Planska dokumenta bez javne rasprave: Elektronske sednice otvaraju prostor za isključivanje građana
Za razliku od nekih ranijih, sada već davnih vremena, kada su važna planska dokumenta za uređenje i širenje Beograda usvajana uz masovno prisustvo građana i žive rasprave, od sada bi sednice na kojima se donose ti planovi mogle da postanu i elektronske.
Usvajanju Generalnog urbanističkog plana razvoja Beograda iz 1972. godine prethodili su, primera radi, meseci u kojima su se građani sastajali po mesnim zajednicama, raspravljali i dogovarali o budućem izgledu grada. Mogućnost uticanja na odluke bila im je data zbog činjenice da tu žive, zbog čega će i kvalitet njihovih života zavisiti od odluka koje na koncu budu donete.
U slučaju velike zainteresovanosti građana, tu mogućnost – samo na elektronskim sednicama - sada pružaju Izmene pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Tvorac izmena je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u ponedeljak su objavljene u Službenom glasniku.
Nevladina ekspertska organizacija „Ministarstvo prostora“ pokrenula je inicijativu da upravo te izmene budu stavljene van snage, upozorivši javnost na moguće zloupotrebe elektronskih sednica, posebno u slučajevima donošenja planova za koje je javnost najzainteresovanija. U pitanju su izmene planova područja posebne namene za proširenje Ekspo kompleksa i Beograda na vodi. Elektronske sednice bi, smatraju u toj nevladinoj organizaciji, mogle značajno da suze prostor za javnu raspravu, ali i da uskrate priliku građanima i stručnoj javnosti da dobiju argumentovan odgovor na prethodno podnete primedbe.
Usvajanje planova brzo i u tišini, bez odgovarajuće javne diskusije i konsultovanja stručne javnosti nažalost nije novina, kaže za Insajder profesorka urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Danijela Milovanović Rodić.
"Javne sednice bi trebalo da budu mesta susreta javnih institucija i građana, na kojima razičite strane iz različitih pozicija govore o predmetu diskusije, iznose argumente i time otvaraju prostor za promenu stavova i prvobitnih pozicija sa kojima su strane došle na taj događaj. Međutim, javne sednice su odavno postale samo puka interakcija različitih strana, od kojih jedna strana ima moć i mnoštvo alata da dizajnira komunkaciju, a svoj stav i interes odbrani od bilo kog osporavanja. Umesto da pokušamo da taj postojeći, posrnuli model javne interakcije unapredimo, postoji velika mogućnost da ćemo ga prebacivanjem u digitalni prostor dodatno derogirati. Javna sednica u realnom prostoru predstavlja višedecenijsku praksu kod nas, ali i ostatku sveta koji se može nazvati razvijenim“, podseća profesorka Milovanović Rodić.
A, koliko su javne sednice važne stručnoj javnosti i građanima pokazuje upravo činjenica da je na nacrt izmena plana područja posebne namene za 4. fazu izgradnje Nacionalnog stadiona i Ekspo kompleksa, kojim se predviđa njegovo proširenje na čak 813 hektara, podneto čak oko 700 primedbi. I, ništa u vezi sa procesom njegovog usvajanje do sada nije išlo po uobičajenoj proceduri.
Zbog činjenice da se, po oceni vlasti, radi o projektu od izuzetnog značaja za Srbiju skraćena je procedura javnog uvida. Ranog javnog uvida nije ni bilo, a zakonski rok za javni uvid je bio prepolovljen. Sve je tako umesto 45 dana trajalo ukupno 15. U tom periodu građani su mogli da se upoznaju sa planom proširenja Ekspa.
Usledio je period za podnošenje primedbi, a zatim je trebalo zakazati javnu sednicu komisije za njegovo usvajanje. Na toj javnoj sednici je komisija, između ostalog, trebalo i da odgovara na primedbe stručne javnosti. Ona međutim do danas nije održana. Devetnaestog je zakazana za 21. mart, ali je odložena bez jasnih argumenata. Trebalo je da bude održana u MTS dvorani zbog velike zainteresovanosti. Upravo to veliko interesovanje javnosti moglo bi sada da bude razlog za odluku da umesto uživo, ona bude održana elektronski.
"Javna sednica za Nacrt Plana područja posebne namene za Nacionalni fudbalski stadion – 4. faza, kog smatramo veoma lošim po više osnova, pre svega po javni interes u oblasti vodosnabdevanja i odbrane od poplava, te za kog smo u kratkom vremenskom roku napisali veći broj primedbi je već dva puta odložena i zakazana na veoma čudan način. Na taj Nacrt je stigao veliki broj primedbi, plan se nalazi u fokusu stručne i šire javnosti, pa je ovo možda pokušaj da se događajem lakše upravlja“, komentariše izmene pravilnika koje odnedavno omogućavaju održavanje elektronskih sednica profesorka Danijela Milovanović Rodić.
Za šta bi konkretno elektronska zasedanja mogla da se pokažu kao štetna, a za šta korisna nemoguće je proceniti jer o njima zapravo ništa nije poznato. Profesorka Milovanović Rodić ističe da nije ni sigurna da razume kako će te sednice izgledati.
"Da li će to biti pojedinačni razgovori, ili grupni događaji, da li ćemo biti u prilici da čujemo i ostale primedbe i odgovore na njih, ili samo svoje? To ostaje da se vidi u primeni. Nemaju svi zainteresovani građani dovoljno znanja, ili potrebnu opremu da bi mogli da učestvuju. Ipak, želim da ukažem da je veoma važno razumeti da se svaki alat, ili mehanizam mogu neadekvatno koritsiti ili zloupotrebiti, ukoliko ne postoji dobra volja da se iz njega izvuče maksimum, ali i obratno. Na primer, ako elektronska sednica bude dopuna sednice u realnom prostoru, tako da se na nju mogu uključiti i oni koji su u tom trenutku na radnom mestu, ili zbog nekog drugog razloga ne mogu da budu u fizičkom prostoru, onda govorimo o dobroj nameri da se postojeća praksa unapredi. Možda nas naše kolege u instucijama nadležnim za dizajn propisa i sprovođenje planskih procesa, kao i one koje su radile na formulisaju planskih rešenja i iznenade i pokažu da je ova nova forma u funkciji dostizanja dobrih rešenja za sve“, zaključuje sagovornica Insajdera.
Sudeći prema okolnostima u proteklih nekoliko decenija, u kojima su planska dokumenta važna za razvoj grada usvajana u atmosferi u kojoj njihovi donosioci nisu pokazivali preveliko interesovanje za stav stručnjaka i potrebe građana, teško je i pretpostaviti kako bi elektronske sednice tu situaciju mogle da poprave. Ukoliko budu zakazane upravo za projekte za koje se javnost najviše interesuje, a to su planirano prošrenje Ekspo kompleksa, ili Beograda na vodi, na delu će se jasno videti kome više štete, odnosno koriste – donosiocima odluka, građanima, ili investitorima.
Novinarka Radoslavka Žigić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.