A, ako se dogovor ne postigne i prava zaposlenih ne budu poštovana, Savez samostalnih sindikata <a href="https://insajder.net/teme/jovan-protic-za-insajder-medunarodnoj-organizaciji-rada-nije-poslata-zvanicna-zalba-zbog-situacije-u-juri">obavestiće četiri nemačke kompanije</a> koje kupuju proizvode od "Jure“ o, kako navode, grubom kršenju radnog prava u toj fabrici.&nbsp;
Sindikat se poziva na nemačke propise koji brane kupovinu proizvoda od firmi u kojima se <a href="https://insajder.net/prenosimo/sindikat-zahteva-da-medunatorodna-organizacija-rada-prijavi-juru-nemackoj-zbog-krsenja-radnog-prava">krši međunarodno radno pravo</a>.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/propali-pregovori-sindikata-i-rukovodstva-jure">Savez sindikata </a>tvrdi da "Jura“ godinama krši pravo na pravičnu zaradu zaposlenih, da bonuse isplaćuje po kažnjeničkom principu, da brani sindikalno organizovanje i <a href="https://insajder.net/teme/generalni-strajk-dela-radnika-jure-u-leskovcu-iz-kompanije-nema-reakcije-video">štrajk</a>. Zahtev za obustavu kupovine "Jurinih“ proizvoda Sindikat će poslati Mercedesu, Audiju, Folksvagenu i Poršeu, jer ti proizvođači automobila, kako kažu u sindikatu, delove kupuju upravo od te fabrike.&nbsp;
Nemački Zakon o lancu snabdevanja nalaže tim kompanijama da brinu o radnim pravima odnosno, zabranjuje kupovinu proizvoda od proizvođača koji krše <a href="https://insajder.net/teme/blagojevic-ssms-za-insajder-nema-dogovora-o-ispunjenju-zahteva-radnika-u-fabrici-jura">prava zaposlenih.&nbsp;</a>
Još pre dve nedelje, kada je održan prvi jednosatni <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-nadlezna-ministarstva-preduzece-odredene-mere-povodom-strajka-u-juri">štrajk </a>upozorenja, radnica Jure zadužena za usklađivanje radnih praksi, upitala je menadžment da li će pokrenuti interni žalbeni mehanizam za proveru poštovanja radnog prava. Nije joj, međutim, odgovoreno do danas.
Sledeća instanca kojoj će se obratiti Sindikat jeste BAFA, nemačka agencija zadužena za primenu Zakona o lancu snabdevanja u toj zemlji. U pokušaju postizanja sporazuma između leskovačke Jure i zaposlenih, osim sindikata u Srbiji, posreduju korejska ambasada i predstavnici <a href="https://insajder.net/teme/zaposleni-u-leskovackoj-juri-nastavili-strajk-predstavnik-ministarstva-rada-dolazi-da-posreduje">ministarstava rada</a> i privrede ali, za sada, bez uspeha.
"Jura“ je jedino pristala da uloži dodatni novac u održavanje higijene u toaletima, odbivši međutim da zaposlenima poveća plate za 20%, iako im godinama, kako kažu radnici, nezakonito isplaćuje minimalac.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNeStEsfvqtE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kompanija je, uz obrazloženje da za to nema para, odbila i da promeni politiku isplate bonusa, koju Sindikat ocenjuje kao "kažnjeničku“, ali i da topli obrok poveća sa 250 na 400 dinara dnevno.
"Ja mislim da je ovo presedan, nikad ranije nismo u <a href="https://insajder.net/teme/poceo-celodnevni-generalni-strajk-u-fabrici-jura">štrajkačkim zahtevima</a> imali da traže da se poboljša higijena u toaletima, da dobiju toalet, papir i sapun. To su ljudska prava koja su narušena, do toga da se ne pregovara sa sindikatom iako je to obaveza, do toga da se ne poštuju određene zakonske norme iako je to kompanija koja je dobila subvencije od države po radno mesto oko 7000 evra, lokalne samuprave obezbedila, besplatan prostor i slično, komentarisala je razloge za štraj u leskovačkoj "Juri“ za Insajder Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.
U nekoliko navrata od 2010. do 2012, Jura je za stimulaciju zapošljavanja od države dobila više od 25 miliona evra subvencija, koje su iznosile od 4,5 hiljada evra, do 10 hiljada evra po radnom mestu.
Na pitanje Insajdera da li ima nekih pretnji i ucena, pored finansijskih, Mirjana Nešić, zaposlena u "Juri“ Leskovac, koja štrajkuje rekla je da ima promena radnih pozicija.
"Već su nekima zamenili koji su u štrajku, ako je neko bio na lakšem radnom mestu, sad je na težem, ali se vrši veliki pritisak, čak je prošao spisak da potpišu da ne podržavaju štrajk, ali većina njih je potpisala nama da podržavaju štrajk“, kaže Mirjana Nešić.
Pored dela pritužbi na poslodavca kada je reč o zaradama, zaposleni kažu da su obespravljeni i na druge načine. Zabranjeno im je sindikalno organizovanje i zakonom garantovano pravo na štrajk unutar postrojenja, a poslodavac je - u nameri da im zabrani ulazak u proizvodne hale - angažovao i privatno obezbeđenje, kažu u sindikatu.&nbsp;
Zahvaljujući inspekciji rada koja je čak u tri navrata na poziv zaposlenih obavila vanredni nadzor, sprečena je namera poslodavca da spreči nastavak štrajka.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

"Jura“ tražila odlaganje pregovora sa štrajkačima dok ne bude spremna da odgovori na predlog Ministarstva rada, koje je posrednik (VIDEO)

Godišnji Globalni indeks prava radnika koji objavljuje Međunarodna konfederacija sindikata, kao i prošle godine, svrstao je Srbiju u red zemalja u kojima se radnička prava sistematski krše.
Institucije koje bi trebalo da obezbede poštovanje radničkih prava, često zataje; osim obećanja, pomaka nema. Tako nismo dobili ni odgovor iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na pitanje imaju li plan da nešto promene na tom polju. Na reakciju Ministarstva čekaju i u Ujedinjenom granskom snidikatu “Nezavisnost”:
„Pa da vam kažem, evo, od našeg poslednjeg kongresa, ako gledam Nezavisnost 2021. mi smo imali maltene za tri godine, imali tri puta izbore i vi u principu imate ministre koji su u startu znali da će njihov mandat trajati godinu, godinu i po dana i nisu ulazili u ozbiljnu reformu radnog zakonodavstva. Mi smo sami uradili jedan predlog zakona o radu, dostavili ga ministarstvu, imali smo neformalne neko pozitivne ocjene toga, ali niko nije hteo ulaziti u taj posao na tako kratak period.” – kaže za Insajder Čedanka Antić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DOQNQpNw74DM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ukoliko Vlada bude radila u punom mandatu, i imala volju da sa sindikatima razgovara o novom Zakonu o radu, pitanja će biti napretek, jer se radnička prava u zemlji krše po mnogo osnova:
“Široki je spektar, do nezakonitih otkaza ugovora o radu, do neprimenjivanja zakona o radu, država bi trebala da se stara da se njen zakon primenjuje, do kršenja kolektivnih ugovora, isplaćivanje zarade koja je niža od one koja je ugovorena. Široki je zaista spektar, do toga da u privatnom sektoru mi imamo problem već dugi niz godina da nemamo partnera za potpisivanje granskih kolektivnih ugovora. Sve su to neke stvari do mobinga, zlostavljanja ljudi na radu kako psihički tako i fizički." – rekla je za Insajder Čedanka Antić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.
Osim u Srbiji, radnička prava u zemljama Evrope konstantno se krše i u Grčkoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji... Međutim, zabrinjavajući trend pogoršanja radničkih prava širom sveta, ne sme da bude izgovor za institucije u Srbiji, da gotovo ništa ne rade na njihovom poboljšanju. &nbsp;
Izvor: Insajder
&nbsp;

600x803

Od otkaza i mobinga do neisplaćivanja zarada: U Srbiji se sistematski krše radnička prava (VIDEO)

"Imali smo sastanke u petak pre štrajka i danas pre štrajka. I u petak je bilo u 11, i danas je bilo u 11 sati. Bez bilo kake ponude poslodavca. Mi imamo naše zahteve, a poslodavac ništa ne nudi“, kaže Predrag Stojanović iz Samostalnog sindikata metalaca Jura Leskovac.
Zahtevi koji radnici traže su povećanje plate u iznosu od 20 odsto, povećanje naknade za topli obrok na 400 dinara, obračun bonusa na prisutnost po danu prisutnosti na radnom mestu, opredeljivanje dodatnih 5.000.000 din na mesečnom nivou za sredstva za higijenu u toaletima.
Stojanović navodi da su na sastanku danas pokušali da ih ubede da štrajk odlože.
"Rekli su nam da odložimo štrajk, pa će oni u neko dogledno vreme da kontaktiraju centralu, pa da će centrala možda da da saglasnost da nam povećaju platu za 20 odsto“, navodi Stojavnoić za Insajder.
Stojanović kaže da su za sutra planirali "generalni štrajk od 6 sati“.
"Ljudi će samo doći na posao, čekirati se i u krugu smo fabrike“, kaže Stojanović.
On objašnjava da su radnici zaposleni na minimalcu već, kako kaže, trinaest godina, te da je kompanija korisnik svih subvencija koje je država dala.
"Topli obrok nisu povećali već tri godine od 250 dinara tražimo da bude 400 dinara. Treći zahtev da imamo neke bonuse. Trebali bi da budu stimulativni. Oni nas kažnjavaju samo za jedan, dva dana što ne dođemo, skinu nam sve. Da to budu bonusi koji su stimulativni. Da tipa ako radnik ne dođe dva dana, ajde neka bude i kažnjen za dva dana, ali ne mora da bonus za ta dva dana, ali ne može da dva dana ne dođe, pa mu onda skine sve i onda radnik radi opet za minimalac“, kaže Stojanović.
Četvrti zahtev koji navodi je da se preurede toaleti i da, kako kaže "imaju sapun, toalet papir koji nikad nema“.
"Nekad pratim da celu smenu ne bude uopšte toalet papir. Tu cirkuliše oko 1000 radnika možda u jednoj smeni“, kaže Stojanović.
On dodaje da će se, kako kaže, krizni štab dogovoriti za dalje planove te da postoji mogućnost da posle sutrašnjeg štrajka prekinu, a onda nastave sledeće nedelje povećavajući štrajk na dva dana u nedelji.
 
Izvor: Insajder

Radnici Jure održali štrajk upozorenja, sutra stupaju u generalni štrajk

Da će vreme pokazati da budućnost pripada poslodavcima koji se vode nediskriminacijom i poštuju prava zaposlenih, poručila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.&nbsp;
Kako je saopšteno, u Srbiji se u proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi upućenih Povereniku odnosi na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.
Janković ističe da je pravo na rad jedno od najznačajnijih ljudskih prava i jedan od preduslova za smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti.
"Zato se moraju štititi prava radnika, unapređivati uslovi, bezbednost i zdravlje na radu, kao i materijalni položaj zaposlenih", navodi Poverenica i dodaje da se u proseku godišnje oko jedne trećine svih pritužbi odnosi na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, najčešće po osnovu pola, invaliditeta, zdravstvenog stanja i starosnog doba.
[related-content]
Koliko su radnici u Srbiji upoznati sa svojim radnim pravima, pitali smo ekspertkinju za radne odnose, advokaticu Draganu Vidaković koja za Insajder kaže da je poznavanje radnih prava srazmerno zainteresovanosti za tu temu.&nbsp;
"U današnje vreme, putem interneta i društvenih mreža, informacije i saveti u vezi sa pravima zaposlenih prilično su dostupni i zaposleni više nisu prepušteni sami sebi u tumačenju zakona već na internetu mogu pronaći brojne tekstove, savete stručnjaka i iskustva", kaže advokatica.
Ima i onih koji svoja prava traže na sudu, ali momenat odluke o podnošenju tužbe protiv poslodavca, kako objašnjava Vidaković, često nije vezan za trenutak kada je zaposlenom "prekipelo".&nbsp;
"Da bi se zaposleni odlučio na tužbu, potrebno je da bude ispunjeno više uslova: da ima dovoljno informacija u vezi sa mogućnošću uspeha u sporu i eventualnih novčanih izdataka u slučaju neuspeha. Značajnu ulogu igra i sama odluka da deo svog vremena, energije i sredstava posvete sudskom postupku, za šta mora da postoji jaka motivacija. Često su zaposleni mnogo više motivisani da tužbe (najčešće radi isplate određenih davanja) podnose udruženo i zajednički, angažujući zajedničkog advokata“, iznosi svoja iskustva iz prakse Vidaković.
Iako su radni sporovi po svojoj prirodi hitni i sud ima obavezu da postupa bez odlaganja, trajanje spora uslovljeno je kako dokaznim postupkom u smislu broja dokaza tako i mogućnošću konkretnog sudije da ročišta zakazuje u što manjim razmacima. Ima i dobrih primera iz sudnice i, kako Vidaković navodi, u poslednje vreme dešavalo joj se da se radni spor prvostepeno okonča i za godinu dana.
<h2>Promene kod poslodavaca</h2>
Veliki deficit radne snage doveo je poslodavce u situaciju da na sve moguće načine pokušavaju da zadrže zaposlene u svojim kompanijama, kaže za Insajder Jelena Jevtović, menadžerka za odnose sa javnošću Unije poslodavaca Srbije.
"Naravno da osnovna kultura nalaže da se prema ljudima treba ponašati pristojno i sa poštovanjem, ali u ovoj situaciji je možda izraženo to da su poslodavci opterećeni raznim fiskalnim i parafiskalnim nametima. Poslodavci se na različite načine trude da zadrže radnike, možda su malo fleksibilniji po pitanju slobodnih dana i slično, ali sve zavisi od poslodavca do poslodavca i od prirode posla", ističe Jevtović.
Da ni poslodavcima nije lako govori i podatak da, kako Jevtović kaže, postoje zaposleni koji ne žele da nose zaštitnu opremu, na primer.
"Dešava se da dosta njih upravo zbog toga i prestaje da radi u pojedinim kompanijama jer jednostavno ne žele da nose zaštitnu opremu. Smatraju da im to nije potrebno. Poslodavci su naravno svesni rizika i svesni su da moraju da zaštite zdravlje i život zaposlenog, a i sebe od različitih kazni. Neki čak pribegavaju i propisivanju sankcija u svojim Pravilnicima o radu za one radnike koji se ne pridržavaju pravila koja su doneli", ocenjuje sagovornica iz Unije poslodavaca Srbije.
A upravo je Poverenica ukazala da zabrinjavaju česti primeri nebezbednih i nehumanih uslova za rad koji su rezultirali brojnim smrtnim ishodima ili teškim povredama na radu prošle godine.
<h2>Bez sindikata nema drugih nadležnih institucija</h2>
Zato mi pitamo, kome da se obrate zaposleni u kompanijama gde nema sindikata kada misle da su im ugrožena prava. Advokatica Vidaković navodi da trenutno ne postoji zvanična institucija kojoj bi zaposleni mogli da se obrate radi saveta u vezi sa zaštitom svojih prava, ukoliko nisu obrazovali sindikat.&nbsp;
"Moj savet je da ulože vreme u edukaciju o svojim pravima uz pomoć podataka koji su dostupni na internetu kao i da se, ukoliko su u mogućnosti, posavetuju sa stručnjakom. Moram da napomenem da problemi na poslu često nisu takvi da se mogu rešiti u nekoliko dana, ali da zaposleni koji je dobro informisan o svojim pravima i posledicama kršenja istih, koji je u stanju da se zauzima za sebe potkrepljenim argumentima i sa uvažavanjem, svakako u boljem položaju“, sigurna je Vidaković.
Ona navodi da je najveći problem na relaciji poslodavac – radnik u poštovanju prava zaposlenih na zakonsko radno vreme, godišnji odmor i odsustva, prekovremeni rad i zaradu.&nbsp;
"Moje iskustvo sa poslodavcima, pak, govori da je njihov problem u nepoštovanju otkaznog roka od strane zaposlenih, nepoštovanju radnih obaveza i radne discipline, zloupotrebi prava na bolovanje, manjku ponude radne snage za određene delatnosti", ističe sagovornica Insajdera.&nbsp;
Dok Zaštitnik građana Zoran Pašalić navodi da statistika kaže da se u Srbiji godišnje rešava i do hiljadu radnih sporova, a sudski postupci u oblasti radnih odnosa traju u proseku od pet do sedam godina.
Građani Srbije se najčešće žale zbog zlostavljanja na radu, nezakonitog prestanka radnog odnosa, neplaćenog prekovremenog rada, uskraćivanja prava na plaćeni godišnji odmor, kao i neisplaćivanja doprinosa za socijalno osiguranje.
Izvor: Insajder

1800x750

Nedostatak radnika menja odnos poslodavaca

Kao i u svetu, tako je i u Srbiji osvajanje radnih prava bilo je uslovljeno sindikalnim udruživanjem i radna prava su izborena u meri u kojoj su udruženi radnici i radnice mogli da postave granice kapitalu, izjavio je za Insajder Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije.
"Ta borba je bila teška, često izrazito krvava, sa velikim žrtvama. Ogromni pomaci su napravljeni tokom 19. i 20. veka na temelju te žrtve, a mora se reći i na talasu razvoja socijalističkog i komunističkog pokreta koji su predstavljali i realnu političku pretnju kapitalizmu“, kazao je Simović.
Da radnicima niko ništa nije poklonio, već da su za sve što imaju morali da se izbore smatra i Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Andrić je za Insajder izjavila da položaj sindikata, ipak, nikada nije lagodan ako sindikat hoće da bude borben i nezavisan, ni u Srbiji, niti bilo gde u svetu.
"Treba biti argumentovan u svojoj borbi, jačati svoje kapacitete, biti spreman i za dijalog i za protest, odnosno štrajk. Na nama je da negujemo aktivizam i solidarnost. Ne očekujemo da se za naš bolji položaj izbori niko osim nas samih“, rekla je Andrić.
[related-content]
Argumenti koje su rani sindikati iznosili u svojoj borbi, nalikuju na probleme na koje ukazuju savremeni srpski sindikati – da plate nisu dovoljne da zadovolje osnovne potrebe, da je prekovremeni rad postao ustaljena praksa, pa je radna nedelja od 40 sati za veliki broj ljudi retkost.
Sa druge strane, diskriminacija i zlostavljanje na radu uopšte nisu retkost, a da poverenje radnika u Inspektorat za rad ne postoji jer najčešće nema odgovornih za smrt radnika na radnom mestu.
"Sve navedeno nam vrlo slikovito pokazuje da su sindikati danas potrebniji više nego ikada, a da je njihova snaga, nažalost, na istorijski niskom nivou. Promene zakona koji uređuju sferu rada vrše se na način da dodatno oslabe pregovaračku moć rada spram kapitala. I to nije specifično lokalni problem, već globalni. Posleratni period socijalne države je odavno okončan, ne samo kod nas, već širom sveta. U meri u kojoj će i velikom žrtvom izborena radna prava biti degradirana zavisi sada samo i isključivo od moći radnika i radnica da se organizuju. Država i poslodavci čine sve da to onemoguće“, naveo je Simović.
Na pitanje na koji način država utiče na rad sindikata, predsednica UGS "Nezavisnost" Andrić odgovorila je da država ne opstruira sindikata direktno, "odnosno nigde to na papiru nećete naći ali u praksi na različite načine imate opstrukciju".
"Opstrukcija je i kada imate neefikasno sudstvo pa vam radni sporovi traju po nekoliko godina, opstrukcija je i kada vam niko krivično ne odgovara za smrt radnika, opstrukcija je i kada vam najviši državni funkcioneri govore kako bi zabranili sindikat, opstrukcija je i kada funkcioneri u javnim preduzećima vrše pritisak na radnike da obezbede podršku vladajućoj partiji ili im neće produžiti ugovore, opstrukcija je kada oko važnih zakonskih rešenja nemate socijalni dijalog, sve je to opstrukcija ali i kršenje sopstvenih zakona od strane onih koji treba da ih sprovode“, naglasila je Andrić.
Iako su radnici ti koji najbolje znaju na šta sve pristaju i šta sve trpe, oni često nemaju poverenja u sindikate - "jer sindikati samo dele svinjske polutke, a ne bore se za prava zaposlenih". 
Istraživanja i terenski rad Centra za politike emancipacije, međutim nailazi na vezu – tamo gde postoje borbeni sindikati. radnici imaju poverenje u njih.
"Ne samo što imaju poverenje, nego su to prve instance kojima će se obratiti u slučaju bilo kakvog problema. Problem je u tome što nema puno borbenih sindikata. Postoje brojni razlozi za to. Prvo, pokrenuti sindikat nije uopšte lako. Poslodavci rade sve što mogu, uključujući i različite metode zastrašivanja, kako bi odvratili radnike od sindikalnog organizovanja. Drugo, Zakon o radu ne štiti u dovoljnoj meri sindikalne predstavnike i predstavnice. Na sudu nije lako dokazati da ste otkaz dobili zbog sindikalnog delovanja. Sve to skupa dovodi nas u situaciju da radnici i radnice, pritisnuti stalnom brigom za bazičnu egzistenciju, bivaju odvraćeni od sindikalne borbe jer sa druge strane imaju protivnike koji imaju nesrazmerno više moći – državu i poslodavce", ocenio je Simović.
"Na kraju deluje da sindikati ne rade dovoljno, što, moramo to otvoreno reći, često i jeste slučaj. Ipak, tamo gde su ljudi složni i gde uspeju da pokrenu, razviju i održe svoju sindikalnu organizaciju, poverenje u sindikat je veliko", dodao je Simović.
I u UGS "Nezavisnost" su svesni i odgovornosti sindikata.
"Često nam i dobronamerni ljudi kažu da se nedovoljno ’reklamiramo’, da propuštamo da govorimo o svojim uspesima. Problem je šta ste vi svakodnevno suočeni sa ogromnim brojem problema i nastojite da ih što bolje i što pre rešite negledajući da li će te to i javno kapitalizovati“, rekla je Andrić.
Izvor: Insajder

Sindikati - stvar prošlosti ili nužnost sadašnjosti

Tako su pre skoro vek i po, i radnici u Čikagu bili nezadovoljni – ali dužinom radnog dana. Tražili su da traje osam sati. Desetine hiljada radnika stupilo je u štrajk 1. maja 1886, radnici su se narednih dana sukobili sa policijom i organizovali masovne demonstracije. Zbog aktiviranja bombe koja je usmrtila sedam policajaca i najmanje četiri radnika i ranila desetine, sedam sindikalnih aktivista osuđeno je na smrt. U znak sećanja na tu borbu za prava radnika, Kongres Druge internacionale pozvao je 1889. godine na održavanje demonstracija i štrajkova 1. maja svake godine, a skupove uglavnom organizuju sindikati i levičarski pokreti.
Demonstracija i štrajkova za Prvi maj, bar u Srbiji, više nema. Međutim, poslednjih decenija Prvi maj je važan, ne zbog <a href="https://insajder.net/teme/istorijat-medunarodnog-praznika-rada-i-kako-se-obelezava-u-srbiji-a-kako-sirom-sveta">istorije i sećanja na neke davne borbe</a>, već zbog sadašnjosti u kojoj takvih borbi manjka, izjavio je za Insajder Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije.
"Pitanje je kada je Prvi maj u Srbiji i bio dan protesta. Ostalo je važno obeležavati ga, pa makar to bila i neka vatrica koja tinja. Radnici i radnice u Srbiji ne izlaze na proteste jer su, sa jedne strane, u strahu, a sa druge iscrpljeni, izmoždeni, utučeni… Kada primate minimalnu zaradu, bez mogućnosti drugog zaposlenja, uslovljeni ste da trpite, jer i ta minimalna zarada znači mogućnost da sebi i svojoj deci obezbedite kakav-takav obrok. Veliki broj ljudi zbog malih plata mora da posegne za kreditima koji ih dalje drže u položaju iz kojeg gubitak posla potencijalno znači izvršitelje na vratima", kazao je Simović.
Radnici u Srbiji i ovaj Prvi maj dočekuju sa manjim zaradama nego šta bi trebalo za dostojanstven život u savremenom svetu, sa porastom prekarijata ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, izjavila je za Insajder Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".
"Sve više je ugovora koji ne nude dugoročno zaposlenje i ta neizvesnost najviše brine radnike. Medijalna zarada u februaru ove godine iznosila je 72.956 dinara, dakle polovina zaposlenih radila je za zaradu do ovog iznosa. Posledično, glavni izazov je kako kvalitetno živeti sa ovim nivoom zarada a sve skupljim životom, naročito imajući u vidu da su u poslednjih nekoliko godina najviše poskupeli hrana i energenti bez kojih ne možete, a gde su ostale potrebe. I borba za bezbedna i zdrava radna mesta ostaje veliki izazov. U prošloj godini 42 naših koleginica i kolega je izgubilo život na radu a da niko za to nije krivično odgovarao, kao šta nije bilo krivične odgovornosti ni u prethodnim godinama. Njih 886 je doživelo teške povrede na radu. Samo za prva tri meseca ove godine šestoro radnika je izgubilo život, a za vikend je izgubljen život još jednog mladog radnika koji nije uspeo da se oporavi od povrede zadobijene prilikom <a href="https://insajder.net/teme/poginuo-radnik-u-fabrici-u-lestanima-nesrece-se-nizu-odgovornih-nema-video">eksplozije u Fabrici pogonskih sistema za rakete u Leštanima</a>“, naglasila je Andrić.
Kada je takvo stanje realnost - nepovoljni uslovi rada, prekovremeni rad i presija – nameće se pitanje zašto radništvo za Prvi maj nije na ulicama, nego je u parku.&nbsp;
"Većina radnika i radnica ne može sebi da priušti da na odmor ode vam mesta u kojem žive, svaki predah im je dragocen. Stoga mi se čini da prst ne treba upirati u te ljude, već u državu koja ne čini ništa da unapredi njihove živote", ocenio je Simović.
Tokom prošle i ove decenije značajan strani kapital je ušao u Srbiju. Na pitanje kako se to odrazilo na položaj radnika, predsednica UGS "Nezavisnost" je odgovorila da je povećana zaposlenost, ali da to nije nužno značilo i da su radnici dobili kvalitetna i dobro plaćena radna mesta.&nbsp;
"Najveći broj novootvorenih fabrika su komponentaši, od njih najviše u automobilskoj industriji, dakle bez finanlnog proizvoda i bez tehnoloških inovacija, sa visokim stepenom fizičkog iscrpljivanja radnika i po pravilu sa niskim nivoom zarada o čemu svedoči i visoka fluktuacija radne snage. Postoje naravno i izuzeci ali ovo je situacija kod većine. Tamo gde smo uspeli da organizujemo sindikat i ispregovaramo kolektivni ugovor situacija je bolja ali konstantno se borimo da unapredimo položaj radnika, neće poslodavac ništa dati ako se ne izborimo sami", kazala je Andrić.
<h2>Deset godina od izmena Zakona o radu</h2>
Ovog Prvog maja protesta neće biti masovnih sindikalnih protesta, a nema najava da će ih biti ni narednih meseci. Međutim, pre decenije nije bilo tako. Masovni protesti organizovani su zbog Izmena i dopuna Zakona o radu. Tada su zamerke bile da je Zakon "krojen po meri krupnog kapitala i njegovog interesa za što jeftinijom radnom snagom". Ipak, i pored protesta, Zakon je promenjen.
"Dosta toga se u svetu rada promenilo šta nameće potrebu donošenja novog Zakona o radu. Iz ugla sindikata Izmene i dopune Zakona o radu iz 2014. godine su u značajnoj meri umanjile prava zaposlenih, od umanjenja zarada i naknada po osnovu rada do prava na zaštitu sindikalnih predstavnika. Pojavili su se novi oblici rada koje sadašnji Zakon o radu ne prepoznaje", dodala je Andrić.
Iako trenutno nije u fokusu javnosti, sindikati i dalje traže zakonske promene.
"Ne smemo dozvoliti dalju fragmentaciju radnog zakonodavstva tako šta će se iz Zakona o radu izvlačiti pojedini segmenti i regulisati kroz druge zakone obično umanjujući prava radnika. Mi nismo sedeli skrštenih ruku, svojim kapacitetima smo uradili naš predlog nacrta Zakona o radu, sproveli raspravu na nivoima organizovanja sa članstvom i u martu prošle godine ga predstavili javnosti, naravno i dalje ga vidimo kao radni dokument i otvoreni smo za sve sugestije ali smo hteli da budemo spremni kada se bude formirala tripartitna radna grupa za izradu ovog sistemskog zakona", istakla je Andrić.&nbsp;
Andrić je podsetila i da je obaveza Srbije na putu u članstvo u Evropskoj uniji harmonizacija radnog i socijalnog zakonodavstva sa direktivama i standardima Unije.&nbsp;
"Nezavisnost je u svom predlogu novog Zakona o radu predložila suštinsku izmenu koja se odnosi na definisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih i radno angažovanih lica u Republici Srbiji. Izmenili smo definiciju zaposlenog tako da zaposleno lice ne bude lice koje je u radnom odnosu već lice koje obavlja rad kod poslodavca, predložili smo da se umesto ugovora o radu koristi samo ugovor. Na taj način dosadašnja radno angažovana lica dobijaju sva prava iz radnog odnosa koja su dosada ostvarivala samo ona zaposlena po osnovu ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme, dakle pokrili smo i lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na obavljanju sezonskih poslova i radnoj praksi", zaključila je Andrić.
Izvor: Insajder

Prvi maj – dilema za radnike u Srbiji

Središnji događaj koji je obeležio ovaj praznik desio se 1886. godine u Čikagu, kada su radnici organizovali velike proteste tražeći skraćenje radnog dana. Sukobi s policijom tokom tih demonstracija, poznatiji kao Nemiri na Hejmarketu, rezultirali su smrću nekoliko policajaca i demonstranata, što je radnički pokret stavilo u centar pažnje javnosti.
Dve godine kasnije, na osnivačkom kongresu Druge Internacionale, odlučeno je da se 1. maj obeležava kao Međunarodni dan solidarnosti radničke klase. Ovaj datum je odabran kako bi se odala počast žrtvama Nemira na Hejmarketu, učvrstivši Prvi maj kao simbol globalne borbe za prava radnika.
<h2>Istorijat praznika rada u Srbiji</h2>
U Srbiji, Prvi maj je počeo da se obeležava početkom 20. veka, inspirisan globalnim pokretima i socijalističkim idejama.&nbsp;
Tokom vladavine socijalističke Jugoslavije, ovaj dan je postao jedan od centralnih praznika, obeležavan velikim radničkim manifestacijama i državnim proslavama.&nbsp;
Danas, iako je politički značaj praznika manji, Prvi maj u Srbiji ostaje dan za opuštanje i druženje na otvorenom, često uz roštilj i izlete u prirodu, čime se održava duh zajedništva i solidarnosti.&nbsp;
Vodeći sindikati u Srbiji danas će umesto uobičajenih prvomajskih radničkih protesta organizovati okupljanja na otvorenom gde će razgovarati sa građanima.
<h2>Kako se Prvi maj slavi širom sveta</h2>
Prvi maj je praznik koji se slavi u mnogim zemljama sveta, svuda sa svojim lokalnim običajima i značenjem.&nbsp;
U zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Rusija, Prvi maj je dan kada se organizuju brojni protesti i demonstracije, kroz koje radnici izražavaju svoja prava i zahteve.&nbsp;
Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama, Prvi maj nije službeni praznik. Amerikanci umesto toga obeležavaju Dan rada (Labor Day) u septembru, koji takođe slavi radnička dostignuća i prava.&nbsp;
U nekim delovima Azije, kao što je Japan, Prvi maj nema značajni status, ali se radnička prava često tematizuju u drugim praznicima i događajima.
U Latinskoj Americi, posebno u zemljama kao što su Brazil i Argentina, Prvi maj je takođe prilika za masovne radničke proteste koji često dovode do velikih društvenih promena.&nbsp;
U zemljama Skandinavije, ovaj dan je više fokusiran na proslave i parade nego na proteste, pri čemu se ističu snažna društvena i radnička prava koja su tamo uobičajena.&nbsp;
Proslava ovog dana varira od simboličnih protesta do veselih festivala, svaki odražavajući lokalne kulture i političke klime.
<h2>Zemlje sa najupečatljivijim proslavama</h2>
U Istanbulu, Turska, Prvi maj je dan velikih i često napetih demonstracija koje odražavaju političke tenzije u zemlji. Taksim trg, mesto istorijskog značaja za radnički pokret u Turskoj, često je centar okupljanja. Ove demonstracije su prilika za izražavanje političkih i socijalnih zahteva, često praćene velikom policijskom prisutnošću.
U Berlinu, Nemačka, Prvi maj je poznat kao "Valpurgijska noć“, gde se pored tradicionalnih demonstracija održavaju i brojni festivali, koncerti i ulične zabave koje traju čitavu noć, simbolizujući borbu za prava uz festivalsku atmosferu. Ovaj jedinstveni spoj političkog protesta i kulturnog slavlja čini Berlinski Prvi maj posebno značajnim.
Na Kabi u Havani, Prvi maj je izraz velikog nacionalnog ponosa i solidarnosti, gde stotine hiljada ljudi marširaju kroz ulice u organizovanim kolonama, pokazujući podršku vladi i socijalističkim idealima, čineći ga jednim od najmasovnijih i najorganizovanijih proslava u svetu. Ovaj događaj ne samo da slavi radnička prava, već je i demonstracija političke snage i jedinstva.
U Parizu, Francuska, Prvi maj je tradicionalno vreme za marševe i demonstracije koje organizuju različiti sindikati i političke grupe. Ovi događaji često privlače veliki broj ljudi i služe kao platforma za izražavanje širokog spektra društvenih i političkih pitanja, od radničkih prava do imigracijske politike.
U Južnoj Africi, Prvi maj, poznat kao Dan slobode, slavi se kao praznik koji označava i odaje počast borbi protiv aparthejda i ekonomskoj pravdi za sve građane. Ovaj dan je simbol nacionalnog ponosa i priznanje teške borbe za jednakost i prava radnika u zemlji, čineći ga jedinstvenim u svetskom kontekstu Prvog maja.
Izvor: Insajder