Pritisak bez rukavica: Nakon pretnji tužiocima, vlast se sprema za fizičku blokadu suda

Odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da troje aktivista koji se sumnjiče za dela protiv ustavnog uređenja iz klasičnog, prebaci u kućni pritvor, isprovocirala je oštru reakciju predstavnika vlasti.

Doskorašnji premijer i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučićević je nakon odluke suda najavio da će aktivisti SNS-a od ponedeljka početi blokadu novosadskog suda, tražeći puštanje iz pritvora četvorice članova ove stranke koji se sumnjiče da su fizički napali studente, a jednoj devojci polomili vilicu.  

"Pošto je očigledno da su nasilje, pritisak i blokade jedini jezik koji razumeju određeni krugovi u pravosuđu, od ponedeljka neće niko moći da uđe u zgradu suda u Novom Sadu, sve dok se ne puste iz pritvora četvorica mladića koji se u pritvoru nalaze gotovo četiri meseca, a osumnjičeni su za mnogo blaže delo od onih koji su pozivali na terorizam", naveo je Vučević. Uzgred, upravo zbog ovog incidenta Vučević je krajem januara podneo ostavku na mesto premijera.  

Saglasnost sa Vučevićevim predlogom izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istakavši da “svaki častan čovek oseća prezir prema onima koji su doneli odluku da optuženima za pokušaj rušenja ustavnog poretka bude ukinut pritvor“. 

"Trudiću se da budem gospodar neizgovorenih reči i reći ću ono što, čini mi se, svaki častan čovek u ovom trenutku oseća, to je prezir prema onima koji su ovakvu odluku doneli, bes zbog nepravde i neprava i nadu da će nas ovo naterati da se hrabro suočimo sa posledicama obojene revolucije, odnosno bolje je da kažem uzrocima obojene revolucije, kako je pripremana, kako nam je otimana država i kako je davana u ruke onima kojima je bilo potrebno da je u potpunosti unište", rekao je Vučić.

Po pravilu, usledile su i slične reakcije od drugih državnih zvaničnika. Tako je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo da određivanje kućnog pritvora pokazuje da se “neke odluke donose pod pritiskom“ napominjući da bi institucije pravosuđa trebalo da se ponašaju u skladu sa interesima svih građana, kao i da se ne smeju politizovati odluke.  

Posebno upečatljiva je reakcija ministra pravde Nenada Vujića koji je pozvao Visoki savet sudstva da ispita okolnosti pod kojima je doneta odluka Apelacionog suda i da li je bilo neprimerenog uticaja, a Vrhovno tužilaštvo da iskoristi sva raspoloživa pravna sredstva u cilju zaštite zakonitosti i vanrednog preispitivanja ovakve odluke.  

Ukoliko predstavnici vlasti ne odustanu od svoje namere da blokiraju zgradu suda, to bi moglo da bude krajnje rizično sa bezbednosne tačke gledišta, imajući u vidu da studenti nisu opozvali svoje blokade, insistirajući da se i ostalo troje aktivista pusti iz pritvora.

Osim bezbednosnih, ulazak vlasti u fizičku blokadu institucija otvara i druga pitanja. Fizičke blokade su najočigledniji vid pritiska, i kao takav obično rezervisan za one koji nemaju drugi način da utiču na rad neke instutcije. Izvršna vlast ima na papiru nema mnogo prostora za uticaj na pravosuđe, ali praksa ukazuje na suprotno.  

Teško je i pobrojati sve izjave najviših predstavnika vlasti u kojima su javno kritikovali rad pravosudnih organa na način koji prelazi zamišljenu liniju neprimerenog uticaja. Samo je u poslednjih par meseci predsednik Vučić imao par takvih nastupa, inicirajući nekarakteristični odgovor dela sudija i tužilaca.  

(Ne)primereni uticaj

Možda najmarkantnija takva izjava došla je u martu kada je Vučić rekao da će oni policajci i tužioci koji neće da štite poredak i zakon biti promenjeni. I iako je razumno očekivati od tužilaca da štite poredak i zakon, ne postoji odredba zakona po kojoj predsednik države ima nadležnost da bilo kog tužioca smeni.  

Mesec dana kasnije, kada je podneta prijava zbog traktora koji su bili parkirani ispred Pionirskog parka, Vučić je izjavio da će “lično goniti“ tužioce koji su dobili taj predmet u rad.

 “Lično ću podneti krivičnu prijavu protiv tužilaca, pošto sam ja kriv. Za traktore koji su zagadili ne znam šta, a hiljade traktora širom Srbije koji su angažovani na opozicionim demonstracijama, valjda ništa nisu zagadili nigde. Pa je lepo da te traktore jašu, a ovi traktori koji su spasavali živote mladih ljudi pa su uništeni, pa treba još da im gazde budu kažnjene. Ja sam ih svakog dovezao lično, ja sam kriv za sve to, pa neka mene gone”, rekao je Vučić.

Dvadeset i šest tužilaca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, od ukupno 36 koliko ih trenutno ima, potpisalo je zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja, apelujući na Visoki savet tužilaštva da reaguje povodom nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vučićeva prethodna izjava o promeni tužilaca, opet, inicirala je peticiju koju je potpisalo oko 600 sudija i tužilaca, a u kojoj se konstatuje da je poslednji trenutak da nosioci pravosudnih fukcija “dignu svoj glas i suprostave se ovakvom i sličnom delovanju“.  

Ono što posebno upada u oči je odsustvo reakcija institucija koje su nadležne za zaštitu nezavisnosti pravosuđa. Tako se nedavno zahtev tužilaca Prvog osnovnog tužilaštva našao na dnevnom redu Visokog saveta tužilaštva, ali je ovo telo došlo do zaključka da Vučićeva izjava o gonjenju tužilaca nije predstavljala neprimeren uticaj.  

Razlog zbog kojeg ovakve izjave imaju posebnu težinu je institucionalni uticaj koji na funkcionisanje pravosuđa imaju predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti. Koliko god se postavljale normativne prepreke tom uticaju, vlast je uvek pronalazila načine da ga zaobiđe. Zbog toga i svi ovi slučajevi prolaze bez reakcija onih koji vode sudove i tužilaštva.  

 Sakrivanje od javnosti

Pitanje pritvora je veoma delikatno i na njega utiče niz specifičnih okolnosti, od opasnosti od bekstva, preko mogućeg uticaja na svedoke, pa do eventualnog uznemirenja javnosti. Svaka odluka koja se tiče pritvora mora temeljno da se obrazloži u rešenju, a u slučajevima za koje postoji veliko interesovanje, obrazloženje mora da se da i javnosti.  

Upravo komuniciranje svojih odluka je oblast u kojoj su domaći pravosudni organi najslabiji, ostavljajući utisak da se vode političkim kriterijumima. Nezavisno od toga da li se neko ostavlja ili pušta iz pritvora, moraju se ponuditi jasna obrazloženja zbog čega je konkretna odluka doneta. A tokom čitave ove poslednje epizode krize, to niko nije učinio. Ni predsednici Višeg i Apelacionog suda, ni Visoki savet sudstva, ni predsednica Vrhovnog suda. Odlučili su se za tišinu, još jednom ojačavajući utisak javnosti o sopstvenoj zavisnosti od spoljnih okolnosti.

 Novinar: Vuk Jeremić