Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu: Građanska neposlušnost jedini preostali vid borbe (VIDEO)

Zbog odbijanja ispunjavanja studentskih zahteva koji bi suštinski vodili do zadovoljenja pravde, prof. Obradoviću se čini da je to jedini preostali način, ali postavlja i pitanje koliko je on efikasan.

“Za sada mi se čini da to neće voditi ka brzom ispunjenju zahteva, a to je raspisivanje izbora, to je makar moj utisak. Vlast sada očigledno stoji čvrsto na toj poziciji da neće raspisati izbore. Čini mi se da ovo sada mora da ide ka nekoj vrsti političke artikulacije, konačne političke artikulacije, gde bi moralo više aktera da se zapravo ujedini, kako bi se došlo do neke promene iz ugla opozicionog delovanja”, smatra prof. Obradović.

S obzirom na to da je opozicija na neki način marginalizovana, na pitanje može li da se postigne bilo šta bez artikulacije građanske pobune, te ko je taj koji treba da učini takav korak, ponavlja da je neophodno da se ujedini više aktera. 

“Dakle, svi oni kojima je cilj smena ove vlasti bi zapravo morali jedinstveno da deluju. Ja mislim da je zaista bila greška ograđivanje od svih aktera u opoziciji. Možda pojedini akteri ne bi bili zadovoljavajući, ali mi se čini da je saradnja studentskog pokreta i opozicije morala da bude u nekom trenutku artikulisana, naravno posle 15. marta ili  pred 15. mart, da se posle toga zajednički nastupi. Opet se vraćam na taj politički angažman studentskog pokreta, što bi naravno moralo da ide u neku promenu, jer znamo da autonomija univerziteta ne dozvoljava političko delovanje. Mislim da su tu neke greške napravljene. Naravno, ne želim ni da umanjujem značaj onoga što je studentski pokret uradio”, kaže prof. Obradović.

Na pitanje da li poziv na građansku neposlušnost gubi na značaju ako se svodi na povremene blokade odgovara da bi, kada je to u pitanju, vrlo važna bila pozicija, odnosno uloga sindikata, koji bi mogli da pozovu na neku vrstu generalnih štrajkova. 

“Teško je organizovati i potrebno je vreme. Govorilo se u javnosti o nekim razgovorima između studentskog pokreta i sindikata. Moglo se ići makar na neke zahteve, da se usvoje neki predlozi promene zakona, što bi dovelo do nekog olakšanja da se stupi u generalni štrajk. To je tekovina demokratije u raznim zemljama. Pogledajte generalne štrajkove po Grčkoj, Nemačkoj, kako brzo dovode do promena i do nekog odgovora vlasti. To je suština. Na žalost, mnogi sindikati su u potpunoj defanzivi i ne oglašavaju se”, zaključuje u razgovoru za Insajder profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović.

Izvor: Insajder