Nacionalni stadion za Ekspo kasni i gradi se mimo propisa – završetak 2026. pod znakom pitanja

Uprkos skraćenim i ubrzanim građevinskim procedurama, koje je omogućio Zakon o posebnim postupcima radi realizacije Međunarodne specijalizovane Izložbe Expo 2027, po kom se gradi i Nacionalni stadion u Surčinu, radova na njegovoj izgradnji, posle te prve faze, trenutno praktično nema. A i tokom te prve faze je, prema istraživanju Insajdera, bilo kršenja procedura.

Leks specijalis, pisan za potrebe izgradnje Ekspa omogućava izdavanje građevinskih dozvola za više faza izgradnje. Tako se građevinska dozvola za prvu fazu izgradnje stadiona odnosila na pripremne, zemljane radove i radove na temeljima. Ta građevinska dozvola podrazumevala je i postavljanje šipova i njihovih temeljnih uzemljivača.

Prema istraživanju Insajdera i ta prva faza izgradnje sprovedena je mimo zakonskih procedura. Radovi na izgradnji svečano su počeli 1. maja prošle godine , kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio kamen temeljac. Postavljanjem lopte sa svojim i potpisima legendarnih igrača, predsednik Srbije simbolično je označio početak radova na prvoj fazi.

Ni ta prva faza izgradnje, pa ni pripremni radovi, po zakonu međutim nisu smeli da počnu pre 2. septembra 2024, kada je Ministarstvo građevinarstva izdalo potvrdu prijave radova, po građevinskoj dozvoli odobrenoj samo desetak dana pre toga. Svi, pa i radovi na pripremi i bušenju terena za postavljanje šipova do početka septembra prošle godine zakonski gledano odvijali su se na nelegalnom gradilištu.

"Procedure i pravila planiranja i izgradnje bi u načelu trebalo da oslikavaju najadekvatniji okvir zaštite javnog interesa, javnog dobra i bezbednosti prostora, ujedno i bezbednosti ljudi, ali i životne sredine. Sam naš zakonski okvir i procedure unutar Zakona o planiranju i izgradnji su od donošenja ovog zakona toliko puta menjane, i u tolikoj meri, da su nam zapravo potrebni sasvim novi zakoni, a ne izmene jednog istog. Sve te promene, svih 17 puta, svaki put su sve više i više činile zakon i procedure koje on propisuje fleksibilnijim u korist privatnih investicija i njihove brze i "neometane" realizacije. Dakle, čak i kad se ne zaobilaze procedure, one su krajnje neadekvatne i već dugo su na snazi, osmišljenje i dizajnirane da olabave i oslabe regulativu. Preskakanje procedura, jednako kao i donošenje "olabavljenih" procedura, jeste opasno jer predstavlja negiranje, odnosno ukidanje mehanizama kontrole, koji bi trebalo da nagledaju planiranje i izgradnju prostora i čija je uloga sprečavanje proizvoljnih intervencija u prostoru koje idu na štetu javnog interesa i bezbednosti prostora“ ocenjuje za Insajder Božena Stojić iz NVO Ministarstvo prostora.

Da se državi sa završetkom radova žuri, pokazuje i podatak proverljiv golim okom. Iako je građevinska dozvola za prvu fazu izdata samo za pripremu terena, postavljanje temelja za šipove i izgradnju šipova, na njima su nikli i noseći stubovi stadiona. Na osnovu čega su ti stubovi izgrađeni mimo građevinske dozvole pitanje je Insajdera na koje nam Ministarstvo finansija, kao investitor, nije odgovorilo od 22. aprila.

"Zaobilaženje procedura - ako su one na prvom mestu postavljene dovoljno strogo da mogu da garantuju bezbednost - sa sobom zaista nosi rizik po bezbednost ljudi koji prostor koriste i u kojem borave i tu nema apsolutno nikakve dileme. Nažalost, to smo kao društvo  iskusili i znamo zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Zbog toga i treba da budemo, ako do sada već nismo bili, izrazito osetljivi na svaku izgradnju i upotrebu objekata bez dozvola. Nedopustivo je graditi objekte bez dozvola pod parolom "ma, neće se valjda sruštiti", zarad što brže izgradnje i postavljenih rokova, i ostvarivanja profita“, kaže Božena Stojić za Insajder.

Prema istraživanju Insajdera, državna reviziona komisija Ministarstva građevinarstva još nije ni odlučivala o građevinskoj dozvoli za drugu fazu izgradnje stadiona, zbog čega radovi posle govoto okončane prve faze praktično stoje. Prethodno reviziona komisija treba da se izjasni o Idejnom projektu i o Studiji uticaja na životnu sredinu.

I rad same Revizione komisije bio je usporen jer su je, u znak protesta zbog višemesečnog pritvora određenog kolegama inženjerima u postupku koji se vodi zbog pada nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine, napustili profesori beogradskog Građevinskog fakulteta. Njih su u revizionoj komisiji kasnije zamenili profesori Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Druga faza izgradnje stadiona, pre izveštaja Revizione komisije, bez obzira na hitnost, zvanično nikako ne bi smela da počne.

"Poslednjim predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama Leks specialisa za EXPO - koji se primenjuje i na izgradnju stadiona - a koje su zastale u skupštinskoj proceduri, predlaže se još veće smanjenje, odnosno ukidanje odgovornosti nadležnih javnih institucija u procesima izgradnje stadiona i objakata u funkciji EXPO manifestacije. Sva odgovornost prenosi se sa države i institucija na odgovorne projektante i izvođače radova. To znači da država omogućava i kreira fleksibilne procedure za rizične izgradnje, ali za to ne želi da snosi nikakvu odgovornost. Svakako da odgovornost treba da bude i na svim odgovornim licima i stručnjacima u celokupnom procesu planiranja i izgradnje, ali prenošenje celokupne odgovornosti na njih svakako bi trebalo da ih navede da razmisle dva puta o sopstvenim potezima“ podseća sagovornica Insajdera. 

Kakva dinamika radova bi doprinela da stadion u potpunosti bude izgrađen i pušten u rad do kraja 2026. pitanje je od milion dolara, s obzirom na to da je u pitanju izuzetno zahtevan i obiman projekat izgradnje. 

Surčinski stadion, predviđen za 52 hiljade posetilaca, uz prateću infrastrukturu, gradi se na 32 ha zemlje. Kružnog je oblika, sa ukupno devet nivoa, a inovativna kružna fasada sadrži četiri prstena, pričvršćena kosim zategama. Čitava fasada će, po projektu, biti obložena zelenilom, što stadion čini jedinstvenim u svetu.

Kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju stadiona uradio je španski studio Fenvik Iribarem, specijalizovan za izgradnju sporstke infrastrukture. Taj studio projektovao je i tri od osam stadiona u Kataru, građenih za potrebe svetskog fudbalskog prvenststva 2022. Studio Fenvik Iribarem u Srbiji je poznat po projektovanju beogradskog Savskog trga.

Iako projektnu dokumentaciju za nacionalni stadion potpisuje Fenvik Iribarem, firma Mašinoprojekt kopring iz Beograda je taj projekat uskladila sa domaćim zakonima i građevinskom regulativom, zbog čega se zvanično smatra odgovornim projektantom. Formalni investitor projekta izgradnje je Ministarstvo finansija, a glavni izvođač radova kineska kompanija Power Construction Corporation of China (Power China).

Novinarka Radoslavka Žigić