Na osnovu već pomenutih izmena pravilnika, Ministarstvo je navelo da drugo polugodište u osnovnim školama može biti završeno najkasnije 20. juna, a u srednjim najkasnije 18. jula.
Nastavnica srpskog jezika Marija Starčević kaže za Insajder &nbsp;da smatra da nema ni govora o tome da gimnazijalci idu u škole do 18. jula, da je to potpuno neralno, te da gimnazije takve odluke neće sprovesti.&nbsp;
“Što se tiče osnovnih škola, produžetak godine je moguć i to u trajanju od pet radnih dana, ali nije obavezujuć. Ovde se, zapravo, ne radi o kraju školske godine, već o poslednjem danu kada učenici imaju nastavu. Školska godina se zvanično završava tek 31. avgusta, nakon popravnih i razrednih ispita. To da li će učenici ići u školu 5 dana duže ili ne, Ministarstvu je sasvim nevažno jer su upravo oni nasilno prekinuli prvo polugodište četiri dana ranije. Možda žele da mi sad nadoknadimo taj njihov propust”, ističe Starčević.
Navodi kako nije neophodno da deca idu duže u školu, te da je moguće izvršiti sažimanje gradiva i da postoje različiti vidovi nadoknade časova, a<a href="https://www.insajder.net/teme/produzetak-skolske-godine-sta-posle-izmena-pravilnika-i-hoce-li-skole-same-odlucivati"> planove nadoknade škole su već prosledile nadležnima</a>.&nbsp;
Starčević dodaje da neki nastavnici nisu želeli da učestvuju u njihovoj izradi i ne žele ništa da nadoknađuju, "s punim pravom jer su im zarade već umanjene zbog obustave ili zakonskog štrajka".&nbsp;
“Situacija se razlikuje od škole do škole i biće rešena na različite načine. Nažalost, imali smo već situacije gde mnogo planiranih časova nije realizovano. Nakon tragedeije u Ribnikaru nastava je prekinuta nedeljama ranije. Za vreme korone imali smo privid nastave i na desetine i stotine izgubljenih časova. Sada se insistira na nadoknadi i završnom ispitu, a probni je bio potpuni fijasko jer su učenici imali urađene testove danima pre polaganja; mreže su bile preplavljenje rešenjima. Umesto da se nadležni bave time i odustanu od završnog ispita, bave se kažnjavanjem nastavnika, pretnjama i disciplinskim postupcima. Ovo je samo još jedna od situacija gde Vlada i Ministarstvo pokazuju da nisu dorasli odgovornosti i zadacima koji su im povereni. Zbog te nesposobnosti, nažalost, svi ispaštamo”, zaključuje za Insajder Marija Starčević, nastavnik srpskog jezika u jednoj beogradskoj osnovnoj školi.&nbsp;
Profesorka Filološke gimnazije <a href="https://www.insajder.net/teme/scepanovic-ostojic-forum-beogradskih-gimnazija-ne-mozemo-da-pristanemo-na-ucene-i-pretnje-odgovornost-je-iskljucivo-na-ministarstvu-prosvete-video">Katarina Šćepanović Ostojić</a>, iz Foruma beogradskih gimnazija, ranije je rekla za Insajder da smatra da će pojedinačna rešenja biti ostavljena školama, pošto nisu svi na isti način i u istom trajanju bili u obustavi.
<h2>Produžetak u gimnazijama i srednjim stručnim školama, ali ne do 18. jula</h2>
Predsednica <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ana-dimitrijevic-beogradske-gimnazije-vecinski-u-potpunoj-obustavi-uprkos-pokusajima-nekih-direktora-da-zbune-roditelje-dake-i-nastavnike">Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević</a> izjavila je da će nastava za maturante u školama koje su deo ove organizacije biti produžena najkasnije do 13. juna.&nbsp;
To znači da će, u najnepovoljnijem scenariju, učenici pohađati nastavu tri nedelje duže nego što je prvobitno bilo planirano, prenela je Beta.
Kada je reč o mlađim razredima, Dimitrijevićeva je pojasnila da bi školska godina mogla biti produžena do 27. juna, i to za najviše nedelju dana, ali isključivo ukoliko škole same donesu takvu odluku.
"Niko neće raditi u julu. Koliko će godina biti produžena zavisi od gimnazije do gimnazije, odnosno koliko je koja škola radila. Važno je dostići dve trećine pređenog gradiva kako bi bio ispunjen uslov za završetak godine“, naglasila je ona.
Slično važi i za srednje stručne škole, u kojima je obustava nastave bila kraća nego u gimnazijama. I tamo će školska godina biti produžena, ali najviše za jednu do dve sedmice.
“Sve će biti završeno do 1. jula. Ne postoji gotovo nikakva verovatnoća da će se u školu ići u julu“, rekao je Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Kako se navodi, većina srednjih škola neće iskoristiti mogućnost <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarstvo-prosvete-menja-skolski-kalendar-nastava-moze-trajati-do-18-jula">produžetka školske godine za 25 dana, koju je ponudilo Ministarstvo prosvete, i završiti nastavu tek 18. jula</a> – iako je ta opcija bila predviđena kao način da se nadoknade časovi izgubljeni tokom blokada u drugom polugodištu.
<h2>Državni sekretar: Svaka škola za sebe donosi odluku o nadoknadi nastave, situacija šarenolika</h2>
Državni sekretar Ministarstva prosvete Borko Petrović izjavio je da izmene školskog kalendara omogućavaju da svaka škola pojedinačno odluči kako će nadoknaditi izgubljene časove zbog obustave rada.
"Sve je do kolektiva i do određene škole na terenu. Situacija je šarenolika, zbog toga je toliko veliki vremenski prostor između ovog datuma 20. juna i 18. jula. Svakome onoliko koliko im je potrebno, toliko će nadoknaditi“, rekao je Petrović danas za TV Prva.
Ministarstvo je, kako je naveo, predvidelo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/ministarstvo-prosvete-menja-skolski-kalendar-nastava-moze-trajati-do-18-jula">mogućnost produžetka školske godine za 20 dana u srednjim i do 5 dana u osnovnim školama</a>, a sve prema planovima koje dostavljaju &nbsp;direktori.
Petrović je podsetio i da se završni ispiti polažu 23, 24. i 25. juna, a preliminarni rezultati biće objavljeni 27. juna.&nbsp;
Žalbe se podnose 28. i 29. juna, dok će konačni rezultati biti dostupni 30. juna.
"Ukoliko neko ne ostvari želju u prvom krugu, drugi krug je odmah 6. jula, a upisi će se obaviti 7. i 8. jula, fizički ili putem portala Moja srednja škola“, rekao je Petrović.
Na pitanje da li će maturanti dobiti diplome u julu, što je važno za upis na fakultete, odgovorio je da očekuje da hoće, te dodao da je redovno pohađanja nastave važno kako bi se izbeglo polaganje razrednih ispita.
 
Novinar Rajko Martinović
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Produžetak školske godine: Ko (ne)će u klupe tokom jula?

Profesor Vladimir Mihić objašnjava da su dosadašnje isplate bile još pod uslovima pre <a href="https://www.insajder.net/teme/uredba-vlade-za-profesore-otvorena-represija-za-ministarstvo-samo-promena-u-strukturi-radnog-vremena-video">nove Uredbe</a>, jer su do sada, kako navodi, dobili martovsku platu koja je bila umanjena za polovinu zarade, ali da će za mesec april biti uplaćena samo osmina od standardnog iznosa. “Ova sadašnja isplata je još po tim uslovima pre uredbe, tako da smo dobili polovinu redovne plate koju bi inače trebalo da dobijemo. Pošto je Uredba stupila na snagu praktično od 1. aprila, onda bi u stvari aprilsku platu, koju mi dobijamo u maju, dobili po toj uredbi. Tako da smo još u aprilu sada dobili martovsku platu, koja je otprilike polovina naše redovne plate, jer računaju da smo kao samo radili projekte, istraživanje, to je taj naučni deo. A ove sada plate koje ćemo sada dobiti, prvi deo, ćemo dobiti osminu naše redovne plate, što je, reći ću za mene, otprilike nekih 20.000 mesečno, znači10.000 otprilike bih ja trebalo da dobijem od ovog meseca”, pojasnio je za Insajder profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.&nbsp; Vlada u tehničkom mandatu 23. marta usvojila je izmene <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vlada-srbije-profesorima-fakulteta-u-blokadi-samo-deo-plata-ministarstvo-najavljuje-inspekciju">Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta</a>, prema kojoj je dosadašnjih 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno, promenjeno u 35 sati nastave i 5 naučnog rada. Ovom izmenom, profesorima će biti uplaćeno samo 12,5 odsto zarade, budući da ostalih 87,5 odsto se odnosi na nastavu koja se od početka blokade fakulteta ne odvija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2025042221048_3ce4f1a0865375e53f9e4646f9321c8337396d315a2ec92685bc2e383f5af0cc.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2025042221048_3ce4f1a0865375e53f9e4646f9321c8337396d315a2ec92685bc2e383f5af0cc" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Vladimir Mihić"> <figcaption>Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Foto: Insajder/ screenshot</figcaption> </figure>  Profesor Mihić kaže da će, kao vanredni profesor sa 23 godine radnog staža, dobiti otprilike 20 hiljada. Prethodne tri isplate koje su takođe bile umanjene za 50 odsto, dobili su i profesori Šeste beogradske gimnazije, rekao je za Insajder Željko Matić koji je profesor u toj srednjoj školi, kako kaže, budući da su izašli iz obustave, trebalo bi i da im se posle nadoknade uplati veći iznos . “Mi smo prethodne 3 isplate u Šestoj primali 50 odsto od plate. Sutra će biti plata, mi smo se vratili 22. aprila na nastavu, ali u stvari izašli smo iz obustave kada je od tada počeo neradni dani pred Uskrs, tako da, znači prethodne tri uplate je bilo 50 odsto plate, ali u suštini za taj ostatak nam je rečeno, da kada nadoknadimo februar, ćemo dobiti za februar, kada nadoknadimo mart, dobićemo za mart, mada će teško stići sve da se odradi, tako da je takva situacija. Još uvek nismo primili po izlazku iz obustave plate. Pošto mi primamo dva puta mesečno, 6. i 21. u mesecu, tri puta je bilo 50 odsto, sada ćemo tri puta primiti više jer smo izašli iz obustave”, izjavio je za Insajder profesor Matić. Posle ranije izjave bivšeg premijera Miloša Vučevića i tadašnje ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da neće biti isplaćen prvi deo februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju - <a href="https://www.insajder.net/teme/kaznjavanje-prosvetara-koji-strajkuju-smanjene-plate-uz-drugacija-objasnjenja">na žiro račune prosvetara legle su i tada različite sume novca</a>. Novonastala situacija za profesore otežava im svakodnevni život, više puta dovodila se u pitanje njihova egzistencija. Sa takvim načinom obračuna, primorani su da svakodnevne potrebe svedu na minimum. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić navodi da će biti sve teže, ali da za sada on i njegova porodica koriste ušteđevinu, kao i da, kako objašnjava, on, njegova supruga koja je takođe profesorka i deca vode više računa o tome šta je “zaista neophodno, a šta su neke stvari komfora kojih možemo u ovom trenutku da se odreknemo”. “To je tek drugi mesec, mi možemo, ali kažem mi uopšte nismo tipični predstavnici, jesmo, u smislu imamo neki kredit, odnosno dva, ali imamo neku ušteđevinu, pošto moja supruga pogotovo dosta radi i van fakulteta, pa onda postoji taj deo. Ali mislim da jako puno kolega ima ozbiljne probleme već sada, koji su u dugovima, vrlo je nezgodno kako će to da se nastavi. Mislim da mora postojati neki ozbiljniji pritisak da se, ako ništa drugo, makar ova uredba ukine, jer ipak je drugačije živeti od polovine plate i od osmine plate, to je jako velika razlika”, rekao je profesor Mihić.&nbsp; On je dodao da situacija u njegovoj porodici nije pravi pokazatelj, te da smatra da će pogotovo mlađe kolege imati ozbiljne probleme. “Tako da ne bih ja nešto nas izdvajao, mi ćemo izgurati naše i možemo i imamo, ali siguran sam da veliki broj, pogotovo mlađih koleginica i kolega će imati, ako već i nemaju, imaće vrlo ozbiljnih problema već praktično sada od polovine maja kad krenu računi, a legne 3, 4, 5 hiljada dinara koliko će oni realno dobiti”, komentariše profesor Filozofskog fakulteta.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250119160116_c52b86700f9296e2fadad9038ff6efcd5095f5563558a9fcd5b39c7ee4bbaaa6.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250119160116_c52b86700f9296e2fadad9038ff6efcd5095f5563558a9fcd5b39c7ee4bbaaa6" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="prosvetari studenti protest"> <figcaption>Foto: Insajder</figcaption> </figure>  Da je situacija teška i da se ljudi snalaze na različite načine, potvrđuje i profesor Šeste beogradske gimnazije Željko Matić. Takođe, kako kaže, neizvesnost oko svake uplate stvara dodatne poteškoće i pritiske, kada se govori o planiranju budžeta za period koji dolazi. “To je neko snalaženje, da li neko pozajmljuje, ili ima nešto ušteđeno, da li jednostavno smanjuju troškove tokom tog perioda, ali to je sve bilo neizvesno. Problem je što mi nismo ni znali koliko će nama isplaćivati, to su nagađanja, kada ćemo dobiti celu platu, kada ćemo dobiti manju platu, pa koliko umanjenju ćemo dobiti, a i kad dobijemo jedan mesec, recimo 50 odsto onda krenu priče, a sledeći mesec nećemo dobiti ništa. Mislim ne krenu nagađanja od profesora. Pa &nbsp;nam se ništa ne kaže definitivno kako će biti, nego da se mi plašimo da li ćemo dobiti i šta”, objašnjava profesor Šeste beogradske gimnazije. Matić dalje navodi da su različite situacije ljudi i da znatno utiče na njihov život, kako je rekao, neki ljudi se uplaše, pa odustanu i neizvesnost isplata je takođe jedan od faktora, te govori da kako vreme prolazi, sve je teže izdržati. “Jedna polovina meseca, pa druga polovina meseca, ali kako je to potrajalo, kako je obustava trajala tri meseca, mi smo mesec i po dana primali umanjenu platu. Neki imaju kredite, imaju već razne kredite, moraju to da plaćaju, onda oni jednostavno nisu mogli. A kako se ko snalazi, pa ljudi su izbegavali da pričaju o tome, &nbsp;u početku su i izbegavali da se prijavljuju za pomoć IT mreže solidarnosti. Mislili su da je nekome drugome možda hitno i potrebnije i tako dalje. Ljudi su nekako bili ponosni i spremni da se žrtvuju koliko god mogu da izdrže za neki viši cilj”, dodao je Matić iz Foruma beogradskih gimnazija. Posle odluke Ministarstva prosvete da prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama koje su u obustavi budu umanjene zarade, neformalna organizacija IT stručnjaka odlučila je da podrži nastavnike. Preko sajta &nbsp;<a href="https://www.insajder.net/teme/prikupljena-trenutno-dovoljna-novcana-sredstva-podrske-nastavnicima-kojima-su-umanjene-zarade-video">Mreža solidarnosti IT Srbija</a> prosvetari kojima je potrebna podrška mogli su da se prijave, nakon čega bi im direktno na račune bila preusmerena sredstva donatora. Profesor Vladimir Mihić kaže da su dobili poziv od IT mreže, kao i da na svakom fakultetu postoji kontakt, te da se prosleđuju podaci osoba kojima je potrebno i koji žele da se prijave. “Ono što je za univerzitetske profesore malo drugačije jeste da zbog velikog broja nastavnika i univerzitetskih profesora koji su u tom problemu, su uslovi malo drugačiji, prioritet je dat onima koji su samohrani roditelji, ili ako oba supružnika rade na fakultetu, koji su u nižim zvanjima i tako dalje, dakle koji realno imaju veći problem da premoste nego mi koji smo malo duže na fakultetu i imamo i neke druge stvari koje radimo pored ovih redovnih, pa nekako možemo da skrpimo od meseca do meseca. Mislim da još uvek nije krenula isplata, ali je krenulo prijavljivanje onih koji procenjuju da im je potrebna finansijska pomoć, a takvih je, nažalost, verovatno jako mnogo”, kaže Mihić. Profesor Željko Matić pored Mreže solidarnosti, navodi i drugu vrstu pomoći koju pruža Fondacija Alek Kavčić, te pojašnjava da oni sarađuju, ali da uplate stižu odvojeno. “Uplate Fondacije Alek Kavčić idu brže, ali je to samo jedna od 18.700 dinara, to je valjda maksimum da ne bude oporezovano. Što se tiče Mreže solidarnosti, njihova ideja je da pokriju ukupan iznos za koji je nama umanjena plata, ali to ide sporije. Oni povezuju pojedinačne uplate, neko uplati &nbsp;5.000 dinara, neko 3.600, neko 2.400 i oni povezuju te donatore da oni uplate na račun pojedinačnih nastavnika i da se skupi ceo iznos iz više uplata. Međutim, to je išlo mnogo sporije. Tek sada nam stižu uplate za drugi deo februara, mi smo drugi deo februara primili 21. marta. Ali nama to znači mnogo, svaka uplata znači mnogo. Nama u šestoj je bilo uplaćeno 50 odsto plate, ali bilo je i gde su dobijali 15 odsto, a bilo je i škola gde nisu dobili ništa, u Trećoj na primer”, komentariše Željko Matić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250129180120_5a969fbe821a935513ba77ade37d661be94ff1e612bc27c7af928b72800abf1a.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20250129180120_5a969fbe821a935513ba77ade37d661be94ff1e612bc27c7af928b72800abf1a" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Autokomanda blokada studetni protest GREMLIN"> <figcaption>Blokada na Autokomandi. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na pitanje da li neki profesori povlače podršku studentima, Mihić ocenjuje da većina zaposlenih na fakultetima koji su do sada pružali podršku, nastavljaju to da rade, ali i da ima onih koji su bili za studente, ali nakon što su osetili “finansijski udar” okrivljuju studente, a da je ovaj pritisak ogolio profesore koji su “možda do sada ćutali, ali nisu podržavali studente, pa se sada osećaju snažnije da izađu i kažu da im studenti uzimaju platu”. Na pitanje da li vidi razliku kod profesora, u njihovoj podršci blokadama, nakon uvođenja uredbe, Mihić kaže da "bes i frustracija" ne mogu biti usmereni na studente već na državu. “Većina profesora razume da nisu studenti u blokadi problem, već država koja je otvoreno krenula u rat protiv univerziteta, koliko god to zvučalo suludo u bilo kojoj državi, sa otvorenom agendom da se državni univerziteti potpuno unište i da, čini mi se, čak država nema nikakav problem i da zatvori državne univerzitete, što je naravno propast za celu državu. Mislim da država uvek greši u tome, zato što su univerziteti mnogo potrebniji državi, nego što je država potrebna univerzitetima. Mislim većina nas se može snaći i na druge načine, ali država bez univerziteta, to zaista ne postoji već vekovima unazad, pa pretpostavljam da ne može ni u Srbiji da postoji”, zaključuje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić. Dok su univerzitetski profesori ostajali uskraćeni za redovnu platu, država je menjala Uredbu kojom će dodatno smanjiti njihova novčana sredstva, a da li je ta uredba imala smisla i da li je zaposlenima na fakultetima zaista dovoljno 5 sati posvećenog naučnom radu - ostaje da se vidi u praksi, u periodu koji sledi. Sa druge strane, prosvetni radnici bili su na meti pritisaka od samog početka pružanja podrške studentima, dilema koja se potezala bilo je da li škole uopšte treba da štrajkuju. Novinarka Nina Jović

Profesori bez redovnih plata: Kako žive i šta je budućnost umanjenih zarada

Dojave su dobile Gimnazija "Slobodan Škerović", Medicinska škola, Elektrotehnička škola “Vaso Aligrudić” i Srednja ekonomska škola “Mirko Vešović”.  
<a href="https://rtcg.me/hronika/702325/dojave-o-bombama-u-vise-skola-u-podgorici-i-niksicu.html">Portal RTCG </a>saznaje da nakon dobijanja dojava odmah započeta evakuacija učinika i zaposlenih.  
"Važno je da ostanemo pribrani i da postupimo smireno kako bismo osigurali sigurnost svih prisutnih. O daljim koracima bićete blagovremeno obavešteni", navodi se u obaveštenju rukovodstva Elektrotehničke škole. &nbsp;
Iz Uprave policije su agenciji MINA kazali da su dojave o postavljenim bombama dobile i tri škole u Nikšiću.  
“U Nikšiću su završeni pregledi i ništa nije pronađeno”, naveli su iz policije. &nbsp;
Izvor: Tanjug &nbsp;

Prenosimo

Dojave o postavljenim bombama u više srednjih škola u Crnoj Gori

Ona je gostujući na Radio-televiziji Srbije kazala da je situacija "bolja nego prethodnih meseci" i dodala da se "život vraća u škole".
Po njenim rečima, obrazovne ustanove su napravile plan nadoknade tako da nastavnici koji rade "uskaču" umesto onih koji ne rade.
"Nastavnici koji rade mogu 30 odsto više da rade pa da dodatno zarade, to predstavlja dodatni vid motivacije (...) Direktori mogu da nam se obrate za pomoć ako nemaju nastavnike koji će držati časove, poslaćemo drugo nastavnika iz nekih susednih škola", navela je ministarka.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/teme/puls-dopis-ministarstva-prosvete-jos-jedan-u-nizu-pritisaka-oni-su-izazvali-krizu-video">Ministarstvo prosvete</a> poslalo je dopis direktorima osnovnih i srednjih škola u kojem ih poziva, da u najkraćem mogućem roku preduzmu sve mere kako bi se nastava u školi ponovo uspostavila. Nalažu im da utvrde odgovornost zaposlenih koji ne rade, ali i da utvrde razloge za izostanke učenika i preduzmu mere propisane zakonom. To bi značilo pokretanje disciplinskih postupka koji mogu završiti čak i izbacivanjem učenika iz škola. Iz zajednice Puls beogradskih škola kažu da ovaj dopis shvataju kao još jedan u nizu pritisaka Ministarstva, koje je samo izazvalo krizu.
Dopis iz školskih uprava Ministarstva prosvete, bez pečata i delovodnog broja, stigao je na adrese osnovnih i srednjih škola širom Srbije. U njemu se direktori pozivaju da preduzmu sve mere kako bi se nastava odmah ponovo uspostavila.&nbsp;
Kako je navedeno u dopisu, "neophodno je da u najkraćem mogućem roku ispitaju i utvrde odgovornost zaposlenih koji ne realizuju aktivnosti neposrednog rada sa učenicima u punom obimu i Ispitaju i utvrde razloge za izostanke učenika i preduzmu mere propisane zakonom".
Filip Tagić, iz PULS - a beogradskih osnovnih i srednjih škola kaže, da je ovo "još jedna u nizu pretnji pomoću koje Ministarstvo pokušava da prebaci krivicu na prosvetne radnike i učenike".
Takođe, zaposlenima u školama koje su u protestu, prema informacijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), većinom stižu umanjene zarade po sličnom principu kao i za prvi deo februarske plate, izjavio je u petak 21. marta, potpredsednik NSPRS Nikola Ćurčin i najavio da se pripremaju tužbe.
Izvor: Beta

Đukić Dejanović: Nastava se odvija u 96 odsto škola, samo jedna osnovna škola u blokadi

Pre polaska profesori su održali 15 minuta tišine.
Vanredna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Sanja Belić, navela je pre početka maratona da će u njemu učestvovati 60 profesora koji će istrčati maraton u 12 deonica, kako bi studentima pokazali da su apsolutno uz njih do ispunjenja svih zahteva.
"Cilj je da predamo deklaraciju studentima, gde se potpisalo više od 800 profesora koji su zaposleni na Univerzitetu u Novom Sadu i nastavnika koji rade u visokoškolskim ustanovama", rekla je ona novinarima na Železničkoj stanici.
Dodala je da profesori deklaracijom iskazuju "najveću solidarnost" sa svojim studentima i da će biti uz njih do ispunjenja zahteva.
Protest se održava pod sloganom „Vi ste odgovorni! Od vas zavisi“", što je ujedno i poruka koji će prosvetari uputiti nadležnima.&nbsp;
Kako se navodi u najavi skupa, protest prvi put zajedno organizuju predstavnici tri nivoa obrazovanja, uz podršku studenata. U organizaciji skupa učestvuju novosnovane neformalne zajednice Puls osnovnih škola, Puls srednjih škola, kao i Pobunjeni univerzitet.&nbsp;
„Pozivamo ministre, pomoćnike i savetnike, sve nadležne institucije da nas vide i da nas čuju: vratite studente i profesore amfiteatre, vratite đake i nastavnike u učionice – ispunite zahteve, pokažite odgovornost, od vas zavisi“, navodi se u pozivu za protest.&nbsp;
Protest će početi u 15 sati, blokadom Nemanjine ulice ispred Ministarstva prosvete, a u 15:30 biće pročitani zajednički zahtevi predstavnika osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.&nbsp;
Nakon govora organizatora protesta, oko 16:30 očekuje se i nastup hora Fakulteta muzičke umetnosti. Doček maratonaca profesora Univerziteta u Novom Sadu predviđen je oko 18 časova. Obratiće se i predstavnici roditelja. U 18.52 počinje 15 minuta tišine za 15 žrtava u Novom Sadu, a protest se završava nakon toga uz pesmu „Vostani Serbije“.&nbsp;
Izvor: FoNet, 021
&nbsp;

Najavljen protest prosvetnih radnika „3 nivoa u 3 sata“, 60 profesora novosadskog Univerziteta trči do Beograda

Srednje škole

Produžetak školske godine: Ko (ne)će u klupe tokom jula?

Profesori bez redovnih plata: Kako žive i šta je budućnost umanjenih zarada

Dojave o postavljenim bombama u više srednjih škola u Crnoj Gori

Đukić Dejanović: Nastava se odvija u 96 odsto škola, samo jedna osnovna škola u blokadi

Najavljen protest prosvetnih radnika „3 nivoa u 3 sata“, 60 profesora novosadskog Univerziteta trči do Beograda