<p>Od kad su studenti građanima dali zeleno svetlo za građansku neposlušnost, zeleno svetlo dobila i policija, za pisanje prekršajnih prijava. Ovih dana rade punom parom, čim neko kroči na blokadu, nakon upozorenja, stižu prekršajne prijave, a zbog toga puno posla imaju i prekršajni sudovi.</p>
<p>Zaključno sa jučerašnjim danom, najviše zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka podneto je u Beogradu - 274, najviše zbog kršenja javnog reda i mira, ali i bezbednosti saobraćaja. 10 prijava podneto je protiv maloletnika, doneto je 6 nepravnosnažnih presuda, 2 oslobađajuće, a 4 osuđujuće, od kojih je jedna već poništena.</p>
<p>Zbog kršenja javnog reda i mira u Novom Sadu podneto je 13 zahteva, jedan predmet je rešen kaznom od 130.000 dinara, ali kazna nije pravnosnažna.<br/>
U Nišu 4 zahteva zbog kršenja javnog reda i mira i bezbednosti saobraćaja, izrečena je jedna kazna od 50.000 dinara.</p>
<p>Zbog vređanja službenog lica, u Kragujevcu su podneta 3 zahteva, izrečena je jedna kazna od 30.000 dinara, ali nije stupila na snagu.</p>
<p>U Čačku i Užicu nisu zabeležene prijave, navode u odgovoru za Insajder prekršajni sudovi iz navedenih gradova.</p>
<p>Advokat Rastko Naumov smatra da veliki broj prekršajnih prijava, predstavlja vid pritiska kako bi se ugasili protesti.</p>
<p>“Kao i za sve vreme ovih protesta i blokada koji su počeli pre 8 meseci, u poslednje vreme se piše ogroman broj prekršajnih prijava, kao pokušaj, naravno, kao još jedan vid pritiska režima i pokušaj da ugasi pobunu. Što je bilo nekako i očekivano, jer što je režim slabiji i da represija postane, da jača represija”, izjavio je Naumov za Insajder.</p>
<p>Naumov je &nbsp;gotovo siguran da je u većini slučajeva reč o neosnovanim prijavama i da će građani &nbsp;biti oslobođeni.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOYdR8ajT-GE%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>“Savetovao bih građane, ukoliko smatraju da nisu krivi, a u većini slučajeva očigledno ne postoji osnov za prekršajne prijave i da ne plaćaju izrečene kazne već da vrate prekršajnu prijavu kao zahtev za sudsko odlučivanje”, navodi Naumov.</p>
<p>Nakon protesta 28. juna, kada su počele barikade na ulicama, prekršajne prijave pišu se svakodnevno, a dok izbrojite koliko ih je podneto u jednom danu, već se nižu novi prekršaji. Koliko to otežava rad Prekršajnog suda u Beogradu, koji ima najviše posla, nisu nam odgovorili, jer kažu da ta informacija nije od javnog značaja.</p>
<p>novinarka Ana Mihaljčić</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Masovno podnošenje prekršajnih prijava zbog blokada: Efikasan rad policije ili sredstvo za gušenje protesta?

<p>Zbog odbijanja ispunjavanja studentskih zahteva koji bi suštinski vodili do zadovoljenja pravde, prof. Obradoviću se čini da je to jedini preostali način, ali postavlja i pitanje koliko je on efikasan.</p>
<p>“Za sada mi se čini da to neće voditi ka brzom ispunjenju zahteva, a to je raspisivanje izbora, to je makar moj utisak. Vlast sada očigledno stoji čvrsto na toj poziciji da neće raspisati izbore. Čini mi se da ovo sada mora da ide ka nekoj vrsti političke artikulacije, konačne političke artikulacije, gde bi moralo više aktera da se zapravo ujedini, kako bi se došlo do neke promene iz ugla opozicionog delovanja”, smatra prof. Obradović.</p>
<p>S obzirom na to da je opozicija na neki način marginalizovana, na pitanje može li da se postigne bilo šta bez artikulacije građanske pobune, te ko je taj koji treba da učini takav korak, ponavlja da je neophodno da se ujedini više aktera.&nbsp;</p>
<p>“Dakle, svi oni kojima je cilj smena ove vlasti bi zapravo morali jedinstveno da deluju. Ja mislim da je zaista bila greška ograđivanje od svih aktera u opoziciji. Možda pojedini akteri ne bi bili zadovoljavajući, ali mi se čini da je saradnja studentskog pokreta i opozicije morala da bude u nekom trenutku artikulisana, naravno posle 15. marta ili &nbsp;pred 15. mart, da se posle toga zajednički nastupi. Opet se vraćam na taj politički angažman studentskog pokreta, što bi naravno moralo da ide u neku promenu, jer znamo da autonomija univerziteta ne dozvoljava političko delovanje. Mislim da su tu neke greške napravljene. Naravno, ne želim ni da umanjujem značaj onoga što je studentski pokret uradio”, kaže prof. Obradović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FO_PV1u-Ug5Q%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Na pitanje da li poziv na<a href="https://www.insajder.net/teme/osmi-dan-gradanske-neposlusnosti-policija-sprecava-blokade"> građansku neposlušnost </a>gubi na značaju ako se svodi na povremene blokade odgovara da bi, kada je to u pitanju, vrlo važna bila pozicija, odnosno uloga sindikata, koji bi mogli da pozovu na neku vrstu generalnih štrajkova.&nbsp;</p>
<p>“Teško je organizovati i potrebno je vreme. Govorilo se u javnosti o nekim razgovorima između studentskog pokreta i sindikata. Moglo se ići makar na neke zahteve, da se usvoje neki predlozi promene zakona, što bi dovelo do nekog olakšanja da se stupi u generalni štrajk. To je tekovina demokratije u raznim zemljama. Pogledajte generalne štrajkove po Grčkoj, Nemačkoj, kako brzo dovode do promena i do nekog odgovora vlasti. To je suština. Na žalost, mnogi sindikati su u potpunoj defanzivi i ne oglašavaju se”, zaključuje u razgovoru za Insajder profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Neven Obradović.</p>
<p>Izvor:<i> Insajder</i></p>

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu: Građanska neposlušnost jedini preostali vid borbe (VIDEO)

<p>Osam dana mirnih i napetih scena na ulicama gradova u Srbiji. Blokade su bile ili mirne ili ih je<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-pravnog-fakulteta-u-blokadi-policija-pokusala-da-ude-u-zgradu-fakulteta-narusena-univerzitetska-autonomija"> policija razbijala upotrebom sile</a>. I one su, do sada, uglavnom predstavljale domete neposlušnosti na koju pozivaju studenti i zborovi, a koju podržava i deo građana - iz brojnih razloga.</p>
<p><b>“</b>Razlozi su jednostavni - da podržim ovu decu, da se ispune zahtevi, da prestane ovo brutalno nasilje nad nedužnom decom i voleo bih da se malo i stariji ljudi priključe da prosto daju podršku ovoj deci”, kaže jedan od građana okupljenih ispred Pravnog fakulteta u Beogradu.</p>
<p>“Studentski zahtevi pod broj jedan i želja da gospodin Macut da obrazloženi predlog gospodinu predsedniku za raspisivanje vanrednih izbora”, dodaje jedna od građanki.</p>
<p>Treći, pak, smatra da pritisak treba da bude još jači: “Studentima svaka čast, oni sve ovo organizuju, oni su glavni, a bilo bi još lepše da stavimo direktan pritisak i na državne institucije i na ono što znamo da stoji iza njih, a ne bi smelo, a to je Srpska napredna stranka i njihove kancelarije i njihovi funkcioneri.”</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDwydIK53wfI%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Jači pritisak, koji pominje jedan od građana na blokadama, za sada izostaje. Teorija poznaje oko 200 oblika i modela suprotstavljanja merama režima i zakonima koje on donosi, pojašnjava profesor političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković.</p>
<p>“Ono što mi se čini da je ovo sada što imamo <a href="https://www.insajder.net/teme/osmi-dan-gradanske-neposlusnosti-policija-sprecava-blokade">posle 28. juna</a> neka vrsta čuvanja vatre na ovim vrućinama i pokazivanja te snage suprotstavljanja ili recimo smanjivanje tog straha od policije i od svega toga, ali to nije nešto što će promeniti stvari”, kaže za Insajder profesor na Fakultetu političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković.</p>
<p>Zato je sada, dodaje, vreme za - politički kišobran.</p>
<p>“Oni su iz te protestne, defanzivne faze koja se tiče nekih konkretnih zahteva, ušli u jednu stratešku, dramaturšku ravan promena. To onda umesto protesta traži dosta složen, strateški objedinjen pokret za promene koji onda ima i svoje neko političko krilo, završnicu, ili ja volim da kažem politički kišobran. To više nije, kad ste izgubili nadu da će vam režim dati izbore u kratkom roku, nikakav politički sprint”, pojašnjava profesor Stojiljković.</p>
<p>Na pitanje Insajdera o efektima <a href="https://www.insajder.net/teme/blokade-u-beogradu-i-danas-glavna-ulica-u-zemunu-blokirana-najavljene-nove-blokade-i-u-drugim-delovima-grada">blokada raskrsnica</a>, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da ih ima, te da je vlast uzdrmana studentskim protestima i građanskim uzbunjivanjem.</p>
<p><b>“</b>Ljudi su izašli na ulice. Sada je zaista ljude sramota da kažu 'mene politika ne zanima'. Sad smo se konačno osvestili na ono grčko shvatanje da je onaj koga ne zanima politika polisa u kome živi - idiot, jer to je izvorno značenje reči 'idiotes' - to je onaj koji se ne bavi politikom svog grada pa, kad jednom nadrlja, onda će se pitati zašto. Mi smo tu igricu prevazišli i to je veliki problem sada za vlast”, kaže Međak za Insajder.</p>
<p>Studenti su u danu kada su počele blokade saobraćajnica objavili i vodič za <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-vladisavljevic-akcije-gradanske-neposlusnosti-su-odgovor-na-sve-intenzivniju-represiju-vlasti-video">građansku neposlušnost</a> koja, kako kažu, osim blokiranja raskrsnica, podrazumeva i krečenje stranačkih prostorija, lepljenje stikera i plakata, te usporavanje saobraćaja vožnjom bicikala i džogiranjem ulicama u grupama. Sve to, povremeno je i primenjivano u gradovima širom Srbije.</p>
<p>Novinarka <i>Teodora Vasiljević</i></p>

Druga nedelja građanske neposlušnosti: Koji su dometi blokada? (VIDEO)

<p>“Bilo bi čudno da nekoga iznenade ove akcije posle osam meseci veoma masovnih protesta. Mi smo pomalo i normalizovali ove proteste. Nekako mislimo da je to jedan normalan rutinski oblik političkog delovanja. Međutim, to je sve samo ne to”. ističe profesor Vladisavljević i dodaje da se u Srbiji trenutno događa najveći studentski protest u Evropi.</p>
<p>“Mi smo u martu imali jedan protest u Beogradu na kome je po konzervativnim procenama bilo od 275 do 325 hiljada ljudi - to je tri do četiri odsto stanovnika cele zemlje. Gotovo je neverovatno da se tako nešto desi na jednom mestu, da toliko ljudi protestuje. Ovaj protest, vidovdanski, posle osam meseci protesta ima 140.000 ljudi. Pazite, to je četvrti put u Beogradu u okviru svega nekoliko meseci da imate protest preko 100.000 ljudi. Znate, to je neverovatno. A ono što možete da zaključite o tim saopštenjima policije o brojnosti tih najvećih protesta jeste da oni tačno izbroje koliko je bilo ljudi, ali onda u kabinetu ministra policije podele taj broj sa tri ili nešto više, pa onda taj broj daju medijima”, kaže profesor Vladisavljević.</p>
<p>Kada je reč o odgovoru vlasti na višemesečne proteste, ali i na trenutne akcije građanske neposlušnosti koje su usledile nakon vidovdanskog protesta, Vladisavljević kaže da vlast &nbsp;tu “nema mnogo izbora”.&nbsp;</p>
<p>“Oni su probali različite stvari - da puste da se izduva, što se nije desilo, pa su selektivno hapsili ljude, pa ni to nije zastrašilo druge ljude. Sada hapse nešto masovnije. Vidimo da je to proizvelo kontraefekat - sada imate još više ljudi na ulicama, koji su još više rešeni da se odupru takvoj represiji. Tako da, nema tu dobrog rešenja za njih”, smatra prof. Vladisavljević. <br/>
<br/>
</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fruc6cBXOUPc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Dodaje i da najave državnih funkcionera i pojedinih medija o nasilju, kao i privođenja učesnika protesta podseća na ono što se dešavalo uoči protesta 15. marta, ali da se sada prvi put vidi “nešto obimnija i intenzivnija” represija vlasti.&nbsp;</p>
<p>“Kakva je to vlast koja hapsi mlade ljude koji se mesecima nenasilnim sredstvima bore za javni interes? Oni su stavili javni interes ispred privatnog interesa i to na sopstvenu štetu, odnosno gubimo godinu dana školovanja da bi se borili za ono što je bitno za celu zemlju - političku i krivičnu odgovornost onih koji su odgovorni za tragediju u Novom Sadu. Posle 8 meseci nije potvrđena optužnica protiv onih koji su za to odgovorni… A onda, pošto vlast očigledno ne želi da se time bavi, to je preraslo u zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. I vi posle toga imate jednu masovnu represiju. Šta onda mogu građani da urade osim da se na svaki način tome suprotstave? Opet mirnim i nenasilnim sredstvima”, kaže profesor Vladisavljević.&nbsp;</p>
<p>A po pitanju delovanja opozicije, Vladisavljević kaže da ovo jeste “neobična” situacija, jer je i u prošlosti, ali i sada - u drugim zemljama poput Turske - opozicija ta koja je obično “na čelu” protesta. Međutim, ističe da to ne znači da ona “ne igra nikakvu ulogu”.&nbsp;</p>
<p>“Mislim da bi to bio pogrešan zaključak. Oni su mnogo doprineli mobilizaciji - kako logistički, tako pravno i svakom drugom podrškom studentima i svima drugima. Mnoge opozicione vođe pojavljuju se u medijima i govore o tome. Jedina razlika je u tome što oni ne predvode proteste. Oni su igrali važnu ulogu, ali bojim se da ona nije dovoljna. Znate, to je kao da očekujete građanski aktivizam od političke opozicije, a to nije dovoljno”, kaže prof. Vladisavljević.&nbsp;</p>
<p>Na pitanje da li je saglasan sa mišljenjem profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Danilom Vukovićem da od subote “ovo više nije studentski protest”, prof. Vladisavljević kaže da jeste, ali napominje da protesti ni ranije nisu bili “samo studentski”.&nbsp;</p>
<p>“Studenti, na kraju krajeva, nisu počeli te proteste, opozicija i samoorganizovani građani su počeli sa protestima u novembru kada je bilo prilično teško protestovati - bilo je i nešto više represije, hapšenja. Studenti su tek naknadno krenuli. A kada su i preuzeli vođstvo protesta, iako su oni bili organizatori ovih najvećih protesta u najvećim gradovima, tu su ipak građani bili većina.”, obrazlaže prof. Vladisavljević.&nbsp;</p>
<p>Prof. Vladisavljević ističe i da studenti sigurno “nisu lako” odlučili da formulišu zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Napominje da su se prvobitni zahtevi ticali pre svega odgovornosti.&nbsp;</p>
<p>“Međutim, pošto se posle nekoliko meseci ništa nije pomerilo sa mrtve tačke i pošto očigledno vlast sistematski skreće pažnju sa odgovornosti za ta pitanja, jer su najodgovorniji državni funkcioneri i njihovi poslovni ortaci, koji su učestvovali u tim projektima, a nisu ih uradili onako kako je to trebalo. I zato su studenti krenuli onda jedan korak dalje. Ako vi ne želite i ako niste sposobni da obezbedite odgovornost za tu tragediju, onda to mora da uradi neko drugi, a najmirniji način da se to učini jesu vanredni parlamentarni izbori”, ukazuje prof. Vladisavljević.&nbsp;</p>
<p>Trenutno su u toku i ponovni izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću, koji bi potencijalno mogli da preokrenu prvobitni rezultat u ovoj opštini, a na osnovu kojeg je Srpska napredna stranka odnela pobedu sa 51 glasom razlike. Prof. Vladisavljević ne smatra da je ovo glasanje nužno “presudno”, ali ističe da bi bilo dobro ukoliko bi opozicija pobedila.&nbsp;</p>
<p>“Time bi i simbolički pokazala da se otvara put ka demokratizaciji zemlje. Videćemo i rezultate te dodatne mobilizacije građana za izbore na tom biračkom mestu, ali mislim da je sasvim dovoljno ono što smo videli ranije u Zaječaru, a naročito u Kosjeriću - opozicione snage su u najširem smislu te reči sposobne da uz jedan pritisak, zajedničko delovanje, veliki intenzitet i saradnju svih postignu odličan rezultat”, zaključuje profesor Vladisavljević. &nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Profesor Vladisavljević: Akcije građanske neposlušnosti su odgovor na sve intenzivniju represiju vlasti (VIDEO)