Prof. Žarković za "Svet i mi": Trampove carine i najave kontramera drugih lidera ne zvuče dobro; već se priča o globalnoj recesiji (VIDEO)

„Od kako je objavio uvođenje carina postoje određene diskusije između ekonomista, ne samo američkih, nego širom sveta. Na kraju su došli do određenog, u stvari vrlo jednostavnog izraza, koji razliku između uvoza i izvoza, koji konkretna zemlja, na primer Srbija ima sa Amerikom, stavlja u odnos sa našim izvozom u Ameriku i podeli sa dva - onda se dobije ta stopa. Tu se nalazi, ja mislim, skoro sto zemalja na toj listi“, objasnila je profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković.

Podsetimo, prva na listi zemalja kojima su uvedene carine našla se Kina kojoj je Tramp nametnuo dodatnih 34 odsto carina, tako da, ukupno, ima 54 odsto carinskih nameta na izvoz u Ameriku. Velika Britanija je dobila 10 odsto carina zbog trgovinskog sporazuma o kojem je premijer Kir Starmer pregovarao sa Trampom prošlog meseca.

Međutim, najviše carine u celoj Evropi, 37 odsto, zajedno sa Lihtenštajnom, dobila je Srbija. Slede zemlje regiona - Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. S druge strane Podgorici, Tirani i Prištini uvedene su carine od 10 odsto.

Na pitanje kako će 37 procenata uticati na dalju trgovinsku razmenu s Amerikom, profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković kaže, da to „sada zavisi od ponašanja proizvođača“.

„Proizvođač koji hoće da plasira svoju robu na tržište, recimo srpski proizvođač koji hoće da izvozi u Ameriku, on je sada odjednom suočen sa povećanjem, sa nekim nametom. Može da odluči ili da deo tog tereta on sam podnese, a to znači da svesno ulazi u to da mora da se smanji profit, ili će u potpunosti tih 37 odsto da prebaci na američkog kupca, odnosno za toliko da poveća cenu svog proizvoda, i naravno bude u strahu da ovaj onda neće kupiti dovoljnu količinu“, kaže Žarković za „Svet i mi“.

Dodaje i da je treća opcija da proizvođač pokuša da nađe neko drugo tržište. 

Na pitanje da li će zbog otežanog izvoza iz Evrope pasti potražnja za srpskim poluproizvodima i sirovinama na Starom kontinentu, profesorka Ekonomskog fakulteta objašnjava da ukoliko Evropska unija naiđe na prepreke pri plasmanu robe na američko tržište može doći do opadanja u njihovoj proizvodnji.

„To znači da će oni možda morati da otpuste svoje radnike, to znači da pada njihova kupovna moć, generalno kao stanovništva, a to znači da onda oni kupuju mnoge proizvode manje, pa samim tim i srpske koji su najprisutniji na evropskom tržištu i onda je to problem za naše firme odavde. Dakle, to je jedna linija uticaja“, rekla je Žarković za „Svet i mi“.

Podsetila je i na to da je Donald Tramp u svom prvom mandaru već uvodio carine - tada na čelik. 

„To je pogodilo evropske proizvođače i u stvari su mnogi bili pogođeni tim carinama, jer im se povećala cena izvoza na američko tržište - došli u Evropu. Evropa je odjednom bila preplavljena tim čelikom, počela je da uvodi kvote. To su carinska količinska ograničenja. Znate, sad ovde nije u pitanju cena, nego količina, ali i naša železara još od 2019. gomila gubitke upravo zbog toga“, objasnila je.

Komentarišući kontramere koje najavljuju svetski lideri, profesorka Jelena Žarković kaže da celokupna situacija „ne zvuči dobro“, te da se već priča o globalnoj recesiji.

„Nemački ministar privrede, čini mi se, je rekao da on ovo poistovećuje sa situacijom u kojoj se njegova zemlja našla kad je Rusija napala Ukrajinu i sve energetske probleme sa kojima su se suočili. To je ovako prilično dramatična izjava i generalno niz zemalja zaista loše reaguje“, zaključila je profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković.

Izvor: Insajder