Osvrt na maj: Izbori, ultramaraton, aktivisti i nastavak školske godine (FOTO/VIDEO)

Višemesečni studentski protesti i blokade početkom maja dobili su svoju političku artikulaciju. Studenti u blokadi saopštili su 5. maja da traže vanredne parlamentarne izbore i momentalno raspuštanje Narodne skupštine.

"Studentski pokret inicirao je proteste do tada nikad zabeležene brojnosti, pokazao da glas mladih nije samo buka, već snaga koja može da pokrene promene, vrati dostojanstvo i probudi nadu u pravdu i slobodu, i dokazao da je suverenitet naše zemlje u rukama naroda", naveli su tada studenti u saopštenju.

Razlog za neispunjenje njihovih zahteva vide u tome što su, kako kažu, koreni korupcije vlasti "isuviše duboko prodrli u državne institucije“, te smatraju da je institucijama tako "onemogućeno nezavisno vršenje dužnosti“.

"Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na Terazijama pravde prevagnula istina“, zaključili su studenti u blokadi.

Isto veče studenti su objavili i da je formirana široka građanska inicijativa, odnosno zajednička platforma za delovanje svih koji teže ispunjenju studentskih zahteva. 

Potpisnici inicijative su IT Blokada, Zahtevi Inženjera, Udruženje potrošača "Efektiva", Savez ekoloških organizacija Srbije, Udružena prosveta Srbije, Kragujevački advokati uz studente, Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac, Protest Udruženi radnici RTS.

Podršku je pružilo i više opozicionih partija i pokreta od pokreta Kreni-promeni preko Socijaldemokratske stranke, Demokratske stranke, Ekološkog ustanka, Stranke slobode i pravde i Pokret slobodnih građana.

S druge strane, predstavnici vlasti, među kojima je i ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a koja je ujedno i koalicioni partner SNS-u, smatraju da "nema razloga za održavanje izbora“

Slična reakcija dolazi i od predsednice Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je rekla da su blokade studenata bile sve vreme, kako kaže, samo paravan, a da iza svega toga stoji politika. 

I predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević složio se da je sada „postalo jasno da iza studenstko-profesorsko-blokaderskog pokreta stoji čista politika“ i upitao studente u blokadi zašto nisu odmah tražili izbore, jer bi ih "automatski dobili".

Ipak poslanik Srpske napredne stranke i advokat Vladimir Đukanović rekao je za Insajder da on na takve zahteve "ne bi obraćao pažnju", te da ne zna zašto bi država izlazila u susret zahtevima studenata.

Da će izbori sigurno biti raspisani, ali da je jedino pitanje kad – rekao je Miloš Pavlović  dekan fakulteta sa kog su blokade i počele tj. Fakulteta dramskih umetnosti i time ponovio podršku studentima. Kako je naveo studenti su takav zahtev izneli, jer su uvideli da vlast neće ispuniti njihove zahteve i da su u tim okolnostima izbori jedini demokratski način.

Filip, student FTN-a u Novom Sadu objasnio je da bi studenti služili kao neka vrsta verifikacije izborne liste, a da će svaki univerzitet imati određen broj predstavnika koje će delegirati, shodno svojoj veličini.

“To ne moraju nužno biti samo profesori. I gledali bismo da to budu neke što formalne što neformalne grupe koje su nas podržavale od samog početka. Dakle, ljudi koji su dokazano borili od početka sa nama, pružali podršku, s tim da bi naravno, opozicija bila isključena. Dakle, aktivni akteri celokupne političke scene bi bili isključeni”, objasnio je Filip za Insajder.

Na pitanje kako misle da sprovedu kontrolu izbornog dana, imajući u vidu da su izbori na svim nivoima godinama već u senci sumnji u izborne nepravilnosti, Filip je rekao da će studenti biti kontrolori, ali i da ne treba zanemariti masovniji izlazak na koji studenti računaju.

Da li će izbori biti raspisani ili ne, sada zavisi od političke volje, a Ivo Čolović, iz Cesid-a ističe za Insajder da mu deluje da će vlast malo sačekati sa raspisivanjem, ali da neće definitivno zatvoriti mogućnost njihovog raspisivanja u narednom periodu.

“Vlast je svakako na početku krize bila spremnija na raspisivanje izbora nego što je to sada slučaj. Međutim, pošto je nova Vlada tek izabrana, za vladajuću koaliciju  bi bilo krajnje nezgodno da je sada rasformiraju i da u tom procesu potroše neke kadrove, uključujući i aktuelnog premijera. Drugi motiv za odlaganje odluke o raspisivanju izbora bi bila želja vlasti da diktira kada i pod kojim uslovima će oni biti održani. Vrlo je verovatno da će se kalkulisati sa datumom izbora, sa željom da se odabere onaj trenutak koji vladajućoj koaliciji najviše odgovara“, naveo je Čolović.

Međutim, iako ne najprecizniji – studenti su ubrzo dobili odgovor na ovaj zahtev i to od predsednika zemlje, koji je zadužen za raspisivanje izbora.

Sada, kada nadležnost jeste u rukama predsednika koji ne propušta priliku da to istakne, on poručuje da se "neće dugo čekati" na raspisivanje jer će izbori biti „kada nenadležna predmetna institucija to bude potpisala“.

Pitanje izbora ipak do kraja ovog meseca ostaje neodgovoreno. U međuvremenu održan je niz studentskih protesta na kojima su ponovili zahtev da traže raspisivanje izbora, a pripreme za redovne lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću uveliko su u toku. 

"Od mog sela do Brisela"

Inspirisani kolegama biciklistima koji su u aprilu prešli više od 1400 kilometara vozeći do Strazbura u takozvanoj "Turi do Strazbura“, više od 20 studenata započelo je 25. aprila štafetni ultramaraton iz Novog Sada ka Briselu.

Cilj akcije nazvane „Od mog sela do Brisela“ bio je isti kao i biciklistima – skrenuti pažnju Evropske unije na političku i društvenu krizu u Srbiji, a pred vrata Evropskog parlamenta stigli bi nakon 18 dana i pređenih 1.933 kilometra.

Štafetni ultramaraton predviđao je da svaki student trči od 5 do 15 km, zatim predaje štafetu drugom studentu, koji nastavlja da trči sledeći deo puta i tako do Brisela. Ruta je uključivala gradove poput Novog Sada, Osijeka, Varaždina, Maribora, Graca, Beča, Salzburga, Minhena, Ulma, Štutgarta, Strazbura, Liona, Luksemburga, Liježa i Brisela.

Plan u Briselu bio je da uruče pismo evropskim zvaničnicima, pozivajući ih da se založe za ljudska prava i vladavinu prava u Srbiji.

Ultramaratonce je u Beču dočekala ministarka spoljnih poslova Austrije Beate Majnl-Rajzinger, rekavši da je ono za šta se studenti zalažu– isto za šta se zalaže i Evropska unija. 

Za njenog kolegu iz Srbije Marka Đurića ovo je bilo „mešanje u unutrašnje stvari Srbije“.

"Samo dan nakon što je u Beogradu dočekana srdačno i u duhu tradicionalnog prijateljstva između naših zemalja, ovakvo pojavljivanje, u neskladu sa diplomatskim principima i uz direktno mešanje u unutrašnje političke odnose u Srbiji, izaziva veliku zabrinutost“, naveo je Đurić na društvenoj mreži X.

S druge strane, Teodora Živković, član medicinskog tima ultramaratonaca rekla je za Insajder da je prisustvo ministarke dalo "dodatni legitimitet" njihovoj borbi.

U Minhen su stigli 3. maja na dan kada se obeležavala druga godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Nakon dočeka odali su poštu šesnaestominutnom tišinom žrtvama nadstrešnice, i po minut tišine za ubijene u Ribnikaru, i ubijene u selima Duboni i Malom Orašju.

"Za nas to nije tragedija koju pamtimo već rane koje nosimo u svakom kilometru koji pređemo. Večeras želimo da im posvetimo 18 minuta tišine, za sve njih i za njihove porodice", rekao je jedan od studenata. U čast žrtvama simbolično su u obliku srca poređali i upaljene sveće.

Dalje na svom putu ka Briselu studente su dočekali još neki zvaničnici. U nemačkom gradu Ulmu dočekao ih je gradonačelnik Martin Bendel kog je srpsko ministarstvo spoljnih poslova takođe optužilo da se meša u unutrašnje poslove. Bendel je tada za Insajder naglasio da nije reč o mešanju u unutrašnja pitanja Srbije, već o podršci vladavini prava, poštovanju zakona i vrednostima koje zastupa Evropska unija. 

Isto je prošla i zamenica gradonačelnika Strazbura Veronik Bertol koja je dočekala studente u tom gradu. Ambasada Srbije u Francuskoj saopštila je da je "za žaljenje" to što se "izrazila“ na način koji predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

Poslednju deonicu ultramaratona iz Liježa do Brisela, studenti su prešli 12. maja. Dragan Avramović, jedan od organizatora dočeka studenata koji u Briselu živi duže od 20 godina, rekao je za Insajder tada da je pripremljen program dočeka trkača, te da se nada da će akcija imati efekta i da u Evropskom parlamentu postoji podrška "od nekih 10 odsto".

U Brisel su stigli nešto pre 19 i 30, a dočekani su ovacijama okupljenih i pesmom Bella ciao koju je izvodio italijanski pijanista Dejvid Martelo. Po dolasku studenti su zapevali himnu Srbije, a dobili su i medalje i zahvalnice.

Sutradan, studenti maratonci su se okupili ispred Evropskog parlamenta u Briselu gde su se sastali sa evropskim zvaničnicima. Oni su najpre izveli simboličnu akciju kako bi odali počast žrtvama pada nadstrešnice i ispred zgrade EP-a izuli patike u kojima su trčali. Ispred svakog para patika stavili su po jednu belu ružu i papir na kome je pisalo godište svakog od poginulih u padu nadstrešnice.

Sastanak sa evroposalnicima trajao je duže od sat i po vremena, a student ETF-a u Beogradu Aleksadar Savić rekao je za Insajder da su razgovarali o situaciji u Srbiji tokom prethodnih šest meseci.

"O tome kako institucije ne rade svoj posao. Želeli smo da čuju i našu stranu priče, da čuju šta mi tražimo i kakva je situacija, jer ne znam koliko su oni mogli da isprate preko medija. Ali kada mi ovako dođemo lično, mislim da to šalje totalno drugačiju poruku“, poručio je student Savić.

Pritvoreni aktivisti

Za sve to vreme šest aktivista Pokreta slobodnih građana i studentske grupe STAV nalazilo se u pritvoru od 14. marta, dok je drugih šest bilo i, za sad, i ostalo van zemlje. 

Optuženi su da su pripremali nasilno rušenje ustavnog poretka. A sve je počelo puštanjem audio snimka na pet televizija sa nacionalnom frekvencijom pred protest 15. marta. Snimak je, po svemu sudeći, sniman tajno i bez znanja učesnika.

Sastanak se dogodio 12. marta u prostorijama novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana. Na audio snimku čuju se pojedini aktivisti PSG - a i STAV - a kako razmatraju različite scenarije beogradskog protesta, najavljujući i mogućnost upada u RTS. Za one koji su ovaj snimak tumačili u specijalnom programu, to je bio neoboriv pokazatelj da su studentski pozivi na mirno okupljanje bili licemerni, te da stvaran plan podrazumeva izazivanje građanskog rata i nasilno svrgavanje vlasti.

Dan nakon što je snimak objavljen, reagovala je policija. Privedeni su članovi PSG-a Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Marija Vasić, Lado Jovović i Davor Stefanović, kao i aktivista STAV-a Lazar Dinić.

Policija je pokušala da privede i još šestoro aktivista STAV- a, Milu Pajić, Branislava Đorđevića, Anju Pitulić, Jovanu Dražić, Doroteju Antić i Dejana Bagarića, ali nisu uspeli, jer su oni dan ranije otputovali u Dubrovnik, gde su učestvovali na Festivalu ljudskih prava.

Nakon ovoga, fokus javnosti je prebačen na protest i navodnu upotrebu zvučnog topa, tako da je malo ko i primetio da je uhapšenim aktivistima određen pritvor, a za šestoro koji nisu dostupni raspisana poternica.

Ipak, kada je sud nakon isteka 30 dana pritvora doneo odluku da donese identično rešenje, situacija se već promenila i sve glasnije se govorilo o nezakonitom držanju aktivista u pritvoru.

Istovremeno su isplivale i određene pravne nelogičnosti celog slučaja. Advokati uhapšenih su najpre tvrdili da im se nedozvoljava uvid u spise predmeta u zakonskom roku, a nakon što su pogledali dokumente su navodili da se sve temelji na nezakonitom snimku koji je načinila Bezbednosno-informativna agencija. 

Kada se približavao 60 dan pritvora, oslobađanje aktivista su tražili svi – od opozicionih stranaka, predstavnika nevladinih organizacija, do samih studenata. 

I dok su svi očekivali da aktivisti nakon isteka 60 dana po sili zakona budu pušteni, usledio je obrt. Više tužilaštvo u Novom Sadu je protiv 12 aktivista podiglo optužni predlog, optužujući ih za krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, ali i za krivično delo napad na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Tužilaštvo je takođe iznelo zahtev da se šestoro aktivista koji se nisu vratili u zemlju još od emitovanja snimka, organizuje suđenje u odsustvu. Paralelno, usledio je zahtev tužilaštva za još jedno produženje pritvora za one koji su dostupni organima gonjenja.

Nakon toga aktivistkinja Pokreta slobodnih građana (PSG) i profesorka u novosadskoj gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu. Naredni dan, David Trnavac, suprug aktivistkinje Pokreta slobodnih građana Marije Vasić, rekao je ispred Višeg suda u Novom Sadu da je ona u jako lošem stanju, da ne može da hoda i da teško govori, te da mu je, kako kaže, posle 60 dana prvi put omogućeno da vidi suprugu.

Potom su studenti i građani počeli sa blokadama zgrade pravosudnih ograna u Novom Sadu.

Marija Vasić je potom smeštena je u Specijalnu zdravstvenu bolnicu u Beogradu.

Četiri dana kasnije tj. 19. maja Apelacioni i Viši sud u Novom Sadu izdli su zajedničko saopštenje u kome su naveli da je zbog blokade „u potpunosti onemogućen rad svih pravosudnih organa smeštenih u toj zgradi“, te da su sprečeni da postupaju u predmetima iz svoje nadležnosti, pa tako i u svim hitnim i pritvorskim predmetima.

Nakon toga, studenti najavljuju da će odblokirati zgradu suda u Novom Sadu na određeni vremenski period. Već naredni dan je Viši sud u Novom Sadu potvrdio da su žalbe na pritvor novosadskim aktivistima zaprimljene i da je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Novom Sadu.

A Apelacioni sud je delimičnim uvažavanjem žalbi branilaca okrivljenima Mariji Vasić, Ladu Jovoviu i Lazaru Diniću odredio meru zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom, koja može trajati najduže do 20. avgusta 2025. godine. 

Navedeno je i da je okrivljenima Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću ukinuto rešenje Višeg suda i da je predmet je vraćen na ponovno odlučivanje. Međutim, njima je posle ponovo produžen zatvorski pritvor.

Blokada suda se nastavila i posle ove odluke, sa porukom da će blokirati sve dok svi ne budu pušteni. 

Advokat Jovica Todorović rekao je za Insajder da smatra da iza različitih odluka za aktiviste stoje politički razlozi. 

"Potpuno je jasno, što se samo potvrđuje žučnom i vatrenom reakcijom predsednika Republike i njegove stranke na vest da je nekima iz grupe zamenjen pritvor blažom merom, da se čitava afera kreira i vodi iz političkih razloga. Politički su razlozi, a ne razlozi opasnosti po bezbednost države, što su ti ljudi uopšte tajno snimani, zatim što su uhapšeni i što se drže u pritvoru. Konačno, politički su razlozi i što se sada nekima zamenjuje pritvor blažom merom, a nekima ne", navodi advokat Todorović za Insajder.

Potom je 21. maja došla i vest da je aktivisti, Davoru Stefanoviću polomljen nos u pritvoru. Njegov branilac Milan Pavković rekao je da je Stefanović napadnut u toku zatvorske šetnje, te da mu je nosna kost polomljena na dva mesta.

Ipak, suprotno tvrdnjama branilaca, zaštitnik građana Zoran Pašalić utvrdio je na osnovu više poseta Okružnom zatvoru u Novom Sadu i višesatnih razgovora sa pritvorenicima, da slučaj Davora Stefanovića ne može da se okarakteriše kao prebijanje.

Bez obzira na to, policijska uprava u Novom Sadu podnela je krivičnu prijavu protiv M.Đ. zbog napada na Stefanovića.

Za to vreme snimak razgovora aktivista koji je čula gotovo cela Srbija, a zbog koga se aktivisti i nalaze u pritvoru, prema rečima Aleksandra Petrovića, advokata Marije Vasić, postao je strogo poverljiva tajna. Branioci su zbog toga onemogućeni da govore o detaljima, jer bi mogli krivično da odgovaraju. Tako je osim načina kako je snimak dospeo u medije postalo nejasno i kako je moguće da se proglasi tajnim, nešto što je prethodno bilo javno.

Viši sud u Novom Sadu naveo je u odgovoru za Insajder da nije "u mogućnosti da da odgovor" na ove navode "dok se spis ne vrati postupajućem sudiji iz Krivično vanraspravnog veća".

Odluka o preostalim aktivistima doneta je 28. maja. Njima je, takođe, određen kućni pritvor, uz nanogicu i zabranu komunikacije. Nakon toga blokiranje zgrade pravosudnih organa je prestalo.

"Sloboda junacima"

Blokada suda i određivanje kućnog pritvora za šestoro aktivista dovela je i do reakcije predstavnika vlasti, pa je predsednik SNS Miloš Vučević izjavio da će ta stranka pozvati svoje članstvo na blokadu suda kako bi četvorica aktivista te stranke bila puštena iz pritvora u kojem se nalaze četiri meseca. 

Podsetimo, aktivisti SNS-a nalaze se u pritvoru zbog sumnje da su pretukli dvoje studenata u Novom Sadu, od kojih su jednu studentkinju teško povredili, nakon čega je Vučević 28. januara podneo ostavku na mesto predsednika Vlade.

Uprkos prvobitnoj poruci “sloboda junacima” koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio tražeći da se aktivisti SNS-a takođe oslobode, nešto kasnije je ipak saopštio da će odluku o blokadi suda tek doneti. 

Kako je pojasnio tada, “iako su bili šokirani” odlukom suda da aktiviste PSG-a i STAV-a puste u kućni pritvor ipak, kaže, “ne smeju da se ponašaju kao blokaderi”.

Izjava “sloboda junacima” izazvala je revolt novosadske javnosti, pa je 22. maja Akademska mreža Slobodan univerzitet organizovala i protest koji je počeo prvo ispred prostorija Srpske napredne stranke, da bi se nastavio do zgrade pravosudnih organa u Sutjeskoj ulici. 

Studentkinja koja je u tom napadu SNS aktivista teže povređena rekla je da je razočarana da iko napadače može smatrati junacima

“Nisam imala dislokaciju vilice, već prelome na tri mesta, ležala sam u bolnici nakon tog događaja. Nakon toga sam imala operaciju gde su mi stavili tri šine odnosno fiksaciju usta kako mesec dana ne bih mogla da otvaram usta da bi te kosti prerasle. To nije preraslo najsjajnije, sada mi je vilica kriva i imam povremene bolove. Jako dugo nisam mogla da žvaćem ili jedem bilo kakvu tvrdu hranu,” rekla je Ana Vučak, studentkinja Akademije umetnosti.

Ona je 28. maja i svedočila na glavnom pretresu u svojstvu svedokinje, kao oštećena strana, a na pretresu je prepoznala jednog od napadača.

Sva četvorica okrivljenih koji se terete da su krajem januara naoružani bejzbol palicama izašli iz prostorija SNS-a na Bulevaru oslobođenja i pretukli nekoliko studenata, nanevši im teže i lakše telesne povrede - negirali su krivicu i odbili da odgovaraju na pitanja tužioca, punomoćnika oštećenih i suda. Razlog tome, tvrdi njihov advokat Goran Karadarević, jeste što je sala bila puna, kako je rekao „neprijateljskih lica“.

Samo je okrivljeni D. R. priznao da je bio prisutan kod škole "Petefi Šandor" kada su pretučeni studenti, ali je rekao da nije izlazio iz automobila. Ostali su negirali da su bili na licu mesta te noćii i da su napustili prostorije SNS-a pre incidenta.

Nastavak školske godine 

Blokada fakulteta i nastave, koja traje već šest meseci, sve vidljivije utiče na Univerzitet. Iako su na prvoj liniji fronta do sad bili aktuelni studenti na koje blokada najviše i utiče i čije posledice su prvi i osetili, sve ovo vreme nije im manjkala ni podrška profesora, makar kada je Beogradski univerzitet u pitanju.

Upravo zbog podrške studentima, univerziteti se mesecima suočavaju sa pritiscima – od umanjenja plata do krivičnih prijava i poziva na saslušanja. Očito je i da su pritisci sve veći. 

Krenulo je uredbom Vlade Srbije kojom su primanja profesora na svim fakultetima drastično umanjena. Potom su usledile krivične prijave i pozivi na saslušanja, uz targetiranje u pojedinim medijima i tabloidima, pa intervencija policije na DIF-u u Novom Sadu, a zatim i ostavka dekana i celog kolegijuma Pravnog fakulteta u Beogradu. Sve to akademska zajednica vidi kao pritisak vlasti na univerzitete sa samo jednim ciljem – gušenjem studentskog bunta u Srbiji.

Kako vreme odmiče, a studentski zahtevi ostaju neispunjeni, univerziteti se sada nalaze u pat poziciji.

U maju su zbog toga nastavljeni napori rektora BU Vladana Đokića, dekana fakulteta, ali i profesora da se, uz poštovanje studentske borbe, nađe i rešenje koje bi omogućilo nastavak školske godine i time spasio i sam univerzitet.

Nakon sastanka rektora Đokića i premijera Đura Macuta 5. maja, rektorski kolegijum i dekani svih fakulteta Univerziteta u Beogradu saopštili su da ne mogu u ime studenata da odlučuju o usmenom predlogu Vlade Srbije iznetom na sastanku 30. aprila. Iako nije saopšteno koji su to predlozi, dalje su istakli da je neophodno nastaviti razgovore sa svim relevantnim akterima.

"Univerzitet u Beogradu ostaje privržen traženju održivog rešenja u bliskoj saradnji sa svojim studentima, vodeći računa o poštovanju institucionalne autonomije i javnom interesu", navedeno je tada u saopštenju.

Treći razgovor Đokića i Macuta održan je 8. maja, a prema rečima rektora, jedna od tema razgovora bila je, kako je rekao, "urušavanje univerziteta, pre svega na finansijskom planu, ako se tiče autonomije univerziteta."

"To nije samo činjenica da profesori i asistenti ne dobijaju plate, oni dobijaju 12 odsto od svojih plata, već postoje i određeni inspekcijski nadzor i kojima se zapravo nameću određene kazne visokoškolskim jedinicama koje treba da plate i to u velikoj meri dovodi do finansijske, da kažem, nestabilnosti mnogih visokoškolskih ustanova. Mi smo danas izneli apel da se ti zaključci, uredbe i propisi koji su doneti od prethodne vlade na neki način anuliraju, međutim od toga za sada nema ništa", rekao je Đokić nakon sastanka.

Nekoliko dana kasnije, tj. 12. maja predstavnici Univerziteta održali su i sastanak sa studentima o očuvanju autonomije, integriteta i kredibiliteta univerziteta. U saopštenju BU, navedeno je da studentske zahteve vidi kao priliku za obnovu poverenja u institucije i njihovo istinsko delovanje u interesu građana, smatrajući i da visoko obrazovanje ne sme biti tačka na kojoj se lomi odgovornost drugih institucija.  

Istaknuto je da studenti nisu prouzrokovali aktuelnu krizu, ali da ju je samo kroz razgovor i uzajamno razumevanje moguće prevazići i obezbediti opstanak univerziteta, navedeno je u tada objavljenom saopštenju koje potpisao rektor Đokić.

Pred kraj meseca, tj. 21. maja objavljena je i "Iniciijativa za spas Univerziteta u Beogradu" koju je objavio rektorski kolegijum, a u kome predlažu način za izlazak iz krize. Dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović rekao je za Insajder da inicijativa nije konačan papir, već njihovo viđenje trenutne situacije sa predlozima i rešenjima.

U inicijativi se navodi da treba dobro osmisliti program nadoknade nastave, uz saglasnost nastavnika i studenata. Predlažu se i smernice za dalje održavanje protesta i blokada.

"Prva je kombinovani model koji podrazumeva blokade uz delimičan povratak na nastavu - svakodnevna nastava uz plenum i blokadu, tako da najmanje dva sata dnevno budu posvećena održavanju plenuma i mezoplenuma uz zajedničke proteste barem jednom nedeljno ili uz jedan dan plenuma i blokada ili onlajn nastava uz svakodnevne plenume i blokade", navodi se.

Potom je 29. maja održan još jedan sastanak Proširenog rektorskog kolegijuma sa studentima na Saobraćajnom fakultetu, uz očekivanje usaglašavanja oko inicijative za rešavanje univerzitetske krize. Posle sastanka, student Fakulteta organizacionih nauka (FON) Petar Jovanović rekao je da dogovora još uvek nema.

Oglasio se i Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu koji je saopštio da unutar akademske zajednice postoje različita mišljenja, a da je na sastanku razmatrana Inicijativa o zajedničkim aktivnostima u cilju očuvanja Univerziteta i daljoj borbi za ispunjenje studentskih zahteva.

Istakli su da "odgovornost za nastavak krize ne leži na studentima i profesorima, već na onima koji mesecima odbijaju da se odazovu na osnovne i razumne zahteve studenata".

Paralelno sa ovim pregovorima, neki fakulteti su već najavili nadoknadu nastave, a pitanje prijemnog ispita za buduće generacije tek je sledeći u nizu za rešavanje.

Za to vreme, studenti jasno ostaju pri stavu da će blokade trajati do ispunjenja zahteva i traže raspisivanje izbora, u čemu ih je podržala delegacija Akademskog plenuma koja je 23. maja predala Vladi Srbije i Predsedništvu peticiju kojom se traži njihovo raspisivanje.

Svenarodni sabor u Nišu

Po uzoru na Svenarodni sabor koji je održan u aprilu u Beogradu, isti skup održan je i u Nišu. Nakon najave o mestu održavanja skupa, dugo se potom o tome nije govorilo. Međutim, sve je razuverio predsednik SNS Miloš Vučević koji je tek 13. maja potvrdio da će sabor u Nišu biti održan od 16. do 18. maja.

Usledile su i pozivnice građanima i to od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Predsednik Srbije pozvao je sve građane Niša da prisustvuju svenarodnom saboru u tom gradu 17. maja poručujući da će moći da čuju mnogo svojih sugrađana koji ulaze u politiku kako bi Niš bio grad napretka.

Dan pred početak sabora, Vučić se i zvanično priključio Pokretu za narod i državu i pozvao građane da učine isto.

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović izjavio je da očekuje da će to biti najveći skup ikada održan u tom gradu i pozvao je sve građane Srbije da mu se pridruže.

Na bini koja je postavljena u centru grada pisalo je "Ne damo Srbiju", a postavljena su i dva video bima preko kojih su građani mogli da prate program. Bili su postavljeni i štandovi na kojima su građani mogli da pristupe Pokretu za narod i državu kao i štandovi na kojima su brojne turističke organizacije iz čitave Srbije predstavljale svoje potencijale.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na centralnom skupu da ga „više ne zanimaju nikakvi zahtevi“, da je to "gotova priča" i da "od sada sluša samo narod", ali i da je spreman da svojim politčkim protivnicima "pruži ruku" i ponovo ih pozove na razgovor, kako bi se problemi i razlike rešavali u institucijama, a ne na ulici. Predsednik se osvrnuo i na zahtev za raspisivanje izbora.

"Izbora će biti kada nadležne institucije donesu odluke, a oni su nenadležni da izbore traže", izjavio je  Vučić i poručio da se "ne juri u izbore", jer je uveren da će ih njegovi politički protivnici "izgubiti sa mnogo većom razlikom nego prošli put".

Na isti dan kada je zakazan glavni događaj skupa, protest su imali i niški studenti. Razlog za to je da bi „pokazali da ih ima više“. Ipak Neformalna grupa studenata promenila je jedno od šest mesta okupljanja studenata i građana, odakle je bio planiran polazak ka Trgu kralja Aleksandra iz bezbednosnih razloga.  

Protest je završen zahtevom da se raspišu vanredni parlamentarni izbori "kako bi zarobljene institucije sistema bile oslobođene".

Izabran novi papa

Početkom maja 133 kardinala, iz različitih delova sveta, došlo je u Vatikan kako bi izabrali dostojnog naslednika trona Svetog Petra nakon što je prošlog meseca smrću pape Franje on ostao upražnjen. Tradicionalno kardinalima su žrebom određene sobe u kojima su živeli u tajnosti i izolaciji tokom konklave. 

Konklavi je prethodila svečana misa Pro Eligendo Romano Pontifice u Bazilici Svetog Petra.

Već 8. maja iz oglasila su se zvona bazilike Svetog Petra, a iz dimnjaka se pojavio beli dim, što je potvrdilo da je novi papa, nakon tri neuspešna glasanja, izabran.

U pitanju je američki kardinal Robert Prevost koji je uzeo papsko ime Lav XIV. Poreklom iz Čikaga, i prvi je papa koji dolazi sa severnoameričkog kontinenta. 

„Neka mir bude sa svima vama“, prve su reči koje je izgovorio papa, obraćajući se okupljenima na Trgu svetog Petra. 

Odao je počast svom prethodniku, papi Franji, pozivajući okupljene da se sete njegovog nasleđa.

"Imajte na umu glas pape Franje koji blagosilja Rim. Papa koji je blagoslovio Rim, dao je svoj blagoslov celom svetu tog uskrsnjeg jutra. Dopustite mi da se nadovežem na taj blagoslov. Bog nas voli. Bog voli sve. Zlo neće pobediti“, rekao je tada na italijanskom jeziku novi papa.

U skladu sa prvim rečima u obraćanju kao papa, pozvao je vodeće svetske sile da „više ne vode ratove“, ali i na oslobađanje svih pritvorenih novinara, istakavši da je "sloboda govora i medija dragoceni dar".

Crkveno ime Lav XIV izabrao je jer je prethodni nosilac tog imena, papa Lav XIII (1810-1903) istorijskom enciklikom "Rerum novarum" pokrenuo socijalno pitanje u vreme Prve industrijske revolucije.

Čestitke su stigle i od patrijarha srpskog Porfirija koji je istakao da je sabor kardinala u njemu "prepoznao dostojnog naslednika blažene uspomene pape Franje, koji će u našem ličnom, ali i kolektivnom pamćenju srpskog naroda, ostati u najlepšem sećanju".

Izvor: Insajder