Osvrt na januar: Studentske blokade, masovno ubistvo na Cetinju, primirje Izraela i Hamasa, Tramp ponovo predsednik (FOTO/VIDEO)

U Novu godinu ovog januara deo građana Srbije ušao je u potpunoj tišini. Na Studentskom trgu u Beogradu studenti su organizovali skup pod nazivom "Nema nove - za staru ste nam još dužni”, a sličan protest organizovan je i u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Tako je deo građana dočekao Novu godinu u potpunoj tišini koja je počela 31. decembra 2024. godine u 23.52 i trajala sve do 1. januara 2025. godine 00.07 časova. Odbrojavanja nije bilo, samo po jedan minut za svaku osobu koja je život izgubila usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine.

Iako se sa početkom  sezone praznika dovodilo u pitanje da li će studenti uspeti da istraju u svojim blokadama i akcijama, do ispunjena zahteva koje su postavili – oni takve sumnje nisu imali. 

Njihov legitimitet ili iskrene namere i ovog puta pokušali su da diskredituju tabloidi, po svemu sudeći, bez inovativnijih načina od onih koje su i ranije koristili. Tako su lični podaci dvojice studenata "procureli“ u javnost, a čitaoci su "ekskluzivno“ dobili "potvrdu hrvatskog upliva u pokušaj destabilizacije Srbije". Ipak pravnici i stručnjaci ocenili su za Insajder da je reč o targetiranju neistomišljenika vlasti.

Usledio je niz protesta u organizaciji studenata, a prva u Beogradu bila je akcija - "Dođi na Mostar ako imaš petlju" kada su studenti i građani 10. januara prvo protestovali ispred zgrade Palate pravde, da bi se potom uputili na Mostarsku petlju, koja je bila blokirana sat vremena. 

Za 9. i 10. januar bilo je zakazano saslušanje pet osoba koje su napale studente Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra nakon čega su i usledile blokade i protesti. Studenti su ovim skupom hteli da podsete da su institucije reagovale tek nakon krivične prijave koju je podneo dekan FDU, a ne po službenoj dužnosti. 

Dan kasnije i studenti fakulteta u Novom Sadu su organizovali akciju ispred zgrade Bezbednosno-informativne agencije u tom gradu, a uprkos tome što su ispred ulaza bili policajci, ograde i Interventne brigade, studenti su skuvali kafu i zaposlene u Biji pozvali na „prijateljski razgovor“. U pitanju je fraza koju su studenti i sami često slušali upravo od agenata Bije.

Potom sledeća akcija 12. januara, ovog puta ponovo u glavnom gradu. Građani i studenti okupili su se na samom početku ulice Bulevara kralja Aleksandra ispred Ustavnog suda na skupu pod nazivom "Bitno je da imaš (u)stav". Sa razglasa je pušten audio snimak na kome su pobrojani svi prekršeni članovi najvišeg pravnog akta države.

Međutim, već polovinom meseca počinju i prvi incidenti. Tako je u noći između 13. i 14. januara  na Pravnom fakultetu u Beogradu došlo do incidenta u kome je povređeno šestoro studenata ovog fakulteta.

Kako bi im pokazali da nisu sami, njihove kolege sa drugih fakulteta došle su naredno veče ispred Pravnog i održali skup podrške sa parolom „Pravda za pravnike“.

Svega dva dana kasnije, 16. januara vozač automobila beogradskih registarskih oznaka udario je vozilom jednu studentkinju koja je stajala na trotoaru za vreme blokade na raskrsnici Ruzveltove i Ulice kraljice Marije u Beogradu, nakon čega je pobegao sa lica mesta.

Tog dana, umesto petnaestominutne blokade, studenti su održali višečasovno blokiranje ispred Pravnog fakulteta sa porukom “Nećete nas gaziti”, odakle su krenuli ka Vrhovnom javnom tužilaštvu.  

Naredni protest "Naše pravo da znamo sve“ održan je 17. januara ispred zgrade javnog servisa u Takovskoj ulici sa ciljem da se, kako su saopštili studenti tada, još jednom skrene pažnja na "neadekvatno izveštavanje ovog javnog medijskog servisa“.

U svojevrsnom performansu doneli su i generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću, kako su naveli, zakasneli rođendanski poklon -  veliki sendvič sa svećicama.

Sutradan, stigao je još jedan vid podrške studentima. Advokatska komora Srbije jednoglasno je podržala predlog, 18. januara, da u znak podrške studentima u blokadi, advokati u celoj Srbiji obustave rad na sedam dana od ponedeljka, 20. Januara.

Uoči glasanja studenti Pravnog fakulteta u blokadi podržali su članove Advokatske komore Srbije (AKS), skupom ispred zgrade u kojoj je održano glasanje.

Dva dana kasnije više desetina hiljada studenata i građana održalo je, u više gradova u Srbiji proteste "Školski čas u zadnji čas", skupove podrške prosvetnim radnicima koji su najavili obustavu rada za ponedeljak, 20. januar kada je trebalo da počne drugo polugodište. Obustava rada najavljena je uprkos dogovoru reprezentativnih sindikata sa Vladom oko povećanja plata.

Ista nedelja koja je počela protestom „Školski čas u zadnji čas“ završila se „Generalnim štrajkom“.

Brojni ugostiteljski objekti, pozorišta, trgovinske radnje u petak nisu radili, u znak podrške studentima i prosvetnim radnicima. I dok je deo javnosti podržavao obustavu rada svih objekata, vlast je poručula da ne razume smisao tog štrajka. Osim nerazumevanja, sa druge strane upućeni su pozivi za nesprovođenje štrajka, a na društvenim mrežama lokala osvanuli su popusti za piće i hranu na taj dan.

Ni taj protest nije mogao da prođe bez incidenata. Tako je na Novom Beogradu u naletu automobila među redare u Ulici Jurija Gagarina jedna devojka koja je bila i redar teže povređena. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je nešto kasnije da su pripadnici policijske stanice Novi Beograd "pronašli vozača M. S. (1999) koja je vozilom marke "sitroen“ u bloku 70 oborila dvadesetpetogodišnju devojku".

Zbog ovoga studenti su nakon blokada i protesta, pozvali građane da im se pridruže prvo na protestu ispred Vrhovnog javnog tužilaštva, a potom su se uputili ispred zgrade RTS-a, gde su odali počast preminulima u Novom Sadu. Studente je tada pozdravila i grupa radnika RTS-a.

Naredna akcija studenata ovoga puta je trajala 24 časa. Oni su 27. januara u 10 sati ujutru blokirali Autokomandu u akciji „Pod našom (auto)komandom“. Skup je sve vreme obezbeđivala i policija, a studenti su napravili detaljan plan aktivnosti.

Studenti su tu i prespavali u šatorima i vrećama za spavanje. U blokadi su im se pridružili i brojni građani, a deo obezbeđenja bili su i poljoprivrednici sa svojim traktorima.

U satima pred istek blokade, studenti su počistili prostor na kom su boravili. Međutim iste noći u Novom Sadu studenti su saopštili da su njihove kolege u napadnute, te da je jedna devojka ozbiljnije povređena. 

Uprkos saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova da su uhapšena četiri lica koja se sumnjiče da su fizički napala dva mladića i tri devojke, u znak protesta studenti su za taj dan najavili da će tokom popodneva biti organizovan protest zbog prebijanja studenata, koji su napadnuti ispred stranačkih prostorija Srpske napredne stranke u tom gradu. 

Miloš Vučević podneo je 28. januara ostavku na mesto premijera Srbije jer je, kako je rekao "objektivno odgovoran za ono što se desilo“, odmah za njim ostavku je podneo i Milan Đurić gradonačelnik Novog Sada. Njihove ostavke su bile jedan od studentskih zahteva.

 
Naredni dan predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je odluku o pomilovanju 13 osoba, među kojima se nalaze studenti, dekan, docent, direktori škola i jedan pomoćni radnik u školi.

Jedan od njih je i Mihailo Mladenović koji iako je svestan da mu zakon ne daje mogućnost da prihvati ili odbije pomilovanje predsednika, to jest aboliciju, kaže da takav čin milosrđa ne prihvata.

„Zato što bi taj čin milosrđa, ako bih ga prihvatio značio momentalno definitivnu kapitulaciju mene i mojih kolega u blokadi, svih studenata u blokadi. Prema tome više bih voleo da u sudskom procesu ja dokažem svoju nevinost“, kaže Mihailo za Insajder.

Da i dalje ne smatraju da su zahtevi ispunjeni pokazuje i to što su studenti organizovali protestnu šetnju "Na korak do pravde", tokom koje je plan bio da pešače od Beograda do Novog Sada, kako bi 1. februara zajedno sa novosadskim kolegama učestvovali u blokadi svih mostova na Dunavu u tom gradu. S druge strane, vlast ponavlja da su zahtevi ispunjeni i poziva na dijalog. Kako dalje u krizi koja ne jenjava i u čijim je rukama ključ za rešavanje protesta i povratak studenata na fakultete.

Studenti beogradskih fakulteta pošli su 30. januara iz Beograda ka Novom Sadu u nameri da podrže svoje kolege iz tog grada u blokiranju sva tri mosta koja će se održati 1. februara, povodom tri meseca od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici kada je poginulo 15 osoba, a dve su teško povređene. 

Kada su stigli ispred Kriminalističko-policijskog univerziteta u Zemunu, petnaestominutnim ćutanjem odali su poštu stradalima, a potom su nastavili put ka Batajnici, gde su napravili sledeću pauzu.

Putovanje su nastavili i dalje, u večernjim časovima stigli su u Staru Pazovu gde su ih građani dočekali sa pripremljenom hranom i vatrometom.

Nakon toga stigli su i do Inđije gde su prenoćili. Veliki broj građana je izašao na ulice da ih dočeka, a učesnici marša bili su prinuđeni da spavaju na stadionu. Na pomoćnom terenu stadiona, građani su se postavili velike šatore u kojima su postavljeni stolovi. Uključeni su agregati i kaloliferi za grejanje. 

U međuvremenu se oglasio i predsednik Opštine Inđija Marko Gašić koji je na svom Instagram profilu napisao da termini hale jesu bili zauzeti, ali da je "opštinska administracija pomerila sve planirane aktivnosti", kao i da su studenti bili zamoljeni da upute pisani zahtev, što su oni, kako tvrdi, odbili.

Nakon noćenja u Inđiji, studenti su 31. januara nastavili put i prošli kroz Maradik i Čortanovce, a pri ulasku u Sremske Karlovace pridružili su im se i biciklisti koji su krenuli iz Beograda to jutro oko 10 časova. 

Nakon Sremskih Karlovaca, studenti su se uputili ka Varadinskom mostu u Novom Sadu, a sa druge strane mosta za njihov dolazak u kampusu su se pripremale njihove novosadske kolege. 

U Petrovaradinu je studentima napravljen veliki doček, a nešto oko osam uveče stigli su i do samog mosta gde su dva studenta uz vatromet na crvenom tepihu razmenili zastave. Beogradski i novosadski studenti zajedno sa brojnim građanima su se uputili potom i ka Železničkoj stanici gde su redari u tišini položili 15 venaca, za 15 žrtava pada nadstrešnice 1. novembra prošle godine. Održana je i petnaestominutna tišina, da bi nakon toga studenti krenuli u koloni u kampus gde su im novosadske kolege obezbedile prenoćište. 

Sutradan, odnosno 1. februara studenti su održali akciju u kojoj su blokirali tri mosta u Novom Sadu.

Masovno ubistvo na Cetinju

Ni građani Crne Gore nisu mirno dočekali Novu godinu,  1. januara na Cetinju Aco Martinović ubio je 12 osoba, među kojima i dva rođena brata od 10 i 13 godina. 

Kako je tada saopštila policija, sve je počelo svađom u kafani. Potom je Martinović otišao do kuće, uzeo vatreno oružje, a zatim se vratio u kafanu gde je ubio četiri, a ranio još tri osobe.

Na sledećoj lokaciji ubio je još četiri osobe, na trećoj lokaciji još dve, dok je na četvrtoj i petoj lokaciji ubio po jednu osobu. Na šestoj je presudio samom sebi. Uprkos jakim policijskim snagama, ubica je punih sedam sati izbegavao privođenje.

Na svim Trgovima u crnogorskim gradovima tada je otkazan novogodišnji program, a Vlada Crne Gore proglasila trodnevnu žalost. 

Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović je naglasio da je osumnjičeni ubica Martinović posedovao nelegalno oružje, a da je 2005. godine osuđen za nasilničko ponašanje. Kao i da je mu je 2022. godine prilikom pretresa pronađeno ilegalno oružje i eksploziv, za šta je osuđen na 3 meseca, ali nije pravosnažna presuda.

I zvaničnici Vlade Srbije izrazili su saučešće povodom masovnog ubistva na Cetinju u Crnoj Gori, a proglašen je i dan žalosti.

Na Cetinju su građani palili sveće i odavali poštu ubijenim sugrađanima, a skupu su prisustvovali i članovi porodica ubijenih u masakru na Cetinju u avgustu 2022. godine.

Kada je bilo planirano da Vlada Crne Gore održi sednicu Veća za nacionalnu bezbednost, ispred se okupila grupa građana, koja je uzvikivala imena ubijenih dečaka na Cetinju Vukana i Jovana. Građani su tada nosili transparente na kojima piše "Ruke su vam krvave", "Sistem vam je truo" i "12 minuta tišine".  

Premijer Crne Gore Milojko Spajić najavio je nakon te sednice da svi koji legalno poseduju oružje moraju do kraja godine da prođu psihološke i bezbednosne provere kako bi produžili dozvolu za posedovanje, dok će oni koji u naredna dva meseca dobrovoljno ne predaju nelegalno oružje biti rigorozno kažnjavani.

Građani Crne Gore protestovali su 5. januara, a organizovana je i akcija 12 ubijenih - 12 minuta tišine, a skup je organizovala neformalna grupa studenata nekoliko fakulteta Univerziteta Crne Gore.

Više hiljada građana protestovalo je to veče ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore u Podgorici, tražeći odgovornost za masovno ubistvo.

Devet dana kasnije preminuo je i Cetinjanin Dejan Kokotović, čime se broj žrtava ubistva na Cetinju povećao na 13.

Izrael i Hamas sklopili primirje

Kada je reč o Bliskom istoku, sredinom januara konačno je došlo do sklapanja primirja između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas koji je počeo 7. oktobra 2023. godine terorističkim napadom na Izrael 7. oktobra 2023. godine kada je ubijeno 1.200 i oteto 250 ljudi.

Ovu informaciju potvrdile su obe strane 15. januara. Time je zaustavljen jedan od najrazornijih sukoba između Izraela i susednih arapskih država – ubijeno je 46.000 Palestinaca, a veći deo Pojasa Gaze je uništen u potrazi za taocima i obračunu Izraela sa Hamasom.

Prema Nacrtu dogovora, plan prekida vatre je podeljen u tri faze. U prvoj - koja bi trebalo da traje šest nedelja - Hamas će najpre osloboditi 33 talaca, dok bi Izrael trebalo da oslobodi 30 palestinskih zatvorenika za svakog oslobođenog civilnog taoca, a 50 zatvorenika za svakog otetog ženskog vojnika. Tokom prve faze, borbe bi trebalo da prestanu, a izraelska vojska da se povuče iz naseljenih područja na obode Pojasa Gaze.

Na početku druge faze, koja bi takođe trebalo da traje šest nedelja, zaraćene strane radile bi na postizanju održivog mira. Posebno važna tačka je da bi Izrael trebalo da u potpunosti povuče vojsku iz Pojasa Gaze.

Tokom treće, poslednje faze, zaraćene strane trebalo bi da razmene tela umrlih izraelskih talaca i poginulih palestinskih boraca. Posebno je važno da je tokom poslednje etape planirana primena plana rekonstrukcije Gaze, koja je razorena tokom rata, kao i otvaranje graničnih prelaza.

Ipak samo dan nakon saopštenja, izraelska vlada već je počela sa optužbama da je Hamas prekršio delove dogovora i da pokušava da izvuče dodatne ustupke.

Izraelska vlada ratifikovala 18. januara  sporazum o prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju talaca nakon sastanka koji je trajao više od šest sati.

Dogovoreno primirje u Pojasu Gaze stupilo je na snagu u 11.15 sati po lokalnom vremenu.

Urednik portala Oko Momir Turudić ocenio je u emisiji "Svet i mi" na Insajder televiziji da primirje Izraela i Hamasa jeste krhko, ali da je najvažnije da se to primirje, manje ili više, ipak poštuje. Kako kaže, postoji veliki broj incidenata, ali je ovo, ako se ima u vidu šta se sve dešavalo na tom području od oktobra 2023. godne, ipak ogroman korak napred.

 
Novo-staro lice u Beloj kući

Donald Tramp koji je u novembru pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim američkim državama 20. januara položio je zakletvu kao 47. predsednik. Ovo je njegov drugi mandat.

Odmah posle inauguracije Tramp je u Ovalnoj sobi Bele kuće potpisao 50 izvršnih naredbi. Iako se očekivalo da će prvog dana drugog mandata potpisati 100 takvih pravno obavezujućih naredbi, među 50 potpisanih su neke koje bi trebalo da preoblikuju Ameriku, a druge mogu da potresu i svet.

Za američku javnost, jedna od najspornijih izvršnih odluka koje je potpisao bila je odluka o pomilovanju uhapšenih zbog nereda u Kapitolu, 6. januara 2021. Neredi, u kojima su poginula četiri demonstranta, došli su nakon što Tramp nije priznao poraz na izborima. Odlukom će uhapšeni taoci, kako ih naziva Tramp, biti pušteni na slobodu, a članovima desničarskih grupa biće ublažene kazne.

Potpisao je direktivu o proglašenju vanrednog stanja na južnoj granici sa Meksikom, koja otvara put za slanje američkih trupa na jug kako bi kontrolisali migracije. Izvršnom naredbom ukinuo je pravo na državljanstvo, ukoliko su roditelji u vreme rođenja bili nezakonito u državi. Naredio je vojsci da zapečati južnu granicu, a nadležnima da nastave izgradnju zida. Pored toga, na listu terorističkih organizacija stavio je niz južnoameričkih kriminalnih grupa. Takođe potpisao je i naredbu o izlasku iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Inače, početkom januara njujorški sudija bezuslovno je oslobodio Donalda Trampa optužbe u slučaju isplate novca porno-glumici Stormi Danijels u zamenu za njeno ćutanje o navodnoj aferi sa njim.

 Izvor: Insajder