirali upotrebu zvučnog topa, uz ocenu da postoje naznake režirane provokacije.&nbsp;</p>
<p>Predsednik je potom zaključio da je time potvrđeno da je 15. aprila planirana nasilna promena vlasti.</p>
<p>Dok se čeka rezultat istrage srpskog tužilaštva, predsednik Srbije je saopštio nalaze ruske Federalna služba bezbednosti. Prvo je pročitao zaključak izveštaja, <a href="https://www.bia.gov.rs/sites/default/files/2025-04/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0j%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83.pdf">koji je objavljen na sajtu BIA</a>, a koji glasi:&nbsp;</p>
<p>„Na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorični zaključak da akustični uređaji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta“.</p>
<p>Rusi su koristili i "eksperimentalne metode" na psima. Mi to, kako je rekao predsednik, nismo u stanju da uradimo. Ruska služba se potom bavila analizom društveno-psihološke atmosfere među učesnicima na mitingu.</p>
<p>”Nisu registrovane naznake fizičkog pritiska policije" - stoji u izveštaju.&nbsp;</p>
<p>Konstatuju da nije primećeno prisustvo jakog straha, užasa i gubljenju samokontrole u pomenutom trenutku.&nbsp;</p>
<p>Nakon što je juče pročitao neke delove izveštaja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se juče obratio građanima i tom prilikom rekao da sve što je navela ruska služba govori u prilog tezi da se 15. marta, kao i tvrdnjama o zvučnom topu, desio pokušaju obojene revolucije.&nbsp;</p>
<p>Detalje pogledajte i u prilogu.<br/>
<br/>
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fu7tnC-OBA0M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

200x200

1800x750

Radić o izveštaju FSB-a: Psihološko-propagandni pamflet (VIDEO)

<p>Kako je pojasnio, reč je o rutinskom godišnjem dokumentu koji se potpisuje sa nizom zemalja, a da pravni okvir tog dokumenta uključuje proširenu saradnju Srbije i Mađarske na odbrambenom polju.</p>
<p>“Da li postoji neki plan za budućnost, tek treba da saznamo. Ali za sad, sporazum iz 2023. i tekući dokumenti koji se potpisuju nisu takvog sadržaja koje bi mogli da opišemo kao stvaranje političko-vojnog saveza Mađarske i Srbije”, izjavio je Radić za Insajder.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-9EipBU6orM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Na pitanje šta bi u tom slučaju bilo sa vojnom neutralnošću Srbije, Radić odgovara da Srbija ostaje vojno neutralna.</p>
<p>“Srbija može da ima za različite druge aranžmane sa zemljama koje su partnerske, jer je članica Partnerstva za mir. Jer odavno je definisano da je zapravo Srbija zemlja posebnog statusa koja je došla do vrata NATO-a, ali ne traži punopravno članstvo. Nama je jasno da je u pitanju dnevna politika, jer Srbija se u praksi ponaša kao zemlja koja pokušava da što više sarađuje sa NATO”, objasnio je vojni analitičar za Insajder.</p>
<p>Zvaničnici Zagreba, Tirane i Prištine potpisali su memorandum o saradnji u oblasti odbrane. Upitan da li na sporazum Srbije i Mađarske gleda kao na odgovor na memorandum, Radić odgovara da ne gleda, te da je to samo slika stvorena u delu medija u Srbiji.</p>
<p>&nbsp;“Za sad mi imamo samo jedan rutinski dokument sa Mađarskom, kakav se potpisuje sa nizom drugih zemalja, koji je prenaglašen značaj dobio u nekim medijima i gde su neki ljudi, zato što ili ne razumeju materiju ili zato što dobiju takav zadatak, to pokušali da protumače kao dokument koji potvrđuje da Srbija i Mađarska imaju vojni savez. Ne, mi u ovom trenutku nemamo vojni savez. Sa Mađarskom postoji vojno-vojna i vojno-tehnička sradnja razvijena sa perspektivom da bude još svažnija, ali to nije sad”, zaključio je Radić.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Vojni analitičar Radić za Svet i mi: Zasad nema reči o vojnom savezu Srbije i Mađarske, reč o rutinskom dokumentu (VIDEO)

<p>“Nismo ga videli. Da li ste ga vi videli? Redovno sam proveravao od sednice održane 20. septembra na sajtu Skupštine, da vidim, onog momenta kada to izađe, koji je sadržaj, koji su elementi, o čemu pričamo, ali za sada mi to još uvek ne vidimo. U formalno- pravnom pogledu, to je zaista skromna aktivnost. Zapravo, reč je o suštinski jednom članu. Mi imamo zakon koji definiše vojnu obavezu i sad je samo tema kako poništiti taj član i ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka”, kaže Radić.</p>
<p>Ističe kako je posebno potreban novi zakon o civilnom služenju, jer je prethodni bio loš i omogućio masovno izbegavanje obaveze.&nbsp;</p>
<p>“To je loše iskustvo na kojem je, nadam se, neko nešto naučio. Ali, između nadam se i realnosti je zapravo veliki raskorak, jer upravo svaka kritika koja je do sada bila upućena prema vlastima, da su neodgovorne prema jednom ozbiljnom projektu, potvrđuje se i skroz samu činjenicu da je, od kako je saopšteno da je Vlada donela odgovarajuću odluku, pa do sada prošlo već nekoliko meseci - &nbsp;kompletan oktobar, novembar i decembar.”, dodaje on.</p>
<p>&nbsp;Radić ističe da još uvek ne znamo šta &nbsp;se zapravo namerava da se uradi.&nbsp;</p>
<p>“Sve će se raditi u hodu jer je očigledno da, umesto da shvate koliko je obnova služenja vojnog roka jedan ozbiljan, obiman poduhvat i koliko treba uraditi i na pripremi javnog mjenja - a koliko u vojsci da biste uradili sve ono što je potrebno za prihvat regruta. Od infrastrukture, rešavanja problema &nbsp;ishrane, redovnog funkcionisanja, i, na kraju osmišljavanja novog, nadam se, savremenijeg pristupa obuci i komunikaciji sa tim ljudima. Umesto da svaki dan saznamo neke nove detalje kako će to biti izvedeno, umesto da imamo nacionalni poduhvat, što nam je zaista potrebno, jer je to tema koja, da bi bila ostvariva, mora da predstavlja posledicu nacionalnog konsenzusa i da tu ne postoje opozicija i pozicija, umesto toga, mi ovde imamo, kao i uvek pred očima, standardnu igru “miš beli sreću deli” skrivanja ideja, arogantnog saopštavanja s vrha kako stvari treba da izgledaju. Mi nemamo zapravo odgovore na neka jako važna pitanja oko toga kako bi sve trebalo da funkcioniše od septembra”, navodi on.&nbsp;</p>
<h2>Ideja o vraćanju vojnog roka nije neočekivana</h2>
<p>Radić smatra da odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka nije naprasna i odgovor na neke slične odluke donešene u regionu , već da je ona odavno visila u vazduhu.&nbsp;</p>
<p>“Postoji jedno htenje u opozicionim medijima da se sve uvek sagleda isključivo kao dnevna manipulacija informacijama. To je tačno, u dobrom delu. Ali postoje teme koje su strateške i koje je neophodno da se razreše nezavisno od partija. Problem je što vlast takve ozbiljne teme tretira kao dnevno-političke i što smatra da ništa nije sveto, da naprosto sve može da se improvizuje i da je današnja procena javnog mnjenja mnogo važnija nego suštinski problem popune ratne vojske”, kaže on.</p>
<p>Radić ističe da je glavni problem zapravo u ratnom sastavu koji je definisan 2006/2007. godine kroz reorganizaciju &nbsp;tadašnje vojske.</p>
<p>“I u to vreme, i u mirnodopskom i u ratnom sastavu, vojska je zavisila od popune kroz obavezno služenje vojnog roka. Ono što je ironično u svemu je to da je reorganizacija koju je vodio tadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš i dalje na snazi, sa relativno malim promenama. Mi nemamo u istoriji period da je ovako bila stabilna organizacijska slika vojske. Nama je čitava istorija vojske Jugoslavije bila jedan stalni niz reorganizacija. Jedna organizacija je počinjala, druga se završavala, sve se to preplitalo i od 2006/7. godine osnovna struktura vojske je manje više ista. Izvedeno je nekoliko promena koje zaista ne utiču na suštinu. Od Specijalne brigade ponovno su formirane dve brigade, formiran je tu i tamo neki bataljon i to je to”, ističe Radić.&nbsp;</p>
<p>Naglašava kako je trenutna organizacija vojske zapravo optimizovana, i u miru i ratu, za stalni izvor popune kroz obavezno služenje vojnog roka.</p>
<p>“Problem je što su postojeći bataljoni niskog nivoa razvoja. Oni imaju mali broj ljudi u ratu, a da biste postavili bataljon mora da se sprovede mobilizacija vojnih obaveznika, a ti vojni obveznici su ljudi koji su prošli vojnu obuku. &nbsp;U međuvremenu, opadao je broj ljudi koji služe vojsku, a politika tadašnje vlasti prva je uvela varijante sa neistinama da su 100% su izvršili plan popune. Koji plan popune? Tajni plan popune. Stvari se menjaju. Imali ste ideju, ali ta ideja reorganizacije 2006. ili 2007. godine je trebalo da ima svoj dalji razvoj, nakon ukidanja služenja vojnog roka 1. januara 2011. godine”, kaže Radić.</p>
<p>Ističe kako su, prema dokumentima koji su tada pravljeni, tadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš i njegov tim, projektovali postepeni prelazak na još manju organizaciju koja će biti prilagođena profesionalnoj vojsci. Dodaje kako se na profesionalnu vojsku prešlo, ali da organizacija, ipak, nije promenjena.</p>
<p>“Suština priča o tome da bi Vojska Srbije u ratu postojala, a to joj je funkcija, ona mora da se popuni &nbsp;iz baze od nekoliko desetina hiljada vojnih obaveznika koji su prošli vojnu obuku i koji pripadaju iole mlađim generacijama. I to je zapravo problem. Od 2017. godine visi u vazduhu služenje vojnog roka kao potreba, jer sadašnja vlast nije sposobna da organizuje normalnu popunu unutar postojećih resursa. Profesionalna vojska kao koncept je dospela u krizu zbog masovnog odliva. Čak i jako visoke plate koje su obećavane pripadnicima određenih jedinica, i sve drugo što je obećavano, na kraju nije dovelo do poboljšanja popune. Vlast je, uglavnom, te probleme rešavala na sledeći način: &nbsp;Ako postoji kriza u popuni, oni su onda rešili problem tako što su to klasifikovali kao poverljiv podatak i rešili su problem da ih javno ne kritikujemo. Pošto je vojni sindikat na tome insistirao, onda su rešili problem vojnog sindikata tako što su ih pohapsili i razbili. Ali problem nisu rešili. Izvesno je da su omanuli u pogledu održavanja i narastanja procesa profesionalizacije. Aktivna rezerva koja je bila predviđena propisima i idejama nikad nije zapravo postala aktivna, nikad nije oformljena, i sad je jedino rešenje obavezno služenje vojnog roka” navodi Radić.&nbsp;</p>
<h2>Postoji li neophodna infrastruktura</h2>
<p>Na mestu kasarne u kojoj je vojni rok služio novinar koji potpisuje ovaj tekst, danas se nalazi Lidl. Na mestu kasarne na Voždovcu, sada je naselje “Vojvoda Stepa”. &nbsp;Na pitanje kako i gde smestiti nove regrute, s obzirom da je veliki broj kasarni po gradovima u Srbiji doživelo sličnu sudbinu, Radić odgovara da se sada ipak radi o manjim generacijama i manjem regrutnom kontingentu.&nbsp;</p>
<p>“Jedna od tema koja je ostala nejasna je na koliki se zapravo stvarno regrutni kontingent računa. Da li je zaista kompletna generacija 2006. koja će biti pozvana ove godine nužna? Sve su to za nas nepoznanice, ali jasno je da je predviđeno da se prostor za služenje uredi u Centrima za obuku koji sada postoje i koji su u sastavu Komande za obuku. To su tri osnovna centra za osnovnu obuku - &nbsp;u Somboru, Valjevu i Leskovcu. Onda imamo i centre specijalističku obuku: Požarevac za kopnenu vojsku, Batajnica za Ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazdušnu odbranu, i tako dalje.”, kaže Radić I dodaje da nam “da bismo mogli da pravimo bilo kakvu procenu kako će to izgledati, nedostaju elementi, jer su izjave zvaničnika, što civilnih, što vojnih na tu temu jako površne i zvuče prilično diletatntski, kao ona da je moguće da se, za dva meseca i petnaest dana, provede obuka određenih specijalnosti koje zahtevaju rad na složenoj tehnici, i pre svega rutinu, da bi neko mogao da ovlada tim sredstvom”.</p>
<p>“Mi smo čuli od generala Mosilovića nešto na šta bih se slatko nasmejao da je to izrekao neko od SNS analitičara koji nisu služili vojni rok, a to je da on, kao načelnik Generalštaba, može da osposobi tenkistu za to vreme. Možda je to politički zadatak, ali zvuči jako neobično kada na ovaj način načelnik Generalštaba priča voluntaristički o ozbiljnim temama, a mi nemamo aparat za kritiku, jer nam uskraćuju informacije i dovode vas u situaciju da niste kompetentni da ih kritikujete jer će sve sakriti i reći “mi znamo najbolje kako da uradimo”. A ti problemi nastaju zapravo u sistemu koji želi da projektuje uvek propagandnu sliku da je sve u društvu što rade savršeno i da možda bude samo bolje. I umesto da, za temu služenja vojnog roka, pokušaju da se obrate naciji, da normalno razgovaraju i da kažu da postoji problem, da vidimo kako da se reši problem, i na taj način dobiju i naklonost bar dela javnog mnjenja i &nbsp;pokušaju da stvore pozitivne emocije u ljudima, oni i dalje postupaju arogantno i kažu – “Evo, 1. septembra ćete videti. Šta sad tu ima da se misli? Verujte nam, mi ćemo sve da pripremimo kako treba””, kaže Radić.&nbsp;</p>
<p>Dodaje da pitanja koja se na ovu temu još mogu postaviti ima koliko god želimo.&nbsp;</p>
<p>“Od pitanja šta se, zapravo, dobija sa ovako kratkom obukom, oko toga neće ni da raspravljaju i naprosto su rekli da je to tako, do toga kako oni, koji rigidno razmišljaju, misle da naprave jedan savremen koncept u kojem neće kompromitovati ideju služenja vojnog roka”, ističe Radić.</p>
<p>Smatra i da je iole kvalitetniju vojnu obuku nemoguće obaviti u periodu kraćem od 6 meseci.</p>
<p>“Mi smo u JNA imali puno bolju obuku, nešto što je imalo svrhu. Kada kažu da imamo bataljone koji su u ratnom razvoju, ne bi bilo loše da oni možda imaju neko ljudstvo i tokom mira, i minimum je da to bude tri meseca obuke i tri meseca u jedinici. To je neki zdravorazumski minimum. Znači, nije &nbsp;ovde reč o zadrtosti i militarizmu, nego, ako radite nešto, onda hajde da uradite onako kako treba. A ovo je samo rešavanje problema u maniru svega što rade, znači - sveprisutne šljampavosti”, zaključuje u razgovoru za Insajder vojni analitičar Aleksandar Radić.</p>
<p>&nbsp;Novinar Rajko Martinović</p>

Aleksandar Radić

Obavezni vojni rok od septembra? Ni zakon, ni kapaciteti još nisu spremni (VIDEO)

Radić o izveštaju FSB-a: Psihološko-propagandni pamflet (VIDEO)

Vojni analitičar Radić za Svet i mi: Zasad nema reči o vojnom savezu Srbije i Mađarske, reč o rutinskom dokumentu (VIDEO)

Radić za Insajder: Najavljeno obavezno služenje vojnog roka puno nepoznanica