<article>Tako su pre skoro vek i po, i radnici u Čikagu bili nezadovoljni – ali dužinom radnog dana. Tražili su da traje osam sati. Desetine hiljada radnika stupilo je u štrajk 1. maja 1886, radnici su se narednih dana sukobili sa policijom i organizovali masovne demonstracije. Zbog aktiviranja bombe koja je usmrtila sedam policajaca i najmanje četiri radnika i ranila desetine, sedam sindikalnih aktivista osuđeno je na smrt. U znak sećanja na tu borbu za prava radnika, Kongres Druge internacionale pozvao je 1889. godine na održavanje demonstracija i štrajkova 1. maja svake godine, a skupove uglavnom organizuju sindikati i levičarski pokreti.Demonstracija i štrajkova za Prvi maj, bar u Srbiji, više nema. Međutim, poslednjih decenija Prvi maj je važan, ne zbog <a href="https://insajder.net/teme/istorijat-medunarodnog-praznika-rada-i-kako-se-obelezava-u-srbiji-a-kako-sirom-sveta">istorije i sećanja na neke davne borbe</a>, već zbog sadašnjosti u kojoj takvih borbi manjka, izjavio je za Insajder Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije."Pitanje je kada je Prvi maj u Srbiji i bio dan protesta. Ostalo je važno obeležavati ga, pa makar to bila i neka vatrica koja tinja. Radnici i radnice u Srbiji ne izlaze na proteste jer su, sa jedne strane, u strahu, a sa druge iscrpljeni, izmoždeni, utučeni… Kada primate minimalnu zaradu, bez mogućnosti drugog zaposlenja, uslovljeni ste da trpite, jer i ta minimalna zarada znači mogućnost da sebi i svojoj deci obezbedite kakav-takav obrok. Veliki broj ljudi zbog malih plata mora da posegne za kreditima koji ih dalje drže u položaju iz kojeg gubitak posla potencijalno znači izvršitelje na vratima", kazao je Simović.Radnici u Srbiji i ovaj Prvi maj dočekuju sa manjim zaradama nego šta bi trebalo za dostojanstven život u savremenom svetu, sa porastom prekarijata ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, izjavila je za Insajder Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"."Sve više je ugovora koji ne nude dugoročno zaposlenje i ta neizvesnost najviše brine radnike. Medijalna zarada u februaru ove godine iznosila je 72.956 dinara, dakle polovina zaposlenih radila je za zaradu do ovog iznosa. Posledično, glavni izazov je kako kvalitetno živeti sa ovim nivoom zarada a sve skupljim životom, naročito imajući u vidu da su u poslednjih nekoliko godina najviše poskupeli hrana i energenti bez kojih ne možete, a gde su ostale potrebe. I borba za bezbedna i zdrava radna mesta ostaje veliki izazov. U prošloj godini 42 naših koleginica i kolega je izgubilo život na radu a da niko za to nije krivično odgovarao, kao šta nije bilo krivične odgovornosti ni u prethodnim godinama. Njih 886 je doživelo teške povrede na radu. Samo za prva tri meseca ove godine šestoro radnika je izgubilo život, a za vikend je izgubljen život još jednog mladog radnika koji nije uspeo da se oporavi od povrede zadobijene prilikom <a href="https://insajder.net/teme/poginuo-radnik-u-fabrici-u-lestanima-nesrece-se-nizu-odgovornih-nema-video">eksplozije u Fabrici pogonskih sistema za rakete u Leštanima</a>“, naglasila je Andrić.Kada je takvo stanje realnost - nepovoljni uslovi rada, prekovremeni rad i presija – nameće se pitanje zašto radništvo za Prvi maj nije na ulicama, nego je u parku. "Većina radnika i radnica ne može sebi da priušti da na odmor ode vam mesta u kojem žive, svaki predah im je dragocen. Stoga mi se čini da prst ne treba upirati u te ljude, već u državu koja ne čini ništa da unapredi njihove živote", ocenio je Simović.Tokom prošle i ove decenije značajan strani kapital je ušao u Srbiju. Na pitanje kako se to odrazilo na položaj radnika, predsednica UGS "Nezavisnost" je odgovorila da je povećana zaposlenost, ali da to nije nužno značilo i da su radnici dobili kvalitetna i dobro plaćena radna mesta. "Najveći broj novootvorenih fabrika su komponentaši, od njih najviše u automobilskoj industriji, dakle bez finanlnog proizvoda i bez tehnoloških inovacija, sa visokim stepenom fizičkog iscrpljivanja radnika i po pravilu sa niskim nivoom zarada o čemu svedoči i visoka fluktuacija radne snage. Postoje naravno i izuzeci ali ovo je situacija kod većine. Tamo gde smo uspeli da organizujemo sindikat i ispregovaramo kolektivni ugovor situacija je bolja ali konstantno se borimo da unapredimo položaj radnika, neće poslodavac ništa dati ako se ne izborimo sami", kazala je Andrić.<h2>Deset godina od izmena Zakona o radu</h2>Ovog Prvog maja protesta neće biti masovnih sindikalnih protesta, a nema najava da će ih biti ni narednih meseci. Međutim, pre decenije nije bilo tako. Masovni protesti organizovani su zbog Izmena i dopuna Zakona o radu. Tada su zamerke bile da je Zakon "krojen po meri krupnog kapitala i njegovog interesa za što jeftinijom radnom snagom". Ipak, i pored protesta, Zakon je promenjen."Dosta toga se u svetu rada promenilo šta nameće potrebu donošenja novog Zakona o radu. Iz ugla sindikata Izmene i dopune Zakona o radu iz 2014. godine su u značajnoj meri umanjile prava zaposlenih, od umanjenja zarada i naknada po osnovu rada do prava na zaštitu sindikalnih predstavnika. Pojavili su se novi oblici rada koje sadašnji Zakon o radu ne prepoznaje", dodala je Andrić.Iako trenutno nije u fokusu javnosti, sindikati i dalje traže zakonske promene."Ne smemo dozvoliti dalju fragmentaciju radnog zakonodavstva tako šta će se iz Zakona o radu izvlačiti pojedini segmenti i regulisati kroz druge zakone obično umanjujući prava radnika. Mi nismo sedeli skrštenih ruku, svojim kapacitetima smo uradili naš predlog nacrta Zakona o radu, sproveli raspravu na nivoima organizovanja sa članstvom i u martu prošle godine ga predstavili javnosti, naravno i dalje ga vidimo kao radni dokument i otvoreni smo za sve sugestije ali smo hteli da budemo spremni kada se bude formirala tripartitna radna grupa za izradu ovog sistemskog zakona", istakla je Andrić. Andrić je podsetila i da je obaveza Srbije na putu u članstvo u Evropskoj uniji harmonizacija radnog i socijalnog zakonodavstva sa direktivama i standardima Unije. "Nezavisnost je u svom predlogu novog Zakona o radu predložila suštinsku izmenu koja se odnosi na definisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih i radno angažovanih lica u Republici Srbiji. Izmenili smo definiciju zaposlenog tako da zaposleno lice ne bude lice koje je u radnom odnosu već lice koje obavlja rad kod poslodavca, predložili smo da se umesto ugovora o radu koristi samo ugovor. Na taj način dosadašnja radno angažovana lica dobijaju sva prava iz radnog odnosa koja su dosada ostvarivala samo ona zaposlena po osnovu ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme, dakle pokrili smo i lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na obavljanju sezonskih poslova i radnoj praksi", zaključila je Andrić.Izvor: Insajder</article>

Tako su pre skoro vek i po, i radnici u Čikagu bili nezadovoljni – ali dužinom radnog dana. Tražili su da traje osam sati. Desetine hiljada radnika stupilo je u štrajk 1. maja 1886, radnici su se narednih dana sukobili sa policijom i organizovali masovne demonstracije. Zbog aktiviranja bombe koja je usmrtila sedam policajaca i najmanje četiri radnika i ranila desetine, sedam sindikalnih aktivista osuđeno je na smrt. U znak sećanja na tu borbu za prava radnika, Kongres Druge internacionale pozvao je 1889. godine na održavanje demonstracija i štrajkova 1. maja svake godine, a skupove uglavnom organizuju sindikati i levičarski pokreti.
Demonstracija i štrajkova za Prvi maj, bar u Srbiji, više nema. Međutim, poslednjih decenija Prvi maj je važan, ne zbog <a href="https://insajder.net/teme/istorijat-medunarodnog-praznika-rada-i-kako-se-obelezava-u-srbiji-a-kako-sirom-sveta">istorije i sećanja na neke davne borbe</a>, već zbog sadašnjosti u kojoj takvih borbi manjka, izjavio je za Insajder Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije.
"Pitanje je kada je Prvi maj u Srbiji i bio dan protesta. Ostalo je važno obeležavati ga, pa makar to bila i neka vatrica koja tinja. Radnici i radnice u Srbiji ne izlaze na proteste jer su, sa jedne strane, u strahu, a sa druge iscrpljeni, izmoždeni, utučeni… Kada primate minimalnu zaradu, bez mogućnosti drugog zaposlenja, uslovljeni ste da trpite, jer i ta minimalna zarada znači mogućnost da sebi i svojoj deci obezbedite kakav-takav obrok. Veliki broj ljudi zbog malih plata mora da posegne za kreditima koji ih dalje drže u položaju iz kojeg gubitak posla potencijalno znači izvršitelje na vratima", kazao je Simović.
Radnici u Srbiji i ovaj Prvi maj dočekuju sa manjim zaradama nego šta bi trebalo za dostojanstven život u savremenom svetu, sa porastom prekarijata ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, izjavila je za Insajder Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".
"Sve više je ugovora koji ne nude dugoročno zaposlenje i ta neizvesnost najviše brine radnike. Medijalna zarada u februaru ove godine iznosila je 72.956 dinara, dakle polovina zaposlenih radila je za zaradu do ovog iznosa. Posledično, glavni izazov je kako kvalitetno živeti sa ovim nivoom zarada a sve skupljim životom, naročito imajući u vidu da su u poslednjih nekoliko godina najviše poskupeli hrana i energenti bez kojih ne možete, a gde su ostale potrebe. I borba za bezbedna i zdrava radna mesta ostaje veliki izazov. U prošloj godini 42 naših koleginica i kolega je izgubilo život na radu a da niko za to nije krivično odgovarao, kao šta nije bilo krivične odgovornosti ni u prethodnim godinama. Njih 886 je doživelo teške povrede na radu. Samo za prva tri meseca ove godine šestoro radnika je izgubilo život, a za vikend je izgubljen život još jednog mladog radnika koji nije uspeo da se oporavi od povrede zadobijene prilikom <a href="https://insajder.net/teme/poginuo-radnik-u-fabrici-u-lestanima-nesrece-se-nizu-odgovornih-nema-video">eksplozije u Fabrici pogonskih sistema za rakete u Leštanima</a>“, naglasila je Andrić.
Kada je takvo stanje realnost - nepovoljni uslovi rada, prekovremeni rad i presija – nameće se pitanje zašto radništvo za Prvi maj nije na ulicama, nego je u parku.&nbsp;
"Većina radnika i radnica ne može sebi da priušti da na odmor ode vam mesta u kojem žive, svaki predah im je dragocen. Stoga mi se čini da prst ne treba upirati u te ljude, već u državu koja ne čini ništa da unapredi njihove živote", ocenio je Simović.
Tokom prošle i ove decenije značajan strani kapital je ušao u Srbiju. Na pitanje kako se to odrazilo na položaj radnika, predsednica UGS "Nezavisnost" je odgovorila da je povećana zaposlenost, ali da to nije nužno značilo i da su radnici dobili kvalitetna i dobro plaćena radna mesta.&nbsp;
"Najveći broj novootvorenih fabrika su komponentaši, od njih najviše u automobilskoj industriji, dakle bez finanlnog proizvoda i bez tehnoloških inovacija, sa visokim stepenom fizičkog iscrpljivanja radnika i po pravilu sa niskim nivoom zarada o čemu svedoči i visoka fluktuacija radne snage. Postoje naravno i izuzeci ali ovo je situacija kod većine. Tamo gde smo uspeli da organizujemo sindikat i ispregovaramo kolektivni ugovor situacija je bolja ali konstantno se borimo da unapredimo položaj radnika, neće poslodavac ništa dati ako se ne izborimo sami", kazala je Andrić.
<h2>Deset godina od izmena Zakona o radu</h2>
Ovog Prvog maja protesta neće biti masovnih sindikalnih protesta, a nema najava da će ih biti ni narednih meseci. Međutim, pre decenije nije bilo tako. Masovni protesti organizovani su zbog Izmena i dopuna Zakona o radu. Tada su zamerke bile da je Zakon "krojen po meri krupnog kapitala i njegovog interesa za što jeftinijom radnom snagom". Ipak, i pored protesta, Zakon je promenjen.
"Dosta toga se u svetu rada promenilo šta nameće potrebu donošenja novog Zakona o radu. Iz ugla sindikata Izmene i dopune Zakona o radu iz 2014. godine su u značajnoj meri umanjile prava zaposlenih, od umanjenja zarada i naknada po osnovu rada do prava na zaštitu sindikalnih predstavnika. Pojavili su se novi oblici rada koje sadašnji Zakon o radu ne prepoznaje", dodala je Andrić.
Iako trenutno nije u fokusu javnosti, sindikati i dalje traže zakonske promene.
"Ne smemo dozvoliti dalju fragmentaciju radnog zakonodavstva tako šta će se iz Zakona o radu izvlačiti pojedini segmenti i regulisati kroz druge zakone obično umanjujući prava radnika. Mi nismo sedeli skrštenih ruku, svojim kapacitetima smo uradili naš predlog nacrta Zakona o radu, sproveli raspravu na nivoima organizovanja sa članstvom i u martu prošle godine ga predstavili javnosti, naravno i dalje ga vidimo kao radni dokument i otvoreni smo za sve sugestije ali smo hteli da budemo spremni kada se bude formirala tripartitna radna grupa za izradu ovog sistemskog zakona", istakla je Andrić.&nbsp;
Andrić je podsetila i da je obaveza Srbije na putu u članstvo u Evropskoj uniji harmonizacija radnog i socijalnog zakonodavstva sa direktivama i standardima Unije.&nbsp;
"Nezavisnost je u svom predlogu novog Zakona o radu predložila suštinsku izmenu koja se odnosi na definisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih i radno angažovanih lica u Republici Srbiji. Izmenili smo definiciju zaposlenog tako da zaposleno lice ne bude lice koje je u radnom odnosu već lice koje obavlja rad kod poslodavca, predložili smo da se umesto ugovora o radu koristi samo ugovor. Na taj način dosadašnja radno angažovana lica dobijaju sva prava iz radnog odnosa koja su dosada ostvarivala samo ona zaposlena po osnovu ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme, dakle pokrili smo i lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na obavljanju sezonskih poslova i radnoj praksi", zaključila je Andrić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

radnička prava

Više od vesti

Prvi maj – dilema za radnike u Srbiji

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Prvi maj – dilema za radnike u Srbiji

Tagovi: