Usvajanju Generalnog urbanističkog plana razvoja Beograda iz 1972. godine prethodili su, primera radi, meseci u kojima su se građani sastajali po mesnim zajednicama, raspravljali i dogovarali o budućem izgledu grada. Mogućnost uticanja na odluke bila im je data zbog činjenice da tu žive, zbog čega će i kvalitet njihovih života zavisiti od odluka koje na koncu budu donete. U slučaju velike zainteresovanosti građana, tu mogućnost – samo na elektronskim sednicama - sada pružaju Izmene pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Tvorac izmena je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u ponedeljak su objavljene u Službenom glasniku. Nevladina ekspertska organizacija „<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/organizacija-ministarstvo-prostora-beograd-izgubio-cetvrtinu-zelenih-povrsina">Ministarstvo prostora</a>“ pokrenula je inicijativu da upravo te izmene budu stavljene van snage, upozorivši javnost na moguće zloupotrebe elektronskih sednica, posebno u slučajevima donošenja planova za koje je javnost najzainteresovanija. U pitanju su izmene planova područja posebne namene za proširenje Ekspo kompleksa i Beograda na vodi. Elektronske sednice bi, smatraju u toj nevladinoj organizaciji, mogle značajno da suze prostor za javnu raspravu, ali i da uskrate priliku građanima i stručnoj javnosti da dobiju argumentovan odgovor na prethodno podnete primedbe.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120616_349f1f1f39ff71c227ef18c4cc30077434e5b18b44e2914a1d72d0e4fae7240e.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250603120616_349f1f1f39ff71c227ef18c4cc30077434e5b18b44e2914a1d72d0e4fae7240e" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Expo 2027 Ekspo Gradilište"><figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  <a href="https://www.insajder.net/teme/planovi-posebne-namene-ima-li-kraja-sirenju-beograda-na-vodi">Usvajanje planova</a> brzo i u tišini, bez odgovarajuće javne diskusije i konsultovanja stručne javnosti nažalost nije novina, kaže za Insajder profesorka urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Danijela Milovanović Rodić. "Javne sednice bi trebalo da budu mesta susreta javnih institucija i građana, na kojima razičite strane iz različitih pozicija govore o predmetu diskusije, iznose argumente i time otvaraju prostor za promenu stavova i prvobitnih pozicija sa kojima su strane došle na taj događaj. Međutim, javne sednice su odavno postale samo puka interakcija različitih strana, od kojih jedna strana ima moć i mnoštvo alata da dizajnira komunkaciju, a svoj stav i interes odbrani od bilo kog osporavanja. Umesto da pokušamo da taj postojeći, posrnuli model javne interakcije unapredimo, postoji velika mogućnost da ćemo ga prebacivanjem u digitalni prostor dodatno derogirati. Javna sednica u realnom prostoru predstavlja višedecenijsku praksu kod nas, ali i ostatku sveta koji se može nazvati razvijenim“, podseća profesorka Milovanović Rodić. A, koliko su javne sednice važne stručnoj javnosti i građanima pokazuje upravo činjenica da je na nacrt izmena plana područja posebne namene za 4. fazu izgradnje Nacionalnog stadiona i Ekspo kompleksa, kojim se predviđa njegovo proširenje na čak 813 hektara, podneto čak oko 700 primedbi. I, ništa u vezi sa procesom njegovog usvajanje do sada nije išlo po uobičajenoj proceduri. Zbog činjenice da se, po oceni vlasti, radi o projektu od izuzetnog značaja za Srbiju skraćena je procedura javnog uvida. Ranog javnog uvida nije ni bilo, a zakonski rok za javni uvid je bio prepolovljen. Sve je tako umesto 45 dana trajalo ukupno 15. U tom periodu građani su mogli da se upoznaju sa planom proširenja Ekspa.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250603120616_979c4724db31f6a7989fae1a0bc453d1d9080a977570c189cb3fcd88f6df8c20.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250603120616_979c4724db31f6a7989fae1a0bc453d1d9080a977570c189cb3fcd88f6df8c20" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Expo 2027 Ekspo Gradilište"><figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Usledio je period za podnošenje primedbi, a zatim je trebalo zakazati javnu sednicu komisije za njegovo usvajanje. Na toj javnoj sednici je komisija, između ostalog, trebalo i da odgovara na primedbe stručne javnosti. Ona međutim do danas nije održana. Devetnaestog je zakazana za 21. mart, ali je odložena bez jasnih argumenata. Trebalo je da bude održana u MTS dvorani zbog velike zainteresovanosti. Upravo to veliko interesovanje javnosti moglo bi sada da bude razlog za odluku da umesto uživo, ona bude održana elektronski. "Javna sednica za Nacrt Plana područja posebne namene za Nacionalni fudbalski stadion – 4. faza, kog smatramo veoma lošim po više osnova, pre svega po javni interes u oblasti vodosnabdevanja i odbrane od poplava, te za kog smo u kratkom vremenskom roku napisali veći broj primedbi je već dva puta odložena i zakazana na veoma čudan način. Na taj Nacrt je stigao veliki broj primedbi, plan se nalazi u fokusu stručne i šire javnosti, pa je ovo možda pokušaj da se događajem lakše upravlja“, komentariše izmene pravilnika koje odnedavno omogućavaju održavanje elektronskih sednica profesorka Danijela Milovanović Rodić. Za šta bi konkretno elektronska zasedanja mogla da se pokažu kao štetna, a za šta korisna nemoguće je proceniti jer o njima zapravo ništa nije poznato. Profesorka Milovanović Rodić ističe da nije ni sigurna da razume kako će te sednice izgledati. "Da li će to biti pojedinačni razgovori, ili grupni događaji, da li ćemo biti u prilici da čujemo i ostale primedbe i odgovore na njih, ili samo svoje? To ostaje da se vidi u primeni. Nemaju svi zainteresovani građani dovoljno znanja, ili potrebnu opremu da bi mogli da učestvuju. Ipak, želim da ukažem da je veoma važno razumeti da se svaki alat, ili mehanizam mogu neadekvatno koritsiti ili zloupotrebiti, ukoliko ne postoji dobra volja da se iz njega izvuče maksimum, ali i obratno. Na primer, ako elektronska sednica bude dopuna sednice u realnom prostoru, tako da se na nju mogu uključiti i oni koji su u tom trenutku na radnom mestu, ili zbog nekog drugog razloga ne mogu da budu u fizičkom prostoru, onda govorimo o dobroj nameri da se postojeća praksa unapredi. Možda nas naše kolege u instucijama nadležnim za dizajn propisa i sprovođenje planskih procesa, kao i one koje su radile na formulisaju planskih rešenja i iznenade i pokažu da je ova nova forma u funkciji dostizanja dobrih rešenja za sve“, zaključuje sagovornica Insajdera. Sudeći prema okolnostima u proteklih nekoliko decenija, u kojima su planska dokumenta važna za razvoj grada usvajana u atmosferi u kojoj njihovi donosioci nisu pokazivali preveliko interesovanje za stav stručnjaka i potrebe građana, teško je i pretpostaviti kako bi elektronske sednice tu situaciju mogle da poprave. Ukoliko budu zakazane upravo za projekte za koje se javnost najviše interesuje, a to su planirano prošrenje<a href="https://www.insajder.net/teme/ekspanzija-ekspo-kompleksa-uz-vodoizvoriste-da-li-su-mere-zastite-dovoljne"> Ekspo kompleksa,</a> ili <a href="https://www.insajder.net/teme/urbanista-marin-kresic-beograd-na-vodi-je-bio-test-za-sprovodenje-urbanistickog-haosa-video">Beograda na vodi,</a> na delu će se jasno videti kome više štete, odnosno koriste – donosiocima odluka, građanima, ili investitorima. Novinarka Radoslavka Žigić

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Planska dokumenta bez javne rasprave: Elektronske sednice otvaraju prostor za isključivanje građana

Beograd kao metropola nema generalni urbanistički plan, zelene površine nestaju, betonizacija cveta, saobraćajnice su u rupama, trotoari su preprečeni automobilima, a parkovi uglavnom prepunjeni kantama za đubre. 
“<a href="https://www.insajder.net/teme/stari-savski-most-se-uklanja-bez-plana-ko-odlucuje-o-buducnosti-beogradskog-nasleda-video">Planovi ne postoje jer tako možete da zidate gde god vidite prazno mesto</a>, a to se u Beogradu dešava više od deceniju. Vlastima smeta da postoji plan, jer ako bi savesni urbanisti radili plan kako treba da ga rade, onda bi tu učestvovali građani, analizirala bi se situacija, videlo bi se kakvo je stanje infrastrukture i onda bi se integralno planirao razvoj grada. Tada bi se znalo gde može, a gde ne može da se gradi, kako može, pod kakvim uslovima i sa kojim ciljevima”, istakao je urbanista Marin Krešić, gostujući u emisiji 3D.
 On smatra i da sadašnja vlast ima toliko veliku moć da kako kaže “može da radi bilo šta”. 
Dodaje da se se na brzinu rade planovi i da se stidi urbanista u Urbanističkom zavodu Beograda koji crtaju i pišu sve što im se naredi, a ne bave se svojom profesijom na način kako bi trebalo da se bave.

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DU9FnZgf1-eE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

“Beogradski urbanizam ima veliku istoriju. Urbanistički zavod je nekad bio cenjena kuća, odatle nisu mogli da izađu bilo kakvi planovi. Prvo su urbanisti analizirali i za razliku od ovoga što se danas u Evropi zove participativni urbanizam i participativno planiranje, mi smo to imali mnogo razvijenije pre nego što su se oni toga setili. Znači, koliko god je ranije društveno uređenje imalo svojih negativnih strana u tom samoupravnom planiranju, mi smo imali učešće građana u svakoj fazi. Generalni plan Beograda iz 1972. godine je tri godine diskutovan u svim mesnim zajednicama. Postoje tri knjige koje se još uvek čuvaju o tome šta je sve narod tražio i šta se sve od toga što je narod predlagao, ugradilo u taj plan. Taj plan tada je bio jedan od najboljih na svetu. Sledeća sjajna epizoda je bila 2003. godine i posle toga - sunovrat. Kada je tadašnja reformska vlada pala, palo je sve. Kako planiranje u Srbiji, tako i urbanizam u Beogradu, pali su na najniže grane i dešava se to što nam se dešava”, napominje Krešić.
<a href="https://www.insajder.net/teme/planovi-posebne-namene-ima-li-kraja-sirenju-beograda-na-vodi">Urbanista kaže da je sve to počelo 2014. godine sa Beogradom na vodi</a> i da je to bio test - da li će svi moći da rade ono što hoće.
“Morali su da donesu leks specijalis i da unesu te izmene u postojeći zakon. Oni su izmislili novu kategoriju - projekti od interesa za državu, što ne postoji ni u Zakonu o ekspropriaciji. Beograd na vodi je jedna konfekcijska arhitektura predimenzionirana i niskih standarda, koja je zagradila reku i enormno opteretila Beogradski prostor, uništila morfologiju, promenila saobraćaj. I sve što se dalje dešava je posledica toga što im je omogućeno, a narod je ćutao, samo se mojih 5-6 kolega bunilo”, objašnjava Krešić.
Nasuprot Beogradu na Vodi, Krešić navodi Novi Beograd kao dobar primer dosledno sprovedene moderne u urbanizmu i kako kaže “on je planski osmišljen tako da ono što je gore bude podržano onim dole”, saobraćaj, infrastruktura i svi sistemi su napravljeni za to. Na pitanje može li se na pravni način sprečiti ekspanzija Beograda na vodi, urbanista objašnjava da kad bi bili pravna država, onda bi moglo.
“Pa pošto je ovom gradnjom prenapregnuta sva infrastruktura i saobraćaj, prvo što treba da se uradi to je da se stavi moratorijum na bilo kakvu izgradnju dok ne vidimo šta se desilo. Da nam se ne izliva voda po celom gradu kad padne i najmanja kiša. Da ne idu fekalije direktno u reke nego da budu bar donekle sprovedene. Znači to je što se tiče infrastrukture i saobraćaja. Drugo što treba raditi to je sve planove bez obzira od kada su rađeni staviti van snage. I treće što je odmah trebalo raditi, to je raspustiti sadašnji Urbanistički zavod i osnovati novi, u kojem će raditi stručnjaci koji imaju ime, prezime i profesionalnu etiku i moral i neke reference. A tek onda dolazi na red nova generacija urbanističkih planova u dogovoru s građanima”, smatra Krešić. 
Navodi i to da je građenje objekata uz reku dvostruko štetno po sve građane Beograda. Prvo zato što je napravljena barijera građanima za izlazak na reku, zatim je štetno za grad, jer to što se tamo gradi, kako kaže “uništava matricu, morfologiju, fizionomiju, kulturno nasleđe i istoriju grada”, a pored toga opterećuje infrastrukturu i sve ono što bi u gradu trebalo da funkcioniše.
“<a href="https://www.insajder.net/teme/sapic-blokade-otezavaju-radove-u-centru-beograda-bez-obzira-ko-ih-organizuje-video">Grad nije mnogo zainteresovan da stvarno, pošteno i stručno analizira infrastrukturu i da ulaže u komunalno uređenje</a>. Znači, oni samo asfaltiraju i menjaju asfalte i kocke, jer tu mogu da se ugrade ti izvođači u neku proviziju. Kad bi teorijski u zonama gde su porodične kuće izgradili petospratnicu sa 50 stanova, vi ste na taj način opteretili i trafostanicu, i vodovod i kanalizaciju, zatim tu mora i više vozila da se smesti i sve ostalo što uz to dolazi”, zaključuje urbanista Marin Krešić.
Izvor: Insajder

Urbanista Marin Krešić: "Beograd na vodi" je bio test za sprovođenje urbanističkog haosa (VIDEO)

Stojčić je, obrazlažući pred odbornicima tačke dnevog reda od 1. do 22, rekao da je najvažnija izmena Odluke o planu generalne regulacije za čitav grad Beograd.&nbsp;
"Tema ove izmene je kontinualno planiranje, prilagođavanje sa važećim planovima, usvojenim umeđuvremenu promenama zakona. Ono što je, po meni, zanimljivo, to je nova privredna zona u Belarici, uz Batajnički put. To je strategija Grada da se po obodu razvijaju privredne zone, kako bi se podstakla privredna aktivnost i da se to prosto izgurava iz centra grada", rekao je Stojčić.&nbsp;
On je naveo da je veoma važna izmena Odluke za prostorni plan opštine Surčin da bi se došlo do toga kako će stvarno izgledati u budućnosti ta opština.
&nbsp;"Da možemo da plan usvojimo iz više faza kako bi što pre došli do nečega na samom terenu i razrešili mnogo pitanja koje muče opštinu Surčin decenijama. Dalje imamo jednu važnu izmenu plana, a to je uređenje naselja Busije, plan detaljne regulacije dugo se očekuje i konačno će građani iz Busija moći da realizuju sve ono što im godinama nedostaje i možda bih istakao odluku za izradu prostornog plana opštine Mladenovac, slično kao i za opštinu Šurčin", naveo je Stojčić.&nbsp;
Dodao je da grad Beograd izrađuje prostorne planove za sve prigradske opštine u ideji da prigradske opštine dobiju sve ono što im pripada, a to su opštinski centri, pešačke zone i adekvatne zelene pavršine.&nbsp;
Odgovarajući odbornicima opozicije povodom tačaka koje su tražili da se uvrste na dnevni red, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sednica-skupstine-grada-odbornici-odbili-predlog-da-raspravljaju-o-zastiti-tri-zgrade-generalstaba">poput Predloga zaključka o zaštiti tri zgrade Generalštaba</a>, a što gradska Skupština nije prihvatila, Stojčić je istakao da je netačna informacija da je Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture uključen u postupak vezan za zgradu Generalštaba.&nbsp;
"Ne znači da u budućnosti neće biti, tako da to je dezinformacija. U svakom slučaju, sve što se radi i što će se raditi vezano za taj prostor biće izrađeno u skladu sa zakonom", istakao je glavni gradski urbanista.&nbsp;
Kada je reč o izgradnji podzemne garaže u Skerlićevoj, naglasio je da to ni na koji način neće ugroziti Narodnu biblioteku, funduse Narodne biblioteke i knjiga.&nbsp;
"Ono što vam odgovorno govorim, pošto sam neko ko, između ostalog, i koordiniše radove na izgradnji javne garaže u Skerlićevoj ulici, da ni u jednom segmentu sama garaža ne ugrožava niti fundus niti objekat biblioteke, niti u bilo kom smislu bilo šta što se dešava u Skerlićevoj ulici može imati veze sa Narodnom bibliotekom. To su bile dezinformacije pojedinih zaposlenih", rekao je Stojčić.&nbsp;
Govoreći o <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/beogradsko-naselje-do-daljnjeg-bez-vode-opasnost-upliva-otpadnih-voda-u-pijacu">vodovodu na Cvetanovoj ćupriji</a>, Stojčić je naveo da je reč o nelegalnom vodovodu koji su izgradili vlasnici parcela i da je on funkcionisao neko vreme, a da nikada nije primljen od strane Vodovoda i kanalizacije i da ga on nikada nije održavao, s obzirom na to da Grad nije bio investitor te mreže.&nbsp;
"Vodovod je počeo da se kvari i Beogradski vodovod i kanalizacija nadljudskim naporima pokušava da održi tu vodovodnu mrežu u funkciji, da svi građani, iako je takva situacija, imaju pijaću vodu", rekao je Stojčić.&nbsp;
On je istakao da je plan Grada Beograda da u što bržem postupku, paralelno sa izgradnjom kanalizacijne mreže, počne se izgradnjom i nove, potpuno nove vodovodne mreže na koji će adekvatno biti priključeni objekti.&nbsp;
Odgovarajući na zahtev opozicije da se raspravlja o bezbednosti zgrada u Beogradu, Stojčić je istakao da su svi stambeni objekti odgovornost vlasnika objekata, bilo da je reč o stambenim kućama ili stambenim zgradama.&nbsp;
"Tako da gde god vidite da je neki problem, apelujte na predsednike skupštine stanara, oni su obavezni da koordinišu sve stanare koji su u obavezi i prema svom objektu i prema okruženju da drže svoj objekat bezbednim", naveo je Stojčić.&nbsp;
Osvrćući se na zahtev opozicionih odbornika koji su tražili da se na dnevni red stavi rasprava o inspekcijskom nadzoru svih predškolskih ustanova, Stojčić je istakao da je inspekcijski nadzor izvršen na većem delu vrtića.&nbsp;
"Ne mogu da vam kažem tačno da li su baš svi pregledani, ali najveći broj vrtića jeste, gde su uočeni neki propusti. Vrtići su ili ograđeni ili su te stvari sanirane ili u postupku sanacije. Tako da još jednom i za ovu stvar molim da se ne širi panika prema roditeljima", rekao je Stojčić.&nbsp;
On je naglasio da je upravo zato skinut deo plafona u <a href="https://www.insajder.net/teme/zatvoreni-nebezbedni-prolazi-na-terazijama-i-zeleznickoj-stanici-vukov-spomenik-ko-bi-trebalo-da-ih-sanira-video">Bezistanu</a>, kako ne bi došlo do ekscesa i da je taj prostor ograđen, a da je Grad Beograd tužio televizije koje su objavile da je plafon pao sam.
Izvor: Tanjug

Urbanizam

Planska dokumenta bez javne rasprave: Elektronske sednice otvaraju prostor za isključivanje građana

Urbanista Marin Krešić: "Beograd na vodi" je bio test za sprovođenje urbanističkog haosa (VIDEO)

Stojčić: Pred Skupštinom Beograda 22 urbanistička dokumenta